Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo Kultura Ostalo

Stranci u Srbiji – umesto uvoda

Darko Reljic

* * *

stranacKao valjan razlog za pocetak ove storije iskoristicu niz dogadjaja, tacnije konfliktnih situacija sa turistima koje su se u Beogradu odigrale tokom septembra 2009 godine. Mnogi su za ovu nasu netrpeljivost prema strancima nazalost tek sad prvi put culi, a za one malobrojne je ona vec dugo svakodnevica. Pozadina ovih napada je mozda razlicita, no jedno je sigurno, nase drustvo zapravo nije spremno da se sa ovim problemom ozbiljno suoci. Stvar nije samo u borbi protiv nasilja u sportu na koji se pojedini zvanicnici pozivaju, vec u temeljnoj rekonstrukciji sistema skolstva, limitiranju televizijskih programa koji propagiraju novokomponovanu subkulturu i uticu na normalan razvoj dece i drustva uopste, nadasve borbi protiv politickih zloupotreba mladih (citaj navijaca) itd., da ne nabrajam ono sto je mnogima vec dobro poznato.

Problem, tj. resenje istog mozemo podeliti u dva segmenta; Prvi, koji ce se baviti lecenjem posledica sistemskih gresaka i nebrige drustva da se sa njima blagovremeno suoci. Drugi, podjednako vazan, je segment temeljne rekonstrukcije i razvoja sistema skolstva koji nece dozvoliti buducim generacijama da dodju u situaciju da se ponove iste greske, no za to je plasim se potrebno da prodju generacije.

Sad se vec verovatno pitate, ko je ovaj sto nam otkriva Ameriku?

Odgovor: Jedan od onih malobrojnih gore sa pocetka navedenih. Da bih skratio pricu i slikovito objasnio poentu, dacu Vam nekoliko primera situacija u kojima smo se moja supruga “stranac” i ja nasli nebrojano puta u centru nase prestonice. Primitivne fizicke nasrtaje necu ni pominjati jer bi mi trebalo mnogo vremena.

Izdvajam komentare koje smo dobili u bliskim susretima srpske vrste (dodajem da je ona Japanka i da nista protiv Kineza nemam):

  1. Kinezima je zabranjeno parkiranje u centru Beograda! (supruzi na parkingu)
  2. Uf, izvini brate, mislio sam da si Kinez! (meni u prodavnici)
  3. Za koga cuvas mesto, ko ce da ti dodje, Brus Li? (supruzi na parkingu)
  4. Sad su poceli da se mesaju i sa nama! (u zdravstvenoj ustanovi)
  5. Ali ja sam Japanka. Ma sve je to isti K. Teraj sve nazad u PM tamo odakle ste dosli! (nama na ulici od patrole policije)

Sad se mozda neki od Vas smeju, no ovo je sve samo ne smesno. Pitam se zasto ako je “sve to isto”, veliki broj Srba (i ne samo njih), zudi da kupi Sony, Panasonic, Toyotu i Hondu!?  Dodajem i to za Riplijevu rubriku “Verovali ili ne”, a ziva je istina, da je jedina nepoznata osoba koja nam je za sedam godina boravka u Beogradu prisla i pitala: “Oprostite, odakle je gospodja?”, bila piljarica na Kalenicu. Porazavajuce!

Svi ostali su a-priori zakljucili i glasno nam se obratili uz konstataciju na nadri Kineskom sa Balkanskim akcentom, da je iz Kine, Koreje, Vijetnama, iako ih niko nije nista pitao. Oni su vec znali… Da i ne pominjem da su nam ti isti Japanci dali vise donacija od svih onih koji su nas bombardovali i sad grade „Demokratiju“ u Srbiji!

Verujem da ovaj problem nije samo srpski i da se ovakve stvari desavaju u drugim zemljama, ali posto sam igrom slucaja Srbin, zelim da ukazem na njega jer je vise nego sramotan.

Iz svih gore navedenih razloga sam odlucio da onima koji su zainteresovani da nauce nesto vise o Japancima, pojasnim razlike i ispricam pricu o Japanu, naravno, ukoliko bude postojalo interesovanje za to. To bi bio serijal tekstova jer je za upoznavanje sa jednim narodom potrebno vise od nekoliko redova…

*

Sledeci tekst: Japan – ne kao Gaijin, prvi deo


25 komentara

  • Ja sam zapanjena ovim sto sam procitala.Veoma mi je zao sto se Vama i Vasoj supruzi dogadjaju ovakve neprijatnosti.I to u Beogradu,otvorenom gradu,u Srbiji,koja se ponosila svojim gostoprimistvom.
    Zaista sam ostala bez reci,a ja nisam osoba kojoj se to cesto desava.I sramota me je.Mogu samo da zamislim kako je Vama ,a narocito Vasoj supruzi,koja dolazi iz jedne zemlje visoke kulture .Jedino sto mogu da Vam kazem,a da ona bar donekle razume
    situaciju u kojoj se nalazi je sledece:

    Zivela sam dugo u jednom drugacijem Beogradu,pre ratova,ovakvi ekcesi nisu se mogli ni zamisliti. Onda je nastao pakao koji je trajao dugo.Predugo.Starosedeoci su uglavnom otisli u neke druge zemlje.Porasle su nove generacije ,vaspitavane u nemastini,izolaciji i nasilju,kao posledici.Dosli su neki drugi ljudi i naselili Beograd,ljudi bez urbanih navika,bez znanja i bez tolerancije .Potrebno je nekoliko generacija da bi se oni iskolovali i adaptirali .
    Ja sam iz tog i takvog Beograda pobegla 1993.Natrag u moju Sumadiju.

  • Zaboravila sam da dodam, bilo bi zaista lepo da napisete nekoliko clanaka o Japanu,sigurna sam da ce biti zanimljivi i poucni.

  • Dobrodošli Darko!
    Radujem se svakoj priči o različitom, pa i o Japanu o kojem jako malo znam; nikada me nisu privlačile (prostorno) daleke kulture, jer sam kao mlad uvek smatrao da treba prvo dobro izučiti šta se događa u „svom dvorištu“ i okolini, pa ići dalje. Kasnije, kako sam ulazio u zrele godine, smtrao sam da je važnije pokušati da u svojoj sredini popravim sve ono na šta mogu da utičem, nego da se bavim nečim dalekim. A u Srbiji po tom pitanju – posla preko glave! Sada sam – po godinama i željama – ni tamo ni ovamo! Ali me i dalje iritira naš primitivizam i ksenofobičnost (tuđi me manje zanimaju; o njima – valjda – ima ko da brine), i stoga seriju tekstova koju nameravate da napišete smatram vrlo potrebnom i korisnom, barem nama koji smo na ovom blogu, i onima koje interesuje o čemu mi to „vrtlarimo“.

  • ようこそ Youkoso Darko!

    Moram priznati da nisam Srbe doživljavao na ovakav način, barem ne prema narodima sa Istoka, bilo oni Japanci, Kinezi ili Koreanci. Period Nesvrstanih je od nekadašnje Jugoslavije pa i Srbije stvorio gostoljubivu i tolerantnu zemlju koju su rado posećivali iz svih krajeva sveta. Slažem se sa Saturn da je period ratova tokom 90-ih potpuno promenio našu kulturu, ali nisam imao pojma koliko.

    Razočaravajuće je čuti da se bilo koji stranac tako tretira od strane naših sugradjana. Čemu se onda možemo nadati kada buedmo deo EU i kada strani turisti počnu da masovno posećuju Srbiju, jer ako su izlivi netrpeljivosti evidentni prema pojedincima, šta će biti tek prema grupama.

    Biće lepo pročitati nešto o Japanu, jednoj velikoj i kulturno sofisticiranoj zemlji. Pošto sam se preko Bgd Filharmonije svojevremeno upoznao sa ambasadorom Japana g-dinom Tadašijem, i prisustvovao jednoj prezentaciji o donacijama Japana prema našoj zemlji, znam koliko je zaista ta zemlja učinila za nas, i to tiho i nenametljivo. Japan nije pravio velike PR kampanje i na sav glas trubio kako su oni dali toliko i toliko para, kako su oni dobri i plemeniti, socijalno odgovorni i prijateljski nastrojeni, ne oni su samo časno odradili ono što su naumili i skromno ćutali, zbog čega gajim veliko poštovanje prema njima.

    Dobrodošli ti i supruga u klub baštovana. Bilo bi lepo i od nje čuti kako nas ona vidi, kao neko ko objektivno može da nas sagleda, da nema regionalnih predrasuda i istorijskih sećanja. 🙂

  • Zahvaljujem se Saturn na podrsci i Srdjanu na dobrodoslici!
    Zlatko, u Japanu je muskarac oficijelno glava porodice, on zaradjuje novac a zena je ta koja „samo“ upravlja kucnim budzetom. Znaci, jedno bez drugog ne mogu…

  • Zar nije još davno Marx rekao da materijalna osnova (čitaj budget i kućne finansije) odredjuju duhovnu nadgradnju (čitaj mišljenje i stavove), pa u tom smislu se pitam ko je glava a ko vrat u vašoj srpsko japanskoj porodici 🙂

    No, kako sam shvatio poruku japanske hijerarhije i etikecije ljubazno bi vas Darko-san pitao da li je moguće i pristojno, da vaša cenjena supruga da neki skroman komentar o nama kao domaćinima. Bili bismo vam zahvalni na takvoj časti i ljubaznosti Darko-san!

  • Darko zao mi je zbog vasih neugodnih iskustava. Ipak, moja i iskustva mojih prijatelja stranaca u Bgdu su drugacija i vrlo pozitivna. Stranci vole Srbiju i osecali su se bezbezdno u njoj. Zadnji dogadjaji menjaju atmosferu ali je Srbija i dalje privlacna za strance.
    Skrenuo bih paznju na to koliko ima Amerikanaca u Bgdu cija je zemlja bombardovala Srbiju pa im nije pala dlaka sa glave, pa Hrvati, muslimani, Nemci.
    Vi ste mozda jednostavno naleteli na puno primitivaca a i cini mi se da ste osetljivi sto vasu suprugu mesaju sa Kinezima, sto je banalna stvar jer neko ko nije upoznao istocne narode ne moze ni da ih prepozna. Mislim da bi se negativno iznenadili komsijama da zivite u Zapadnoj Evropi, jer bi ste tek tamo shvatili sta znaci fina i tiha ali i duboka netrpeljivost prema strancima.
    USA, Brasil, Australija su jedina mesta gde necete biti stranci, toga morate biti svesni. To je na zalost sudbina mesovitih brakova, toga sam i sam neposredno svestan.

  • Zlatko, duhovna nadgradnja ne bi smela biti uslovljena materijalnim. Ako uzmemo za primer jednu Indiju, ona spada u red slabije razvijenih zemalja sa vrlo niskim nacionalnim dohodkom ali i ljudima sa prosecno izuzetno visokim intelektualnim i duhovnim sposobnostima, mnogostruko visim od jednog prosecnog „razvijenog“ Amerikanca.
    Nasa ideja jeste da sve sto u daljem tekstu procitate, bude izvagano sa dve strane. Njene i moje. Sustina ispunjenja je u obostranom dopunjavanju!

  • Zao mi je sto kod pisanja o nasoj zemlji uglavnom budem negativan ali to je posledica razocaranosti i zelje da se konacno nesto promeni na bolje.

    Naime, imao sam priliku da razgovaram sa nekoliko stranaca koji su dosli u Srbiju preko svojih firmi koje sada posluju kod nas. Proveli su neko vreme ovde ziveci medju nama. Svi su mi preneli jedan vrlo interesantan utisak, da smo izuzetno neljubazani kao narod, da smo netrpeljivi a na moj kometar da smo barem gostoprimljivi nisu razumeli otkud mi takvav stav.

    Sto pre treba da sagledamo sami sebe pa da pocnemo da se menjamo. Dok god gajimo mitove o sebi necemo maknuti napred. Ne kazem da smo losi, naprotiv, mislim da imamo mnogo lepih osobina kao narod. Ali uljuljkani u svoje izmisljene vrednosti ne vidimo kako te iste vrednosti potpuno zaboravljamo iz generacije u generaciju.

    Obrazovanje nam je lose, sistem vrednosti ne postoji (sem Zvezda Granda), ovo sto dozivljavamo danas nije posledica neceg stranog vec proizilazi iz nas samih. Jos smo adolescentna nacija, i tako se i ponasamo. A sve krece od pojedinca (da pametno zavrsim izlaganje 🙂 )

  • Sticajem okolnosti, upoznat sam sa problemom koji imate. Jasno je da od prvog dana Vaseg boravka u nasem glavnom gradu, Vama nije nimalo lako. Uprkos opšteprihvaćenom mišljenju da smo mi vrlo gostoljubiv narod, koji voli strance, istina je nažalost drugačija… Da li je u pitanju neverovatna medijska hajka u vreme „NATO agresije“ ili nešto drugo, trebalo bi da bude predmet jedne ozbiljne studije, ali svakako treba napraviti korenite promene te uvesti, možda ponovo, ili od početka jedan pravi novi sistem vrednosti. Istina je i to, kako pročitah u jednom od komentara, da je problem u onima koji su došli ovde, verujem da je tako. Naime, kako je Duško Radović u jednoj od svojih čuvenih emisija „Beograde dobro jutro“ rekao: „… subota je, kauboji su otišli, ostali su samo indijanci…“. Eto, tako i ja nikada nisam imao „baku na selu“ (ne mislim da je imanje iste na selu nešto a-priori loše), moja je živela par ulica dalje, a od uvek sam vaspitavan tako da nemam ništa protiv onih koji dodju, naprotiv, vaspitavan sam da treba da im se nadjem „kao dobar domaćin“. Vrlo bih voleo da znam kako su vaspitavali ove druge…

  • Šantić je lepo rekao: „Čovek vidi ono što u duši nosi“ – pa iz „tog vidokruga“ i reaguje. Negde smo mi kompletno „ofalili“: celokupno društvo, obrazovni sistem, mediji, porodica… Zato tako i izgledamo; namerno ne kažem, zato nam se tako i dešava. Zaljubljen sam u svoju zemlju, volim svoj narod – što me ne sprečava da kritikujem (i pokušavam da popravim!!) sve ono što uočim kao negativnosti. Nesvesno biće, a pogotovo kolektivno nesvesno, i samim preteranim isticanjem sebe (mi Srbi, mi nacija, mi tradicija, mi ovo, mi ono…) – podsvesno gradimo animozitet prema drugima. To drugima nimalo ne smeta (sem kada dođe do ekcesa), a nama bogami itekako (živimo permanentno u ekcesu)! Što reče neko prethodno: divnih osobina imamo dovoljno – kao i svi narodi, i nema razloga za preterivanje u samoljublju. Uostalom, kako mogu nekoga (nešto) da volim, ako nekoga (nešto) mrzim?! Za mene je to nonsens. Ne mislim da ljubav i mržnja idu „ruku pod ruku“. Mislim da su to potpuno razdvojene stvari, sa dubokim, vidljivim jazom između sebe, koji je nepremostiv u smislu prelaska čas na jednu – čas na drugu stranu.

  • Victore, ovaj problem je mnogo dublji nego sto se prosecnom coveku cini. Kad kazem prosecnom, mislim na onog ko jednostavno nije imao sustinsku potrebu da se sa njim ozbiljnije pozabavi, a takvih je bar 90%. Svaki eksces treba analizirati posebno kao pricu za sebe iako im je uglavnom pozadina ista a to je vec vise puta pomenuti nedostatak kulture i edukacije.
    Kazete da smo mozda mi jednostavno naleteli na puno primitivaca. Da li je to bio slucaj i sa Tatonom, australijskim turistom i svim ostalima koji su bili napadnuti? Da li su i oni bili banalno pomesani sa nekim?
    Upravo iz razloga konstantnog negodovanja i poricanja odgovornosti stanja svesti velike vecine, verovanja da su to samo izolovani incidenti i neshvatanja ozbiljnosti problema u kom se drustvo nalazi, nisam dosad ni hteo da pisem o nasim iskustvima. Problem je upravo u tome sto ste i sami za Azijate rekli: “ Neko ko nije upoznao istocne narode ne moze ni da ih prepozna „. Znate, ni nas niko ne „prepoznaje“ kad smo u belom svetu, vec nas pitaju kao ljude ko smo i odakle.
    Da li ste ikad razmisljali o razlici izmedju robe sa buvljaka i najfinijih svetskih marki? Uveren sam da je svako. Tu upravo lezi odgovor nase osetljivosti. Doseljenici iz Kine u Srbiji uglavnom su iz ruralnih krajeva, cesto poistovecivani sa Romima koji kod njih rade, a verujem da poznajete odnos Srba prema Romima. Iz ovoga mozete sami izvuci zakljucak odnosa Srba prema istocnim narodima… banalan svakako nije.
    Posto ste putovali po svetu, mogli ste da primetite i da su Kinezi u Londonu ili Bostonu, cesto zavrsili Oksforde i Berklije, rade na MIT-u kao naucnici i vrlo su cenjeni strucnjaci u svojim profesijama. Takvih nazalost skoro da u Srbiji nema i moram priznati da mi je zbog toga zao, jer bi podigli ugled svih istocnih naroda kod nas, sto oni nesumnjivo i zasluzuju.
    Sto se Amerikanaca i ostalih koji u Beogradu zive tice, ne treba zaboraviti da su mahom skoro svi ususkani kao beli medvedi u kojekakvim vladinim i nevladinim organizacijama, sa velikim primanjima i beneficijama zato sto su na „opasnoj teritoriji“. Upravo iz tog razloga su vece turisticke posete jos uvek retkost jer smo i dalje obelezeni kao riskantno podrucje.
    Slazem se kad kazete da su USA, Brazil i Australija zemlje u kojima necete biti stranac. Naravno, zato sto su tamo svi stranci. Dodajem u tu grupu i Kanadu u kojoj smo se mi upoznali i ziveli dugo pre odlaska za Japan. No, ne slazem se da je iko prema nama bio netrpeljiv tokom zivota u zapadnoj Evropi. Stavise, iz Londona nosimo iskljucivo lepe uspomene. Imamo dosta prijatelja Engleza sa kojima se i danas druzimo.

  • Kako je vec Satrun rekla – doslo je do velike dekadencije drustva tokom 90-tih. Ratovi, raseljavnja, teror na ulicama, poremecaj vrednosti – sve sto se decenijama gradilo, nestalo je za kratko vreme. Pogledajte na sta lici grad, sav u djubretu, grafitima, pun bahatog ponasanja, nepostovanje drugih, grub jezik – sve su to posledice 90-tih. Trebace par generacija da prodje da postanemo opet gradjani. Takav polusvet i reaguje na sve sto je razlicito od njih sa prezirom i napadom – valjda neka vrsta iskonskog straha od nepoznatog.
    Darko – moje izvinjenje Vasoj supruzi za neprijatne dogadjaje u Beogradu.

  • da, i ja se izvinjavam vašoj supruzi.
    čini mi se da je Evropa mesto gde je asimilacija jako teška, i gde će se uvek znati odakle ko dolazi. trenutno sam u Portugalu – ovde su netrpeljivi prema Brazilcima i došljacima iz njihovih bivših afričkih kolonija, i to se može primetiti svuda, na ulici, supermarketu…
    druga stvar koju sam primetila – u komentarima nekih od vaših čitalaca se oseća netrpeljivost prema onima koji su se poslednjih godina doselili u Beograd. gotovo svi koje znam su došli da studiraju i mogu da tvrdim da će neki od njih biti vrhunski lekari, naučnici, inženjeri, i jako dobri predstavnici naše zemlje u inostranstvu (većina planira da ode)… ni tu se ne smeju praviti generalizacije… a ni gledati sa visine ljude koje su došli trbuhom za kruhom u Beograd, jer jednostavno nisu mogli da prežive u unutrašnjosti.
    rekla bih da smo užasno netrpeljivo društvo, ali da to nije ništa čudno obzirom na sve što smo prošli…

  • Darko, zivot o kome vi sanjate je moguc samo u nekim delovima svetskih metropola, ne u manjim gradovima.
    Francuska ima Le Pena, austrija ozbiljne desnicare, englezi dugu istoriju rasizma, u Nemackoj je sada afera sa Tilo Saracinom koji je prozvao Turke, italijani ne trpe nikoga stranog van Rima, Venecije i Milana, Svajcarci su poznati prema odbojnosti prema gradjanima strancima, kao i vecina zemalja East Europe.
    Svi vole strane turiste i njihov novac ali ne i njih kao sugradjane.U tom smislu i dalje sam ubedjen da je Srbija dobro mesto za zivot stranaca.
    Kanada je prica za sebe. Hajde napravite tamo karijeru kao stranac? Nemoguca misija. Doduse to nije moguce ni u Srbiji ali ovde nema sta ni da se ponudi.
    Da li ste pokusali da zivite u Japanu kao stranac, muz japanke? Kakva su vam iskustva sa japanskim komsijama?

  • Victore, o kakvim snovima pricamo?
    Po vama Beograd nije metropola, ali je tvrdim sigurno najveci regionalni centar.
    Ja pricam o desavanjima u centru tog grada, o svakodnevnom zivotu, na ulici, prodavnici, domu zdravlja. Dodacu i to, da smo supruga i ja bili mnogo toplije primljeni u manjim mestima u unutrasnjosti Srbije.
    Pominjete ozbiljne desnicare. Zaboravili ste Kju Klus Klan u Americi. S obzirom da sam ziveo tamo, mogu Vam reci da nijednog njihovog clana nisam sreo na pijaci. Ekstremne grupe su oduvek postojale i postojace. Nemojmo to brkati sa masovnom nekulturom ljudi.
    Sto se Kanade tice, na prste jedne ruke mozete nabrojati nase iseljenike koji su se vratili u Srbiju. Pa, opste je poznata stvar da je nas kadar vrlo visoko kotiran u Kanadi. Da ste pak procitali moj predhodni komentar u celini, shvatili bi ste da sam i ziveo i zivim u Japanu, i da cu o tome mozda pricati kasnije ukoliko se za to stvori ambijent.

    * * *
    Koristim ovu priliku da se u svoje i suprugino ime zahvalim svima onima koji su nam uputili reci paznje i sto je jos vaznije razumevanja jer su shvatili sustinu price.

  • @ natty
    Pogodili ste sustinu svih prica, i sa strancima i sa domacima. Ekonomska netrpeljivost i uslovi zivota. I dalje tvrdim Srbija je OK.

  • @Natty

    Ne znam kako bih Vam odgovorila na konstataciju o netrpeljivosti prema onima koji poslednjih godina dolaze u Beograd.Vi ste u tome prepoznali studente iz unutrasnjosti,a ja se sada lomim kako da Vam objasnim na koje doseljenike sam mislila ,a da ih generalno ne uvredim,jer generalizacije su opasne i netacne u vecini slucajeva. Mnogi od njih nisu ni zeleli da zive u njemu, jednostavno su morali.Spasavali su zivu glavu na ramenima.
    I sama sam bila student iz unutrasnjosti na elitnom beogradskom fakultetu i radila neko vreme u Beogradu .. Moja profesija postala je previse zavisna od politike pocetkom devedesetih i ja sam dala otkaz i otisla. Cesto sam i poslovno i privatno u Beogradu i uvek kada podjem kazem“idem malo kuci“. Volim i razumem Beograd.Zalim samo sto vecina mojih prijatelja vise ne zivi tamo.Skoro svi su u inostranstvu i ja vise nemam s kim da popijem kafu .I dalje mislim da je to najbolji grad na svetu i verujem da ce se izvuci iz ove sive faze,kao i uvek. I da ce opet postati otvoreni grad.A na nama svima je da ga takvim i ucinimo.

  • Sve što nije zabit (bilo kog dela sveta) za 50 godina se toliko promeni da se ne prepoznaje. Što je mesto/grad veće i u razvijenijoj zemlji, taj je vremenski period kraći. To je neumitni civilizacijski tok. I ko pokuša da stavi svoje sentimentalne moždane vijuge u njegov „točak“ (kao žal za nečim što je/kakvo je bilo u njegovoj mladosti ili nekoj/nečijoj prošlosti), dobiće ih nazad smrvljene.
    Tako je oduvek, i drugačije ne može biti, bili mi srećni ili nesrećni zbog toga.
    @ Natty
    Imamo durštvo i u Lisabonu?! Super! Bogami, kad procveta i sazri cveće i povrće iz naše Bašte, pa se raširi…

  • @Saturn:
    vaša priča strašno podseća na moju, samo što se ja bavim naukom, tako da verovatnoća da ću ostati u zemlji nikad nije ni bila velika… razumem to što ste napisali, i u jednom trenutku mi je bilo svega preko glave; atmosfera, ljudi, način razmišljanja – nigde se nisam pronašla… i samo sam otišla.

    sad kad mogu da gledam situaciju sa distance, trudim se da budem koliko god mogu tolerantna i puna razumevanja za ono što se dešava. mada mi je ponekad smešno i žalosno kad vidim da je masovna preokupacija parada ponosa ili dolazak ruske delegacije, umesto nezaposlenosti, neprosvećenosti i potpuno izvrnutog sistema vrednosti.

    tolerancija i ukazivanje na pravi sistem vrednosti moraju krenuti od nekoga… zašto to ne bismo bili mi?
    to da se za 50 godina (a i manje – Portugal je pravi primer) stvari mogu preokrenuti je sigurno, samo moramo krenuti odnekle. u ovom trenutku, ne vidim da bilo šta kreće nabolje u Srbiji, i najiskrenije, to ne da mi smeta, nego me boli.

  • I mene cude ovi komentari o „onim drugima, koji su dosli“. Buduci da sam silom prilika jedan dio mog zivota boravio kao izbjeglica u Srbiji, imao sam priliku da steknem par izuzetnih prijatelja, ali isto tako i da se suocim sa ljudima kojima je sve ono sto nije „lokalno“ strano i mrsko.
    Sad, ako neko nije u stanju da podnese mene, Srbina iz Republike Srpske, ne vidim da ce biti mnogo tolerantniji prema Japancu, Kinezu, ili Svajcarcu.
    Mislim da je korjen svega kucni odgoj, ono sto ponesemo iz porodice prati nas cijeli zivot. Kao svjesna bica trebali bi biti u stanju da prepoznamo ono sto je lose, ali, za to treba truda i volje.
    Darko, ja cu sredinom Decembra put Japana, pa ako smijem da se obratim za par tips & tricks?
    Hvala.

  • @Njegoslav:
    Pratite buduce postove o Japanu koje cu postavljati. U njima ce biti putopisa, raznih svakodnevnih saveta za putovanje u Japan, i poslovnih tehnika za komunikaciju i bolje razumevanje Japanaca. Ukoliko Vam to ne bude dovoljno, mozete mi poslati konkretna pitanja.

  • nažalost fakultetska diploma i društveni status često nisu garancija demokratije (namerno ne pričam o toleranciji, to je samo bottom line prave demokratije). Ko god je na Hitrow proveo više od pola sata, zna o čemu pričam.
    Teško je naći ljude koji nisu opterećeni poreklom, nacionalnošću i meridijanima. Najčešće se to, kao i kašalj ili ljubav, ne može sakriti.
    Nedavno sam imala prilike da pričam o tome koliko je ljudi otišlo iz Srbije, tačnije, iz Vojvodine, u inostranstvo u POSLEDNJE 2 GODINE.
    Znate koje sam pitanje dobila?
    „Jesu Srbi?“

    🙁

    Šta reći dalje. To su sve ljudi koji su OVDE odrasli i OVDE se školovali. Ako će RS da ih tako lako pusti jer možda „nisu Srbi“ onda idem i ja…. lagano. Ponekad se pitam da li sam u Beogradu po kazni, i zašto nisam recimo u New Yorku ili na tako nekom, potpuno pomešanom mestu, gde nije preterano važno „koja si generacija“ u našem glavnom gradu koji je isto kao sam centar New Yorka. Ceo. Kao što je Bodrum veličine CELE Boka Kotorske.
    Evropa sucks. Sve je malo i prenapučeno, i svi ratuju. I ponose se time.

Ostavite komentar