OBLACI
Braćo rođena, oblaci mrki!
Vetar vas goni niz polja meka,
Nema vam nigde za predah luke!…
Odmor vas pred kapelom tek čeka!
Gde ste rođeni, gonjeni svetom?
Gde vas je „svojima“ narod zvao?
Kao ovčice letite, eto…
Kad bi zastali negde bar malo!
Zemlje nemate, očito, svoje,
Ni utočišta, niti svog kuta.
A tu vetri sve nose i kroje,
Nema vam zaštite danas ni sutra!…
Leteć’, suzama škropite zemlju,
Zazelenite šumu pod nebom;
Smrću život donosite svemu,
Život svemu, a nestanak sebi!
1894.