Đorđe Popović

* * *

 

Autostoper na Fruškoj Gori

autostoperLjudi vole da pričaju, pogotovo na putu. Već posle nekoliko minuta zajedničkog putovanja, a ono pred vama je ceo život vašeg saputnika, ne samo kuda putuje nego i ko je i odakle je, koga sve poznaje i sl.

Retko stajem autostoperima. Pre svega što ne želim da delim svoju privatnost i udobnost. Međutim, u ona krizna vremena 1999-e često sam vozio autostopere. Susreo sam mnoštvo neobičnih ljudi i naslušao se svakojakih priča. Ovo je jedna od njih.

Negde na Fruškoj Gori od Rume prema Šapcu, bojažljivo me zaustavlja jedan  neobrijan, neuredan, malo pognut čovek.

Na prvi pogled se videlo da ga život nije štedeo. Imao je oko pedeset godina. Dugo je ćutao i gledao u daljinu – prema Bosni. Da razbijem neprijatnu tišinu pitam ga odakle je. Kaže iz_Bosne, iz Glamoča. Studirao je u Sarajevu, dugo, „kralj propalih studenata“ kako reče. Dok je studirao radio je razne fizičke poslove kako bi se izdržavao. Dve godine je živeo na Bjelavama u baraci predviđenoj za rušenje u kojoj su mu cimeri bili politički disidenti sedamdesetih.  Sve doktori i magistri.  Pitam ga  za Šešelja.  Kaže da mu je on bio najgrlatiji cimer. Priča da je za te dve godine više naučio o životu nego 12 godina na fakultetu.

Bio je i na ratištu. Kaže: „Taman nadjemo trećeg da igra preferans, a on pogine i ko će sad iz početka“. Jednom su sa Hrvatima za vreme primirja organizovali partiju bele na njihovoj teritoriji i za to bili kažnjeni sa po 7 meseci zatvora.

Žena mu je Zvorničanka,  bio je i tekst u Ilustrovanoj politici o njoj. Skočila je u bunar dubok 20 metar kako bi spasila sina koji je slučajno tamo upao. Spasao ih komšija. Ima tri sina. Kaže: „Neće ni jedan da puši – svi vode zdrav život. Najstariji svaki dan trči 10 km, a kad dodje kući malo mu je kilo mesa. Sva trojica vole da plivaju – Bog zna zašto? Ja sam se tri puta u životu okupao. Valjda što im je majka rodom kraj Drine pa naslijedili..“

I tako stigosmo do Zvornika. Odvezao sam ga do ženine kuće. Pri izlasku iz kola, pogledao me je i ćutke zatvorio vrata.  Kao da je bio zahvalan što sam ga saslušao.

.