ВЕЛИБОР МИХИЋ: СТОЛИЦА
А где нам је сто
Столице
Моја другарице
Да наслонимо
Ја лактове
Ти четири ноге
И заједничку идеју
Буди мирна
Не шкрипи
Идеју пред предахом
Брез брез
Издајничког огледала
Да наслонимо уморну главуџу
Успавамо се
Седећи
У самозабораву
С погледом у светлу даљину
Као тачку на крају тунела
Где нам је сто
Столице
Моја животна дрвенаријо
Инвентарко судбине
Столице
Буди мирна
Не шкрипи
Столице
Које ти је право лице
Прво с висине
Надменог наслона
Или последње
Ју далеко било
Стото лице
Сто-лице
Наша последња одбрана
У теби хује ветрови
Прошлих шума
У мени превиру ветрови
Бедних ручкова
Судбина у сваком случају
Дрвена
Ти устоличујеш
Моје зарђале бокове
Закаснеле рокове
Позеленеле бркове и зулуфе
Опрљена крила
Дозвољаваш ми
Да одморим потиљак-мету
Луде главе
С пребаченим пешкиром
Преко наслона и очију
У стилу мртве природе
78×36
Као заставом
Наше дрвенарије
Буди мирна
С девизом
Седни и пусти друге
Да седну
Не измакни се
Столице
Не загрцни се
Не шкрипи
Трпи трпи још мало
На домаку сам
Остварења
Свих наших дрвених
Даљина
У чијим темељима је
Чамовина
И помало иловаче
До далеких идеала
Пуна шака браде
И траве.
оОOо