Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Preporuka Travel

Skijanje na Staroj planini – Babin zub … #2

 

 

Kako izgleda skijanje na Staroj planini kada ima snega

Ski centar Stara planina podno planinskog vrha Babin zub. Skijanje i uživanje na Staroj planini

 

Ako vam se čini da je naslov u odnosu na prethodni tekst izmenjen, u pravu ste. Namerno sam ga izmenio, promenio sam mesta rečima Stara planina i Babin zub, jer mi se čini da nije jasno do kraja gde smo mi bili i kako se zove to skijalište.

Naime, država ga je nazvala Ski centar Stara planina, a smešten je na vrhu Babin zub, koji je toliko karakterističan da nam se čini da je mnogo primereniji naziv Ski centar Babin zub. No, to su ipak stvari o kojima odlučuju oni koji su uložili pare u ceo projekat i koji od njega očekuju uspeh i stvaranje drugog nacionalnog ski centra u Srbiji. Mada, priče koje smo čuli na licu mesta više celom lokalitetu predvidjaju turističko izletničku karijeru nego skijašku, jer nam se svima čini da će tamo priroda biti ozbiljno devastirana pokuša li se napraviti mreža ski staza, liftova, puteva i parkinga koji bi trebalo da privuku više skijaša, što je dosta upitno, jer je Nišlijama koji su najbitnije komšije i imaju najviše skijaša u regiji, veoma blizu i Kopaonik, na nekih 70 km udaljenosti, koji priznajemo ipak pruža mnogo više skijaških mogućnosti.

Babin zub - panorama sa pogledom na Kopaonik i skijanje na staroj planini

Smeštajni kapaciteti na Staroj planini su skromni. U Planinarskom domu, za koji smo rekli da nije baš zavidnog komfora može da stane 50 ak gostiju, koliko i u hotelu Babin zub koji je malo uredjeniji i lepši. I preporučujemo obavezno motel za smeštaj, ako ste žensko i imate malu decu, ne razmišljajte o Planinarskom domu dok ga god ne renoviraju. Postoji i privatni smeštaj ali u okolnim selima, na 5 do 15 km od Babinog zuba i kada sada razmislimo, to i nije tako loš izbor, jer od tog privatnog smeštaja možete autom doći do početka same staze, tu se parkirati i skijati. Tim pre što od Planinarskog doma i hotela do ski staze imate 300 metara pešačenja, koje može biti naporno, posebno sa decom i opremom, jer taj putić staza ide malo gore, malo dole, pa se ne možete samo skijama spustiti, morate da pešačite. Par stotina metara peške po snegu uzbrdo, u pancericama i sa skijama, nakon celog dana skijanja, pa i nije baš najugodnije.

Put od Motela do ski staze Babin zub i skijanje na staroj planini

Spremili smo opremu, smestili se, obukli i krenuli. Pre toga smo kupili ski pas pored doma, mada smo to mogli i da uradimo na kraju staze Konjarnik, gde takodje postoji blagajna. Ski pas je u odnosu na Kopaonik jeftin. Kupili smo trodnevni ski pas za 2000 dinara. Postoji mogućnost kupovine ski pasa i za pola dana, pre podne i po podne i sve ostale varijante. Celodnevni ski pas košta 800 dinara. Ski pas je bez slike, samo upišu vaše ime i prezime i ne mora da se vraća, ne ostavlja se depozit. Vrlo prijateljski, što je i razumljivo s obzirom da Babin zub ima zapravo samo 2 staze, Sunčanu dolinu i Konjarnik. Postoji tu i plato za početnike i malu decu, ali to ne računamo, kao što postoji i jedan krak staze Konjarnika koji računaju kao zasebnu crnu stazu, ali koja je zapravo samo dodatni deo Konjarnika, jer počinje i završava se na njoj. Kada smo mi bili tamo taj deo staze je bio zatvoren ali su momci i to preskijali. Srpska posla.

Staza Suncana dolina na vrhu - Babin Zub i skijanje na staroj planini

Staza Sunčana dolina kreće od vrha Babinog zuba i duga je 670 metara, mahom crno crvene težine. Sa nje postoji veza ka drugoj i dužoj stazi Konjarnik, koje je duga nekih 1100 metara, težine crveno plave sa malim delom crnog nagiba. Obe staze počinju velikim nagibom, crnim delom, što automatski stvara poteškoće slabijim skijašima, i generalno ovo skijalište nije za učenje skijanja, niti za početnike. S druge strane nije baš ni za zahtevne skijaše jer nema veliku težinu, a ni dužinu, i izbor staza gde bi se zaljubljenici vozili. Takodje, vožnja po šumi je teška zbog velikih nagiba i panjeva, pa se i ne preporučuje. Na Konjarniku je četvorosed, vrlo brz, za 7-8 minuta vas izveze do veznog platoa, a na sunčanoj dolini je sidro koje vas za 4-5 minuta doveze do samog vrha. Jedini problem je što je i samo spuštanje skijama vremenski vrlo blisko tim satnicama, jer su staze ipak kratke pa se brzo izvozaju.

Staza Konjarnik na vrhu - Babin zub i skijanje na staroj planini

Medjutim, ono što je nas raspevalo, to je ukupni ambijent. Lepa priroda, sunce, sjajno vreme, odlično pripremljene i utabane staze, i posebno to što na stazi nije bilo nikakve gužve, a ni na žičarama. Sve vreme smo bili skoro pa sami, staza je bila fantastična i imali smo pravo skijaško uživanje. Ako smo mogli da zamislimo savršen dan za skijanje, to je bio taj petak, 5 februar 2010 godine, kada su nam se sve okolnosti poklopile. Peca je border, ja skijaš. Navukli smo opremu, stavili slušalice mp3-a u uši, pustili u čast naših nedostajućih i neprisutnih žena grupu U2 i simboličnu pesmu „With or without you“ te krenuli u skijašku fantaziju. Osećali smo se srećno kao mala deca. I slobodni. I ispunjeni. To je bio možda najlepši dan skijanja u mom životu, jer nas ništa nije sputavalo, ništa nam nije smetalo, a sve nas je ispunjavalo. Savršen dan za skijanje. I bi tako.

Ski staza Konjarnik pocetak sedešnice - Babin zub i skijanje na staroj planini

Išli smo neumorno počev od dna skijališta, to jest od dna staze Konjarnik odakle počinje četvorosed, pa njim do vrha lifta, odakle smo nekih 200 metara odskijali do sidra sa kojim smo se peli na vrh Babinog zuba i početak staze Sunčana dolina. Sa vrha Sunčane doline krenemo i spuštamo se skroz do kraja Konjarnik staze, jer su obe staze povezane i mogu se u kontinuitetu odskijati. Dan je bio sjajan, sunce je grejalo, temperatura oko nule, nije bilo vetra, tako da je sneg bio tvrd i dobro utaban, što je uz mali broj skijaša na stazi doveo do niza spuštanja punog uživanja. Lako smo kontrolisali skije i jezdili po divnoj prirodi i lepom vremenu, što je nas je ispunjavalo. Wush, wush, sneg je prštao pod našim skijama i bordom, i imali smo utisak da smo gospodari prostora, jer je bila milina pod takvim uslovima voziti crne delove staza i boriti se da ostaneš u stojećem položaju. Kada smo kod toga, imao sam nekoliko spektakularnih padova, ali van staze, kada sam pokušavao da idem nekim prečicama i u brzini uletao u dubok sneg, gde vam se onda desi sledeće; skije ostanu zabodene u dubokom snegu, vezovi vas otkače a vi malo odletite i zabodete nos u sneg. Sjajna zabava. Za tinejdžere.

Kafe na stazi Konjarnik - Babin zub i skijanje na staroj planini

Nakon dva sata ispisivanja poezije na stazi, svratili smo do kafea na stazi da se odmorimo, isunčamo i dopunimo energijom. Sunce je grejalo, kuvano vino i rakija koje smo naručili su takodje grejali, a mi smo bili u nirvani. Bili smo prijatno iznenadjeni da su u kafeu puštali inostrani rok and roll, kao i na samom četvorosedu. Svaka čast na muzičkom izboru. Jedino što u kafeu nema espreso kafe, već samo domaća, kao ni sendviči za pojesti, već samo rol barovi. I imaju zanimljivog konobara, koji funkcioniše na neki sebi svojstven način, pa ćete ga možda malo duže čekati iako nema gužve, a možda vam i donese nešto drugo što niste ni očekivali. Ipak to nam nije smetalo, tim pre što su cene niže nego u beogradskim kafićima. Posebno su popularne cene u Planinarskom domu, espreso 50 dinara, coca cola 70 dinara, ceo doručak 130 dinara, itd. Kad već spominjem ponovo Planinarski dom, i pored primedbi na higijenu i na musavost, sve ostalo je bilo sjajno, od ljubaznosti ljudi do hrane i grejanja. Hrana je bila u izboru menia oskudna ali ukusna, onako domaćinska.

Suncana dolina sidro lift - Babin zub i skijanje na staroj planini

Na gornjoj stazi, Sunčanoj dolini, neki talentovani klinci su vežbali slalom i prolazak mimo kapija. Trener im je na jedno 200 metara staze postavio slalom stazu. Sjajna prilika da i mi pokušamo da provozamo izmedju crnih i plavih kapija, kao nekada naši skijaški idoli Stenmark, Križaj, Tomba. Gledajući jednu devojčicu kako elegantno i u dobrom ritmu prolazi kroz kapije, krenuh i ja u punoj brzini. Već na 4-oj kapiji sam izleteo sa staze. Nije to baš tako jednostavno voziti slalom, ako hoćeš da voziš brzo. Pokušao sam ponovo i opet negde na istom mestu promašio kapiju. Hoću i treći put. Treći put sam već stigao do 7 kapije kada sam ponovo izgubio ritam i promašio kapiju, i dok sam pokušavao da se uravnotežim na strmom delu, a to je crni deo staze, nezgodno sam proklizao desnom skijom i osetio kako mi je koleno škljocnulo. Jak bol, ali sam se održao na nogama. Koleno je počelo da me boli. Ipak, ne odustajem, idem ponovo na slalom. Četvrti put sam rešio da smanjim brzinu i uspeo sam da prodjem sve kapije bez problema. Super iskustvo. Naravno, odavno znam da moja tehnika nije za slalom, već više za veleslalom i super G gde do izražaja dolaze snaga, hrabrost i lično ludilo a ne skijaška tehnika, koja mi i nije jača strana. Peca je bordom iz prve provozao kapije, mada nije rizikovao sa brzinskim rekordom, kao što je kasnije rizikovao nestanak u šumi, kada je u nedelju sa Srdjanom krenuo da borduje po dubokom snegu na zatvorenom delu onog crnog kraka Konjarnik staze. Bio je zaista dubok sneg, pun kupsera i propadanja, pa su se junaci namučili uz nekoliko padova da izadju sa tog dela staze.

Pejzaž na stazi Konjarnik - Babin zub i skijanje na staroj planini

U petak uveče su nam se pridružili Miša, Srdjan i Vuk, kao i lokalni domaćini, predsednik regionalne agencije za razvoj i predsednik turističke organizacije, i zanimljivi nišlija, enolog i sudija za vina, koji su nam sutradan, u subotu napravili pravu feštu sa vinima i pirotskim peglanim kobasicama. I nekim drugim kobasicama, malim i velikim, pečenim i sirovim, sa puno i sa malo belog luka. Od njih smo saznali i zanimljive stvari oko planova i ideja razvoja celog tog kraja. Ako se to ostvari, biće to lepo, mada moramo biti sumnjičavi po pitanju naše države i njenih planova, koji se manje više izjalove. Kako za sada stvari stoje država planiara da napravi apartmansko naselje od 400 ležajeva u blizini, da izgradi još nekoliko staza i da sagradi savremen put od niškog auto puta do Babinog zuba. Ako im to uspe, biće odlično, jer će sve ostalo uraditi privatna inicijativa i preduzimljivi entuzijasti. Jedino se nadam da će sačuvati ambijent i da neće dozvoliti da se to pretvori u divlju gradnju kao na Kopaoniku i Zlatiboru, tim pre što je Stara planina rezervat prirode i nešto što treba čuvati kao veliku dragocenost. Neko je primetio da Stara planina i nema uvek snega, kao i da u okolini nema radne snage, što može biti istina. Da nema infrastrukture u to smo se uverili.

Magla na stazi - Babin zub i skijanje na staroj planini

Sutradan je počela vejavica i vetar. Uz to, otkrio sam i da mi je koleno u jadnom stanju od jučerašnje povrede na slalomu. Nisam mogao da sidjem niz stepenice, bolelo me je. Morao sam da preskočim skijanje, dok je ostatak ekipe otišao hrabro u sneg i maglu. Posle su mi pričali da je staza bila teška, jer je bila magla, vejavica, smanjena vidljivost a puno kupsera na stazi. Ratraci nisu izašli zbog vejavice da poravnaju sneg koji je napadao tokom noći. Zato su momci morali češće da svraćaju do kafea na doping doze rakije od kantariona da se dogreju, i završili su skijanje ranije. Medjutim, sve to smo nadoknadili u kafani sa našim domaćinima, koji su iz gepeka svojih kola izvukli razne vrste kobasica i flaša domaćeg vina. Od četiri popodne do deset uveče, mi smo jeli i pili. Odnosno pili i jeli da se ne bi srušili u nesvest od domaćeg vina. Te noći se niko do nas, gradske dece nenavikle na jaku hranu i alkohol, nije osećao dobro. Razumljivo, grad nas je omekšao, zamenili smo kafanu kafićem, alkohol i mrs sa kafom i sendvičom. Domaćini su čak hteli da nas uveče vode u poznatu lokalnu kafanu, niz zavejani put nekoliko kilometara niže, gde se ceo kraj sjati zbog zanimljive pevačice, ali nismo imali snage ni svesti za tu lokalnu atrakciju.

Prvi na ski stazi - Babin zub i skijanje na staroj planini

U nedelju ujutru je ponovo svanuo sjajan dan, sunčan i lep, sa malo magle u donjem delu staze. Koleno me je bolelo i odlučio sam da se spakujem i ne skijam. Medjutim, dok sam pakovao skije i opremu u auto, i otkopavao isti od smetova, malo sam se zagrejao i koleno me je manje bolelo a predeli su te prosto mamili. Sve te je zvalo da skijaš. Peca je bio spreman i išao da prvi odveze stazu i potpiše se na njoj, kao što je to bilo u petak. Ostatak ekipe je spavao i vario kobasice od sinoć. Obuzelo me je uzbudjenje. Neću propustiti ovaj dan. I po cenu da skroz povredim koleno, moram da odskijam, „pa kud puklo da puklo“. Vratio sam stvari u sobu, presvukao se, uzeo ski opremu i krenuo za Pecom na stazu. Bili smo prvi na stazi. Staza je bila pripremljena, ravna, uglačana, sa snegom koji je bio suv i kompaktan, bez leda. Stojimo na vrhu staze, pred najvećim nagibom, sunce je iznad nas, u daljini se odslikavaju planine, na polovini staze nas očekuje magla. Još jedan savršen dan za skijanje. Sami smo. Srce nam kuca od uzbudjenja. Prvi smo na stazi koja samo čeka da se potpišemo po njoj.

Sami na savršenoj stazi - Babin zub i skijanje na staroj planini

Stavljam mp3 player slušalice u uši. Žmirkam na suncu, vozim bez naočara. Počinje pesma Bon Jovi-a „It is my life“. Krećemo niz stazu kao mala deca uz vrištanje! Skijanje! Free styling! Juuuupiiiiiiii!

To je naš život!

Petar Avramoski (photo) i Zlatko Šćepanović (text)

. . .

 

6 komentara

  • @ Bas mi je zao sto si povredio koleno,mogao si bas i da preskocis taj slalom,ipak je to za mladje sa elasticnim meniskusima. A sto se klope tice,vidim da ipak nisi ostao gladan, nasle se dobre duse sa kobajama.

    Meni se tvoj opis Stare planine svidja, realan je . Ja licno volim da idem tamo, poslednjih godina za novogodisnje praznike i preskocim svo ono ludilo u gradu ili po poznatim ski centrima Lepo nam je jer krene veliko drustvo i puno dece , svi su solidno naucili da skijaju jer staze i jesu uglavnom za pocetnike.
    Dakle, prica nije nista posebno kad uporedis sa pravim ski centrima, ali je opustajuca, prijatna ,valjda zbog zaista prelepe prirode i tog osecaja slobode i prostora,velikog neba i tisine.Meni je to vaznije od svega , valjda sam ostarila pa vise ne podnosim velike hotele, buku, sminku i dosadne ljude. Leti je tamo jako lepo i manje naporno, a lecenje nerava je zagarantovano.

  • @ saturn

    Koleno je sada dobro. I nema toga što ne bih na skijama isprobao, tako da sam morao na slalom. Jedino još nisam leteo sa skakaonice 🙂

    Nama se najviše svidelo ono što sam već i napisao, priroda i to što smo se osećali sami, kao da je naše privatno skijalište. Mislim da je tvoja varijanta sa većim društvom odlična ako čovek hoće da ostane duže, jer tamo posle skijanja nema šta da se radi.

    Mišljenja sam da ću tamo ići samo sa ćerkama na po par dana, zagrevanje pred ozbiljnije skijanje, ili ostajanje u ski formi. Za duži boravak zimi tamo, nisam siguran da bih izdržao od dosade. Još uvek se osećam mladim 😉

  • @Zlatko

    Potrebno je mnogo novca i vremena da Stara planina postane uredjen turisticki centar,to bi ekonomski mnogo znacilo za Istocnu Srbiju. Za pocetak potrebno je da ljudi vaseg kalibra pocnu da dolaze tamo,za njima ce poci i drugi i vremenom ce se roditi razne poslovne ideje. Zato sam i ti i predlozila da podjes tamo, ali ti si to vec i sam planirao. A meni je jako drago sto vam se ipak ,sve u svemu, dopalo.Ako nista drugo, bar je razlicito ,zar ne ?

  • @ saturn

    Da, dopalo nam se na Babinom zubu. Jeste različito, jer je suštinski usamljeno i pusto.

    Mada, nisam nešto optimističan po pitanju brzog razvoja tog centra. Dinkić je to isfinansirao i odradio taj projekat na jedan „divlji“ način, kao što uostalomi sve radi. Više da bi njegova partija dobila političke poene u lokalu i da bi preko radova „finansirali“ sebe i partiju, nego što je to utemeljen projekat. Bojim se da ako i krene sa razvojem, da će otići u pravcu divljeg vašarišta, kao Kop i Zlatibor, bez obzira što su napravili Master plan. I krenuli su naopako, umesto da naprave infrastrukturu i ubrzaju razvoj, oni su napravili žičare, kao da bi privukli investitore, i kao da misle ozbiljno da ulažu. Potpuno providna strategija za ozbiljne investitore i nikoga krupnog neće prevariti, osim lokalnih ambicioznih preduzetnika.

    Slična stvar je i sa Vlasinom o kojoj se 30 godina priča kao velikom potencijalu i koja je svake 2-3 godine u udarnim vestima. Tamo se u medjuvremenu i nešto malo desilo, bazirano na privatnoj inicijativi, ali niko neće da kaže da taj turistički centar ne može da krene sa mrtve tačke dok se ne uradi ozbiljna investicija sa izgradnjom kanalizacione mreže, i to u desetinama kilometara oko samog jezera i još 20-ak kilometara od jezera, jer je jezero akumulacija za pijaču vodu i ne sme da se pored njega grade objekti sa septičkim jamama, već samo regularna kanalizacija. Slično bi trebalo da bude i sa Starom planinom, ako se hoće zaštiti priroda.

    Zato odavno ne verujem u demagogiju domaćih političara o razvojnim projektima Srbije.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter