Ishrana i rak – povezanost namirnica i hrane koja utiče na pojavu kancera

Društvo Srbije za borbu protiv raka

 

Ishrana i rak – Šta danas znamo o povezanosti ishrane i raka

Da li nas nepravilna ishrana može dovesti do pojave da dobijemo rak, kancer, tumor. Veza ishrana i rak

 

Ishrana i rak Karfiol antitumorsko delovanje ishrana kancerPoslednjih godina sve češće se u naučnoj literaturi srećemo sa dokazima da postoji povezanost izmedju navika u ishrani i pojave izvesnih oblika zloćudnih bolesti. Ovi podaci oslanjaju se na brojna epidemiološka istraživanja, eksperimentalne radove i klinička zapažanja. Takodje je poznata i činjenica da je skoro polovina malignih oboljenja prouzrokovana spoljnim faktorima, medju kojima, pored načina ishrane, bitnu ulogu imaju vazduh koji udišemo, izvesne hemijske materije, radioaktivnost, kao i navika inhaliranja duvanskog dima, preterana upotreba alkohola, pa i neki medikamenti. Po nekim autorima nepravilana ishrana je direktno povezana za pojavu trećine od ukupnog broja zloćudnih tumora.

Sigurno je da nam danas još nedostaju izvesni elementi neophodni za objašnjenje povezanosti raka i navika u ishrani, medjutim sa sigurnošću možemo da damo izvesne preporuke o pravilnoj zdravoj ishrani. Treba podvući da ne postoji prava dijeta za suzbijanje, a još manje za lečenje malignih oboljenja. Pojedine preporuke nadrilekara ili senzacionalni novinski članci su bez ikakvog naučnog osnova.

Mi ćemo se u ovoj knjižici truditi da vam damo objektivna obaveštenja o povezanosti ishrane i raka, konkretne predloge da bi smo čitaoce uputili da se hrane što je moguće pravilnije.

Ukratko, ako se hranimo umereno i raznovrsnom hranom, bez velikih količina masti, sa dovoljno fibroznih materija (biljnih vlakana), i vitamina, sigurno možemo reći da se hranimo zdravom hranom, koja nas štiti od malignih a i od kardiovaskularnih oboljenja. Ovde treba dodati dva zlatna pravila – da ne pušite i da umereno uzimate alkoholna pića.

.

Hrana i povećani rizici za zloćudne tumore – ishrana i rak

Prema savremenim naučnim saznanjima rizici se mogu klasifikovati po veličini, od onih najvećih, u koje se ubraja nezdrava hrana, do onih manjih, vezanih za nepravilnu pripremu ili za neke dodatke namirnicama.

Ako se uzmu svi ovi elementi, naučnici su saglasni da je nepravilna, loša ishrana najvažniji faktor medju rizicima za zdravlje u industrijalizovanim zemljama. Indirektno, jedan deo odgovornosti za nastajanje raka ustvari je višak ili nedostatak nekih elemenata u hrani koji može osloboditi kancerogene materije u organizmu. Danas se zna da masnoće i alkohol igraju značajnu ulogu u nastajanju raka, dok, sa druge strane, zaštitno mogu delovati balastne materije, vitamini i oligoelementi.

Manji su rizici sa supstancama koje su produkt pripremanja ili ukvarenosti hrane (nitrozamin, aflatoksin, benzopiren), koje prihvatamo kao potencijalne kancerogene. U poredjenju s nezdravom ishranom ovi imaju neznatan doprinos u smrtnosti od raka u industrijski razvijenim zemljama. Ovo važi i za supstance koje dospevaju u hranu usled zagadjenja sredine u kojoj živimo, kao što su teški metali, olovo, kadmijum, bakar, i sl. Iako ove materije mogu biti veoma opasne, one se ne nalaze u većim količinama u hrani, jer postoje veoma strogi propisi u kontroli namirnica.

Obično se misli da opasnost više preti zdravlju od dodataka ili zagadjenja nego pogrešna ishrana. Ovo shvatanje je u suprotnosti sa mišljenjem naučnika. Tako mnogi dobrovoljno prihvataju opasnost kao što je duvanski dim, a sistematski odbijaju da hrana može sadržati opasne sastojke.

Modifikacija navika koje su poznate kao štetne po zdravlje, kao što su nedovoljna ili prekomerna ishrana, pušenje, preterano uzimanje alkoholnih pića i nedostatak fizičkih aktivnosti omogućiće svakome da sačuva svoje zdravlje.

BioLife Regenerator biljne kapi za imunitet i smanjivanje efekata hemioterapije

 

Uloga raznih dodataka namirnicama

Priroda i količina aditiva u hrani su jasno definisani propisima, tako da se nalaze uvek u granicama podnošljivosti. Ovi dodaci (sredstva za konzervisanje, boje, zasladjivači) su u industriji ishrane primenjeni u cilju produžetka trajanja, poboljšanja izgleda ili ukusa. Do danas ni za jedno od tih sredstava koja su bila pod sumnjom dda su kancerogeni nije dokazano da izazivaju rak kod čoveka. Posebno treba naglasiti da zasladjivači, kao što su ciklamati, saharin i drugi, primenjeni u uobičajenim dnevnim dozama ne predstavljaju rizik za čoveka.

Aditivi u ishrani su supstance koje su brižljivo ispitivane u smislu njihove toksičnosti i njihova upotreba je pod stalnom kontrolom, tako da ne postoji nikakav rizik za zdravlje. U toku poslednjih godina mnogi konzervansi su količinski smanjeni ili potpuno napušteni uvodjenjem pasterizacije ili zamrzavanja, ali ne u cilju smanjenja rizika već kao napredak i za zadovoljstvo potrošača.

.

Prerada hrane kao faktor rizika

Najmanje 1% od svih proizvoda koji se nalaze u prodaji nisu potpuno oslobodjeni nekih supstanci i imamo pravo da pomišljamo da su doze kojima smo izloženi veće od dozvoljenih. Skorašnja istraživanja su dovela do zaključka da su ove materije slabo prisutne u odnosu na količine u ranijim godinama.

Korisnici mogu smanjiti količine ovih produkata, kao što su konzervansi i teški metali, brižljivim pranjem voća, povrća i zeleni. Za salatu se preporučuje i uklanjanje spoljnih listova.

. . .

U sledećem tekstu feljtona Ishrana i rak sledi koje su kancerogene materije prisutne u hrani: nitriti, konzervansi, plesni ..

Izvor teksta: www.serbiancancer.org

www.prirodanadar.rs               www.prirodanadar.com          www.natureasthegift.com

. . .

9 Responses to "Ishrana i rak – povezanost namirnica i hrane koja utiče na pojavu kancera"

  1. Marta  23. avgust 2012. at 13:30

    http://istineilaziohrani.blogspot.com/2010/09/glutamat-e620-625.html

    Ako je meni moj neurolog rekao da se čuvam mononatrija-glutoaminata, aditiva koji se stavlja u gotovo sve od juha u vrećicama, itd. da sad ne reklamiram pojedine proizvode reći ću napitaka u zrnu za osvježenje… onda mu vjerujem. Sve ono što čuva hranu na duži rok da traje nije dobro, mlijeka u tetrapaku trajna itd. Imala sam multiplu sklerozu, dakle oštećenja ovojnica mozga ili mijelina ….

    Bila je jedna studija,dokumentrna, običan sendvič u staklenki na deset dana i sendvič iz MacDonaldsa isto u stakleni na deset dana. Rezultat, običan sendvič se pokvario i usmrdio, a ovaj slavni fini ostao isti zato jer je tretiran aditivima. Prosudite sami jeli to onda zdravo. Oba su bila na sobnoj temperaturi.

  2. Marta  23. avgust 2012. at 13:51

    http://sr.scribd.com/doc/73679936/16/Mononatrijev-glutamat

    prelistajte knjigu

  3. Priroda na Dar  23. avgust 2012. at 14:11

    @ Marta

    Mi verujemo u nauku i razuman pristup životu i ishrani.

    To će reći nije Mononatrij glutoaminat so (pojačivač ukusa) štetna materija, nego način na koji se ljudi hrane. Stavljaju vegetu u sve, hrane se samo industrijskim i visokopreradjenom hranom.

    Sve preterano šteti.

  4. Marta  23. avgust 2012. at 14:37

    Naravno. I ja koristim vegetu, mislila sam da koristim neku prirodniju pod Natur, sad vidim kao ni ta nije dobra. Pokušala sam bez vegete kuhati, naravno da mi je muž poludio kakav bljutav ručak, koristila sam so,biber i ostale normalne začine.
    Eto, ne može bez vegete i gotovo :)
    Slažem se s Vama, ovo sam pronašla ali se sama ne držim takvog načina života, jedem sve, osim što izbjegavam suhomesnato.

    Prihvaćam komentar i smatram ga pozitivnim. Treba biti na zemlji i umjeren. Inače te psiha rasturi što sve jedeš i piješ.

  5. Priroda na Dar  23. avgust 2012. at 14:48

    Ne bi želeli da nas publika pogrešno shvati.

    Mi propagiramo jednostavnu i raznovrsnu, što prirodniju hranu, količinski umerenu ishranu bogatu povrćem i voćem.

    Ne smatramo da je industrijska hrana štetna sama po sebi, jer je istraženo da nije. Ono što smatramo da je štetno je prekomerna upotreba industrijske hrane: konzervirana, suva, preradjena, začinjena, procesirana hrana.

    To smatramo jer zbog niza našem telu nepoznatih i neprirodnih materija opterećuje naš probavni sistem i organe za izlučivanje, dovodi do skupljanja vode i masnoća u organima, zbunjuje naš imuni sistem, i dugotrajnom upotrebom dovodi do degenerativnih promena na organima koji su najslabiji kod neke osobe.

    Srećom, ljudsko telo ima snažne regenerativne sposobnosti i prilagodjava se i takvoj hrani. Sa više ili manje uspeha, kako čiji organizam reaguje.

  6. marijaterezija2  24. avgust 2012. at 08:59

    Vrlo interesantan članak za razmišljanje, ali ta mala zločesta riječ uvijek prisutna. Povrće se uzgaja u blizini autocesta ili tik uz autoceste, koliko je to zagađeno. Jesti malo i često je zdravo ali nemoguće uz hrvatski standard i europsko radno vrijeme stoga sad kad ovo pročitam imam grižnju savjesti.No ovo si izvanredno i temeljito obradio.

  7. Marta  24. avgust 2012. at 10:04

    Da, nadovezujem se, najbolje mi je kad kupujem mrkve na primjer u Konzumu, i onda pročitam na etiketi industrijska zona i vratim nazad. I tako ima još povrća iz iste zone. Na što smo spali.

  8. Priroda na Dar  24. avgust 2012. at 10:08

    @ marijaterezija2

    Krave i koze pasu pored auto puta i unose u sebe olovo i druge štetne materije iz izduvnih gasova automobila. To se mlekom prenosi na čoveka. Takodje se mlekom prenose i hormoni, antibiotici i čudna ishrana bazirana na kostima životinja i ribljem brašnu koja se daje stoci za bolji rast i prinos.

    Voće i povrće se osim što se tretira za vreme uzgoja zaštitnim sredstvima tretira i koncetrovanim djubrivima koja imaju puno nitrita. Nakon branje se i dodatno tretira da bi ostalo što duže sveže.

    Tu su još i zagadjen vazduh, električna i radioaktivna zračenja. Hemijske materije u savremenoj hrani.

    Sve to deluje zastrašujuće.

    Opet, ljudi se prilagodjavaju tome i žive sa manje ili više posledica. Suština je da naš organizam što više relaksiramo da radi manje opterećeno i da njegove regenerativne sposobnosti ostanu što duže očuvane. To se postiže sa nekoliko jednostavnih stvari:

    – jedi raznovrsno
    – u ishrani koristi što manje preradjenu hranu
    – što više povrća i voća
    – jedi što manje – više posti
    – ne nerviraj se
    – izlazi što više u prirodu
    – vežbaj

  9. Petkana  21. april 2013. at 13:27

    Ja bih dodala:Prodaj sve što imaš u gradu,i sa porodicom negde u brda,dok još ima šta da se kupi od zemlje. Ljudi su konačno shvatili da je život u gradovima neodrživ,što se najbolje vidi po ceni koju treba izdvojiti za lanac/hektar.
    Da ne bude moja prazna priča-na tome uveliko radimo.A kako čujem,i polovina Beograda,bar.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Security Code: