Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Dinarski tip čoveka – Opšte psihičke osobine i karakter Dinaraca – antropolog Jovan Cvijić

Jovan Cvijić

 

Opšte osobine dinarskog mentaliteta i tipa čoveka – Dinarci i njihov karakter


uros_predic-bosansko-hercegovacki-begunciDinarski tip zauzima ne samo celu dinarsku oblast već i susedne zemlje po kojima se rasprostro migracijama. Ovaj til prevlađuje u moravskoj Srbiji; dao joj je značaj koji ima i još otsudno utiče na njen razvitak. Dinarski su doseljenici ušli u staro kosovsko-metohisko stanovništvo ne izmenivši njegove psihičke osobine; ali su oni na njega jako uticali. Kako ovo stanovništvo ima osobina i centralnog i dinarskog tipa, teško mu je odrediti mesto. Najzad se Slovenci Karsta, koje sam uvrstio u dinarsko tip, u izvesnom pogledu razlikuju od ostalog dinarskog stanovništva, naročito zbog vekovnih veza koje su imali sa civilizacijom srednje Evrope. Oni su dobili specijalne osobine po kojima se približavaju panonskom tipu. Svi drugi krajevi, pretstavljeni na našoj karti, nesumnjivo pripadaju dinarskom tilu.[3] Srbi čine tri četvrtine ovoga tipa.

Glavne psihičke crte. – Celokupno dinarsko stanovništvo, pravoslavno, katoličko ili muslimansko, živi ili je doskora živelo patrijarhalnim životom, koji je u znatnoj meri uticao na njegovu karakterističnu fizionomiju. Oni koji su dosta putovali po Balkanskom Poluostrvu odmah osete i raspoznaju u nekoj narodnoj masi dinarske ljude od drugih grupa. Na njima su najbolje izražene sve osobine zapadnih Južnih Slovena. One su kod njih dubljega smisla i nacionalnije. Ove osobine nisu načete stranim uticajima i novim kulturama, kao što je to manje-više slučaj u drugim oblastima, izuzevši nekoliko izolovanih oaza, naročito u istočnom delu Poluostrva. Iako je oblast dinarskog tipa bila podeljena između više država, on je sačuvao svoje osnovne osobine.

Dinarski su ljudi živog duha i tanane inteligencije. Obdareni živom i raznovrsnom osećajnošću oni se često povode za svojom maštom, koja je vrlo živa i bogata, kao i za prvim impulsom oduševljenja i srdžbe. U svojim se akcijama obično inspirišu pobudama moralne i duhovne vrste; materijalni interesi imaju samo ulogu drugoga reda. Da bi se izazvala najveća suma njihove snage, treba dirnuti u njihovu osećajnost, osetljivost, u njihov individualni i nacionalni ponos; treba istaći pitanje časti ili ideal pravde ili slobode. To su glavni uzroci strasti koji pokreću dinarske ljude kao i uzroci sukoba koji se među njima javljaju; otuda proizilazi srećan ili nesrećan tok njihova života, mnogo više nego što potiče od sebičnosti ili od lakomosti. Sa ovim se inspiracijama mešaju rasni instikt, instikt za životom i za razvijanjem, instikt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instikt čija je snaga ogromna. Dinarski čovek ne veruje, da ima teškoća koje ne bi mogao savladati. Njegova je vera nepomućena, pouzdanje bezgranično.

seoska-porodica-oko-ognjistaPored ovog jakog idealizma ima i jedna tradicionalna crta, jedna od bitnih crta narodne duše. Dinarski čovek gori od želje da osveti „Kosovo“ (Kosovsku bitku 1389 god.), na kome je izgubio nezavisnost, i da obnovi staru srpsku carevinu, o kojoj stalno sanja, čak i u najtežim prilikama, u kojima bi svako drugi očajavao. Obmanut okolnostima i događajima, napušten od svih, nikada se nije odrekao narodnog i društvenog ideala. Ova postojanost i apsolutna vera u nacionalni ideal glavni je fakat u njegovoj istoriji. Sebe smatra kao Bogom izabranog za izvršenje nacionalnog zadatka. Sve ove svoje večite misli on izražava u pesmama i pripovetkama, čak i u posmrtnim tužbalicama (naršsačama). U svakoj prilici se na njih navraća: opeva ih i priča u kući, uveče pored vatre a posle svakodnevnog rada, u crkvama i manastirima, izlazeći iz crkve, prilikom svakog skupa ili sabora.

Zbog toga su gotovo neograničeni duh požrtvovanja i samoodricanja: u toku istorije dinarski su se ljudi žrtvovali do iscrpljenja celoga naroda. Narodne mase su se mirile s tim da podnose neiskazane teškoće i patnje radi društvenog i nacionalnog ideala.

Pokušajmo da sa više detalja iznesemo njihove glavne psihičke osobine.

Ušicaj zemljišta i prirode. – Dinarski ljudi su intimno vezani za zemljište i prirodu svoga kraja. Kod njih nema velikih varoši, doskora nije bilo nijedne koja bi imala 100.000 stanovnika. Prevlađuju male varoši sa nekoliko hiljada stanovnika, poglavito poreklom sa sela i jednim delom seoskog zanimanja. Devedeset od sto dinarskog stanovništva živi od zemljoradnje i od stočarstva. Procenat seljaka je veći no u ma kojoj drugoj južnoslovenskoj grupi. Najveći deo dinarskog stanovništva, dakle, živi u stalnom dodiru sa zemljištem i prirodom, sa stvarnošću života. Ono je naviknuto na one prirodne nedaće koje dolaze od nepogoda, rđavih žetvi i stočnih bolesti. Zbog toga su mu nervi zdravi, zato je spokojnije i bolje podnosi udese sudbine.

koliba-na-brduU ovome se tipu oseća jaka veza s prirodom i s pretcima. Ni u jednoj drugoj zoni nisu ljudi tako bliski prirodi i srasli s prirodom kao ovde. Ovo nije narod „sit života“, već mlad, sveže krvi, izoštrenih čula za prirodne pojave. Osobito su razvijeni vid, sluh, čulo mirisa i smisao za orijentisanje: nađu se noću i u velikim šumama. Osećaju šum i šapat prirode, od klopotanja izvora i šuštanja lišća do podzemnih zvukova i trepeta, i to u njima izaziva muziku od osećanja i želja. Ovi se uticaji naročito primećuju na ženama. Na narodno osećanje i na narodnu maštu utiču visoke i prostrane planine, sa dubodolinama i vododerinama, dalje osamljeni i kršni krečnjački vrhovi raznih oblika. Od velikog su uticaja na narodnu fantaziju karsne reke, kojih nestaje u ponorima da se posle nekoliko kilometara opet pojave iz pećina, zatim suve prostrane i razgranate pećine, bezdane i surdupine, intermitentni izvori, koje zovu potajnicama, itd.

Jako utiču na dinarske ljude stare velike šume i pojedina drveta ili grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od starina i ruševina, od starih gradova, kula i crkava. O svim tim prirodnim i istoriskim predmetima ima dinarski čovek pored starih, tajanstvenih, kašto mračnih priča, još češće jasne priče iz narodne ili iz oblasne prošlosti. One se duboko urežu u dušu upečatljivijih i darovitijih. Od onih prirodnih i istoriskih predmeta strepi se ili im se Dinarci poveravaju. Oni su simbol mesta i okoline i jako formirajući utiču na najtananije crte narodne duše. Imaju osećanja za lepe panorame pojedinih vrhova, i zato je za takve vrhove u dinarskoj planinskoj zoni često ime Pogled. Naposletku intimna veza s prirodom izražava se u mnogim toplim običajima velike starine i dubine, u navikama, verovanjima i vračanjima, koja se vezuju za smenu godišnjih vremena, za nebeske i klimske pojave, za planine i vrhove. Takvi su topli običaji o Božiću, o Uskrsu, o Đurđevdanu, o Ivanjdanu i Petrovdanu; takve su prirodne i naivne svetkovine koje se vezuju za planine i vrhove, na koje jedanput godišnje iziđe selo ili cela oblast; takvi su običaji dodola i prporuša. Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često određuju ljudsku sudbinu. U oblacima su vetrogonje i zduhači. Iz jezera izlaze krilati konji, vodeni bikovi, ljutiti zmajevi ognjeviti iz kojih sve vatra sipa. Svuda ima zlih i dobrih duhova. Čovek je vezan i zavisan od tih sila u prirodi, čiji je najviši stupanj Bog i sudbina, koji sve raspoređuju i ništa se bez njih ne može desiti.

. . .

21 komentara

  • Potresla sam se ovim tekstom. Setila sam se vrlo zivo svoje pokojne bake i pokojnog deke i suze su mi navrle na oci. Kao da je text o njima. Kao da su mi sada otvorile oci i um o tome ko su bili moji baka i deka. Valjda nas je sve zivot prisilio da ne mislimo ni na sta drugo do na savremene stvari koje nas okruzuju, na televizor, internet, izing, ulicu, shoping, namestaj, stanove, da smo izgubili kontakt sa prirodom i ljudima onakvim kakvi jesu.

    Sada tek shvatam zasto su moji baka i deka imali jednu mirnocu u sebi, skromnost i zelju da ostanu na selu, daleko od urbane civilizacije. I koliko smo moja porodica i ja otrgnuti od toga, ubaceni moderne tokove i trku za svim i svacim.

    Ne zelim da me shvate kako lamentiram, jer je vrsta zivota izbor svakog od nas, ali me je text stvarno dodirnuo i napravio sponu sa prosloscu. Posebno sto je Cvijic to pisao vrlo realisticno ali sa puno ljubavi i poetski lako.

  • Svidja mi se ovaj site, mada se predstavljate kao blog. Licite na Almanah lokalnog i globalnog, srpskog i mondijalistickog.
    Za sada su vam postovi ozbiljni i interesantni i nisu licni, mladalacko kretenasti i pisani za fah idiote, sto je za pohvalu.
    Jos se ne vidi u kom pravcu cete otici i ko ce vam biti publika, mada mi se cini da ste namenjeni intelektualcima i srednjem do visem drustvenom i kulturnom sloju, sudeci po temama i pristupu.
    Mladji i web surferi vas nece citati, jer je ovo za njih sve staticno i nemaju oni vremena da misle o zivotu, ljudima, istoriji.
    Podrzavam ovakav koncept i pametne price, samo napred!

  • Ne mogu da pitam pokojnog gosn Cvijica, ali mogu nekoga drugog, redakciju ili komentatore.

    1. Ako su se dinarci doselili u Srbiju i na Kosovo, ko su bili starosedeoci?

    2. Kako to da postoji tolika fizicka i psihicka razlika izmedju Srba dinaraca iz Hrvatske (Lika, Knin) i Srba dinaraca iz Srbije (Sumadinci, Moravci, Kosovari)?

  • Obratio sam paznju na ovaj pasus:

    „Највећи део динарског становништва, дакле, живи у сталном додиру са земљиштем и природом, са стварношћу живота. Оно је навикнуто на оне природне недаће које долазе од непогода, рђавих жетви и сточних болести. Због тога су му нерви здрави, зато је спокојније и боље подноси удесе судбине.“

    I napokon sam shvatio zasto se u Srbiji koristi u enormnim kolicinama apaurin i ostali lekovi za smirenje. Pobegli ljudi sa sela, iz prirodnog ambijenta, u gradove koji nisu pravljeni po meri ljudi vec stoke, pa niti imas link sa selom niti mozes da zivis normalno u nenormalnom gradu, plus svi ovi ratovi, hronicna ekonomska kriza, politicke trzavice i prevare, korupcija i sve ostalo nedace.

  • Zato dinarci kada dodju u grad…gaze kao u stampedu. A zašto je grad „nenormalan“? Pa niko nikog ne tera da ide tamo gde mu ne prija. Zar ne?

  • Pančevo je pravi primer nenormalnog grada, gde „celo selo šmrče belo“ (što se kaže u narodu…i u pesmi)!

  • Dinarski tip coveka je najzastupljeniji u danasnjoj Crnoj Gori,hercegovini,Lici,dalmatinskoj zagori,Albaniji,delimicno na Kosovu i jugozapadnoj Srbiji.U kratkim crtama osnovne negativne crte dinarskog karaktera su:GORDOST,PONOS vrlo cesto bez pokrica,SUJETA,ZAVIST,IMPULSIVNOST,SKLONOST SUKOBIMA cime se cesto objasnjavaju sukobi na ovim prostorima,pozitivne crte su:ISKRENOST,GOSTOLJUBIVOST,VITESKI DUH,NETRPELJIVOST PREMA AUTORITETIMA,Tipican primer dinarskog tipa kod nas je:Milan Gurovic,Vojislav Seselj,Milo Djukanovic,Jelena Jankovic,Ceca Raznjatovic…….

  • Ja sam srbin iz Republike Srpske tacnije sa Manjace i mogu reci da su srbi iz Srbije koji su sa dinarskih podrucija to jest raske i uzica pa sve do kopaonika izgubili ta svoja jedinstva nasa planinska starosjedilaki obicaji.A i ovdje nije sluscj bolji… polakocemo al sigurno nestati.Za prethodni komentar zelim da kazem da su svi ti nabrojani nemaju veze sa dinarskim tipom ljudi ! Osim Milana Gurovica a Milo Djukanovic nije dinarski tip, vise bi rekao da je Ceca ima dosta turskih gena,Jelena neki mongoloid a Vojislav Seselj je u najmanju ruku a sto se tice Mile on je tamnoput a da ne govorim dalje kratko cu reci da izgleda kao turcin ako bar znate kako turci izgledaju.

    Ovo su vam starosjedioci dinarski tip : Visoki,Snazni,Krupni,Grdi,Tvrdoglavi ali Mudri i Pametni ! Tamna kosa,bjela put a pretezno smedja boja ociju.Podebljane obrve i pretezno smo dlakavi i brkati.Bavili smo se svi zemljoradnjom i stocarstvom.Silazili smo s planina u zimu u ravnice zbog prehrane stoke a proljecem smo se vracali kucama.A i cime bi se drugim bavili po krsu i vukojebinama 🙂 Ipak nema meni ljepseg zavicaja od moje Krajine tih krskih planina i golih brda,prostarnih dolina i potoka cistih biserski,kad onako sunce zagrije i svjetluca se onako u vodu,miris prirode,ptice cvrkucu a ja sa drugovima ovce cuvam i onda opjevamo nas rod nase obicaje srpske.Nemamo igracih kola,ali imamo muzicki instrument gusle i frulu a u novije doba i harmoniku,u kojoj opjevama ojkacama u napjevaljkama nase obicaje i desavanja.

    Sjetite se samo Bodinove drzave, pogledajte gdje se danas govori ijekavicom i kome je pripadala sva danasnja Srbija osim Raske.
    Kad uporedite to svaticete nesta 😉 Nazalost nikada necu preboliti kraj Krajine !

    A evo od mene vaseg brata krajiskoga jedna pjesma od moje djedovine tvrde :)))
    http://www.youtube.com/watch?v=s4UAJm_i2qQ&feature=related

  • Pa Buhac uglavnom se slazem sa tobom,mislim da dinarski gen polako iscezava iz danasnje Srbije zbog vise faktora,pre svega klime,reljefa,nacina zivota kao i mesanja sa drugim arijevskim podtipovima pogotovo u sumadiji,istocnoj Srbiji a o vojvodini da i ne govorim tu je alpski i nordijski tip veoma prisutan.To se najbolje vidi po nesto blazem karakteru recimo Sumadinaca u odnosu na Crnogorce ili Krajisnike.Dinarski tip se danas najvise ocuvao upravo u krajevima gde je ijekavica dominantna,Crna Gora,Krajina,Hercegovina itd.U Srbiji ga ima jedino u planinskom pojasu prema Bosni i Raskoj oblasti dok je recimo jako tesko naci cistog dinarca koji je rodjen u Beogradu,Kragujevcu ili Nisu uglavnom su to mesavine sa mediteranskim,nordijskim i alpskim tipom itd.A sto se tice psihickih osobina slazem se sa tobom gordost,ponos,sujeta ali i velikodusnost,nesebicnost,mudrost.A tipicni primerci Milan Gurovic,Petar Kapisoda,Nikola Pekovic.pozdrav.

  • Pozdrav svima!
    Cula sam na fakultetu od profesora antropologije, da gotovo kod svih dinaraca preovladjuje nulta krvna grupa, pa me interesuje da li to zaista moze imati neke veze i na koji nacin? Ako bih mogla da dobijem strucno obrazlozenje ili da cujem sta vi mislite…Hvala unapred! 🙂

  • @Marko
    samo da dodam jos neke poznate dinarce- Vuk Stefanovic Karadzic, Petar Petrovic Njegos, Rudjer Boskovic, Nikola Tesla…mislim da su lepsi “primerci“ :dinaraca 🙂 😀

  • @Sanja to za nultu grupu je vrlo moguće.Eto u mojoj porodici i familiji očevoj je dosta rodjaka sa nultom grupom.Otac mi je rodom iz Opštine Ljubovija (Zapadna Srbija,tzv. Azbukovica na granici sa Bosnom)

  • Molila bih redakciju da mi napiše u kojoj Cvijićevoj knjizi je našla ovaj citat? Zanima me zbog pisanja magistarskog rada.

    Hvala unapred.

  • 90% Dinaraca sa Dinare(Knin) koje sam video su visoki ,plave kose i plavih ociju!ljudske karakteristike koje su nabrojane su isto tacne kao i za ovu krvnu grupu u mojoj porodici svi smo nulta krvna grupa!Danas smo naselili uglavnom predele u Vojvodini (Novi sad pre svega) Slavni Gvozdeni puk iz Prvog svetsog rata Dinarci i Moravci 🙂 pozz

  • Lepo je Cvijic objasnio ovo,samo mi nije jasno zbog cega je napisao ,,tanane inteligencije,,…
    Izvorni dinarci,oni pravi su veoma ostroumni,mozda su malo primitivni ali to je stvar obrazovanja,a ne inteligencije…Najveci broj intelektualaca danasnjice su poreklom iz Crne Gore i Hercegovine.Jer je epicentar dinarskih ljudi zapravo tu,na prostoru danasnje zapadne Crne Gore i Istocne Hercegovine,gde su ujedno i najvece planine dinarskog planinskog sistema! A kazu u narodu…Kakav teren,takvi ljudi !

Ostavite komentar