AZBUKA ISTINE

Duhovne pouke vladike Nikolaja po slovima kao Azbuka istine – deo od slova dj do slova z

 

Đ

Đače učeniče, šta to učiš? Sva tvoja učevina na smrt mi miriše. Zato te vidim tužna i očajna. Gde ti je nauka o Životu i Životodavcu? Ko ti je dao oči, pomoću kojih duša tvoja gleda? Ko ti je dao uši, pomoću kojih duša tvoja čuje? Ko li ti je dao razum pomoću koga učiš?

Azbuka istine + Mozaik Vizantijski orao

Ako ti hartija koju čitaš kaže, da ti je priroda dala i vid i sluh i razum, ti upitaj hartiju i hartijaše: A od koga priroda pozajmi da meni da? Sine čovečji, zar ti srce ne gori kao od ognja, kad se pomene ime Tvorca i Oca tvojega? Umiri srce svoje, prvo ga umiri, pa zagledaj u nj kao u mirno Jezero, potom ga oslušni i najzad primi nauku njegovu. Tako ćeš poznati Tvorca i Zajmodavca prirode. Tako ćeš osetiti prisustvo Života i slavu Životodavca. I učevina tvoja neće biti miris smrti no miris života. A tuga i očajanje tvoje okrenuće se na radost i klicanje.

E

Evgenije znači blagorodni. Kakogenije znači zlorodni. Genije znači samo rodni. Genije nema svoga puta; on mora poći putem ili Evgenija ili Kakogenija. Stari Jelini su i demona nazivali genijem. Očigledno je, dakle, da poneki genije može biti i kakogenije, to jest zlorodni, ili na zlo rođeni.

U Evropi su nazvani genijima svi najdarovitiji ljudi, no bez razlike u pogledu blagorodstva i zlorodstva. Otuda mi vidimo u nekim od tih evropskih genija angelske ljude a u nekima, opet prave demone. Evgenije je onaj čovek koji zna svoje srodstvo s Bogom, i shodno tome živi i vlada se.

Kakogenije je onaj čovek koji odriče svoje srodstvo s Bogom i nalazi ga u zemlji ili adu, pa shodno tome i živi i vlada se.

Genije je onaj čovek kome je Tvorac pozajmio mnoge talente, a on te talente upotrebio ili kao Evgenije ili pak kao kakogenije. Pravi hrišćanin može biti Genije, ne sme biti Kakogenije, mora biti Evgenije.

Ž

Žar-ptica spominje se često kod ruskih pesnika. Ona se predstavlja kao ptica sreće, čudne lepote. Ona pritiče u pomoć nevinim protiv nečistih, i pravednim protiv nepravednih. Stari Misirci su obožavali pticu feniks, koja je umirala i ponovo vaskrsavala. I u jednom i u drugom slučaju mi vidimo simvol duše čovečje, koja je stvorena od Boga, puna topline, puna blaženstva i prečudne lepote.

Po svojoj prirodi duša je čista i nevina i svetla i pravedna. No greh je žaoka smrti, koja dušu usmrti. Greh udaljava od Boga u zemlju daleku, gde se duša hladi i mrzne i bludi i umire. Takvoj duši treba Spasitelj, Povratitelj, Vaskrsitelj i Pomiritelj. Dušo ljudska, ne očajavaj i ne čekaj Onoga koji je već došao. Došao je tvoj Spasitelj, Povratitelj, Vaskrsitelj i Pomiritelj.

Vospreni, ptico pokisla, i budi opet žar-ptica, kakva si i bila kad te je Tvorac tvoj Svojim Duhom i dahom zagrejao i okrilatio.

Z

Zavet je dragovoljna obaveza. Zavet predstavlja dva zavetodavca, jednoga koji daje i drugoga koji prima. Zavetodavac koji se obavezuje davati, jeste sam Bog; zavetodavac pak koji se obavezuje ispuniti sve uslove primanja, jeste čovek. Dva Zaveta učinio je Bog sa rodom čovečjim: Stari i Novi. Stari Zavet učinio je Bog onda dok je rod ljudski bio još mlad i po godinama i po grehu, a Novi onda kad je rod ljudski postao star i po godinama i po grehu.

Prvi Zavet zasnovan je na zakonu Božjem i na krvnoj žrtvi Božjih životinja. Tim Zavetom Bog se dragovoljno obavezao davati čoveku dobar i dug život na zemlji i svako zemaljsko obilje s kolena na koleno, a čovek se od svoje strane obavezao ispunjavati propisani zakon Božji i prinositi Bogu krvne žrtve od Božjih životinja. Bog je održao Zavet od Svoje strane, no čovek ga je svega pogazio grešeći protiv Boga Zavetodavca i očekujući uporno da mu Bog ipak daje sve – bezuslovno. Kroz tu obmanu Stvoritelja svoga rod čovečji se ubolestio do smrti.

Tada je Stvoritelj ljudi učinio Novi Zavet s čovekom. Taj Novi Zavet zasnovan je na ljubavi Oca i na krvnoj žrtvi Sina Božjega. Tim Zavetom Bog se dragovoljno obavezao dati čoveku večni život i carstvo nebesko, a čovek se od svoje strane obavezao odgovoriti ljubavl.u na ljubav, i žrtvovati sebe vascelog Ocu svom nebeskom.

To je Novi Zavet – ljubav i žrtva s obe strane.

 

 

Vladika Nikolaj Velimirović