Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek Istorija

Čujte Srbi – Arčibald Rajs piše o Srbima, mentalitet i karakter Srba – početak knjige

Dr Rudolf Arčibald Rajs

 

Čujte Srbi – Arčibald Rajs

 

Čujte Srbi !

Dr Arcibald Rajs fotografija iz mladosti Čujte Srbi

Neću skriti od vas ništa bitno od onoga što sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celu istinu. Međutim, nećete imati to ogledalo u rukama dok sam ja u životu. Naći ćete ga u mojim spisima i činićete s njim što god budete hteli. Ili ćete ga pročitati, zamisliti se nad njegovim sadržajem i iz toga izvući korist, ili ćete ga, pak, prezreti, pa će onda ona istinska srbska duša, duša vaših hajduka i junaka ratova za oslobođenje, nestati sa vaših prostora. To će biti poslednja usluga koju mogu da vam učinim.

U nabrajanju vaših vrlina neću morati da vam govorim o onome što vi nazivate „inteligencijom“. Njome ću se pozabaviti tek u delovima posvećenim vašim manama. Srećom, vaš narod ponajviše čine seljaci, a ne „inteligencija“.

Vaša nacija je imala veoma lepu prošlost, posle koje su usledili dugi nesrećni vekovi. Pošto ste osnovali veliko carstvo, koje je, sudeći po onome što je od njega ostalo, mnogo obećavalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo. Da bi izbegli to robovanje, mnogi od vas su napuštali zemlju i tražili utočište kod moćnih suseda, Austrougara, ali su samo menjali gospodara. Pod Turcima ste mnogo propatili. Bili ste raja. Crkve i manastire ste sklanjali pod zemlju ili u divlje planinske klance, daleko od puteva svojih gospodara. Otimali su vam decu i od njih stvarali janičare. Od svoje sirotinje ste plaćali i dobar „desetak“ ugnjetačima. Vaši rodoljubi nisu mogli da trpe taj nepodnošljivi jaram pa su potražili sklonište u šumama, u koje Turčin nije smeo da kroči. Bili su to vaši hajduci, duhovni oci onih koji su ostvarili povlačenje preko Albanije, Cera i Jadra. Kajmakčalana i Dobrog polja. Terali su vas sa plodnih ravnica, njih je zaposedao Turčin, a vama ostavljao samo kamenito planinsko zemljište.

Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaših voljenih pokušalo da izbegne taj grozni položaj prihvatanjem muslimanske vere. Velika većina vaših predaka je, i pored dugotrajnih patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tuđinom. Guslari su opevali vašu minulu veličinu i tako bili vaša savest. Ti dugi vekovi pod jarmom su u vašem narodu trajan pečat. Time je on stekao divne vrline, ali i velike mane, a sačuvao je i te vrline i te mane. Pogledajmo najpre te vrline, imajući na umu da vam sad govorim o narodu uopšte, a ne o nekim slojevima vašeg stanovništva.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost često seže do junaštva. Mogu to s pravom da kažem jer sam gledao vaše vojnike, a oni nisu bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodilačkog rata. Video sam i povlačenje preko Albanije, kada su vam se mnogi seljani i varošani nadmetali u junaštvu sa vojnicima, vojnicima koji su stigli na Krf tek kao ljudske senke i od kojih su mnogi na večnoj straži u morskim dubinama.

Video sam i vaše ranjenike u pokretnim bolnicama i na operacionim stolovima. Retko bi im se jauk, pa ni jecaj, oteo iz usta, a često ih, (naročito u početku rata), usled nedostatka narkotika nisu ni uspavljivali.

Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. A imate i onaj veličanstveni dar da vas sećanje na te junake zna toliko nadahnuti da vam vlastiti život više ništa ne znači. To je zato što lik tih legendarnih junaka izlazi iz vas samih. Sačinjen je od komadića koje odaje vaša duša. Urođeni zdrav razum vam je u tim junacima „koji su u stvarnosti često bili sasvim drugačiji“ pronašao pravi i možda jedini način da održite netaknutim svoj nacionalni ideal. Da bi ste očuvali patriotizam i kult svojih nacionalnih junaka pomogla vam je vaša religija. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu.

Religija je, svakako, moćno sredstvo poretka, a zdrav razum vam je pokazao put da je ponarodite i da je takvu prihvate vaši ljudi. Ta religija vas, uprkos vama, održava. Muškarci vam pogotovo nisu često u crkvi. Koliko sam samo puta, u vreme obreda, ušao u vaše hramove i tamo zatekao tek nekoliko retkih vernika, i to skoro isključivo žena. Ali se čak i onaj Srbin koji se hvališe da ga je „baš briga i za popa i za njegova posla“ prekrsti kada sazna nešto što ga žestoko pogodi, ili ode da pobode upaljenu sveću ispred ikonostasa kad izgubi drago biće. Brižljivo čuvajte tu narodnu religiju jer će vaš narod, onog dana kad je napustite, biti izgubljen,

Vaš narod je gostoljubiv. U sela čovek ne može doći, a da ne naiđe na širokogrud doček. Narodne svetkovine još čuvaju onaj nekadašnji prelepi običaj ugošćavanja. Prvi komad božićnog kolača čuva se za namernika.

Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara. Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Novac mu, naravno, kao i svuda, uliva poštovanje i ostavlja utisak, ali taj utisak nije toliki da bi ga naterao da se odrekne vlastitog dostojanstva. Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene od gladi i, umesto da te ljude, koji su im spalili kuće i masakrirali žene i decu, zlostavljaju, vaši vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje parče hleba iz džepa. Narod vam je „ponosan“ ali ne i ohol. Taj „ponos“ nije mana, već vrlina. Ona je nužna svakom zaista dobrom čoveku jer ga sprečava da podlegne zlim uticajima ili iskušenjima. Taj „ponos“ je, naprosto, poštovanje sopstvene ličnosti. Loši ljudi ga nemaju. Oni su samo oholi.

Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video. Shvatate brzo i pravilno. Sa svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvima tla, morali biste imati jednu od glavnih uloga u Evropi.

Sledi nastavak …

. . .

Odlomak je uvod iz knjige Čujte Srbi autor švajcarski lekar Dr Arčibald Rajs

14 komentara

  • Bilo nekada sada se pripoveda.

    Nesto je i ostalo od te slike Srba od pre 80 godina, ali u zabitima. Sada smo svi postali „inteligencija“

  • I opet cemo „uzleteti“ svi koji procitamo ovaj tekst o nasim vrlinama, a zatvoriti oci nad onim sto treba popravljati.

  • Postovani citaoci i komentatori,

    Bice Rajsa i njegovih komentara o lenjosti Srba, o srpskoj inteligenciji itd gde nas nimalo ne stedi.

    Bice i najzanimljivijih delova od Jovana Cvijica, Dvornikovica, Jiriceka, Zivkovica, Lukovic -Pjanovic, …

    Nismo samo zeleli da pocnemo izrazito negativnim zapazanjima, jer je dekonstruktivan put i metod mnogo laksi od izgradnje dobrih stvari i ljudi se lakse predaju gundjanju, slaganju u ogovaranju, tracu, osudi. To nam nije cilj, da se slozimo oko negativnog koje je svima vidljivo. Iznesimo nesto lepo i plemenito sto skriveno cuci pokriveno svakodnevnom gorcinom i kiselinom.

  • U prilog pozitivnim stavovima:

    Francuski maršal, Franše d’Epere:
    “Ko su ti junaci koji mogu da se podiče da su zaslužili jedno od najvećih odlikovanja na svetu?
    To su skoro sve seljaci, Srbi – tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva.
    Okupljeni oko svog kralja i zastave, za slobodu zemlje. Ti seljaci, bez napora su se pretvorili u najhrabrije i najistrajnije vojnike – najbolje od svih.”

    i ženama sa ovih prostora:

    Fridrih Vališ (1928):
    “U Srbiji i Crnoj Gori viđa se vanredno veliki broj lepih žena. Sa čuđenjem ćete naći u bedi i prljavštini brdskih koliba, žene klasične lepote.
    Slobodnog, širokog pogleda, tamnih očiju između dugih trepavica, a ispod oštro naglašenih obrva.
    Između usana, lako izvijenih, svetle se pravilni, blješteće beli zubi. Lice je obavijeno tamnim talasima kose koja se povija.”

  • 1928 vs 2008

    Oni:
    Junaka srpskih vise nema.
    Svi se prodali za euro.
    Neskromni su i lenji.
    Sve sami dezerteri.

    One:
    I dalje smo vanredno lepe 🙂
    Dodatno smo i izbrendirane. ;-))
    I nijedna lepa ne zivi vise u bedi i kolibi :-))))

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter