Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Redakcija Bloga

* * *

Srpski Patrijarh PavleПатријарх Српски Павле +

Без осуда, отворено, очински   [сећања и размишљања] – odlomci

Из: Сербиа и коментари (1993/1995), посебан отисак
Задужбина Милоша Црњанског, Београд, 1996.
За уредништво зборника – Живорад Стојковић
За издавача – Раде Ђ. Микијељ

. . .

Али, сем у своје руке, српски народ мора да се узда и у Бога. Молимо се Господу да уразуми све оне који несрећу носе или сеју међу народима, али да уразуми и нас саме, како бисмо се клонили свега што је нељудско и недолично. Као они Свети ратници, на нашим фрескама, будимо најодлучнији поборници добра у овом данашњем свету зла око нас и у нама. Јер, и зло, као свака сила, за времена је. Заслужимо да Бог буде у нама, па ће нам Бог и помоћи да се ослободимо страхова, да се отворимо свему што води напретку и нади.

. . .

До истина, које су једина права светлост у помрачењу људских савести и свести, долази се разним путевима. Нечастиво се гоји у притворном, лагодном обилажењу да му откријемо право лице и на њега укажемо. Нисмо свезнајући и зато бива да се огрешимо. Али ми знамо за свету тајну покајања. Они који не знају за њу, мисле да им је све допуштено, и зато верујемо да би већа кривица била прећутати њихова недела него у прекоревању каткад прећи меру.

. . .

Најзад, као у свакој прилици, и у овој бих морао да поновим једно те исто: будимо човечни и према онима које не престају учити да смо им непријатељи; не журимо са загрљајима, али пружајмо руку свакоме ко увиђа да морамо живети као људи, кад нисмо могли као браћа. Негујмо што боље односе са нашим суседима који, и под највећим притисцима, ипак нису заборавили да смо упућени једни на друге. Не призивајмо Божју правду и милост, ако људима свих народа, вера и невоља не пожелимо оно исто што се и за себе молимо.

Ако нас порази и понижења не озлоједе, ако у трпљењу сабирамо снаге да се не поништимо, наша велика патња може нам бити велико чистилиште за препород, без кога нам нема ни подмирења насушних потреба ни правог духовног живота. Безнађе није само пораз, већ порок обездушеног човека коме је лакше препустити се немоћи него упорно, истрајно борити се и молити, сваког дана, да се сачува и спасе великомученички народ наш. Ниједна служба њему не може бити само повремена или успутна, већ заветовање да она мора бити непрестана, предана, Богу приступачна.

. . .

Poslednja poruka Patrijarha Pavla Srbima: Vaskršnja poslanica 2008 godine

. . .

Patrijarh Pavle – Biografija

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: