Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Fotografija Nauka

Elektronski mikroskop slike ćelije unutar tela – fotografije elektronskog mikroskopa

Redakcija Bloga

 

Eletronski mikroskop slike i fotografije ćelija i tkiva tela


Elektronski mikroskop vam pruža slike i fotografije koje niste mogli do sada da videte. Uz pomoć elektronskog mikroskopa koji uvećava preko 250.000 puta i uz pomoć malo bojenja, naša tkiva i ćelije nam se prikazuju onakvima kakvi jesu na mikroskopskim veličinama. Fotografije i slike elektronskog mikroskopa imaju neverovatan izgled.

Pridružite nam se na malom putovanju kroz ljudski organizam i upoznajte sebe same na malo drugačiji način.

Verujemo da ćete makar malo biti iznenadjeni uz pomoć elektronskog mikroskopa.

Elektronski mikroskop je izum stvoren prvi put u Nemačkoj 1932 godine, a širu je primenu stekao tokom ranih pedesetih godina s Georgeom Paladeom, Fritiofom Sjøstrandom, i Keithom Porterom kao nekima od njegovih prvih istaknutijih korisnika. Umesto vidljive svetlosti i optičkih stakala, elektronski mikroskop koristi zrak elektrona, koju usmerava fokusirajući elektromagnetsko polje. Iz razloga što je talasna dužina elektrona znatno kraća od one fotona vidljive svetlosti, granica rezolucije elektronskog mikroskopa je puno manja od one običnog svetlosnog mikroskopa: oko 0,1 – 0,2 nm elektronskog mikroskopa u poredjenju sa oko 200 – 350 nm kod svetlosnog mikroskopa.

Međutim, za biološke uzorke stvarna granica rezolucije obično nije niža od 2 nm ili je viša, zbog problema s pripremom preparata i kontrastom tkiva. Elektronski mikroskop ima oko 100 puta veću moć razlučivanja od svetlosnog mikroskopa. Za posledicu je i iskoristivo povećanje takođe veće: do 300 000 puta elektronskog mikroskopa, u poredjenju s 1000 do 1500 puta kod svetlosnog mikroskopa. Na taj je način, moguće zapaziti mnogo više detalja u građi ćelije tkiva.

.

Galerija slika – Elektronski mikroskop fotografije visoke rezolucije

Alveoli u plućima Elektronski mikroskop slike i fotografije ćelija

Alveoli u plućima

. . .

Crvena krvna zrnca - slike Elektronskog mikroskopa

Crvena krvna zrnca

. . .

Embrion star 6 dana Elektronski mikroskop slike i fotografije ćelija

Embrion star 6 dana u materici

. . .

Krvni ugrušak slike Elektronskog mikroskopa

Krvni ugrušak

. . .

Naslage na zubima Elektronski mikroskop slike ćelije unutar tela

Naslage na zubima

. . .

Polomljena vlas kose slike Elektronskog mikroskopa

Polomljena vlas kose

. . .

Purkinji neuroni Elektronski mikroskop slike ćelije unutar tela

Neuroni – Purkinji tip

. . .

Sperma na površini jajne ćelije Elektronski mikroskop slike ćelije unutar tela

Sperma na površini jajne ćelije

. . .

8 komentara

  • Vecina slika je obojena, da bi se dobio vizuelni efekat i videle rezlicite celije. Pod mikroskopom se ne vide ove stvari bas ovako. U svakom slucaju, slike su pravljene za siroku javnost, da bi se stekla bolja slika o nasim tkivima i popularisala nauka.

  • Preskačem žipone, dražeje, ćuftu, zalutalu knedlu, morski sunđer, polomljenu granu i uštipke – glasam za ovo poslednje za prelivene špagete.

  • Som klincu od 8 godina sam pokazao zubni plaque. Ukapiralo dete o cemu se radi. Sad je revnosniji u pranju zubica.

    Dobar primer zlata vredi.

  • @ a mitar: taman htedoh da kazem. Tacno. „Prave“ slike sa elektronskog mikroskopa su u raznim nijansama sive do crne, dakle koloristicki potpuno neatraktivne, ali su inace nesto najfascinantnije u sta covek moze da pogleda. Pogotovo uspelu sliku na molekulskom nivou koju sam napravi. Sto nije nimalo jednostavno. Sam mikroskop je vrlo upecatljiva masina, narocito onaj koji ima hladjenje helijumom, kada zaprema prostor cele jedne velike prostorije. I pruza mogucnost da „bacimo pogled“ na razlicite strukture na nivou molekula, i na osnovu strukturnih karakteristika, bolje upoznamo i funkciju date strukture. Last but not the least, nezamenjiv u vizualizaciji strukture virusa

  • @ Danka
    Super, imamo te za svedoka. Izgleda da imas iskustva sa pravim elektronskim mikroskopom. Napisi malo detaljnije o procesu, pripremi materijala – tkiva, i kako se uopste celije boje. Znao sam da su obojena ali ne i nacin kako se to radi, da li svetlima, filterima zracenja ili rastvorima?

  • Bravo Josipe, mogao si od ove vesti da napravis post!

    Bas zacudjujce kada „uzivo“ vidis molekule, znas za njih i imas slike u udzbenicima, ali ova slika bas ybunjuje. Molekul izgleda tako cvrsto i geometrijski cisto, da se upitas kako mi uopste funkcionisemo, ovako ne-elegantni i nesimetricni 🙂

  • Da, novi IBM mikroskop ce napraviti nevidjenu revoluciju u bazicnim istrazivanjima. Uvecanje koje pruza je preslo granice naucne fantastike!

Ostavite komentar