Rokeri s Moravu – srbijanska deca cveća i kič folk muzika

Zlatko Šćepanović

* * *

.

Rokeri s Moravu – srbijanski folk Animalsi

.

Na jednom jet set skupu u hotelu Admiral upoznao sam se sa Borisom Bizetićem, osnivačem rokera s Moravu i autorom istorijskih muzičkih hitova «Turijo Ljubiša pivo da se ladi, pa zaboravio da izvadi .. «, «Stojadinka ovce šiša .. «, «Čorbast pasulj volem … « .

Namerno potenciram da je zabava bila baš «jet set party» i da se na istoj promovisala knjiga «Tajne srpskog jet set-a 2» što je poseban apsurd, jer g-din Bizetić jeste estradna ličnost, ali ne i srpski jet seter. Naprotiv. On je povučen i diskretan umetnik, koji se eksponira samo na koncertima i u emisijama. Pa, ipak on je ikona jednog pokreta srpskih muzičkih etno nadrealista početkom 80-ih godina prošlog veka, oličenog u zakasnelom hipi pokretu sa sve srpskom tematikom i dijalogom u vidu muzike i pesme kultne grupe – Rokeri s Moravu.

Stoga ovaj post posvećujem i sadašnjem srpskom jet set-u i Rokerima s Moravu, nekadašnjim srbijanskim New primitives koji su na isti način onda razarali jedno društvo, kao što to sada čini i savremeni beogradski skup svega i svačega što sebe naziva jet set.

Enormna popularnost koju su Rokeri s Moravu svojevremeno imali se teško može prepričati. Duhovite, srbijanske doskočice i teme, uvijene u kičerajski estradno seoski look stvorili su od Rokera kultnu grupu koja je sa većim ili manjim uspehom trajala skoro dve decenije. I to na prostoru nekadašnje Jugoslavije. I ne zna se gde su bili popularniji u matičnoj Srbiji čiji su karikaturalni etno muzički kod promovisali ili po drugim republikama gde su želeli da gledaju karikaturu Srba uživo i koje je plenila Bizetićeva nesumnjiva duhovitost.

Bizetićeva ogromna energije je svoju manifestaciju tražila u mnogim oblicima, pa su osim ploča i koncerata Rokeri s Moravu bili i TV atrakcija sa svojim spotovima, kečevima, šou programima, serijama, performansima. Sledeći derivat koji je Bizetić skoro slučajno i spontano iznedrio je svojevremeno popularan lik Slavujke, žene čistačice domaćice koju je Bizetić u skečevim glumio i koja se dopala publici zbog svoje groteksnosti i koja i dan danas traje i oko koje sada Bizetić vodi svoje emisije i knjige. Poznate su njegove niskobudžetne serije Bebevizija i BB šou koje su sa uspehom trajale godinama.

Sam Boris Bizetić je vrlo ozbiljan i talentovan kompozitor, odličan tekstopisac i duhoviti scenarista. Možda se neko seti njegove prve pesme koju je napisao a koju je otpevao Miki Jevremović davne 1970, prelepe i fantastične pesme «Ako jednom vidiš Mariju …» (.. ti joj reci da je volim … ). Tu pesmu sam svojevremeno našao u očevoj zbirci singlova i albuma, i na prvo slušanje sam je zavoleo. Koliko dobar tekst pesme  toliko i sjajno izvodjenje srpskog Pole Enke večitog Mikija Jevremovića. Toplo preporučujem.

Medjutim, popularnost jedne parodije koju je hteo da napravi sa Rokerima odredili su ceo život i karijeru Borisa Bizetića, iako je on pokušavao sa dosta singlova i LP ploča da se nametne kao seriozan autor, ali bez većeg i trajnijeg uspeha. Mada, mora se priznati da je imao dosta hitova kao tekstopisac i kompozitor za druge pevače.

Vratimo se ipak Rokerima s Moravu. Fenomen njihove popularnosti je jasan. Medjutim, u razgovoru sa Bizetićem dotakli smo se teme koja je obojici bila interesantna, a to je da su Rokeri zapravo jedan vrlo autentičan srpski brand i projekat, koji nije imao pratioce, i da se posle njih nije izrodila nijedna uspešna grupa nalik njima. A opet, u ovom trenutku vremena, čini mi se da taj jezik koji je Bizetić koristio lako može opet da postane mainstream sleng klinaca koji žude za takvim duhovitostima.

Ako bih smeo da budem muzički i sociološki ocenjivač, rekao bih da su Rokeri s Moravu bili nosioci jednog hipi pokreta seoske populacije, prilagodjenog lokalnim prilikama i primitivnoj sredini. Kič koji su oni promovisali, ličnosti karikature, uz duhovite i lake note, plenili su narod željan neopterećujuće zabave. I ma koliko su Rokeri bili ozbiljan projekat, svi smo ih doživljavali neozbiljno, čak i tadašnja država, što mislim da im je samo pomagalo, jer ih niko nije cenzurisao.

U prvo vreme, iako tendenciozno obučeni, puni preteranih gegova i grimasa, Rokeri su bili kabare zabava jednog socijalističkog društva koje nije imalo pune slobode u domenu kulturnih vrednosti. Njihov uzlet je bio neverovatan. I trajao je snažno nekoliko godina. Vremenom, Rokeri počinju da bivaju žrtva samih sebe i svoje misije. Prvu deceniju postojanja oni su samo eksploatisali resurs koji su osvojili, a koji se godinama sve više smanjivao, jer ako su u početku bili atrakcija za sve, vremenom se njihova publika profilisala i smanjivala. Dolaskom gradjanskih ratova, estradna epopeja Rokera s Moravu je i definitivno završena u obliku u kome su postojali, jer su se pojavile snažnije i važnije nacionalne priče.

Okolnost koju je Bizetić propustio da uoči sa svojim projektom Rokera je u tome što nije prepoznao smer u kome društvo ide. Iako je pokušavao da prati trendove i modu, aktuelne dogadjaje i savremene priče, oni sami se nisu menjali. Dok je društvo tražilo sve više glamura, dobre produkcije, sjaja i šljokica, Rokeri su išli u kontra smeru, sve više i više su počeli da izgledaju pomalo jeftino i improvizatorski. Umesto da predju u mainstream, pa da imaju koncerte sa beogradskom filharmonijom, da kreiraju umivene show programe, i slično, Rokeri su se okrenuli samoizdat produkciji, snimanje skečeva sa porodičnom garderobom, amaterskom kamerom, čupavi i nenašminkani, blatnjavi, u realnoj scenografiji.  To je na kraju dovelo do toga, da je publika počela da gubi interesovanje i da se okreće agresivnim i glamuroznim silikoniziranim pevačicama u Versace i Cavali garderobi koje defiluju u vizuelno bogatim spotovima. I tako, priča Rokera s Moravu traje i dalje, mada u jednoj maloj i zatvorenoj subkulturi, za mali auditorijum i van glavnih medija.

Treća stvar koja je Rokere sklonila sa scene i iz naših života je Bizetićeva želja da se taj projekat strogo odigrava u okviru njegove porodice, da to bude porodični samoizdat. Hermetičnost koju je na taj način stvorio, takozvana autorska klopka, doveli su ga do toga da se cela stvar počela vrteti u krug, i da je publika počela da prepoznaje da u celoj priči nema kvalitativno novih sadržaja, novih ideja, ljudi, scenografije, izgleda. Postalo je predvidljivo i dosadno, iako je Bizetić i dalje bio neumoran, duhovit i lucidan. Takodje, i investitori koji bi uložili u Rokere i podigli ih na viši nivo, shvatili su da su im vrata privatnog projekta zatvorena i okrenuli su se drugima, kao što su Indeksovo radio pozorište, Top lista nadrealista, …

Iako je naizgled priča sa Rokerima s Moravu završena, čini mi se da njen estradni potencijal još uvek postoji. To je dobro pokazala emisija «Bela ladja» koja ima sličan senzibilitet, i koja govori koliko je našoj publici blizak taj karikaturalni humor i kreirani kič. Uz dobru produkciju, jaku televiziju, promenjen pristup, nove ljude, talentovane klince reditelje, scenariste, kostimografe, koji će da približe misiju Rokera savremenom i urbanom tinejdžeru, cela priča može da se revitalizuje iz pepela i postane ponovo IN.

Prizivam li to, njihov veliki come back?

Da i ne. Da, jel su oni snažna priča, koja ima svoju istoriju i perspektivu, koja se može uklopiti u bilo koji siže i scenario. Rokeri imaju taj potencijal da mogu na primer da budu duhoviti srbijanski put u Evropu, kao nešto autentično i simpatično smešno. Napraviti remix njihovih hit pesama uz dobrog DJ-a i jaku produkciju može prodrmati diskoteke širom regiona.

Ne, ako nastave ovim putem. Jer kako sada izgledaju, oni sugerišu anti Evropski idejni pravac, koji će forsirati naš primitivno kičerski mentalitet da se inatimo i protivimo svemu novom i drugačijem, uz veliku dozu ironije i bahatosti.

Susret sa Borisom Bizetićem me je podsetio na njih i njihov fenomen, i ovim postom želim da se-vas podsetim tog vremena.

—–

www.borisbizetic.com

—–

Turio Ljubiša pivo da se ‘ladi

Onomad Ljubiša kosio livadu
pa prileg’o da odmori u debelem ‘ladu
dok potok žubori i cvrkuću ptice
svrnula Darinka da umije lice

I taman se nag’la vode da za’vati
kad li joj se zabezeknut pogled sunovrati

Ref. 2x
Turio Ljubiša pivo da se ‘ladi
pa zaboravio flašu da izvadi, evribadi

—-

Čorbast pasulj volem

Da predpostavimo
ova će pesma da bidne čuvena
jer je s filozofski konac šivena
dete, jel tako, tako

U nedelju gozbu priredili
i na njojzi svašta pripremili
pa me nudu s pilećinu, ćurećinu, govedjinu
a men’ od ta fina jela večera presela

Ref.
Čorbast pasulj volem sa rebarca suva
stamena da kuva da te Bog sačuva
aj, cici, opanćići, sa dva prsta kaišćići

Tu nedelju će upamtim dobro
jer na nju sam zelen bostan obr’o
od paprike i čkembići
mlade rotkve i prasići
želudac me zaboleo, život mi preseo

Ref.

Sad se lečim s bikarbonu sodu
s aspirini i kiselu vodu
kuvaju mi ki detetu
strogo živim na dijetu
a pasulj mi ne da mira, sve me provocira

—-

Boris Bizetić – Ako jednom vidiš Mariju

httpv://www.youtube.com/watch?v=ujl2rvnirrs&feature=related

. . .