Katarina Pavićević

* * *

.

8 Mart je dan kada svaka žena treba da dobije veliki buket cveća

.

Međunarodni dan žena je dan posvećen ženama i njihovim ekonomskim, političkim i društvenim ostvarenjima. Iniciran političkim događajem, raširio se u mnogim zemljama, a najpre širom Bivšeg Sovjeta.

Početak obeležavanja osmog marta kao dana žena povezan je sa  čitavim nizom akcija i protesta koje su organizovale radnice tekstilnih i drugih industrija, boreći se za poboljšanje radnih uslova, povećanje plata i uopšte bolji položaj. Jedan takav protest održan je 8.marta 1857. u Njujorku . Protestantkinje su bile napadnute i rasterane od strane policije. Ove žene, osnovale su svoje prvo udruženje, istog meseca, dve godine kasnije. Iz godine u godinu, usledili su novi protesti na dan 8 marta. Posebno se istakao protest iz 1908, kada je 15 000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući pravo glasa, kraće radno vreme i bolje plate.

Druga Internacionala (organizacija socijalista i radničkih partija) je 1910. organizovala prvu međunarodnu žensku konferenciju u Kopenhagenu. Tada je proglašen Međunarodni dan žena (MDŽ), koji je predložila ugledna nemačka socijalistkinja Klara Cetkin, ipak datum ovog praznika nije bio objavljen. Sledeće, 1911. godine, ovaj dan je obeležilo više od milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Osmi mart je prihvaćen kao Međunarodni dan žena 1917. godine. Na Zapadu, MDŽ obeležavao se tokom 1910. i 1920, da bi pao u zaborav do 1970-ih, kada ga na videlo iznosi probuđeni feministički pokret. Na zalaganje Aleksandre Koleonte, Lenjin je ovaj dan proglasio državnim praznikom, a od 1965. godine, ovaj dan je u Rusiji neradan dan.

U pojedinim proslavljanjima, dan je izgubio svoju političku notu i postao jednostavno, prilika da muškarci izraze svoju ljubav prema bliskim ženama, i tako u neku ruku sličan prazniku Majki u Americi i Danu zaljubljenih – prazniku koji sve više dobija globalni karakter. Na severnoj hemisferi, 8. mart se slavi kao prvi prolećni praznik, jer se tamo prvi dan marta uzima za početak proleća. U Italiji, na ovaj dan, muškarci ženama poklanjaju mimoze. Žute mimoze i čokolada su takođe dva najzastupljenija dara u Rusiji i Albaniji. U Poljskoj, na Međunarodni dan žena se organizuje marš feministkinja.  U BiH, Brazilu, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Moldaviji, Makedoniji, Crnoj Gori, Poljskoj, Bugarskoj, Sloveniji i Srbiji, preovladava običaj da se ženi pokalnja cveće. Đaci, takođe spremaju poklon za svoje učiteljice. U zemljama kao što je Portugal ili Rumunija, običaj je da žene prave svoju samo žensku zabavu. U Indiji, MDŽ-a se pridaje veliki značaj. Godine 2005. u Velikoj Britaniji, ovaj dan je proglašen za državni praznik. Proslava Međunarodnog dana žena 4.marta 2007. je pokrenula je nasilje u Teheranu, kada je policija pretukla na hiljade okupljenih muškaraca i žena.

Imajući u vidu prethodno navedene podakte, potpuno sponatno se nameću pitanja: zašto se radi o nerazvijenim ili zemljama sa nižim standardnom; da li su razvijene zemlje prevazišle potrebu za proslavljanjen Osmog marta jer su se žene u njima izborile za ravnopravnost; da li se kod nas i dalje praktikuje jer će se nešto postići; koliko ima projektovanih patrijarhalnih obrazaca u samom proslavljanju osmog marta i koliko samo njegovo proslavljanje zapravo prodržava i održava postojeće stanje stvari ( gde žena i nije na zavidnoj poziciji, i gde još mnogo treba raditi). Moje mišeljenje je da konkrertno u Srbiji, 8. mart podržava obrasce društvene nejednakosti, tačnije podređenog položaja žena. Zašto? Zato što je to jedna od retkih prilika kada se ženi poklanja pažnja i to sa podsmehom, ženi se izruguju svesno ili ne: kupovinom kuvara, pegli, i sličnih „potrebština“, stavljajući joj tako jasno do znanja na koji način brinu o njoj i gde je njeno mesto (u kući i za šporetom). Umesto osvrta na borbe za lična prava koje su žene vodile, u Srbiji se 8.marta veličaju majke, hraniteljice i negovateljice, strpljive, poslušne, vredne, brižne, osetljive, „slabe“. U prilog ovom komentaru, dobro ide citat pesmice koju sam svojevremeno pripremala za Osmomartovsku priredbu u osnovnoj školi:

“Vredne ruke moje mame, sve u kući rade same, ona kuva pere i šije i nad nama uvek bdije“

Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo… Društveni kontekst, političke okolnosti, stepen razvijenosti države, odnosi među polovima i odnosi moći, duboko su upleteni u obeležavanje Osmog marta. Osim Teleflorinog buketa cveća i poklona ovog dana, ženi treba dati priznanje za hrabrost, borbu, doprinos čovečanstvu i sagledati je u svim njenim lepotama i veličini: u njenoj nežnosti i u njenoj snazi.

.