Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Neprofitne i Nevladine organizacije – Treći sektor

Zlatko Šćepanović

* * *

Srbija se bori sama sa sobom da stvori pravednije, organizovanije i poštenije društvo, da stvori ono što se u savremenom političkoj terminologiji naziva civilno društvo. To joj ide sporo i trapavo, zahvaljujući sopstvenim slabostima, jer vladajuća elita nije stvorila okvir u kome bi bolje društvo nastalo. Tu pre svega mislimo na izgradnju ekonomske i ostale infrastrukture, na vladavinu prava i kontrolu bezakonja. Veliku podršku bi u tom delu trebalo da ima od nevladinih organizacija, odnosno od neprofitnih organizacija, koje su glavni generator za društvenu podršku i unapredjenje socijalnih servisa. Tema ovog teksta je prikaz Neprofitnih organizacija i šta one predstavljaju u savremenom svetu, i naravno, gde smo mi tu.

Povod ovog teksta je moj današnji odbranjeni Diplomski rad na Fakultetu za menadžment malih i srednjih preduzeća u Beogradu. Tema rada je bila Menadžment Neprofitnih Organizacija, zbog čega sam se neko vreme bavio ovom veoma zanimljivom temom, tim pre što sam član nekoliko neprofitnih organizacija.

. . .

Ekspanzija Neprofitnih organizacija je krenula iz Sjedinjenih Američkih Država. Po podacima iz godišnje studije o neprofitnim organizacijama u Americi „Non Profit Almanac 2007“ (izdavač:  National Center for Charitable Statistics at the Urban Institute) te 2007-e godine u Americi je bilo registrovano otprilike 1,4 miliona neprofitnih organizacija!

Nije za poredjenje, ali da pratimo sličnu logiku kao Amerikanci, prosta matematika bi nam dala rezultat da bi u Srbiji trebalo da postoji najmanje nekoliko desetina hiljada neprofitnih organizacija raznih funkcija. Kod nas se to meri brojem od par hiljada. Naravno, veći broj nije realan i nije za očekivanje imati veliki broj neprofitnih organizacija u zemlji koja nema ni profitne organizacije. Ističemo ipak ovaj podatak da se uoči koliko je to masovna pojava u Americi i koliko je to velika društvena snaga bazirana na solidarnosti i participaciji običnih gradjana. Zašto to nama nedostaje, ta solidarnost, stvar je dubokog istraživanja.

Iz istih podataka izvlačimo i sledeće činjenice:

–          Neprofitni sektor u SAD učestvuje sa 5,2% u Bruto Društvenom Proizvodu

–          i sa 8,3% ukupnih plata isplaćenih u SAD

–          tokom 2005-e godine pojedinci, korporacije i fondacije u SAD su dale u NPO iznos od 260 milijardi dolara, i na kraju

–          29% (65 miliona) Аmerikanaca je bilo uključeno u rad NPO !!!

Najzastupljeniji neprofitne organizacije u Americi kada govorimo o uslugama koje pružaju su one koje se bave humanitarnim radom, njih 34,5%, edukativne 17,7%  i zdravstvena zaštita 11,9%. U njima su najčešće bili angažovani volonteri u godinama od 35 do 44 godine, skoro podjеdnako učešće žena i muškaraca, par procenata su angažovanije žene. Kada sve to sagledamo, shvatamo koliko je američka država pomognuta radom svojih gradjana i koliko je njoj socijalna pomoć olakšana angažmanom volontera i aktivista neprofitnih organizacija na poboljšanju socijalnih aspekata američkog društva. Svaki treći amerikanac na neki način pomaže svojim sugradjanima. Koliko je to daleko od naših sugradjana, pitate li se?

Zato je i razumljivo zbog čega su NPO postale i sastavni deo Američke spoljne politike i zašto američka vlada insistira na razvoju sektora NPO/NVO u svim zemljama koje teže demokratskim stanjima. Ni Srbija nije izuzetak tog napora, i kroz USAID, CESO, GETZ i druge namenske fondove Amerike, Kanade, Nemačke dobija značajna sredstva i tehničku podršku za razvoj takozvanog trećeg sektora, jer očigledno od srpske političke države neće skoro nastati srpska socijalna država.

U Srbiji inače još uvek ne postoji jasna slika šta se sve smatra Neprofitnom organizacijom, tim pre što se to sve svodi na pojam Nevladine organizacije koje su mahom bile politički angažovane. Isti problem na naše iznenadjenj postoji i u Evropskoj uniji oko samog pojma non profit sektora. U Evrospskoj uniji se neprofitni sektor često pominje kao „treći sektor“ u odnosu na javni (državni) i poslovni (privatni) sektor. U Skandinavskim zemljama on se naziva „nezavisni sektor“. Civilno društvo uz NVO je pojam koji je najčešće u upotrebi u Centralnoj i Istočnoj Evropi. U Velikoj Britaniji je to „dobrotvorni“ ili „volonterski sektor“, a u Francuskoj i Belgiji je to „economie sociale“.

Stoga se u EU termin non profit sector koristi kao opšti pojam koji pokriva niz udruženja i organizacija koje se bave socijalno korisnim radom, baziranim na ličnom angažmanu, društvenoj odgovornosti, voluntarizmu i neprofitnim stremljenjima. Njihov cilj je da služe javnosti i da ostvaruju medjusobne benefite od svog rada sa korisnicima, a ne da stiču i akumuliraju profit. NPO pružaju programe i uskuge zajednici u pokušaju da poboljšaju društvene uslove pojedinaca, grupa, marginalizovanih zajednica ili osoba sa posebnim potrebama.

Oblasti delovanja NPO su vrlo različita, kao što su humanitarni rad, verske zajednice, ekologija i zaštita životne sredine, promocija kulture i umetnosti, zdravstvena edukacija i zaštita, društveni servisi, internacionalni i multikulturni poslovi. Zbog njihove odvojenosti od države često se koristi i termin non goverment organization, odnosno nevladina organizacija.

Medjutim, u zadnjoj deceniji termin koji počinje da dominira u dokumentima EU je širi pojam – socijalna ekonomija, termin koji pokriva širok spektar NPO i delom PO a baziran je na socijalnoj funkciji društva u celini.

– – –

The European definition of social economy is based on the French traditional concept. The most recent definition, approved in March 2002, states:

The organisations of the social economy are economic and social actors active in all sectors. They are characterised principally by their aims and by their distinctive form of entrepreneurship. The social economy includes organisations such as cooperatives, mutual societies, associations and foundations. These enterprises are particularly active in certain fields such as social protection, social services, health, banking, insurance, agricultural production, consumer affairs, associative work, craft trades, housing, supply, neighbourhood services, education and training, and the area of culture, sport and leisure activities

CEPCMAF – European Standing Conference of Co-operatives, Mutual Societies, Associations and Foundations1, the European umbrella for the four main social economy categories of actors.

– – –

U tom smislu socijalne države i ekonomije, u Evropskoj uniji je stvorena čitava mreža medjunarodnih asocijacija koje okupljaju NPO sa jedinstvenim delovanjem, odnosno NPO koje su saglasne i bave se istovetnom tematikom u domenu socijalne ekonomije. To je toliko razgranato i moćno da kada sagledate te asocijacije iz jedne šire perspektive zapanjite se koliki je put EU prešla u nastojanju da svoje kapitalističko društvo humanizuje i da poboljša kvalitet života svojih sugradjana, čega mi u Srbiji uopšte nismo svesni. Mi i dalje mislimo da je EU skup krupnih kapitalista i ogromnih korporacija gde samo postoji vladavina novca a ne ljudskih prava. Posmatrajući niz organizacija koje se naprotiv organizuju na bazi civilne i ljudske solidarnosti i suprostavljaju golim ekonomskim odnosima, shvatamo poražavajuću činjenicu, a to je da je Srbija crna rupa bilo kakve socijalne solidarnosti i podrške.

. . .

Da bi stekli pojam o iznesenim tvrdnjama, daćemo nekoliko primera, kakve sve mreže postoje u EU iz publikacije „Map of European and national social economy institutions and organisations”:

Social Economy Europe EU level representative institution for the Social Economy www.socialeconomy.eu.org

Cooperatives Europe The biggest membership organisation in Europe promoting the cooperative model of enterprise for sustainable economic progress with social objectives. www.coopseurope.coop

CECOP European Confederation of Workers’ Co-operatives, Social Co-operatives, Social and Participative Enterprises      www.cecop.coop

COGECA The General Confederation of Agricultural Co-operatives in the European Union    www.copa-cogeca.be

EUROCOOP is the European community of consumer cooperatives    www.eurocoop.net

CECODHAS European representative organization of Social housing service  www.cecodhas.org

CEDAG Network of non-profit organisations from across the EU member states http://www.cedag-eu.org/

AIM International Association of Mutual benefit societies  http://www.aim-mutual.org/

ENSIE European Network for Social Integration Enterprises  www.ensie.org

REVES European Network of Cities and Regions for the Social Economy www.revesnetwork.net

EAPN European Antipoverty Network www.eapn.org

. . .

Samo letimičan pogled na Američke podatke i razvijenu mrežu Evropskih asocijacija za socijalnu ekonomiju daje nam sliku koliko je Srbija udaljena od savremenog civilnog društva i koliko nam predstoji rada i zalaganja da stvorimo treći sektor u Srbiji. Mi smo se kao društvo okrenuli politici, dok se EU okrenula socijalnom, i dok njihovi volonteri razmišljaju kako da pomognu svom komšiji i svojoj ulici, dotle su naši glavni aktivisti i volonteri uključeni u političke i navijačke grupe željni osvajanja političke vlasti i moći. Tu počinju i tu se završavaju sve sličnosti i razlike izmedju nas i razvijenog sveta, i to odredjuje našu istorijsku i svaku drugu zaostalost. Evropa razvija treći sektor a mi dva politička bloka, takozvanu prvu Srbiju i njenu vladajuću elitu koja je navodno EU orijentisana i onu drugu Srbiju, navodno nacionalno i tradicionalno orijentisanu elitu. Mada u stvarnosti, i jedni i drugi prave medjusobne koalicije i rade decenijama iste stvari, trgujući medjusobno sa narodom kao monetom, potpuno nezainteresovani za treći sektor i svog prvog komšiju.

A jedino će treći sektor pomiriti „prvu i drugu Srbiju“ i poboljšati naš svakodnevni život.

. . .

11 komentara

  • Srbija, na žalost nema elitu. U stvari ima samo formalno, suštinski ne.
    A i ta formalna elita (pre svega mislim na političku) nema jednu od
    najvažnijih osobina koja treba da krasi elitu, a to je hrabrost.

  • Podaci mozda jesu tacni za USA ali je zakljucak o socijalnom aspektu potpuno pogresan. Te novce koje pominjete da se trose kroz nfpo nisu sredstva koja idu stanovnistvu vec najveci deo sredstava su ulozene u politicke izbore i satelitske nfpo glavnih partija i za aktivnosti americke spoljne politike kao sto su razna tehnicka i humanitarna pomoc zemljama u razvoju. U to na primer ulaze donacije za UN, USAID, verske organizacije, HWR, Rotary, i mnoge druge vise ili manje paravan organizacije za promociju americkih ciljeva i interesa.

  • Re: Zlatko
    Hrabrost za kradju im ne treba kada imaju sve poluge u svojim rukama.
    Ko je još od njih imao posledice zbog toga? Koga da se boje?

  • @ Victor
    Sigurno da ima u NPO toga o čemu vi pričate, da su mnoge NPO zapravo paradržavne organizacije uticaja u domenu socijalne ili spoljne politke. Nisam mogao da iz podataka to procenim, medjutim ono što je očigledno, to je velika masovnost ljudi i para koje su uključene u treći sektor. Kada bi samo deo toga bio primenljiv kod nas, bili bi mnogo kvalitetnije društvo.

    @ hook
    Na žalost u pravu si, jer jedino snažno civilno društvo može da bude brana prema samovolji društvene elite i moći oligarhije.

  • U Srbiji je kriza na vrhuncu i nerealno je očekivati da se takva društvena nadgradnja kao što su dobrovoljni, neprofitni ili kako se već zove, rad razvija na način kako je razvijen u zemljama gde su sve oblasti privrednog i društvenog života na daleko višem nivou.
    SRBIJA JE DEZORIJENTISANA ZEMLJA, u kojoj preovladjuju nezaposleni, siromašni, neobrazovani i zbog svega toga fizički i psihički bolesni gradjani. Ne postoji politička opozicija, mediji su pod strogom cenzurom, sudstvo i tužilaštvo su pod apsolutnom kontrolom politike, privreda je nejaka da podnese enormni apetit administracije, političara, penzionera i svih drugih koje treba da izdržava. Tranzicija (čitaj: pljačka) traje već 20 godina i ne nazire se kraj, korupcija je legalizovana.
    Da je gradjanin glavnog grada Beograda nesposoban da se izbori za odredjena prava, što bi trebao i kroz neprofitne ili nevladine organizacije, primer je seča platana u Bulevaru kralja Aleksandra, gde je bahata vlast posekla više od 400 stabala zdravog drveća bezobrazno obmanjujući javnost i dokazujući da im ne može niko ništa. Da li bi u bilo kojoj zemlji ovaj zločin mogao da se desi, a da ne pominjem da i ako se desi da li bi prošao nekažnjeno?

  • @ Aleksandar Zlatar

    U pravu ste oko naše dezorijentisanosti i svega ostalog. No, treba napraviti prvi korak i to se i čini. Sporo napredujemo ali ide nekako. Naravno, teže je kada novca nema, a još teže kada to ne postoji u glavama ljudi. Platani su jedan tužan primer, na žalost svaki dan ima neki takav slučaj koji ljude obeshrabruje. Ipak, ne treba odustajati 🙂

  • Neprofitne organizacije u Americi su se počele radjati i razvijati kako bi ljudima koji na poslu naporno rade i zarade dobiju priliku da sebe nadogradjuju u jednom unutarnjem duhovnom smislu. Osnovna potreba čoveka jeste da od sebe dobrovoljno daje životu ako se istinski želi osećati srećnim. Mnogi su postali svesni te osnovne životne potrebe i otkrivali su da im život postaje ispunjenijim i osmišljenijim.
    Dok su oni otkrivali novi put ka srećnijem životu ovde se još uvek smišljalo kako na najrazličitije načine smisliti nešto novoi da se za sebe izvuče nešto više ali sa što manje rada. Takav trend je cvetao u svim ljudima, takav trend je i doveo do totalnog survavanja ovog društva i takav trend još uvek traje.
    Ovde nedostaje vizija osnovnih vrednosti života koje moraju biti utkane kako kod onih sa punijim džepovima tako i kod onih bez ikakvih džepova… Istovetan pogled na život vlada i kod jednih i kod drugih.
    Ovdašnja neprofitna organizacija ne može rasti i opstajati jer ne može biti dobrovoljnosti i to one iskrene dobrovoljnosti koja je stvar istinite potrebe da se od sebe da životu.
    Ovde i medju pismenim i medju nepismenim opstaje tendencija survavanja u same sebe, zatvaranja većeg i jačeg no ikada ranije. Vlada strah od rada. Strah od novog, strah od kapitalizma, strah od drugih religija, strah od života.
    Trenutno shvatanje života, odnosa prema životu i radi, odnosa prema državi i ljudima oko sebe ukoliko se želi promeniti ekonomija, mora doživeti radikalnu promenu (mada tu rečl „radikali“ ne obožavam).
    Prva i osnovna promena mora biti ostvarena u samom čoveku ukoliko želimo da se išta bolje promeni i dogodi u našoj okolini odnosno državi.
    Unutrašnja promena je duhovna karakteristika a za nju ovde kao da nisu stvoreni preduslovi. I nisu jer se ovde još ne shvata koja je to snaga i koja je važnost osnovnih duhovnih promena.
    Snaga promena je u čoveku, u nama ali ne u rušenju niti u proganjanjima već u promenama gde će čovek u sebi ovladati negativnim impulsima i nastojanjima a umeti sagledati pravi smisao života.

  • OSNOVALI SMO SRPSKO UDRUZENJE GLUVIH U BEOGRADU U ULICI OZRENSAK 39 VOZDOVAC! Ukrtko i ima nas 100 clanova i molimo za pomoc adaptaciju,aktivnosti radar udruzenja i tako dalje! HVALA

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280