Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Nauka Zdravlje

Divlja borovnica je antioxidans broj 1 – najači prirodni antioksidans

LJUBIČASTO BLAGO 

Naučna istraživanja su potvrdila da je divlja borovnica najbolji i najači antioksidans. Nema bolje. To nije ni sibirska aronija, ni neka pečurka, to je naša borovnica. 

 

Divlja borovnica je voće koje se realativno teško uzgaja, jer zahteva odredjen tip zemljišta i raste na velikim visinama, na planinama. Takodje, divlja borovnica je vrlo teška za branje, s obzirom da se bobice promera par milimetara skrivaju ispod lišća omanjeg žbuna. Skupiti kilogram divljih borovnica je proces koji traje par sati za jednog odlučnog i veštog berača, osim ako ne koristi takozvane češljeve, koji su zakonom zabranjeni, jer češalj za branje borovnica oštećuju biljku.

Divlja Borovnica je antioxidans broj 1 - najači prirodni antioksidans

Borovnica (lat. Vaccinium myrtillus) je žbunasta biljka iz porodice vresova (Ericaceae). Naučni naziv je izveden od latinskih reči bacca = bobica i myrtus (deminutiv myrtillus) po sličnosti listova sa biljkom mirtom.

Žbunasta biljka visine do 50 cm sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Listovi su okruglasto jajasti, a na vrhu šiljati i bez dlaka, goli. Obod liske je fino testerasto usečen, a lisne drške su veoma kratke. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Krunica loptasta zelenobele do zelenkastocrvene boje dužine 4-7 mm i izgrađena od 5 režnjića. Plod je sjajna bobica plavocrne boje i blago nakiselog ukusa, koja sazreva od jula do septembra. U njoj se nalazi veliki broj semena.

Stanište i rasprostranjenost divlje borovnice

Pogodno tlo za rast borovnice je kiselo i umerenovlažno zemljište, a na višim nadmorskim visinama je planinska crnica. Raste u zoni listopadnih, bukovih šuma i iznad nje na svežim zemljištima. Značajna je njena uloga na planinskim čistinama i subalpskim acidofilnim zajednicama gde obrasta velike površine. Čest je stanovnik mnogih planinskih masiva.

Zadnjih decenija ukrštanjem i selekcijom su stvorene hibridne sorte borovnica, koje su veće i daju bolje prinose nego divlja borovnica. Iako se Srbija diči malinom i šljivom kao nacionalnim voćem, i naša zemlja predstavlja ozbiljnog proizvodjača pre svega divlje borovnice, koja najbolje uspeva na Kopaoniku, Tari, Vlasini.

A vrednost divljih borovnica je sve veća. U zadnjih 10 godina njena cena na svetskom tržištu je udvostručena.

Lekovita svojstva borovnice

Jedan od razloga za njenu popularnost, osim dobrog ukusa su njeni zdravstveni kvaliteti. Naime, po istraživanju U.S. Department of Agriculture i studiji koja je merila antioksidativnu aktivnost preko 40 vrsta voća i povrća kao antioksidansa, divlja borovnica je osvojila ubedljivo prvo mesto. Posebno se u svojoj borbi protiv slobodnih radikala istakla divlja borovnica, koja ima značajno veće antioksidans sposobnosti od hibridne borovnice.

Divlja borovnica je najači prirodni antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala u telu.

Ko ne zna, slobodni radikali su štetni molekuli u našem organizmu koji se razvijaju usled loše ishrane, upotrebom nekih lekova i hemikalija u hrani, nezdravim životom, i svojim delovanjem izazivaju bolesti, mutacije DNK-a, tumore i razne druge ozbiljne bolesti.

S druge strane, antioksidansi su materije koje eliminišu slobodne radikale i mogu se smatrati čistačima našeg tela od oštećenja. Stoga, ne propustite tokom leta da kupite sebi i ukućanima sveže borovnice i da se počastite istima. I ne verujte u reklame koje tvrde da je sibirska aronija (inače blizak rodjak borovnice) ili tibetanska, japanska ili sibirska pečurka najbolji antiokidans na svetu. Dokazano je najači antioksidans je borovnica, divlja borovnica.

Naravno, to ne znači da borovnicu treba jesti u velikim količinama iako je lekovita. Jer, divlja borovnica je tradicionalan lek za proliv, pa ako je puno jedete može da vam napravi proliv. Takodje, ona obara šećer u krvi, pa ako borovnicu jedete previše pašćete u hiperglikemiju.

I na kraju, divlja borovnica je odlična za vid i oči, jer kao antioksidans deluje i na degeneratiovne promene u oku i čuva vid. Ali, sve samo umereno.

Kao ilustraciju za njene lekovite sposobnosti prenosimo i link ka jednoj američkoj studiji lečenja sokom od borovnica.

Borovnice mogu smanjiti tumor kod beba

12 komentara

  • Pazi sad, Ameri tek sad otkrivaju ono sto se u Srbiji intuitivno znalo vec vekovima, pa se sok i slatko od borovnica cuvao i davao samo bolesnima.

  • Mi svake godine pravimo slatko od borovnice za prelive i konzumaciju. Sad cemo morati da to cuvako kao lek 🙂
    Mada mi nije jasno iz teksta da li je isto dobar antioksidans i kao kuvana namirnica, ili samo kao svez plod.

  • Dobar je kao svez, ili minimum kao zamrznut siguran sam. Kuvanjem se ubija mnogo od enzima i prirodnih sastojaka. Mada moje istrazivanje navodi na to da je sok od sargarepe (beta karoten je mocan anti-oksidant) izuzetan u prevenciji i borbi protiv raka, kao i sok od cvekle. Opet se naravno vracajuci na tu debatu alkalno-bazno. na zalost borovnice, i maline su u sezoni samo par nedelja godisnje pa valja znati i druge izvore anti-oksidanata.

  • Iako sam pristalica „zdravog zivota“ mislim da se povremeno pretjeruje sa isticanjem pozitivne ucinkovitosti na nase zdravlje (te produzetak zivota) pojedih, najcesce biljaka. Nedavno sam izgubila prijateljicu pred najezdom proklete bolesti. Umrla je mlada a zivjela je zdravo: bila sportista i planinar, nije pusila, malo pila (iskljucivo vino), uvijek pazila sta jede: puno voca i povrca i nemasno meso, riba najmanje jedanput sedmicno. Imala dobar zivot: dobar brak, divnog sina, proputovala cijeli svijet, imala karijeru… Od cetrdesete su je napadale razne bolesti i nazalost na kraju i rak. Jedino sto je kod nje bilo lose su geni: u familiji su joj zivjeli kratko.
    Ipak, kad su borovnica u pitanju: gledala sam jedan dokumentarac o istrazivanjima njihove ucinkovitosti na pamcenje ljudi. Na starim misevima se pokazalo da oni kojima su davali borovnice lakse od drugih rjesavaju neke jednostavne prepreke i zadatke koje su im postavljali.
    Ja ih volim svjeze ali ni dzem od borovnica na palacinkama nije za odbaciti…

  • Redakcija Bloga izbegava da plasira informacije i teme koje su sumnjive prirode. Slazemo se sa komentatorkom da se u medijima cesto neko povrce ili voce prvo favorizuje a onda se osporava. Najcesci primeri za to su kafa, paradajz, persun, beli luk, zeleni caj, koji nesumnjivo imaju neke dobre osobine, ali isto tako prekomerna ili cesta upotreba istih steti organizmu. I tu smo potpuno u liniji sa prethodnim komentarom.

    Ipak, ova informacija o borovnici je bila nedvosmislena i autenticna, jedno naucno merenje koje je dalo rezultate takvi kakvi su, a borovnica je nase nacionalno voce, pa smo nasli za shodno da skrenemo paznju na nju, s obzirom da je sve redje ima na nasim jelovnicima.

    Zao nam je zbog vase prerano preminule prijateljice. Sigurno je da ste u pravu po pitanju porodicnog nasledja.

  • Nina, zao mi je zbog vase prijateljice. Tesko je zaista razumeti logiku kad porodice prolaze kroz takva iskusenja i sta ce buducnost doneti. Ali verujte mi na rec da postoje neki zaista predivni dogadjaji sa istinskim preokretima kada je u pitanju ta bolest. Osim iskrene molitve i uzdanja u Gospoda, jedna od kljucnih ( ne-medicinskih) varijabila je zaista ishrana. Ali je cinjenica da je ljudski organizam nesto sto nije 100% poznato ni medicini, i da Gospod i priroda uvek imaju poslednju rec.

  • Nacicemo puno primera gde pravila padaju. Antioksidansi su jedno podrucje koje takodje moze biti vrlo polemicno. Pola hrane koje jedemo ima svojstvo antioksidansa, i logika kaze da ako vecinom jedemo tu hranu, ne bi trebalo da se razboljevamo od ozbiljnijih bolesti.

    U stvarnosti je drugacije, jer postoji niz faktora koji odredjuju odrzivost jednog organizma: ishrana, psiha, imunitet, geni, uticaji okoline, trovanja, …

  • Slazem se da postoji vise faktora koji utjecu na na nase zdravlje ali su samo neki na koje mozemo utjecati. Hrana je apsolutno ono o cemu sami odlucujemo. Ja srecom uglavnom, volim zdravu hranu, ali s godinama sve vise i svjesno biram. Ono sto jos mozemo uciniti za sebe jest trening. Ja volm da hodam, brzo hodam, sa mojim psom ujutru prije posla i popodne, svaki dan 7-8 km. Ne treba podcjeniti pozitivan utjecaj jedne setnje kroz sumu ili prirodu uopste, sa covjekovim najboljim prijateljem. Priblizava se jesen i vec se radujem bojama i mirisima, bozanstveno… A onda zima sa svojom svjezinom i cistocom, proljece sa novim radanjem i budenjem… Cudno je kako je malo potrebno da osjetimo zadovoljstvo i tako potrebne, u modernoj svakodnevnici: mir i harmoniju.

  • To što neko oboli , a živio je zdravo ne znači da neće oboleti i ako nema genetsku predispoziciju. Primera radi ja se hranim zdravo jer sam proizvodim voće i povrće bez ikakvog prskanja i ne upotrebljavam nikakve konzervansa, gajim ćurke kokoške i piliće bez koncentrata , vodu sa izvora i živim izvan grada na čistom vazduhu , redovno fizički radim ili vozim bicikl ili skije zimi, i to radim evo već 35 godina i odlično se osećam . Ali pre 5 godina umalo da nisam otišao sa ovog sveta , a razlog je bio teški kašalj koji nije mogao da se zaustavi nikakvim lekovima a ja sam kopnio, dok nisam ukapirao da je uzrok antiseptik jastuk koji mi je supruga kupila neposredno pre i koji je izazivao alergiski kašalj. Kada sam vratio stari perjani jastuk kako kažu pun grinja ja sam posle 5 dana bio potpuno zdrav( grinje su mala deca u odnosu na otrovne hemikalije) Prema tome može uzrok bolesti da bude samo jedan a koji niste identifikovali tj da vas sačeka iza krivine i pored toga što zdravo živite.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter