Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Sveti Isak Sirin

 

Sveti Isak Sirin – duhovne pouke

Duhovne pouke i mudre misli koje nam je ostavio za večnost Sveti Isak Sirin

 

Pomiri se sa sobom i miriće se sa tobom i Nebo i zemlja – Sveti Isak Sirin

 

Duhovne pouke Svetog Isaka Sirina

 

Prepodobni Sveti Isak Sirin duhovne pouke i mudre misli

“Slušajući da treba da se udaljimo od sveta i da ostavimo svet, da se očistimo od svega što postoji u svetu, ti treba od početka da shvatiš i spoznaš što znači sama reč svet i iz kakvih različitih značenja se ona sastoji. Tada ćeš biti u stanju da shvatiš koliko je tvoja duša daleko od sveta i šta je u njoj još vezano za svet. Svet je opšte ime koje obuhvata ono što zovemo strastima. Kada hoćemo da imenujemo sve strasti zajedno, mi koristimo reč svet, a kada hoćemo da ih razlikujemo po vrstama, mi ih nazivamo strastima.”

“Onaj koji smatra sebe premudrim otpada od premudrosti Božije. Gordost ne razume da hoda po tami i da nema pojma o mudrosti. Jer kako da to shvati kada prebiva u svojoj pomračenosti? Upravo zato se pomračenim razumom svojim i preuznosi iznad svih, budući od svih ništavnija i nemoćnija, i budući nesposobna da nađe put, da spoznaje puteve Gospodnje. Gospod pak skriva od nje Svoju volju zato što ona nije htela da hodi putem smirenim.”

“Hodaj pred Gospodom u prostoti, a ne u lukavosti uma. Prostota donosi veru; lukava i komplikovana razmišljanja donose taštinu; a taština nam donosi napuštanje od Boga.”

“Onaj ko se dobrovoljno ne udaljuje od uzroka strasti, nevoljno se uvlači u greh. Uzroci, pak, greha su sledeći: vino, žene, bogatstvo, telesno zdravlje. Oni to, ipak, nisu po samoj svojoj prirodi, već stoga što priroda preko njih lako naginje ka grehovnim strastima. Stoga čovek treba da se marljivo pazi toga.”

Bestrašće ne znači da čovek ne oseća strasti, već da ne prihvata nijednu od njih.”

“Kada na jednu stranu položiš sva ostala podvižnička dela, a na drugu ćutanje, naći ćeš da će ono pretegnuti na vagi.”

“Smirenoumni se nikada ne zaustavlja da pogleda na skupove, na narodne zborove, na gužvu, metež i razuzdanost. On ne obraća pažnju na reči, besede, viku i rasejanost čula. On ne želi da ima mnogo niti da je neprestano u poslovima, već žudi za slobodnim vremenom, slobodnim od briga i pomisli. … Stoga se smirenoumni čuva od svega prekomernog. Tako je on uvek u tišini, u pokoju, u miru, u skromnosti, u pobožnosti.”

“Kao što čovek čija je glava ispod vode ne može udhnuti čist vazduh, tako i čovek čije su misli uronjene u brige ovog sveta, ne može upiti osećanja tog novog sveta.”

“Nema greha neoprostivoga, osim greha nepokajanoga.”

“U koga je srce porobljeno strastima, u toga one i jezik pokreću. Ako on počne govoriti o duhovnom, rasuđivaće pod uticajem strasti da bi u nepravdi održao pobedu. Mudar primećuje takvog čoveka prilikom prvog susreta i čist može da namiriše njegovo zaudaranje.”

“Duhovni je dar od Boga čoveku da opazi svoje grehe.”

“Strah za telo može da bude tako veliki da ljudi zbog njega nisu u stanju da učine išta dostojno divljenja i poštovanja. Ali kada strah za telo ustupi mesto strahu za dušu, tada strah za telo iščezava, kao što vosak nestane od toplote.”

“Bez udaljavanja od sveta niko ne može da se približi Bogu. Udaljavanje ja ne nazivam preseljenje telom, već odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta se sastoji u tome da se um ne bavi svetom.”

“Pomiri se sa sobom i miriće se sa tobom i Nebo i zemlja.”

 

Sveti Isak Sirin biografija svetitelja

Isaac the Syrian - Sveti Isak Sirin duhovne pouke

SVETI ISAK SIRIN (grč: Ισαάκ του Σύρου) – prepodobni, sveti; Veliki podvižik i „sveti filosof“ (po Sv. Justinu), koji je u potpunosti razradio metodiku hrišćanske gnoseologije; veliki mističar Crkve, čije se životno delo dobrim delom odnosi na ikonomiju Svetog Duha; veliki pisac Crkve i to uglavnom na bazi vlastitog iskustva u molitvenom tihovanju. Crkva ga proslavlja 28. januara.
Žitije

Sveti Isak Sirin rođen je u prvoj četvrtini VII veka, u mestu Bet-Katariji, u Siriji (otuda Sirin), na obali Persijskog zaliva. Kao veoma obrazovan mladić, zajedno sa starijim, takođe učenim, bratom otišao je u manastir Mar-Matej (u prevodu: gospodin Matej – verovatno osnivač manastira), koji se nalazio u blizini grada Ninevije. Ubrzo je brat Sv. Isaka bio postavljen za starešinu toga manastira, dok se Sv. Isak podvizavao u jednoj keliji nedaleko od manastira. Zbog svog obrazovanja, čudotvorstva i revnosti u veri, Sv. Isak bio je izabran za Episkopa grada Ninevije (posvećenje je bilo u manastiru Bet-Abe, od Patrijarha Georgija, 660-680). Na toj dužnosti ostao je samo pet meseci, jer je uvideo da on nije osoba koja može biti i administrator Crkve. Vratio se svom usamljeničkom životu, povukavši se najpre na goru Matu (u blizini Bet-Huzaja). Živeći na gori, jeo je samo tri kriške hleba dnevno, uz ponešto povrća u presnom stanju. Starost ga je naterala da se preseli u pustinjski manastir Raban-Šabur. Mnogo je pisao i izučavao Sveto Pismo, i na osnovu ličnog iskustva opisivao proces ozdravljenja i očišćenja čovekovog organa saznanja i uzrastanje čovekove ličnosti u saznanju. Upokojio se u dubokoj starosti, skoro oslepeo što se pripisuje velikom vremenu provedenom u čitanju i pisanju, početkom VIII veka.

 

Dela i učenje Svetog Isaka

Sveti Isak Sirin napisao je mnogo spisa. Od njih je do danas sačuvano oko sto beseda, koje se odnose na duhovni život i podvižništvo. Na polju gnoseologije dao je zapažen doprinos definišući saznanje kao „osećanje besmrtnog života“, a istinu kao „osećanje Boga“. Čovek nije tvorac Istine, stoga je akt saznanja – akt usvajanja već objektivno date Istine. Analizirajući čoveka u njegovoj empirijskoj datosti, Sveti Isak Sirin nalazi da su njegovi organi saznanja bolesni. Zlo je bolest kojim boluje duša, a time i svi organi, saznanja. Zlo ima svoja čula, a to su strasti (τα πάθη), a „strasti su bolest duše“. Zlo i strasti ne pripadaju prirodi duše; oni su neprirodan dodatak duši. Strasti su napadi koje vrše na čoveka stvari ovoga sveta; blagodat je jedina sila koja ih može odbiti. Kada se strasti ugnezde u čoveku, iskorenjuju mu dušu. One zbunjuju um, ispunjuju ga fantastičnim slikama i željama. Bolesni organi saznanja mogu rađati, stvarati, proizvoditi samo bolesne misli, bolesna osećanja, bolesne želje, bolesno saznanje. Pošto su strasti bolest duše, to se ozdravljenje duše postiže očišćenjem od strasti, od zla. Vrline su zdravlje duše, kao što su strasti bolest duše. Vrline su lekovi koji postepeno potiskuju bolest iz duše, iz organa saznanja; taj proces je spor, zahteva mnoga staranja i trpljenja. Sveti Isak tvrdi da je svaka vrlina – krst, i izričito preporučuje da čovek najpre zavoli nevolju i tugu, da se oslobodi stvari ovoga sveta, da se um ne zanima svetom. Jer se čovek mora prvo osloboditi veštastvenog, da bi se mogao roditi od Boga. Vrline imaju svoj poredak, svaka prethodna rađa sledeću, i listane su ovako:

Vera – podvigom vere počinje lečenje i ozdravljenje duše od strasti.

Molitva – podvigom molitve čovek pobeđuje sebe i ulazi u novu realnost.

Ljubav – prvobitno sozercanje (ή θεωρία) Svete Trojice, prevazilaženje samožive sebične čovečnosti, izlaz iz sfere ubitačnog antropocentrizma i ulaz u sferu Trojičnog Božanstva.

Smirenoumlje (ή σωφροσύνη) – uslov za iscelenje i ozdravljenje uma, ono što približava Boga čoveku i čoveka Bogu, ukras Božanstva, sila koja se daje samo onima koji su savršeni u vrlini.

Blagodat i sloboda – rezultat sinergizma volje čovečije sa voljom Božijom, postepeni razvitak čoveka u savršeno biće usled ulaska blagodati u dušu (κατά μικράν).

Očišćenje uma – postepeno potiskivanje greha i strasti iz celog čovečijeg bića i svih organa saznanja, isceljenje i ozdravljenje od ubitačnih bolesti. Um se ne može očistiti, niti proslaviti sa Hristom, ako telo ne postrada za Hrista

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: