Ljubomir Pjevčević
Ljubav je …
Koja se zida samo u dvoje
Gde svakog dana dva zidara
Ugrade po deo duše svoje.
. . .
Ljubomir Pjevčević (1955) je pesnik iz Valjeva. Poetska duša i rodjeni pesnik, likom i delom. Napisao je ovu pesmu „Ljubav“ i još preko 3000 pesama, rodoljubivih, satiričnih, lirskih, tematskih, i objavio preko 70 knjiga poezije. Prevodjen na više jezika i dobitnik mnoštva nagrada i priznanja za poeziju.
. . .
Imao sam zadovoljstvo da gospodina Ljubu licno upoznam. Takodje, imao sam srecnu priliku da ga slusam dok recituje svoj poeziju. Imao sam utisak da sam u nekom drugom vremenu, lepsem i boljem dobu, i sa covekom koji nije sa ove planete.
Tek tada u tim trenutcima kada slusate pesnika uzivo shvatite koliko je to uzvisen i dobar dozivljaj i koliko su nam mediji otkinuli jedan dobar deo duhovnosti. Reci danas u drusvu da ides na pesnicke veceri ili poetski recital izazvao bi salvu smeha i podsmeha, a to je tako dobro. Ko nije tome prisustvovao ne zna o cemu pricam.
Govorenje poezije (svoje ili tuđe) je uzvišeni čin koji podjednako uzvisuje i onoga koji govori i onoga koji sluša. Zato su poete bile oduvek neizbežna dvorska (i pučka) dekorativa: slušalac/vladar nije hteo masi da ostavi na volju izbor – da li on to sluša iz potrebe i stvarnog uživanja, ili iz snobizma (kako god da se to tada zvalo). Slušalac/podanik stvarno je uživao, ili se prepuštao doživljaju okoline. Ima li razlike danas? Je li je bilo ikada? „Pesnici su čuđenje u svetu“ – rekao je jedan naš besmrtnik. A to – „…što noć plete, dan opara,
među javom i med snom…“
– jeste i naš današnji problem, ne i pesnikov davnašnji.
U ime misarske omladine i Zaduzbinskog drustva “ Prvi srpski ustanak “ Misar, zahvaljujem se gospodinu Pjevcevic na posvecenim stihovima.
Predsednik omladine Misara
Vesna Vujatovic
Zelim da povalim,sve Vase stihove,a posebno ovaj divan ljubavni stih.
u ime cele skole“Nikolaj Velimirovic“
lepo pesnik kaze ljubav je cudo kad se zaljubis …..