.

PROLEĆNO SREDJIVANJE RUŽA

Kako pripremiti ruže s proleća za što bolji rast i cvetanje tokom leta

.

S jeseni smo uradili nekoliko stvari da bi ruže pripremili za zimu i mrazeve, a sada je vreme za prolećno sredjivanje ruža i ružičnjaka. Nabrojićemo nekoliko osnovnih stvari koje se rade tokom proleća kada sredjujemo naše ruže.

Nemojte propustiti da ruže u prvim godinama nakon sadnje adekvatno tretirate, da bi dobili lepu i zdravu biljku. Iako je ruža generalno vrlo izdržljiva i jaka biljka, prve godine su najznačajnije za njen razvoj, ne bi li pravilno razvila korenov sistem i jake grane koje će biti osnova za sledeće godine i decenije njenog života i ukrašavanja vašeg vrta.

Generalno, treba vam malo vremena i truda da uradite najosnovnije stvari, da bi kasnije godinama mogli da se ponosite vašim primercima vrhunskih ruža, da od njih pravite cvetne aranžmane, bukete ili da ih samo posmatrate i mirišete u svom ružičnjaku.

Nabrojaćemo nekoliko osnovnih i potrebnih aktivnosti oko sredjivanja ruža i ružičnjaka.

1. Orezivanje ruža

Prvo smo ruže jesenas orezali takoreći do pola, odnosno skratili smo grane za 1/3 dužine na 20-60 cm zavisno od veličine ruže, kako se pod naletima vetra i teretom snega ne bi grane slomile, pa potom izmrzle na mrazu. Od ove operacije su oslobodjene puzavice i neke penjačice. Kod njih se samo uklanjaju osušene grane i one koje su višak ili suviše stare pa ne cvetaju. Skraćivanje ovih ruža, puzavica i penjačica, može dovesti do toga da se kod istih smanji cvetanje, a kod nekih varijeteta i potpuno nestane cvetanje te godine. Stoga budite oprezni sa njima.

Sada sa proleća imamo zadatak da nastavimo sa sečenjem ruža, odnosno da ih tokom marta i delom aprila skratimo na 1/3 prvobitne dužine kada su u punoj snazi i da uklonimo sve one polomljenje, sasušene ili izmrzle grane. Ujedno, gledamo da tim završnim sečenjem ruža formiramo osnovu za budući grm. Iskusniji ružari će i tokom proleća nastaviti da skidaju nove i mlade izbojke sa nosećih grana kako bi formirali željeni oblik grma. Oni manje iskusni će pustiti da priroda i ruže urade sami svoje, odnosno da novi izbojci (grančice) izbiju sami po svojoj želji i volji. Ništa strašno i problematično nije umereno sečenje ruža i kasnije, jer ruža je snažna biljka i lako se može oblikovati i tokom sezone.

Loše secena ruža kod komšije
Nepravilno orezana ruža

Slika: Nekvalitetno orezana i tretirana ruža. Izbojci kreću samo iz jedne grane. Slabo djubrenje i verovatno gubljenje drugih nosećih grana zbog mraza  je dovelo do toga da se noseće grane ne razviju kako treba.

Obratite pažnju da ako vam se iz ruže pojavi izbojak – grančica koja je drugačija i živahnija od ostatka. Lako ćete je prepoznati jer ima drugačije listove. Radi se o izdanku divlje ruže koja izbija iz vašeg korena. U tom slučaju, treba malo razgrnuti koren kod tog izdanka i taj izdanak iseći u korenu, jer je to divlji izdanak koji može promeniti izgled vaše ruže, vraćajući je biološki unazad. Naime, vaša plemenita ruža je nastala na korenu divlje ruže koja je kalemljena pelcerom plemenite sorte ruže. Sada, ona stara divlja ruža pokušava da se revitalizuje, što joj ne smete dozvoliti jer će onda cela ruža podivljati i nestaće plemenita ruža koju ste kupili. To se inače retko dešava, ali ako se desi, znate šta vam je činiti. Pazite samo da dubokim rezom ne oštetite koren pri sečenju divljeg izdanka.

Orezana ruža Tamora napred i neorezana penjacica Marry Web pozadi
Ruža penjačica i male ruže u dnu

Slika: Do zida je engleska ruža penjačica Merry Webb (žuta boja), koja nije orezana i puštena je da raste uz ogradu. U prednjem planu je takodje engleska ruža Tamora (narandžasta boja) ali koja je orezana.

.

2. Malč – malč

Pred zimu smo ruže prekrivali zemljom ili malčom – malch. Malč je organski pokrivač kojim se prekrivaju ruža ali i voćke, šiblje i ostalo bilje. Pod tim nazivom se podrazumeva neka vrsta prekrivke zemlje oko biljke, a za to vam najčešće može poslužiti izlomljena kora drveta, drvena krupna piljevina, slama, sasušena trava i sasušeno lišće.

Ukrasni malč se kupuje gotov u prodavnicima, pakovan u džakove. U pitanju je obično kora nekog drveta, koja je obradjena i obojena da deluje atraktivno. Mi smo najradije malč pravili, odnosno skupljali na planini Tari od kore oborenih borova i omorika, jer se ona lako odvajala, lomila i izgledala lepo crvenkasto obojena. Takva vrsta kore je zbog svojih eteričnih svojstava, smole iz borovine, smrče i omorike odlično i zaštitno sredstvo za ruže i biljke od nekih štetočina. Ujedno, služi i za poboljšanje kvaliteta zemlje kod onih biljaka koje vole kiselo zemljište, i na toj vrsti malča se slabije razvija korov.

Ruža Shrubby Pink u leji pod malcom
Suvo lišće kao zaštita ruža

Slika: Leja sa floribundom Shrubby Pink (ljubičasta boja) koja je sva ispunjena malčom od suvog lišća i opiljaka tesanog drveta.

Medjutim, ove godine sam oko ruža stavio sasušeno lišće i drvenu piljevinu koju sam pokupio sa deponije Gradskog zelenila. Kada kažem piljevina radilo se u stvari o krupnim listovima unutrašnjosti drveta nastalim sečenjem ili deljanjem istog. To možete naći i kod nekih stolara koji tešu i ručno obradjuju drvenu gradju. Bitno je da piljevina ne bude od lakiranog drveta i da ne bude sitna ili od zaraženog drveta, jer ćete onda bolest doneti u svoj vrt. Tako da sam kod skupljanja piljevine na deponiji Gradskog zelenila (što inače nije dozvoljeno bez njihove saglasnosti i nije otvoreno za javnost) morao da pazim da ne skupim malč koji može biti zaražen. Prevencije radi, iz tog razloga sam nakon bacanja malča oko ruža isti i isprskao insekticidom i fungicidom, da sprečim razvoj nekih mogućih bolesti. Ostalo je što se tiče sterilizacije malča uradila hladnoća tokom zime.

Sve ruže sam dobro zaogrnuo malčom i zemljom da ne bi izmrzle preko zime. Virile su samo po par centimetara grane iz humki koje su stajala nad njima. Sada u proleće je vreme da se ruže oslobode te humke, ne bi li lakše rasle. To ne treba raditi dokle god ima mraza, da ne izmrznu. Stoga, gledajte vremensku prognozu i polovinom marta razgrćite zemlju, mada su one snažne biljke pa će čak i pored nabacane zemlje naći put napolje i izlistati bez većih problema. Malč ostavite oko ruža jer on treba da svojom prekrivkom čuva vlažnost zemlje oko ruža i spreči isušivanje. Ujedno, sprečava razvoj okorova i sa njega se izrasli korov lakše čupka.

Dobro zašticena malčom ruža Crown Princess Margaret
Malč štiti ružin koren

Slika: Engleska ruža David Ostin-a po imenu Crown Princess Margaret (žuta boja) koje je dobro orezana i solidno zaogrnuta i zaštićena malčom i zemljom od mraza.

.

3. Okopavanje i djubrenje ruža

Okopajte zemlju oko ruža i uklonite korov, grančice, trulo lišće. Djubrivo ste trebali da stavite tokom jeseni, da bi se tokom zime rastopilo. Ako to niste uradili, sada bi bilo dobro da nadjubrite oko ruža, pre svega da oko njih pomešate prezrelo stajsko djubrivo sa zemljom, ili da stavite kuglice veštačkog, ili nekog organskog djubriva. U mom slučaju je jesenas stavljeno organsko djubrivo Royal Ofert kako bi se polako razgradilo tokom zime, a sada u proleće sam tokom suvih dana još jednom ruže zalio rastvorom Royal Ofert djubriva sa vodom, kako bi u početnoj fazi imale dovoljno minerala.

Kasnije ćete ih tokom leta par puta poprskati tečnim djubrivom, da bi listovi bili puniji i zeleniji. Mada, budite oprezni sa djubrivom, jer je ono dvosekli mač. Nedovoljno djubriva dovodi do slabijih i bolesnijih biljaka, a previše djubriva dovodi do neuskladjenog rasta ili čak do sušenja biljke, kada se kaže »djubrivo je spalilo biljku«. Ne preterujte sa djubrenjem, držite se uputstva.

Kada već okopavate oko ruža, možete pored njih zasaditi i drugo cveće ili bilje, zavisno od afiniteta. U Srbiji ne postoji praksa a ni znanje da se ruže sade u lejama sa drugim cvećem, dok je to na Zapadu i u Americi česta praksa. Zavisno od vrste ruža, oko njih se sadi cveće koje će istaći njihovu boju cveta, grm ili opšti utisak koji hoćete da istaknete. Najčešće se razne vrste perena sade uz ruže, lekovito i mediteransko bilje ili razne vrste ukrasnih trava. To izgleda odlično.

U mojim vrtovima trenutno uz ruže sadim lekovito mirisno bilje jer ono delom tera neke bube koje mogu smetati ružama, a to su bosiljak, ukrasna hajdučka trava, nana, žalfija, majčina dušica i ruzmarin. Te vrste trava uklapam uz vrste ruža, njihovu boju i veličinu. Treba biti oprezan sa ruzmarinom jer je to jaka i snažna biljka koja se brzo širi pa može da smeta ružama. Bosiljak ide izmedju ruža, a majčina dušica ispred njih. Hajdučka trava može svuda okolo, ali je treba kontrolisati okopavanjem jer se brzo i lako bokori i može da ugrozi ružin koren. Žalfija je umerena, jedino što ona traži suvu zemlju a ruža vlažnu, pa je sadite na sunčanim pozicijama.

Paul Neyron ruže okružene ukrasnom Hajduckom travom
Kombinacija ruža i drugih biljaka

Slika: Stara sorta ruže Paul Neyron karakteristična po ogromnom cvetu (roze boje) okružena žbunićima ukrasne Hajdučke trave.

.

4. Prskanje i zaštita ruža

Ukoliko primetite da u ranoj fazi listanja ruže dobijaju crne (black spot) ili smedje tačkice (rdja), paučinastu skramu (pepelnica) ili vam nešto jede listove ruža (puževi), morali bi da ih isprskate kombinacijom fungicida i insekticida. U biljnoj apoteci ćete naći razne vrste tih preparata, samo tražite da odgovaraju za ruže, jer neki preparati, na primer za jabuke, znaju da budu toliko jaki da vam sasuše ružu. Ove godine su već od starta puževi i neke bube počeli da mi jedu listove nekih mladih ruža kao što su Arthur de Sansal varijetet, pa ću morati da ih poprskam insekticidom makar jednom. To inače ne volim da radim, jer prskanjem ruža ubijate mnogo bubica, bubamara, pčela i bumbara, ukidate sav onaj životni ciklus svojstven ružama i biljkama u vrtu.

Ruža Arthur de Sansal sa listovima koje su grickali puževi
Ruža koju su napali puževi

Slika: Stara sorta ruža Arthur de Sansal (ljubičasto grimizna boja) sa listićima koje su počeli da jedu puževi.

Princip neprskanja ruža imaju svi veliki ružari i kolekcionari, jer ne žele da remete prirodu. Stoga se uvek traži da se selekcijom i ukrštanjem dobije ruža koja je lepa, elegantna, mirisna i zdrava, otporna na bolesti. Jedne od najpopularnijih ruža na svetu kao što su Iceberg (bela ruža grmuša,  kod nas poznatija kao Schneewittchen) ili Queen Elisabeth (roze ruža floribunda) su upravo to postale zbog te svoje karaktaristike. Krhke i osetljive ruže bez obzira na lepotu brzo gube popularnost kod kupaca. I nije uopšte čudno da ružari nakon par godina izvade ružu koja im boluje ili se ne razvija i zamene je otpornijom sortom, s obzirom da su one više ili manje osetljive na vremenske uslove, klimu, sastav tla, osunčanost, vazduh i zagadjenje. To na primer lako uočavam kada posmatram razvoj iste sorte ruže, jedne posadjene u Beogradu i druge posadjene na Trešnji, vikend naselju izmedju Avale i Ralje. U Beogradu neke vrste ruža jednostavno pate i ne uspevaju, dok su na Trešnji spektakularne.

Medjutim, pošto su mi ruže tek posadjene jesenas i nisu se još dovoljno razvile, moraću da im ovog proleća pomognem prskanjem dok ne razviju dovoljno lisnu masu, posle bube mogu da ih jedu, biće dovoljno za sve. I vrlo sam srećan što su mi se svih 150 ruža sadnica sa korenom koje sam posadio jesenas primile. Sve do jedne. Kupovao sam sadnice kod Petrović Rosess iz Vrčina, Ivana Topalovića iz Lipolista, Ace i Milana Topalovića takodje iz Lipolista i od Gorana Nedeljkovića iz sela Ribare pored Jagodine. Posadio sam i 15-ak ruža iz reznica (Dark lady, Compassion, Don Juan, Lady Mary Fitzwilliam, itd). To su odsečene grančice ruže debljine olovke zabodene tokom jeseni u zemlju i prekrivene zemljom do proleća kada se razgrću. Za sada izgleda da će se tek 7-8 reznica primiti (Don Juan i Lady Mary Fitzwilliam), ostale mi deluju osušeno i ne daju znake života.

Inače, taj način sadnje reznicama nije popularan kod ružara, iako deluje jeftino i lako, jer su tako dobijene ruže slabije i podložnije bolestima, posebno virusima, i kraći im je vek trajanja.

Posadjene reznice ruža
Posadjene reznice ruža pod malčom

Slika: Sa jeseni posadjeni isečeni štapići – reznice ruža, okruženi malčom i čekanjem da se vidi da li će da puste listiće i počnu vegetaciju.

.

5. Zalivanje ruža

Ako su vam ruže mlade, tek posadjene, pratite vremensku prognozu i ako nema padavina, zalivajte ih. Prve godine traže mnogo vode i zalivanja, ne bi li razvile korenov sistem kako treba. Ako imaju dobru zemlju, dobro djubrivo i dobru vodu izrašće u zdravu i reprezentativnu biljku, koja će vam trajati decenijama. U suprotnom, ruža će biti krhka, bolešljiva i sa manje cvetova. I ne zaboravite jednu preporuku, ruže nemojte direktno prskati vodom, osim ponekad da sperete prašinu. Zalivajte ih natapanjem, pustite crevo sa vodom da ih naliva vodom blizu stabla. Prskanjem listova vodom možete navući neke bolesti na njih kao što su pepelnica.

Stoga je pazite, čupkajte korov oko nje, proveravajte njeno stanje, bavite se njom. I prateći ih saznaćete njihov karakter koje one imaju. Neke sporije kreću sa vegetacijom, ili sa cvetanjem, neke rastu brzo, neke sporo, i svaka je na svoj način. Samo ćete ih praćenjem upoznati i znati šta kojoj treba u svakom trenutku ili šta od njih možete da očekujete. Trenutno imam u vrtu ružu Charles Aznavour koja samo što nije procvetala već početkom Aprila jer je već formirala pupoljak i na primer drugu vrstu ruže, popularnu sortu Peace, koja je tek izbacila par listova i počela sa širenjem grančica.

I za kraj, volite ruže, vratiće vam se nesebično sa njene strane. Jer, ushićenje pogleda na veliki i savršen grm pun cvetova, ili uživanje u prekrasnom i moćnom mirisu samog cveta, punog raskošne igre boja i mnoštva latica, vredi svakog vašeg truda.

Rosarium - ruzicnjak
Rosarium – ružičnjak

. . .

Zlatko Šćepanović

Autor je član Kraljevskog Udruženja Ljubitelja Ruža Srbije www.rsrs.org.rs

14 Responses to "Prolećno sredjivanje ruža i ružičnjaka"

  1. Soffy  24. aprila 2010.

    Super tekst, bas poucno i dobro objasnjene prakticne stvari. Sto ne pisete za zenske magazine i Moju bastu?

  2. Zlatko Šćepanović  24. aprila 2010.

    @ Soffy

    Hvala na komentaru i pohvali. Nisam novinar i nisam sklon da se bavim pisanjem za magazine. To zahteva izvesnu zanatsku potkovanost i školu koju nemam a niti sam inspirisan tim. Blog je slobodna forma izražavanja gde laički pišem na neke meni zanimljive teme za laike nalik meni, tako da mislim i da ostanem u tim okvirima.

    Ujedno, na blogu me niko ne može cenzurisati ideju ili mi menjati i skraćivati tekst, kao u oficijelnim medijima gde imate uredjivačku politiku koja filtrira tekstove i teme, mada moji tekstovi mahom nisu problematični 🙂

  3. Vanja  24. marta 2012.

    Veoma lepo i jednostavno napisano,sve pohvale za ruze na slici,koja kombinacija insekt.i fung.je najbolja za prskanje ruza zasadjenih pre dva dana,hvala unapred i nadam se jos nekom lepom tekstu o ruzama.

  4. Zlatko Šćepanović  24. marta 2012.

    Vanje, ruže zasadjene pre 2 dana ne treba prskati.

    Generalno, ruže se tokom godine prskaju samo 4 puta u većim vremenskim razmacima, i to ako ima potrebe.

    Ako su ruže zdrave, ako im je bogata lisna masa, cvetaju, čak i ako imaju neke listove pojedene ili sa smedjim mrljama, bolje je izbegnuti prskanje, jer često prskanje spali ružu.

    Prskate ako vidite da počinje epidemija.

    Koristim Bayer fungicid i Galenikin insekticid, ali to mi nije pravilo. Galenikin tečni insekticid imam već godinama nikako da ga potrošim jer se on sipa samo par kapi, toliko je toksičan, a fungicide kupujem kad na koji naletim, nemam neke favorite, jer su mi ruže zdrave pošto ih dobro tretiram – zalivanje, okopavanje, djubrenje, dosta sunca, i zimska zaštita.

  5. Amela  3. aprila 2013.

    Zlatko,tekst je odličan i imam pitanje vezano za đubrenje ruža.
    Poznato je da je ovčije đubrivo najbolje jer je bogato azotom (duplo više nego kravlje) i zanima me u kojem omjeru da ga pomiješam sa zemljom prilikom sadnje ruža,da li da ga razblažim i sa vodom?

  6. Zlatko Šćepanović  4. aprila 2013.

    @ Amela

    Nemam iskustva sa ovčijim djubrivom. Trebalo bi da ga prvo pregorite par meseci, da odstoji malo pa da ga pomešate sa zemljom, više zemlje i onda dodate ružama.

  7. Berko Zečević  6. aprila 2013.

    Postovani gosp. Scepanovicu,
    Veoma zanimljiv clanak i saznao sam novih podatak.
    Kupio sam prije tri godine ruzu pod nazivom Edne Rose i nisam zano za divlje izdanke.
    Sada taj grm ima pet glavnih grana, imam obiljezenu „oroginalnu“ granu.
    Da li je kasno da odrezem divlje grane i da se nadma da ce se ruza vratiti u prvobitan oblik?
    S postovanjme,
    Berko

  8. Berko Zečević  6. aprila 2013.

    Postovani gosp. Scepanovicu,
    Veoma zanimljiv clanak i saznao sam novih podatak.
    Kupio sam prije tri godine ruzu pod nazivom Edne Rose i nisam zano za divlje izdanke.
    Sada taj grm ima pet glavnih grana, imam obiljezenu \"oroginalnu\" granu.
    Da li je kasno da odrezem divlje grane i da se nadma da ce se ruza vratiti u prvobitan oblik?
    S postovanjme,
    Berko

  9. Zlatko Šćepanović  6. aprila 2013.

    @ Berko Zečević

    Divlje izdanke morate odrezati do samog korena. Razgrnete zemlju i dodjete do korene odakle izbija divlja ruža. Ne rqaskopavajte ceo koren. Na tom mestu gde izbija divlji izdanak odsečete divlju granu, u liniji sa korenom.

    Sad, moguće je da vam ruža i ne preživi jer su divlje forme jako razvijene ali nemate šta da izgubite, jer će divlji izdanci ugušiti hibrid. Tako da secite, i nadajte se da će da preživi. Ruža je izdržljiva, verujem da će preživeti, ali će vam verovatno divlji izdanci ponovo početi da bujaju. Secite ih odmah.

  10. СЛАВКО  28. marta 2015.

    П нисте се баш претргли у откриванју оног што нас највише интересује а то је .
    1.које пестициде користите када у којој количини
    2.које инсектициде користитте, када у којој количини
    3.коју фолијарну прихрану користите а које вештачко ђубриво за корен
    4.која су најбоља искуства у сузбијању пепелнице са којим препаратом
    5. да ли се неке руже не подносе једна поред друге.
    6.где се -конкретно у Београду и околини- могу купити најновије саднице ружа
    7.где се у Београду може купити заштитни малч
    8.ја као ројалиста по уверењу био бих задовољан да ми неко одговори из Краљевског удружења-јер наравно без Краља не ваља 🙂

    Уз поштовање скромни ентузијаста заљубљен у руже

    Libero Markoni -facebook

  11. Zlatko Šćepanović  29. marta 2015.

    @ Slavko

    Odgovori su jednostavni:

    1. Koje nadjem u radnji, zadnji je bio Bayerov

    2. Isto kao pod 1, Galenikin preparat

    3. Kao pod 1 i 2, šta nadjem u radnji u kojoj se zateknem. Ne koridtim veštačko djubrivo, koristim samo organsko djubrivo.

    4. Sa preparatom iz tačke 2, kad isprskam na vreme.

    5. Ne znam, moje se izgleda slažu

    6. Rasadnik Petrović u Vrčinu ima najveći izbor, a tu su i pijace, izložbe cveća kao i ostali rasadnici Topalovići, Nedeljković, Kiš, van Bgda ali svi šalju pouzećem, nikakav problem.

    7. Merkur, Garden centar, Uradi sam, rasadnici, internet …

  12. slavica caca  4. juna 2015.

    Kako da dobijem zbunastu ruzu sa puno cvetova.Moje su bas skrte u cvetanju

  13. Zlatko Šćepanović  4. juna 2015.

    Slavice, možda vam je sorta takva, ili nije adekvatno negovana, nešto joj nedostaje: sunce, voda, djubrivo, možda nije na vreme zaštićena.

    Ruža traži dosta vode i sunca. Nije zahtevna oko zemlje, ali za bolje njeno zdravlje je dobro da bude nadjubrena. Sad, tu su i bolesti koje mogu da smanje cvetanje ali to se vidi, da je bolest u pitanju.

    Moguće je da imate sortu koja nije izdašna sa cvetovima.

  14. Zeljka  19. novembra 2017.

    Postovani,ja sam ovu jesen bila sprecena da orezem ruze,sto i kako dalje s njima?
    Hvala na odgovoru!

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.