PRIČA O PILOTU
Pilot predvodi ustanak – pobunu protiv Društva – i Pilot nikad ne umire. Kad vreme jednog Pilota prođe, pojavi se drugi, koji postaje vođa. I tako to biva, iznova i iznova, kao kotrljanje kamena.
Čovek je gurao stenu uzbrdo. Onog časka kad je stigao do vrha, stena se otkotrljala u podnožje i on je počeo iz početka. U obližnjem selu, ljudi su primetili.
„Kazna“, govorili su.
Nikad mu nisu prišli niti probali da mu pomognu, jer plašili su se onih koji su ga osudili. Gurao je. Oni su posmatrali.
Godinama kasnije, sledeće pokolenje primetilo je da čovek i stena tonu za brdo, kao sunce i mesec na zalasku. Videli su samo deo stene i deo čoveka dok je kotrljao kamen do vrha.
U jednoj devojčici probudila se radoznalost. Jednog dana je pošla uzbrdo. Kad se približila, opazila je da su po celom kamenu urezana imena i datumi i mesta, i iznenadila se.
„Kakve su ovo reči?“, zapitalo je dete.
„Tuge ovog sveta“, rekao joj je čovek.
„Guram ih uzbrdo iznova i iznova.“
„Hoćeš pomoću njih da izravnaš brdo“, reklo je dete, koje je primetilo dugačku, duboku brazdu kuda se stena kotrljala.
„Pravim nešto“, rekao je čovek.
„Kad završim, na tebe će biti red da zauzmeš moje mesto.“
Dete se nije uplašilo. „Šta praviš?“
„Reku“, rekao je čovek.
Dete se vratilo nizbrdo, pitajući se kako to jedna osoba može da načini reku. No, nedugo potom, kad su počeli pljuskovi, i poplave jurnule kroz dugačko korito i odnele čoveka negde daleko, devojčica je uvidela da je on bio u pravu i počela je i sama da gura kamen i usmerava tuge ovog sveta.
Tako je nastao Pilot.
Pilot je čovek koji je gurao kamen i kog je voda odnela. Pilot je žena koja je prešla reku i pogledala u nebo. Pilot je i star i mlad, i ima oči svih boja i kosu svih nijansi; živi u pustinjama, na ostrvima, u šumama, na planinama i u ravnicama.
Pilot predvodi ustanak – pobunu protiv Društva – i Pilot nikad ne umire. Kad vreme jednog Pilota prođe, pojavi se drugi, koji postaje vođa.
I tako to biva, iznova i iznova, kao kotrljanje kamena.
Negde izvan mape Društva, Pilot će uvek živeti i delati.
Iz knjige „Odredište“ Ali Kondi