Hasanaginica – tekst pesme, pisani sastav i školska lektira

 

Hasanaginica

Narodna epska pesma i balada Hasanaginica koju je prevela cela Evropa

 

Hasanaginica - tekst pesme, pisani sastav i školska lektiraNarodna balada Hasanaginica je jedna od naših najljepših narodnih balada, a Hasanaginica je jedan od najljepših likova naše književnosti. Nastala sredinom 17. veka u Imotskoj krajini (u to vreme u sastavu Osmanskog carstva) i prenosila se sa kolena na koleno u usmenom obliku.

Alberto Fortis, italijanski putopisac i etnograf, u čijoj knjizi o Dalmaciji je objavljen 1774. godine, tekst ove balade pod nazivom „morlačka balada“ (morlačka ili ilirička), zabeležio je da Morlaci pevaju svoje pesme uz gusle, improvizirajući od početka do kraja.

Od tog trenutka su se počeli nizati prevodi ove pesme na raznim svetskim jezicima. Veliki umovi toga vremena kao Gete (1775), Valter Skot (1798.), Aleksandar Sergejevič Puškin (1835), Adam Mickijevič (1841) su samo neka od imena koja su prevodila Hasanaginicu.

Sve do danas nije razjašnjen identitet likova opevanih baladom niti se saznalo nešto više o zbivanju koje je pokrenulo nepoznatog pesnika ili verovatnije pesnikinju da speva baladu koja je brojnim naraštajima uvek nanovo privlačila pažnju.

Kroz lik Hasanaginice prikazana je nemoć žene pred normama tog društva. Ona nije imala prava da odlučuje o svom životu. Njenu sudbinu su krojili njen muž i brat. U svojoj nemoći da nešto menja njeno srce puca. Hasanaginica je jedan od najsvjetlijih i najtragičnijih likova naše književnosti. Ona zadovoljava sve norme tadašnjeg društva i u tom savršenstvu doživljava tragediju. Iz njenog lika izbija i snaga ličnosti i slabost žene, nežnost majke čije srce nije izdržalo gubitak dece i doma. Lik Hasanaginice svetli kao svetionik u našoj i svetskoj literaturi.

U pesmi je opisana tužna sudbina žene koju muž bezdušno tera zbog toga što od stida nije mogla da ga poseti dok je bio ranjen. Hasanaginica nije obišla muža iz patrijarhalnih razloga, zato što su to nalagala pravila toga doba. Žena tog vremena nije smjela da pokazuje osećanja prema mužu i nije se smela kretati izvan kuće.

Ipak u Hasanagi je proradila muška sujeta i tadašnje pravo muža da upravlja životom žene i njenom sudbinom, pa odlučuje da je otera. Hasanaginica je pogođena njegovom odlukom i to je za nju velika sramota. U njenoj čistoj, nevinoj duši odvija se prava drama. Ispunila je očekivanja i kao žena i kao majka a opet je morala da napusti svoju decu i dom.

 

 

HASANAGINICA - ceo tekst pesme

 

Šta se b’jeli u gori zelenoj?
Al’ je snijeg, al’ su labudovi?
Da je snijeg, već bi okopnio,
labudovi već bi poletjeli.
Nit’ je snijeg nit’ su labudovi,
Nego šator age Hasan-age;
on boluje od ljutijeh rana.
Oblazi ga mati i sestrica,
a ljubovca od stida ne mogla.

Kad li mu je ranam’ bolje bilo,
on poruči vjernoj ljubi svojoj:
„Ne čekaj me u dvoru b’jelomu,
ni u dvoru, ni u rodu momu.“
Kad kaduna r’ječi razumjela,
još je jadna u toj misli stala,
jeka stade konja oko dvora;
tad pobježe Hasanaginica
da vrat lomi kuli niz pendžere;
za njom trče dv’je ćere djevojke:
„Vrati nam se, mila majko naša!
Nije ovo babo Hasan-aga,
već daidža, Pintorović beže.“
I vrati se Hasanaginica,
ter se vješa bratu oko vrata.
„Da, moj brate, velike sramote —
gdje me šalje od petero dice!“

Beže muči, ništa ne govori,
već se maša u džepe svione
vadi joj knjigu oprošćenja,
da uzimlje potpuno vjenčanje,
da gre s njime majci unatrage.
Kad kaduna knjigu proučila,
dva je sina u čelo ljubila,
a dv’je ćere u rumena lica,
a s malahnim u bešici sinkom,
od’jelit se nikako ne mogla,
već je bratac za ruke uzeo.
I jedva je s sinkom rastavio,
ter je meće sebi na konjica,
s njom grede dvoru bjelomu.

U rodu je malo vr’jeme stala,
— malo vr’jeme, ni nedjelju dana;
dobra kada i od roda dobra,
dobru kadu prose sa svih strana,
a najviše imotski kadija.
Kaduna se bratu svome moli:
„Aj tako te ne želila, braco,
nemoj mene davat ni za koga.
da ne puca jadno srce moje
gledajući sirotiće svoje.“
Ali beže ništa ne hajaše,
već nju daje imotskom kadiji.
Još kaduna bratu se moljaše
da napiše listak b’jele knjige,
da je šalje imotskom kadiji:
„Djevojka te l’jepo pozdravljaše,
A u knjizi l’jepo te moljaše,
Kad pokupiš gospodu svatove,
Dug pul’duvak nosi na djevojku:
Kada bude agi mimo dvora,
Nek ne vidi sirotiće svoje.

Kad kadiji b’jela knjiga dođe,
Gospodu je svate pokupio,
Svate kupi grede po djevojku.
Dobro svati došli po djevojke,
I zdravo se povratili s njome.
A kad bili agi mimo dvora,
Dv’je je ćerce s pendžere gledahu,
A dva sina prid nju ishođahu:
Tere svojoj majci govorahu:
— Vrati nam se, mila majko naša,
Da mi tebi užinati damo!

Kad to čula Hasanaginica,
Starišini svatov govorila:
— Bogom brate, svatov starišina,
Ustavi mi konje uza dvora,
Da darujem sirotice moje.
Ustaviše konje uza dvora.
Svoju dicu l’jepo darovala:
Svakom sinku nazve pozlaćene,
Svakoj ćeri čohu do poljane;
A malomu u bešici sinku,
Njemu šalje u bošči haljine.

A to gleda junak Hasan-aga,
Ter dozivlje do dva sina svoja:
Hod’ te amo, sirotice moje,
kad se neće smilovati na vas
majka vaša srca kamenoga!

Kad to čula Hasanaginica,
bjelim licem u zemlju ud’rila,
usput se je s dušom rastavila.

. . .

Luka Maratović

Izvor teksta blog Pomoć prijatelja

Podelite članak sa prijateljima

Google1DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspaceRSS
Objavio , 28. mart 2013.. Kategorija Ostalo. Sve aktivnosti oko ovog članka možete pratiti putem RSS 2.0. Možete ostaviti i komentar ili povratnu vezu na ovaj članak.

2 komentara na Hasanaginica – tekst pesme, pisani sastav i školska lektira

  1. mirnela ovcina

    27. oktobar 2013. u 21:25

    JAKO LIJEPA BALADA I JAKO EMOTVNA KADA SE DVOJE LJUDI VOLI DA IM TO KVARI
    NEKO NAJDRAZI U PORODICI DA ON ZBOG TOGA MORA PREKIDA SA JADNOM HASANAGINICOM

  2. sastavi

    7. decembar 2013. u 03:50

    jedna od najljepsih nasih balada

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>


Security Code: