Desa Djordjević – Milutinović
* * *
Najzad smo dočekali da i u grad Beograd stignu dinosaurusi!
A do tada mogli bi smo malo više da se informišemo o samim dinosaurusima, tek da ne odemo na izložbu kao potpuni nepoznavaoci tematike :)
Uprkos tome što smo gotovo svi čuli za pojam „dinosaurus“ i dalje ne znamo baš mnogo o njima. Na primer jedna mala anketa koju sam sprovela pre dve godine na pitanje „Šta znate o dinosaurusima ?“ otkrila je sledeće
1. To su ogromne životinje koje su živele u praistoriji
2. Bili su tromi, glupavi i spori ( neki su ih čak poredili sa kantama)
3. Desila se neka katastrofa koja ih je zbrisala sa Zemlje
E pa da…. eto tako nekako počinje i završava se naše znanje o dinosaurusima, a u stvari sve je mnogo zanimljivije i komplikovanije. Pa sam odlučila da za ovaj prvi text o dinosaurusima bar malo rasvetlim nedoumice i dam par korisnih činjenica.
.
Činjenice o dinosaurusima
1. Živeli su u praistoriji. Jeste to je tačno samo da ih još pravilno smestimo u odgovarajuće vreme, jer istini za volju praistorija je prilično širok pojam koji obuhvata par milijardi godina. Dinosaurusi su naseljavali našu planetu u periodu koje se zove mezozoik i koje obuhvata tri epohe (trijas, juru i kredu). Mezozoik je počeo pre 250 miliona godina i završio se pre 65 miliona godina velikom katastrofom koja je došla glave dinosaurusima. Dakle dinosaurusi su živeli od pre 250 do pre 65 miliona godina. I izumrli su davno, davno, davno pre pojave prvih ljudi, praljudi, australopitekusa i ostalih.
2. To su ogromne životinje. Gotovo svaki opis dinosaurusa počinje ovom ili sličnom rečenicom. Stvarno neki od njih bili su, za naše pojmove, zaprepašćujuće ogromni. Jedan od najvećih je argentinosaurus. Mora da se zemlja tresla pod njegovim nogama, jer bio je dugačak 40 m i težak 100 t. S druge strane bilo je i onih sićušnih koji nisu bili veći od prosečne kuce ( prosečna kuca = oubičajeni avlijaner koji baza gradskim ulicama). Drugim rečima dinosaurusa je bilo na hiljade vrsta i u različitim veličinama. A to je i logično, oni su vladali našom Planetom gotovo 200 miliona godina. Pa možete zamisliti koliko raznorodnih životinja može evoluirati tokom tog perioda. Kao što danas ima najrazličitijih sisara od žirafe do slatkog šumskog ježa, tako je bilo i raznorodnih dinosaurusa. (tek da napomenemo da čovek, sa svim svojim srodnicima i pretcima, postoji u najboljem slučaju tek tričavih 4 miliona god)
3. Bili su tromi, glupavi i spori. E to je skroz netačno! To su predrasude stvorene još pre skoro 200 godina kada su počela prva iskopavanja i istraživanja ovih životinja. U početku bilo je veoma malo podataka o dinosaurusima i rekonstrukcije su ih prikazivale kao glomazne i teške životinje sa malom glavom i shodno tome sa veoma malo mozga. Medjutim od tada do sada saznalo se izuzetno mnogo i stara šablonska slika o tromim kantama potpuno se promenila. Da li su slonovi ili kitovi glupave životinje? Naprotiv obdarene su zavidnim stupnjem inteligencije, otprilike se u tom pravcu menjala i slika o dinosaurusima.
4. Desila se katastrofa koja ih je uništila. To je i danas važeća teorija. Zaista se pre 65 miliona godina desila neka katastrofa koja je direktno uslovila izumiranje dinosaurusa. O prirodi te katastrofe i dalje ne znamo mnogo. Postoji nekoliko poznatih teorija. Po jednoj u Zemlju je udarila kometa ili veliki meteorit, po drugoj Zemlju je tokom hiljadu ili više godina obasipala kiša snažnih meteorita, koja je sukcesivno ubijala sve živo, po trećoj desila se serija snažnih vulkanskih erupcija. Za sada ni jedna od ovih teorija nije u potpunosti dokazana ali ni opovrgnuta. Paleontologija dokazuje da je na K-T granici (granica izmedju krede i tercijara) zaista došlo do masovnog izumiranja. U slojevima ranog tercijara, neposredno posle katastrofe, dokazano je postojanje neuobičajeno velike količine paprati. Ovako veliki procenat paprati govori da su u to vreme Zemljom harali požari globalnih razmera, jer paprati veoma uspešno naseljavaju požarišta. Da li su ove planetarne požare uslovile komete, meteoriti ili vulkani jož uvek se ne zna.
.
Zašto u Srbiji nisu otkriveni dinosaurusi?
Tokom mezozoika celokupno Balkansko poluostrvo pa samim tim i Srbija bilo je predstavljeno sistemom ostrva koja su se nalazila u sred prastarog okeana Tetisa. Na severu od ovih ostrva nalazila se Paleoevropa (centralni i severni deo današnje Evrope) a na jugu Afrika. Veliki deo kopna koje danas ulazi u sastav Balkana, tada je bio deo morskog dna, drugim rečima bilo je malo kopnenih površina. To je osnovni razlog zašto kod nas ne mogu tako lako da se nadju fosilni ostaci dinosaurusa. U Srbiji je nadjen veliki broj fosilnih biljaka iz doba dinosaurusa, koje ukazuju da su ostrva bila pod tropskom klimom i da su se ovde razvijala bujne tople i vlažne šume drvenastih paprati i golosemenica, i u tim šumama su sigurno živeli i dinosaurusi medjutim njihov broj je verovatno bio isuviše mali da bi se u većem broju očuvali u vidu fosila. Čista matematika: od 1000 jedinki, 10 se fosilizuje, od 10 fosila paleontolozi u najboljem slučaju nadju 1, a često ni jedan.
I evo za kraj jedne praktične napomene.
Tokom mezozoika gmizavci (ili reptili) su bili najbrojnija i najuspešnija grupa životinja na Zemlji. Oni su osvojili i kopno i vazduh i vodu i mogu se podeliti na: kopnene gmizavce – dinosauruse, vodene gmizavce – ihtiosauruse i leteće gmizavce – pterosauruse. Pogrešno je reći da je pterosaurus – leteći dinosaurus (mada to ponegde možete naći), jer su to dve odvojene grupe životinja, a zajedničko im je to što obe spadaju u klasu gmizavaca.
P.S. Trudiću se da vas objektivno obavestim kakva je predstojeća izložba i sta se dešava na njoj. Inače, ovu izložbu „Dinosaurusi Argentine – džinovi Patagonije“ organizuje Prirodnjački muzej u Beogradu.
http://www.nhmbeo.rs/
—
Srecom u Srbiji nije bilo tih reptila, inace bi nas odmah povezali sa njima.
Zasto je Zapad toliko fasciniran tim gmizavcima koji samo plase?
Pohvale autoru za nepretenciozan pristup temi koja je od Spilberga stalno in u medijima. Mi vise volimo mamu-te ;-)
Vidi stvarno, mi nismo imali dinosauruse! Nikad o tome nisam razmišljao, pa sad ne znam da li da se radujemo ili ne. Bolje bi bilo da smo ih imali, pa da imamo šta da pokazujemo.
Ali podatak da su 200 miliona godina vladali! Pa za toliko godina sigurno je da su mogli da stvore dinosauruse inteligentnije od čoveka, pa čak i pravu civilizaciju. Jer, uporedimo li nekadašnje dinosauruse sa današnjim primatima, cvrc, logika evolucije je na njihovoj strani da su mogli da stvore inteligentne (i inteligentnije) vrste, kao što je to čovek.
S obzirom da nas deli zaista mnogo vremena, svašta se moglo dogoditi.
Primetio bih da postojanje okeana Tetisa na Balkanu ne sprecava pojavu fosila dinosaurusa. Dinosaurusi su ziveli i u vodi, na ostrvima i u vazduhu, pa je za ocekivati da njihovih ostataka bude i u Srbiji, sto ce reci, ziveli su i u Srbiji.
Postavio bih smelu hipotezu da su neki od njih i preziveli do danasnjih dana, stvarajuci posebnu vrstu – Srbosauruse :>)
@Kosta
Izgleda da si u pravu, citam danas da su nasli mamuta u Viminicijumu.
Izgleda da psiholoski model mamu-tata vise odgovara ovim prostorima nego gmizavci i reptili.
Ima nesto u tim genima.
Sad ce nas sigurno povezati sa mamutima, dobicemo stereotilp cupavih, teskih ljudi sa ocnjacima, tipican prikaz cetnika u antisrpskim medijima, ha, ha
Super je ovo sa true & false!
Mislim da je u Ice Age bio jedan brzu zubati dinosaurus koji mi je srušio predrasude :)
Inače, kad se kaže dinosaurus, ja nekako krenem da mislim na veeelike i trome – medijske kuće. Učili su nas da oni NISU neprijatelji…dinosaurusi. I da im treba pomoći da prežive.
Bilo bi zanimljivo otkriti šta je bilo sa pticom Dodo…
Ko nije bio na izlozbi, neka je poseti. Dobro je koncipirana i zanimljiva. Depandans hotela Continental.
Na licu mesta mnogo toga naucite o dinosaurusima i paleontologiji, i vidite uzivo stvarne kosture, pa mozete da steknete stvaran utisak o njihovim velicinama, izgledima, i svemu ostalom. Nisu moje omiljene zivotinje, ali je izlozba odlicna i poucna. Vrlo zanimljivo.
Ko bi rekao da su ptice najblizi rodjaci dinosaurusima. A ja mislio krokodili.
Da se nije Trojanac zakačio komentarom na ovaj tekst od pre dva meseca, pa ja hteo da vidim šta on to komentariše, a pojma nemam o čemu je reč, propustio bih da pročitam ovaj lepi post koji mi je promakao. Izložbu sam video i vredi je posetiti, čak i onima koje ova tema preterano ne zanima. A što se tiče N stotina miliona godina vladavine dinosaurusa/biljojeda planetom… Eeee… Bila je to srećna i dugovečna epoha… Otprilike kao kad vam čitaju prvi put kod matičara, a vi verujete…
Da ljudi obicno misle da krokodili imaju najvise veze sa dinosaurusima, ali zapravo daleko su od njih. Oni samo imaju tako nekako prepotopski izgled, ali nemaju veze sa dinosaurusima, njima su po anatomiji najblize ptice. Mnogi paleontolozi izdvajaju grupu dinosaurusa kao posebnu grupu zivotinja i u njih svrstavaju i dinosauruse i ptice i smatraju da dinosaurusi nisu gmizavci. Po njima kicmenjaci se ne dele na ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare, kako ucimo u skoli, vec na: ribe, vodozemce, gmizavce, dinosauruse (u ovu grupu su ubacili i ptice) i sisare. I verovatno da ce ova podela uskoro postati i zvanicna (mozda za par godina)