Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život Gastro

Vinske etikete – koje podatke sadrži vinska etiketa

ETIKETE VINA

Šta govore vinske etikete – sastav i obeležja vinskih etiketa. Koje podatke sadrži vinska etiketa.

 

Vinske etikete koje se nalaze na vinima mogu dosta da pomognu u odabiru vina koje bi nam najviše odgovaralo. Svaka flaša vina mora imati etiketu koja obezbeđuje određene informacije o vinu. Neke od informacija na vinskoj  etiketi zahteva zemlja u kojoj se vino pravi, a neke zemlja u koju se vino prodaje.

Mnoge vinske flaše imaju dve etikete, prednju koja upućuje na naziv vina  i etiketu s druge strane koja sadrži malo više informacija.

Vinske etikete - koje podatke sadrži vinska etiketa

Šta će se nalaziti na etiketi zavisi od zemlje do zemlje, ali sve etikete obezbeđuju opšte informacije sa relativno malim razlikama u formatu i sadržaju.

Pravilnik o vinima nalaže da sva vina koja se deklarišu, pre puštanja u promet moraju da prođu posebnu proceduru odobravanja podataka na svim tehničkim oblicima deklaracije (etikete, kapice, alkice, pakovanja i dr.) i dodelu kontrolnih brojeva za svaki proizvod, odnosno vino.

Šta vinske etikete moraju da imaju na sebi: 

Kontrolni broj vina predstavlja garanciju da su svi podaci na deklaraciji ispravni.

Naziv vina ili proizvođača – najčešće je to ime sorte od koje se vino proizvodi, vinski region ili naziv vinarije ili poseban, zaštićen naziv vina

Vinski region ili apelacija– zemlja ili region u kojem se uzgaja grožđe od kojeg se pravi vino. U većini zemalja su vinski regioni ili apelacije definisani zakonom, a vina napravljena u ovim regionima imaju posebnu oznaku na etiketi kao što je to slučaj sa „Appellation Controlée“ u Francuskoj  ili „Denominazione della Origine Contrallata (DOC)“ u  Italiji.

Zabranjuje se na primer, navođenja oznaka za vina sa geografskim poreklom za vina koja to nisu (stona vina, vina od groždja sa drugih lokacija), a kod kojih je dozvoljeno navoditi isključivo podatke koji ne dovode potrošače u zabludu. Sa druge strane, za vino sa geografskim poreklom (pre svega za kvalitetno vino sa geografskim poreklom) dozvoljeno je navesti sve podatke i sve geografske odrednice, odnosno reči koje upućuju na geografske odrednice i kvalitet.

Vintage ili godina berbe – je godina u kojoj se grožđe bere, a ne godina u kojoj se vino flašira (neka vina se mogu flaširati par godina kasnije).U mnogim zemljama je propisano zakonom da  najmanje  85 % vina bude iz iste godine berbe, do  15% se može mešati sa grožđem iz drugih godina.

Sorta grožđa – ukazuje na određenu vrstu grožđa  od koje je vino napravljeno.

Zapremina posude – u l, cl ili ml, dok izražavanje u dl nije predviđeno);

Reserve– ukazuje na vino koje je odležalo par godina pre nego što se našlo u prodaji

Barrique –ukazuje na vina koja su odležala u specijalnim buradima od hrastovine

Barrique je drveno bure  čiji je dizajn potekao iz Bordeaux regiona u Francuskoj. Što se duže vino nalazi u buretu više poprima ukus hrastovine.

Sve druge informacije variraju u zavisnosti od zakona određene zemlje. Nemačka vina, na primer, imaju oznaku „Amptliche Prüfungs Nummer (AP Number)“,serijski broj koji dobijaju tokom zvaničnog testiranja.

Francuska vina mogu imati oznaku neke od tradicionalnih klasifikacija (Grand Cru ili Premier Cru na  Burgundy vinima).

Procenat Alkohola – sadržaj stvarnog alkohola (izražava se kao „% vol“, a potrebno je naznačiti da se radi o alkoholu, na primer skraćenicom: „Alk.“ – ovaj podatak mora biti određene visine u zavisnosti od nazivne zapremine pakovanja);

Zemlja porekla – naznaka zemlje porekla (ukoliko grožđe ili vino nije iz Srbije, mora se navesti država iz koje potiče grožđe, šira ili vino, na primer „Proizvod iz Srbije proizveden od vina iz Republike Makedonije“, a to se utvrđuje dokumentacijom i inspekcijskim pregledima);

Proizvodjač vina – naziv i adresa sedišta punioca vina (navode se podaci o puniocu kao licu koje je u krajnjem lancu proizvodnje odgovorno za kvalitet i bezbednost vina, a kod vina bez geografskog porekla ne smeju se navoditi podaci o proizvođaču pošto taj podatak nije proveren u sistemu geografskog porekla);

Broj serije – lot (za svaki lot je neophodna pojedinačna laboratorijska analiza vina, a u slučaju da se u prometu utvrdi da vino nema odgovarajući kvalitet, iz prometa se ne povlači celokupna količina tog vina, već samo vino tog lota);

Alergeni – naznaka da vino sadrži sastojke koji mogu da izazovu alergijske reakcije („sadrži sulfite“ i drugo, na primer albumine ili kazine);

Slast – izraz za slast (podatak je obavezan samo kod penušavog, gaziranog, kvalitetnog penušavog i kvalitetnog aromatičnog penušavog vina);

Osim ovih, na deklaracijama vina sa geografskim poreklom obavezni su još neki podaci:

Oznaka kvaliteta vina – oznaka kvalitetne kategorije (za srpska vina G.I., K.P.K. ili K.G.P.K., a kod uvoznih vina se te oznake ne prevode na srpski jezik);

Evidenciona markica – obeležavanje evidencionim markicama kvaliteta i porekla (zelene, crvene ili ljubičaste boje).

Na osnovu Zakona o trgovini, obavezni podaci su i:

Rok upotrebe – ako je originalno pakovanje staklena boca, navodi se obično rečima: „Rok upotrebe: neograničen“;

Datum proizvodnje/punjenja – datum proizvodnje (punjenja) (obično se navodi: „Datum punjenja: …“ gde se navodi datum, a ako je datum mašinski utisnut na drugom delu etikete, kapici i slično, navodi se: „Datum punjenja: naveden na etiketi za deklarisanje“ ili „Datum punjenja: naveden na kapici“ i slično);

Kvalitet (klasa) vina – navodi se obično zajedno sa vrstom proizvoda, na primer „Suvo belo vino sa geografskim poreklom„ ili „Sortno suvo belo penušavo vino“ i slično.

Ostali (neobavezni) podaci na deklaraciji vina

Što se tiče ostalih (neobaveznih) podataka, njihovo navođenje je dozvoljeno, pod uslovom da ti podaci direktno ili indirektno ne dovode potrošače u zabludu. Ti podaci moraju biti tačni i proverljivi, pa tako na primer navođenje metoda proizvodnje vina se proverava kroz sistem geografskog porekla, a sortnost „stonog sortnog“ vina kroz Vinogradarski registar i izveštaje laboratorijskih analiza.

Josip Bošnjaković 

4 komentara

  • Cekaj malo autoru, zaboravio si na geografsko poreklo, pa na suvocu, pa na stono, kvalitetno i vrhunsko vino.

    Pa bi trebalo još reći o kupažama, pa da kod geografskog porekla 30% vina može biti uvozno, itd.

    Hajde nam malo i to pojasni, najbolje kroz tekst, pa da te u komentarima hvalimo 🙂

    A ovaj komentar ćemo da izbrišemo 😉

  • u svedskoj su jako popularne degustacije vina i cokolade istovremeno.
    nedavno sam bila na jednoj takvoj degusaciji, ukusi su za nevjerovati
    Vino moze da podigne ili uprpasti ukus cokolade i obrnuto
    pokusajte garantujem da ce te dozivjeti nesto novo

  • Fali jos i francuski standard za nivo kvaliteta vina, nesto slicno su iskopirali i Italijani.
    Postoji i pravilo za prikaz vinograda, barem kod francuza koji drze do toga.
    Znaci treba razjasniti da na etiketi moze stajati kod porekla prvo region, pa oblast u regionu, pa zamak-vinarija i na kraju i sam vinograd, ako se radi o nekom cuvenom vinogradu.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280