Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Travel

Japan – ne kao Gaijin, drugi deo

Darko Reljic

* * *

.

Japanski mentalitet i pogled na svet

Mozda najvaznija stvar koju trebate zapamtiti, je da svu svoju stecenu logiku, ostavite kod kuce pre no sto se uputite u ovu daleku zemlju. U njoj vaze neka potpuno drugacija pravila, ponekad toliko razlicita od svih, da deluje da su deo neke druge planete. U suprotnom se mozete naci u situaciji totalne isfrustriranosti pokusavajuci okolini objasniti kako nesto “nije logicno”, pitajuci ih: „A zasto tako?“ Nece im biti jasno o cemu pricate.

.

Hrana i komunikacija

Vraticu se sad za trenutak na restorane i hranu, jer je to vazna stavka za nas, ukusom i kolicinski veoma razlicita od uobicajenih navika jednog Balkanca. U Japanu se sve prodaje na komad ili dva. Meso obicno na 100 grama, kao bejkon filigranski iseceno. Neretko cela japanska porodica pojede za obrok mesa koliko samo jedan prosecan Srbin. Stoga i nije cudno sto japanci imaju najduzi zivotni vek. Razmislite o tome. Uglavnom se jede sveza riba, spremljena sa puno povrca i naravno nezaobilaznim pirincem (gohan). Ne zaboravite da je pirinac njima, sto je nama hleb, koji u vecini lokalnih restorana, pa i privatnih poseta, necete imati prilike jesti.

Dacu Vam i primer koliko je za njih pirinac vazan; Jednom prilikom, tokom mog prvog boravka u Japanu, za vreme porodicne vecere, baka moje supruge je pitala, zasto jedem “snek” uz hranu umesto pirinca, misleci na “hleb”! Sledece veceri je otac, kao pravi domacin, zbog mene celo vece jeo hleb. Nakon zavrsetka vecere, on je tiho trazio pirinac, za kraj, jer mu jednostavno vecera nije bila kompletna. Odprilike isto kao da mi, recimo, jedemo neki paprikas, sa pirincem, bez hleba?!

Elem, sto se dzepa tice, postoje naravno restorani koji nisu toliko skupi, ali to tipican putnik ne moze odmah znati. Cene se krecu u proseku od 20 do 50 evra po osobi, u zavisnosti od mesta. Postoji puno dobrih restorana internacionalne kuhinje, ali Vam iskreno predlazem da probate nesto domace. U Japanu se kao sto rekoh, mahom jedu plodovi mora, sveza riba, povrce i voce, sve uglavnom pripremljeno sa malo ili bez ikakve masnoce. Preporucujem, Miso supu, Teriyaki ili Karaage piletinu, Tenpuru od skampa sa Tofu sirom i, za gurmane nezaobilazni Sushi i Sashimi. Ako se ipak odlucite za neki od brojnih fast-food-ova, znajte da je na primer McDonalds tamo ozbiljno kvalitetniji nego kod nas, a interesantno je i to, da u zavisnosti od sezone nudi i razlicite obroke. Tako na primer negde sa kraja jeseni imaju u ponudi moj omiljeni hamburger od skampa ili krabe, spravljen od komada mesa. I na kraju da dodam vazan tip vezan za brzu hranu: Ne jesti na ulici. To je odraz prilicne nekulture.

Ako se nadjete u Japanu, nebi bilo lose znati par korisnih reci i to: konnichiwa – dobar dan, konbanwa – dobro vece, oyasumi nasai – laku noc i sto je najvaznije, arigato – hvala, ili pak, domo arigato – veliko hvala.


Ovo se izgovara uz klimanje glave ili klanjanje iz stava mirno, sa polozenim rukama na telo, a ide uz bilo koju vrstu razgovora i, cesto zavrsava sa hai, hai. Ovo Japansko “hai”, je nesto nalik Grckom “ella”, a znaci odprilike: ok, dobro, ajde. To je najcesce koriscena rec u japanskom jeziku.

Japanci nemaju obicaj dodirivanja medju sobom. Ne rukuju se, a pogotovo ne grle i ne ljube. Procenite po govoru tela, da li su spremni na nesto vise. Ne pokusavajte napraviti Balkanski prisan geg, jer mozete i sebe i njih dovesti u neprijatnu situaciju. Izuzetci naravno postoje, kod mahom poslovnih ljudi koji rade sa strancima i u okolini mesovitih brakova.

.

Japanska kuća i porodica

Druga bitna stvar u poseti Japanu je skidanje cipela, bilo gde da se ulazi. Svuda su postavljene papuce koje se nose dok hodate po drvenom delu poda, ali se obavezno skidaju kad prelazite na „tatami“ tepih, napravljen od pirincane slame. Tatami je inace, standardna mera velicine prostorija u Japanu. Tako na primer, soba moze biti velicine 4-1/2 tatamija i sl. Japanske kuce su uglavnom montaznog tipa. To su drvene gradjevine, zbog svoje elasticnosti, otpornije na zemljotrese koji svakodnevno potresaju Japan. Najcesce nemaju grejanje, sto za nas razmazene zapadnjake, moze predstavljati prilican problem. Istini za volju, postoji vise vrsta alternativnog grejanja, kao sto je „Kotatsu“ elektricni sto sa jorganom i, sve vise rasprostranjene mini-peci na Kerozin. Ni jedna, ni druga varijanta, nisu bas idealne. Teorijski, mozda zdravije, pod uslovom da ste od malena naviknuti na taj stil zivota. U suprotnom, ocekujte, brzi nazeb, propracen ponekom upalom ili bronhitisom.

Verovatno najvaznija prostorija u kuci je kupatilo. To je prostor ne samo za kupanje vec i opustanje od napornog rada. Ono se sastoji iz tri dela. Centralni prostor za lavabo, masinu i peskire. Zatim, sa jedne strane je odvojeni wc, a sa druge, neka vrsta mini parnog kupatila. To je prostor podeljen na plastificirani deo sa tusem i kadu sa strane. Sad je pravi momenat da u pricu uvedemo i porodicu. Ritual kupanja se odigrava na sledeci nacin: redosledom po vaznosti kucanstva, otac kao glava porodice, ima cast da prvi ide na kupanje. Van kade, u prostoru (na slici levo), se sedeci na hoklici, dobro riba i ispira polivanjem ili tusiranjem. Nakon toga ulazi u kadu, u kojoj je voda zagrejana do kljucanja i tu meditira, jedno pola sata do sat. Kada u sebi ima grejac koji konstantno odrzava zeljenu toplotu preko termostata pored. Po zavrsetku relaksacije, nakon oca, na red dolaze ostali ukucani.

Za razliku od oca, kome je redosled u kupatilu, manje vise, jedini benefit, majka je cesto ta, koja sav porodicni budzet zapravo drzi u svojim rukama. Razlog tome, je tradicionalna zelja japanskih muskaraca da dominiraju porodicom, verujuci da to postizu obezbedjujuci sigurnost iskljucivo kroz materijalnu potporu, sto je ustvari paradoksalno, jer su na kraju oni ti, koji se de-facto najmanje pitaju. Da bi tu poziciju zadrzale, Japanke cesto pribegavaju razlicitim metodama ponasanja, medju kojima je adolescentski tip najrasprostranjeniji. Detinjasti hod i gestikulacije, visoko-frekventni tonalitet glasa, kupovina igracaka, samo su neki od tipicnih manira. Stoga je cesto postavljano pitanje, da li Japanke uopste zele biti samostalne ili vecno zavisne o svojim porodicama? Odgovor, mozda opet, jednostavno lezi u muskarcima, koji vole i kroz istoriju podrzavaju takav detinjasti stil ponasanja. Na njihovu zalost, globalizacija nije zaobisla ni Japan, te je sve veci broj zena primoran da potrazi dodatni izvor prihoda za dopunu kucnog budzeta. Ovog puta, one nemaju povlasceni odnos na koji su navikle, jer zalaze u tradicionalno muski segment drustva, u kome je jedini manir, rad i predanost kompaniji.

Nastavice se…

*

Predhodni tekst: Japan – Ne kao Gaijin, prvi deo


15 komentara

  • Gospodine Reljicu, dva pitanja.
    mozete li malo elaborirati vise o koriscenju soje u njihovoj ishrani. Ja sam „vegan“ i zivotinjske namirnice uopste ne koristim, ali ne koristim ni soju…osim nekad gde se ne moze izbeci. Koliko sam upoznat zapadna ishrana, i po lancanoj reakciji verovatno to prodire i u zemlje kao Srbija, preterano koristi soju pocev od sosova, preliva, sojinih hamburgera, mleka…..Koliko ja pratim literaturu o ishrani, Azijske kuhinje koriste soju ali su selektivni i tradicionalni po tom pitanju i ne preteruju.

    Druga zanimljivost o Japanu je da li ste ukapirali njihovo brojanje od jedan do deset. Zavrsetak svakog broja zavisi od mnogo faktora, i nije u pitanju samo rod, broj, nego velicina, polozaj onog sto se broji…itd. Jednom davno sam sa jednom Japanskom koleginicom pokusao to da naucim ali sam odustao, nisam imao zivaca. Pretpostavljam posto ste ozenjen Japankom da ste to savladali.

  • Pecaju li japanci? Video sam njihove ribare na moru, nego dal pecaju po rekama i koliko su posveceni tome, bilo bi moje pitanje, ako moz odgovor.

    Fascinira me prica o grejanju, odnosno o tome da se ne greju, pa sam pomislio sta bi bilo da su pre 100 godina njih 100 miliona poceli da se greju na drva, ceoJapan bi bio posecen za mesec dana. Uz svo postovanje tom narodu, deluju mi malo „stegnuti“ u nekim stvarima. No, sa zanimanjem cekam nastavke.

    Samo napred.

  • Bravo Darko, tekstovi su sve inspirativniji.

    Moji ukućani (supruga i cerke) su se slatko smejali kada sam im čitao da u Japanu tata ide prvi u kupatilo 😉 I kada smo kod toga, pre par godina smo kod prijatelja koji je par meseci proveo u Japanu gledali njegove slike iz te zemlje, i mene je posebno dojmila drvena kada. To kada sam video, nekako mi se odnos prema kadama promenio. On mi je posle objasnio da su te njihove drvene kade od plemenog drveta, i da ih i nema baš svako, jer su naravno skuplje od običnih. Ali doživljakupanja u njima mora da je fantastičan.

    I nemoj molim te da zaboraviš da nam ispričaš priču o sexy gradovima, i tome posveti ceo jedan post, mislim da će to veći deo publike zanimati 🙂

  • Svidja mi deo o njihovoj ishrani.
    Miso supa
    Zeleni caj
    Tekka sashimi
    Ikura
    Sake roll (losos ikra) – sve naravno uz wasabi i djumbir
    Servirano uz hladni sake
    Edamame – da se malo gricne
    Potom Tempura za kraj i eventualno jos jedno 6 malih tekka maki
    eh – al\’ se nekad dobro jelo bas 🙂

    Darko – da li postoji negde u Beogradu radnja gde bi mogao da nadjem:

    Djumbir (Ginger)
    Sveza Ahi Tuna (da je plivala ove godine)

  • Hvala na podrsci!
    @Brana
    Lepo ste primetili. U Japanskoj kuhinji je sve umereno pa i koriscenje soje.
    Pasulj od soje je jednostavan za uzgajanje, sa velikim brojem razlicitih produkata koji se od njega mogu spremiti, samim tim vrlo rentabilan po zapadnim merilima.
    Za strance, vrsta brojanja koju spominjete, nije uopste jednostavna za ucenje i logicno razumevanje. Ona se odnosi na promenu/skracenje konstrukcije reci uz dodavanje raslicitih nastavaka na kraju, u zavisnosti od onoga sto se broji. Ovo je jedna od onih stvari u jeziku koje se jednostavno od malena uce. Od stranaca se ne ocekuje da ovo znaju.
    @Tepsijanac
    Japanci pecaju, a i ja sam sa njima u ribljem restoranu uz Sake 🙂
    Sto se grejanja tice, mi nismo ostali bez suma, a grejemo se na drva i dan danas.
    Kod njih nije u pitanju stegnutost, vec blage i kisne zime (naravno u zavisnosti od dela Japana).
    @Aleksandar Lukic
    Probajte na Kalenicu.

  • Uzgred, djumbir sam spomenuo pre par nedelja u jednom postu koji su G. Scepanovic i ostali iz readakcije ljubazno dopustili da stavim ovde ( vegan ishrana i Ph vrednost odredjenih namirnica). Djumbir je jedan od najzdravijih sastojaka i nesto sto intenzivno pospesuje alkalnu (baznu) sredinu u telu. Mnogo je zdravo, ali dosta jakog ukusa za one koji nisu naviknuti mozda ce trebati par nedelja.
    Nasmejao sam se ponovo za to brojanje, cetiri decaka, cetiri hleba, cetiri stola, cetiri automobila, cetiri zida….ama bas svaki primer „cetiri“ se drugacije izgovara. Ih sad mi kazete da Japanci ne ocekuju da stranac to zna,….ja zapeo da naucim a ova zenska me gledala zacudjeno…..eh davno bilo 🙂

  • @ Aleksandar Lukic

    Ima djumbira sada skoro u svim vecim hipermarketima, pa mozda i na pijacama, u prodavnicama takozvane zdrave hrane. I to drže svež djumbir. Za tune ne znam, to će se verovatno teže naći, posebno sveža, pokušaj da pogledaš u Metro-u.

    @ Brana

    Koliko znam koriste dosta soju, sad koliko nisam kompetentan da kažem ali ono što jedu dnevno, supa, ima soju. Miso supa je npr. od sojine paste. Tmari sos, odnosno začinjeni soja sos je takodje svakodnevni začin, tako da ne bih rekao da je koriste umereno, uporedjujući to sa evropskom kuhinjom.

  • … a ja, a ja …. jel mogu 3 zelje … kao kod zlatne ribice … kucni ljubimci … japanski crtaci …. japanska moda …. jel moze?

  • Zlatko, oko soje….evropska kuhinja je verovatno mnogo prefinjenija i ne podleze kao u Svernoj Americi maniji za sto jeftinijim sastojcima dok hranljivost hrane klizi ka nuli. U Severnoj Americi, soja, koja je uz to genetski modifikovana ( firma Monsanto) nasla je svoj put u ama bas sve pore tipicne severno-americke kuhinje. Od cipsa, grickalica, do cerealija, hot dog-ova, preliva, sojinih putera u raznih namaza, hrane za stoku ( uz kukuruz koji je sam kriminalno genetski modifikovan)…u fast-food restoranu naci cete hamburgere od soje itd. Ovde ljudi koji su slabo obavesteni cesto misle da jeduci soju su u stvari jako zdravi, i veoma odgovorni prema svome zdravlju.Soja je nesto sto se umereno jede, i verujem i da u Japanu je koristena vrlo umereno u odnosu na druge sastojke,a verujem i da se gaji veoma tradicionalno.

    Eto samo to.

    Inace opet mi pade na pamet simpaticno secanje na Japan ( ako izuzmemo Zvezdinu pobedu 1991) …a to je da se Japanci vrlo zbune ako ih se stavlja u kategoriju „iz Azije“. Ako se dobro secam oni su Japanci, i ne gledaju na sebe kao da pripadaju Aziji,…a po njima to su Kinezi, Korejanci i ostale grupice.

    Japanci prema Aziji, mu nesto dodje kao kod nas Slovenci u odnosu na SFRJ sredinom i krajem 1980-tih.

  • @ Brana

    I ovde je soja počela da se umeće u sve i svašta, počev od čokolada, preliva, testenina pa na dalje, doduše verovatno ne tako rapidno kao u Americi. Ali još uvek nije soja masovna namirnica, osim kao „mesni“ dodatak u pljeskavicama 🙂

    Ali me je tvoj komentar oko genetski modifikovane soje i kukuruza podsetio na jednu neproverenu priču mog poznanika koja govori o tome kako su proizvodjači genetski modifikovane hrane za stoku dokazali da ista deluje na tkiva životinja, to jest povećava im masu, pa sada traže procenat od proizvodjača stoke, jer su im unapredili business.

    Ako modifikovana soja, kukurz i ostalo voće i povrće deluje na životinje, deluje sigurno i na ljude 🙁

  • Deluje sigurno. Ne mali broj puta sam cuo, da ovde ako neko vidi majku i cerku Kineskinju, Japanku…..vrlo cesto je cerka kudikamo razvijenija od majke ( zene iz Azije su relativno „ravnije“ u odnosu na Evropljane). Ili otac i sin, kad su u pitanju slicna je stvar. Verovatno jer deca koja odrastu na „zapadnoj“ hrani unose i mnogo vise kojecega u organizam.
    To sto vam je poznanik rekao jeste neprovereno, ali sam ubedjen da je tacno. Uopste me ne bi cudilo. Dobar film je nedavno prikazan „Food inc“ koji bas o tome govori, dokumentarac kako je Americka industrija hrane duboko kompromitovana i da sve pocinje i zavrsava se na kukuruzu i derivatima.

    Mislim da se Evropa jos kako tako drzi na distanci ove najezde, a verujem da je i Japan kako tako bezbedan.

  • @Brana
    Potpuno se slazem sa vama. Posto je najizlozeniji prodoru americkog junk-a, Japan je mozda najbolji primer Azije, koliko ta „nova“ hrana utice na razliku u gradji u odnosu na samo jednu, predhodnu generaciju. Primetio sam da je prosecna visina muskaraca rodjenih u posleratnom periodu, oko 160-170cm. Mahom su mrsavi, prilicno nerazvijeni. Vec sledeca generacija njihove dece, je 20-tak santimetara visa i neuporedivo krupnija. To isto vazi i za zene.
    No, bez obzira na sve strane uticaje, istina je i da Japan drzi izuzetan akcenat na svojoj tradicionalnoj ishrani od koje se niposto ne odrice.

  • Mozemo mnogo da naucimo od Japanaca. Oni su najveci deo svoje kulture, organizaciju zemlje kao i kasniji tehnolosko-ekonomski sistem uzimali od Kine, ali su sve sto su preuzeli, istovremeno, toliko poboljsavali i unapredjivali, da cesto uzor nije mogao da se prepozna. Ta stalna zelja za poboljsavanjem(kaizen) i stalno neumorno i radoznalo traganje za racionalnim resenjima i nacinima da se poboljsanje ostvari(kufu), glavni su uzroci uspeha Japana kao nacije i drustva.
    Dina je u pravu, tekst Vam je odlican, kad ce nastavak?

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280