Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Sveta Vatra – Holy fire – silazak plamena Svetog Duha u Jerusalimu na Veliku Subotu

Živica Tucić


Šta je to Sveta vatra i kako se svake godine pojavljuje u Jerusalimu kao čudo i potvrda istinite pravoslavne vere

Silazak  svetlog plamena na Veliku subotu u Jerusalimu – Sveta vatre

.

Sveta Vatra silazak plamena Svetog Duha u Jerusalimu na Veliku Subotu

Više od hiljadu godina postoji i dešava se najveće čudo pravoslavlja, silazak Svetog plamena na Hristov grob – Sveta vatra, na Veliku subotu u hramu Vaskrsenja Hristovog, u Jerusalimu. Kao jedinstven dogadjaj i fenomen, neobjašnjiva i snažna potvrda dejstva Svetog Duha pravoslavnim vernicima, Sveta vatra je karakteristična samo za pravoslavlje i ne dešava se ni u jednoj drugoj religiji.

Pojava Svete Vatre je objava prisustva Svetog Duha na planeti Zemlji i kroz pravoslavnu veru. Zato se prvobitni plamen primljen kroz ruke Jerusalimskog patrijarha širi dalje medju vernicima, kao što se blagodet Svetog Duha širi medju krštenima i verujućima. Prošle godine je Sveta Vatra pravoslavlja stigla i do Severnog pola do Ruske polarne istraživačke stanice.

U ime preminulog Patrijarha Srpskog Pavla, u čast njegovog života po jevandjelju, i u veri u Vaskrs pravednika,  posvećujemo mu ovaj post kroz prikaz pojave Svete Vatre u jednom starijem novinskom članku koji prenosimo u većem delu.

Redakcija Bloga.

– – –

Velika subota je u Jerusalimu poseban dan. Hodočasnici ulaze u prastari hram Groba Gospodnjeg i svetog Vaskrsenja još od zore. Obično su najbrojniji Grci i Kiprani, zadnjih godina je sve više i Rusa. Potom svi izađu a hram ostaje prazan. Oko deset časova pojavljuju se predstavnici Jerusalimske patrijaršije, izraelskih vlasti i muslimanske porodice koja vekovima drži ključeve ove svetinje.

Njihov je zadatak da ustanove da li se u crkvi nalazi neki izvor svetlosti, vidljiv ili prikriven, ili nešto čime se može proizvesti vatra. Provera se završi do jedanaest sati i tada se javno saopšti da li je sve u redu. Ako jeste, kao što je uvek bilo, ulazna masivna vrata hrama se zapečate voskom.

.

Sveta vatra i čudesno paljenje sveća

Sveta Vatra Velika subota silazak plamena Svetog Duha u Jerusalimu Oko podne iz nedaleke zgrade Jerusalimske patrijaršije kreće litija ka hramu Vaskrsenja. Na njenom čelu je patrijarh, slede ga svi mitropoliti, episkopi, sveštenici, monasi i vernici. Mnogobrojno „Bratstvo svetoga groba“, takozvani agiotafti, monasi pri hramu, kojih ima više desetina, posebno upečatljivo deluju. Obavi se i „pretres“ patrijarha, pred mnogobrojnim očima. Veoma je važno javno ustanoviti da možda on nema skrivenu šibicu ili nešto drugo čime bi mogao kasnije da zapali sveću. U ovome su obično učestvovali i gradonačelnici Jerusalima, a oni gotovo nikada nisu bili hrišćani. Dodatno pravo nadgledanja svakog postupka i koraka imaju Jermeni.

Kad uđe u hram patrijarh se pomoli Bogu i ulazi u Kuvukliju, malenu kapelu u okviru hrama u kojoj je ploča Hristovog groba. Ona ima vrlo nizak ulaz tako da svako ko u nju ulazi mora duboko da se sagne. Tu patrijarh nastavlja da se moli za javljanje svete vatre. Kako su iz raznih vremena očevici zapisali, tada se iznenada javlja plavkasta svetlost i čudesno se zapali sveća i kandilo na ploči groba Hristovog. Poglavar uzima četiri svežnja sveća, a u svakom ih je po 33, koliko je Hristos godina na zemlji živeo. On izlazi iz kapele, uzdiže zapaljene sveće a ushićeni vernici glasno iskazuju svoju radost. Kroz otvor kapele prisutni su, već koji trenutak ranije, zapazili da se svetlost pojavila.

Patrijarh jedan svežanj zapaljenih sveća predaje jermenskom monahu, koji svetlost potom predaje svojim sveštenicima i vernicima. Za tili čas, od sveće do sveće, od vernika do vernika, svetlost se prenese do svakog prisutnog, a posle se iznosi i van hrama za one koji nisu mogli da uđu. Nekih godina ispred crkve je bilo i desetak hiljada vernika i turista. Zapaljene sveće prenose se u sve jerusalimske crkve i manastire, a takođe i nepravoslavne.

Svi žele da imaju upravo ovu svetu svetlost i da je sačuvaju za sutrašnji praznik Uskrsa. Vernici iz drugih zemalja ugase sveće kako bi ih poneli u svoju zemlju i zapalili je u nekim retkim prilikama posebne radosti ili tuge. Mnogi kupe nekoliko svežnja sveća, zapale ih za trenutak sa svetog plamena, ugase ih posle nekoliko minuta. Ponesu ih u svoj zavičaj da bi ih podelili najbližima kao jedan od najvrednijih „suvenira“ sa hodočašća.

Delegacije iz Atine i Moskve, neretko i iz Carigrada, svečano direktno od patrijarha preuzimaju sveti plamen kako bi ga odnele na aerodrom.
Nije poznato od kada se ova neobična pojava javlja. Ima zapisa iz srednjeg veka, opisa hodočasničkog putovanja, gde se pominje sveti oganj ( grčki: agio fos). Ima svedočenja i nepravoslavaca. Postoji predanje da je neobičan plamen video i jedan islamski hodža sa obližnje džamije i potom poverovao u Hrista. Bio je mučen da se odrekne nove vere, ali, odustao nije. O pojavi svedoče i mnogobrojni rimokatolici i protestanti tokom poslednjih vekova.

.

Vrata pečate voskom

U jednom tekstu svetoga Grigorija iz Nise, s kraja 4.

veka, govori se o „svetoj vatri“ u Jerusalimu, bez mnogo detalja. Muslimanski pisac Al-Džahis 865. godine pominje ovo hrišćansko čudo. Francuski monah Bernard 865. godine je već precizniji. On beleži da se u subotu uveče, pred Uskrs, kada se pevalo u hramu Kirie eleison – Gospode pomiluj, pojavila neobična svetlost koja je zapalila sveće. Ruski iguman Danilo isto to pominje 1107. godine., kao i jerođakon Zosim iz okoline Moskve, koji je u Jerusalimu boravio 1420. godine. Iz kasnijih vekova ne mogu se brojni zapisi ni pomenuti, na desetine ih je. Oni upotrebljavaju različite nazive za pojavu: sveta vatra, blagodatni oganj, vatra vaskrsenja, vatra Pashe, jerusalimsko čudo.

Sveta Vatra gori na svećama u hramu u Jerusalimu na Veliku Subotu

U hramu Groba Gospodnjeg i Vaskrsenja, svoje delove imaju rimokatolici, Jermeni, Kopti, Sirijci i Etiopljani. Oni nisu pravoslavni. Pojava svete vatre samo kod pravoslavaca služi nekima u dokazivanju da je jedino pravoslavna vera prava, inače bi se i drugima pojavila vatra u ovom hramu.

U trenutku javljanja vatre i pokušaju prisutnih da što pre zapale sveću sa nje, neretko tokom istorije dolazilo je i do neprijatnosti. Događalo se da su hodočasnici u guranju bivali pregaženi i povređeni. Nekima se odeća zapalila, a drugi su doživeli srčani udar. Pogotovo, kada Uskrs padne krajem aprila ili početkom maja, tada u Jerusalimu ume da bude veoma toplo, a hodočasnici iz hladnih zemalja teško podnose vrućinu, posebno stariji.

.

Video clip sa silaska Svete Vatre u Jerusalemu 2007-e godine.

– – –

15 komentara

  • Prava i jedina Sveta Vatra je u samom srcu čoveka. Jedino pravo i najveće čudo u svim univerzumima jeste promenjena (proširena) svest čoveka. Stim da valja napomenuti da svest nije intelektualne kategorije već je čisto duhovna veličina.
    Vatra koja se dogadja u Jerusalimu govori samo jedno a to je da jaka vera čoveka može učiniti da sevaju munje iz vedrog neba, ili da se pale kandila i sveće sama po sebi….
    Ovakve pojave mogu samo reći čoveku da život nije gola fizička egzistencijalnost već da je nešto mnogo više ivažnije od toga. Pa ipak, ove pojave mogu, što i čine, odvesti čoveka sa pravog mesta gde treba tražiti i ostvarivati najveće čudo svih univerzuma. To je samo njegovo srce u koje on sam treba da zapali Vatru nad Vatrama. U njemu samom se vodi pravi Sveti Rat i u sebi samom treba da zapali Svetu Vatru.
    Sva čuda izvan čoveka nisu čuda pa koja god da ih religija podržava, veliča ili priželjhkuje. Jer, nijedna takva spoljašna čuda neće promeniti ili održati ovaj svet ali promena u samom čoveku – promena njegove svesti – i te kako hoće.

  • @ Louis

    Uz dužno poštovanje, vaše reči su new age proglas baziran na mistišno ezoterijskim učenjima. Bez obzira koliko lepo vaše reči zvuče, nisu u hrišćanskom duhu koje govori da čovekovo spasenje dolazi kroz Božiju pomoć i blagodet Svetog Duha, a ne kroz samostalan rad koji treba da zapali Svetu Vatru u srcu posvećenika. Samostalan rad treba da postoji, ali kao pregor da se ne zgreši i da se poštuju Božije zapovesti, posti, pričešćuje i ide na liturgije, ali ne i kao neka meditativna ili psihološka praksa koja čoveka duhovno uzdiže. Duh se uzdiže kroz dobijanje blagodeti Svetog Duha.

    Sveta Vatra u Jerusalimu je fizičko prikazivanje snage Svetog Duha i dokaz njegovog postojanja vernicima koji ga nisu još primili, i ne smatra se čudom, jer Nečastivi zna da pravi i veća čuda, već je spuštanje Svete Vatre dokaz pravoslavnim vernicima da su još u milosti Božijoj po svojoj veri i da se u okviru pravoslavlja još uvek čuva Istina i Tradicija blagosiljana od Tvorca.

    Ovo ne pišem da bih polemisao sa vama, jer verovatno ne delimo istu svest o hrišćanstvu, već da drugim posetiocima pojasnim da se Sveta Vatra ili Sveti Duh ne dobijaju ličnim naporima po volji čovekovoj, već po promisli Božijoj. O tome inače detaljno i uvek pišu sveti ljudi pravoslavlja, kada napominju da se Bog objavljuje čoveku po Svojoj volji.

  • @ Zlatko
    „Ovo ne pišem da bih polemisao sa vama, jer verovatno ne delimo istu svest o hrišćanstvu, već da drugim posetiocima pojasnim da se Sveta Vatra ili Sveti Duh ne dobijaju ličnim naporima po volji čovekovoj, već po promisli Božijoj. O tome inače detaljno i uvek pišu sveti ljudi pravoslavlja, kada napominju da se Bog objavljuje čoveku po Svojoj volji.„

    Ako se bog objavljuje coveku po svojoj volji kako vi mozete znati da se SIGURNO ne objavljuje i onima koji pokusavaju `privatno` da ga prizovu ? Na vise mesta ste pominjali da se Sveti Duh `spusta` na vernike tokom obreda u crkvi. Da li samo tada i zasto ? Zar On nije svuda i uvek ? Da li je u medjuvremenu izmedju obreda Sveti Duh neutralan ?

  • @ Vojsije
    Sveti Duh silazi na čoveka po Božijoj Volji. Zato se u pravoslavlju stalno ponavlja „Neka bude volja Tvoja“. I ne kažem da se On ne objavljuje onima koji ga zovu, naprotiv, svaka molitva je poziv Bogu, ali skrećem pažnju da ljudska volja i naša želja nisu presudni, iako su potrebni 🙂

    Liturgija je proces u kome se kroz sam ritual, molitve i veru Sveti Duh spušta na vernike. Tome i služi liturgija, izmedju ostalog, kao i krštenje na primer, kada primate pečat Svetog Duha. Neko ga oseti, neko ne. A da li se pojavljuje na nekim drugim mestima, ne znam, verovatno da, ali to je promisao Božija, kao kada se Svetom Pavlu ukazao na putu u Jerusalim, dok je on još bio Savle i progonitelj hrišćana, pa izazvao preumnenje u njegovom duhu.

    Iz vaših pitanja vidim da imate neka opšta i logička pitanja jer verovatno ne poznajete pravoslavnu doktrinu. A ona je jednostavna. Čovek se spašava uz Božiju pomoć. Za to mu treba vera, da se on sam ne spašava, već da ga spasava Božija milost. Ono što čovek treba sam da učini je da živi po jevandjelju i Božijim zakonima. Ukoliko to radi, sva je prilika da će dobiti blagodet Svetog Duha, koja mu otkriva Božiju dimenziju i otvara prozor prema Gospodu. Od tog trenutka, ako je dejstvo Svetog Duha jako, po svetiteljima, duša tako jarko želi da bude sa Gospodom, da je stalno u vatri ljubavi i vere, upaljena Svetim Duhom.

    Zato, kada se kaže vera, nije to pitanje religioznosti, već vere u Tvorca i njegovu volju, i spoznaja da si mali i grešan i da bez njegove pomoći ne možeš. Zato su naši stari stalno ponavljali dve rečenice: „Bože pomozi“ i „Bože oprosti“ ili „Bože pomiluj“.

    Savremenom čoveku koji veruje u nauku, logiku, psihologiju, tolernaciju itd je teško da poveruje da on nije kreator svoje sudbine i da treba da prihvata Božiju volju. Da treba da bude skromnog uma i otvorenog nevinog srca. A to se postiže molitvom i pokajanjem. Moli se Gospodu, opraštaj drugima, a On će naći način da ti odgovori po „svojoj Volji“ kada proceni da si stanjem svog uma i duha to zaslužio.

    Sad, kada ljudi ovo pročitaju, odmah pomisle i kažu da je to nepravedno, da su oni eto dobri a drugi loši, da to nije u redu da neko nešto dobije, a drugi ne za dobra dela, gde je tu Bog kojima sve pravedno deli itd. Medjutim, onaj ko istinski veruje u Gospoda Boga, njemu se da blagodat Svetog Duha, i on tada razume iz prve ruke „Božiju pravdu“, i zašto se stvari dogadjaju tako na svetu. Za tako nešto treba imati veru, a ne sumnju 🙂

  • Poštovani Zlatko,
    svaka religija postoji baš po volji Boga ali zbog potrebe ljudi. Ako ih On dozvoljava mi nikako nemamo osnova da ih, medjusobno, negiramo ili omalovažavamo. Jer, negirati i omalovažiti druge znači baš to činiti sa samim sobom.

    Otuda, sav Pravoslavni, Katolički, Muhamedanski… svet ima prava verovati kako veruje, misliti kako misli, činiti kako čini a ove blogove i forume ne vidim kao nešto rezervisano za samo jedno vidjkenje i gledanje već kao mogućnost iznošenja svojih shvatanja, razumevanja, pogleda… pa bilo da ih kvalifikujete bkao New Age ili ikako drugačije.
    Naravno da ne pišem da bismo se ubedjivali ko je u pravu – jer svako od nas jeste u pravu pa zato i sledi ono što sledi i svako će od nas menjati svoj pogled i stav kada sam shvati da treba menjati… Pišem zbog onih koji u sebi imaju duboku potrebu za saznanjima koja će ih ispuniti i koja će moći lično da testiraju. Zbog onih koji žele Znati i sebe i Boga.
    Podsetimo se da se pojam Boga i religioznosti menjao sa vremenom i on nije stao. Menja se onako kako se menja svest čoveka. Sa ekspanzijom svpoje svesti čovek je svi više u mogućnostiu da razume ono što je nekada bilo neshvatljivo.
    Jer, svaki period vremena u istoriji čoveka imao je učenja (religiju) koja se uzdizala da bi napojila novonastale potrebe svesti čoveka i omogućila njegov dalji duhovni rast.
    Um čoveka funkcioniše tako da nastoji zauvek zaustaviti bilo kakve promene a naročćito one u pravcu ekspanzije svesti te spoznaje sebe i Boga. Svako novo duhovno učenje ili religija trpeli su porodjajne bolove u bilo kom trenutku prošlosti pa nije za očekivati da se tako dogodi danas ili ikada u budućnosti.
    Naša sreća da ma kako teško promene u čoveku prema višem stupnju ljubavi ali i odgovornosti u čoveku idu ka naviše ili ka napred.
    Koju god da sledimo religiju ili učenje uvek će se u ovom i ostalim svetovima odvijati po volji Boga. Na nama je da nastojimo dati sve od sebe kako bismo postigli najviši stepen odgovornosti za svoje misli, reči i dela. Nije na nama da mnogo brinemo o Njegovoj samilosti jer je mi nikada nećemo svojim traženjima iznuditi. Niko neće u Njegovo Carstvo ako ne prihvati potpunu ljubav ali i potpunu odgovornost.
    Otuda, ne postoji New Age gde svrstavate moje komentare. Postoji religija koju sledim. Da Religija.
    Ono što ljudi nekada nisu mogli shvatiti moralo im se reći da tako moraju da se ponašaju.
    Zašto?
    Da ne bi kršili odredjene Zakone Svetoga Duha i ne bi morali tu težinu snositi na svojim plećima – jer drugačije nije bilo niti jeste danas pa bili mi ateisti ili pripadnici ijedne od religija.
    U periodu iza toga kada je čovek uznapredovao dobio je pouku da Drugima čini onako kako bi sebi. Sa tom porukom čovek je mnorao da razmišlja – a i mogao je.
    ……………..
    Medjutim, danas je situacija mnogo drtugačija. Ima onih koji shvataju da je Boga moguće spoznati ako se prihvata potpuna odgovornost, ako se praktikuje najviši stepen ljubavi i onih koji shvataju da spoljašne radnje kojima se želi umilostiviti Bog više nemaju mesta. Jedino važan je odnos pojedinca prema životu oko sebe kako u porodici tako i na ulici, školi, radnom mestu.
    Danas sve više ljudi shvata da Reč Boga nije nijedna knjiga nijedne religije već da je to upravo sami Sveti Duh. Da, Reč Božja je samo još jedno od mnogih imena za sveprisutni, sveznajući i svemogući Sveti Duh.
    Avakako da ovim ne negiram tvoja verovanja i praksu, niti te ubedjujem već iznosim zbog eventualnih čitaoca. Jer, nema mesta da iko negira promene svesti koje se u drugima dogadjaju oko nas i uzrasle potrebe u drugim ljudima.
    Ljudi Budinog vremena nisu shvatili Budu. Ljudi Raminog vrtem,ena nisu shvatili Ramu. Ljudi Isusovog vremena nisu shvatili Isusa… Naravno sem šake njnih. Ali zato danas svi bolje znaju i od Bude, Rame i Isusa. Tu postoji problem kojeg svako sam mora da razmotri.
    Nije za očekivati da će mnogo ljudi shvatiti sveža učenja koja Bog nudi danas kao i onda kada ih bude nudio u budućnosti.
    Ah, to novo nas uvek uznemiri kada smo se baš uljuljkali u naše fino i udobno shvatanje. Taman nam se učini da smo se ugnezdili a ono neko nas izbaci iz te ukotvljene tačke.
    Zašto?
    Pa to je jedini način da izrastamo i duhovno se razvijamo. Da sagledavamo da medju nama nema razlike ni po kojoj osnovi već tim jalovim površinskim privaćenostima.
    Ljubav je religija života koja nas vuče Bogu onim putem kojeg nam On nudi.

  • @ Louis

    Ne negiram druge ozbiljne religije. Pišem o pravoslavlju onima koje to interesuje. New Age i novovekovne religije kritikujem jer su nedosledan mix različitih religija i učenja, pokušavajući da nadju srednju vrednost i zajedničku nit Nečega od Ničega.

    Uzmimo primer pojma Svetog Duha. U hrišćanstvu se tačno zna i daje precizno tumačenje šta je Sveti Duh, i nije uopšte blisko vašim tumačenjima, koje su pokušaj sinteze istočnih mističnih verovanja sa tim pojmom. Takodje, Duša, Duh, um i slično, je u pravoslavlju vrlo daleko od vaših tumačenja, koje koketiraju negde izmedju tibetanske i budistike misli, sa primesama zapadnih misterija novog veka. To je klasičan primer univerzalizma New Age shvatanja, koje je zavodljivo, naizgled logično, naučno i humano, ali nije istinito. Pravoslavlje i hrišćanstvo generalno čuvaju duhovnu Istinu oko dve hiljade godina nepromenjenu. Duhovna Istina nije istorijska kategorija, ona se ne menja sa promenom životnih stilova, razvojem nauke i pojmova, ukrštanjem kultura. Ona je uvek jedna i ista. I nije njen način da se pokazuje svežom, jer se ona nikada nije menjala.

    A vrlo je jednostavna: smirenoumlje – moralnost – skromnost uma – čistota srca – dobrota – vera u Jednog i Jedinog Boga.

    Tu nema priče o duhovnom uzdizanju, o stepenima duha ili svesti, o jedinstvenosti učenja, o sampospoznaji, itd, već o jednostavnom i prostom životu. Jer, svaka Istinita vera je prilagodjena i prostom i komplikovanom čoveku, i onom koji ništa ne zna i onom koji glavu puni znanjima.

  • @Zlatko
    Nikako se ne bih slozio sa vama da u pravoslavlju nema duhovnog uzdizanja. Na primer , knjiga Vladete Jerotica nosi naziv „Obozenje i individuacija„ gde uporedjuje ta dva procesa.
    A ono o verovanju u boga jednoga ne bih da komentarisem jer bi opet zavrteli iste replike o bezbroj svetitelja u koje pravoslavni veruju, u cudovorne ikone i mirotocive kosti,pardon mosti..
    Uglavnom mi vi a i ostali pravoslavni ovde zamerate `opsta i logicna pitanja` i iz toga zakljucujete da ne poznajem osnove pravoslavlja.Mozda nisam `dovoljno` pravoslavan ali moje `veruju` mora da bude i u mozgu i u srcu , ne umem da dusom verujem u nesto a razumom mislim drugo a delima radim trece.Ne zelim reci da bilo ko od vas tako radi , vec samo da dok ja ne ujedinim to `trojstvo` srce-um-dela ne smatram sebe potpunim pravoslavcm.Uostalom, potpun ne moze niko biti nikad,svakog sekunda smo drugaciji….a u carstvo nebesko ,bese li tako, gledace nas onakvima kakvi smo stigli a ne kakvi smo bili uz put,sto ce reci da ipak postoji proces..

  • @ Vojsije
    U pravoslavlju postoji duhovno uzdizanje ali ne u psihološko umnim kategorijama, o čemu ja pišem. Profesor Jerotić je davao primere koji su pokušaj da psihoanalizu približi pravoslavlju. Verovatno bi monasi samo slegli na to i poručili da se umom ne sagledava neumni Bitak.

    Pravoslavni veruju u Jednog Boga, ne u više bogova. Veruju u svetitelje i Svetu Majku kao nekada žive ljude koji su prošli pravi put i koji nas sa nebesa pomažu svojim molitvama i milošću koj im je od Boga dana. Sad, ispadoh sam sebi i vama kao propovednik, mada je moje znanje pravoslavlja malo, ali nekako hoću da vam približim neke osnovne principe, da razumete pre svega šta pravoslavlje nije i šta jeste, da bi pravednije o njemu prosudjivali. I to radim stoga što sam i sam bio u velikoj zabludi oko pravoslavlja i hrišćanstva generalno, jer sam ga prosudjivao spolja po nekim stvarima, a ne iznutra po živom i delujućem sadržaju. Čitajte svetitelje i njihova dela. Neki su teži za čitanje, neki su lakši, neki su jednostavni neki traže predznanje, ali možda uočite koliko je njihov podvig velik, i koliko je njihova ljudskost duboka i visoka, daleko iznad jednostavnih humanističkih floskula „volite ceo svet, menjajte sebe promenićete ceo svet, sve je jedno“ i td. 🙂

  • Ja sam vam zahvalan za strpljenje u `advokatisanju` u korist pravoslavlja . Ono sto mene najvise interesuje je sta je to sta je vas ,kao nekog ko itekako ume da promislja , `prevelo` u pravoslavlje i ubedilo vas da su ostalo samo `humanisticke floskule` i zablude ?

  • Svaka religija ima svoje obrede, i zbog njih tvrdi da je bas ona „prava“… Bog je LJubav, i do te ljubavi/spoznaje se moze doci razlicitim nacinima, new age ili old age, itd… Bog je Ljubav, i sve dok u srcu, u dusi, unutar nas, osjecamo ljubav, suosjecanje i zahvalnost – na pravom smo putu…

  • @ Vojsije

    1: Knjige i spisi starih, otaca pravoslavlja. Zdrava, jednostavna misao, puna praktične mudrosti i prikaz jednog velikog misaonog i telesnog podviga.

    2. Ezoterijska praksa i new age misao. Verovao sam u to dok malo po malo pukotine u tom verovanju nisu bivale sve veće što sam sve više nailazio na britke kritike tih učenja i shvatao njihovu nedoslednost. A da ne govorim o praksi.

    3. Preumnijenje. Objasnio sam to u jednom ranijem postu:

    http://www.bastabalkana.com/2009/07/cudotvorna-ikona-presveta-majka-bogorodica-mlekopitateljnica-galaktotrofusa/

    Stideo sam se sam sebe kada sam nakon preumnijenja počeo da čitam svu nekadašnju literaturu, kao što su razni jogiji, tibetanci, teozofi, Kastaneda, Štajner, Krišnamurti, Gurdjijev, Ošo, itd, gde odjednom jasno sagledavate koliko su ta učenja slična medjusobno, kako imaju zajedničku pozadinu i u biti pogrešna, bazirana na poluistinama, delom istinama i velikim delom na zavodjenju vašeg uma.

    Vaše sledeće pitanje će sigurno biti kako, zašto, pa šire objašnjenje, pa zašto je loš onaj autor kada on piše dobro, voli ceo svet, daje ti upustva kako da se duhovno uzdižeš itd. Sad, ne mogu vam lako i jednostavno odgovoriti, pa ću vam samo skrenuti pažnju na nekoliko signifikantnih stvari:

    – većina njih govori o relativnosti
    – svi su antropocentrični, ključ leži u tebi
    – niko od njih nije skončao na blaženi način
    – nastavak njihove tradicije i učenja je u najmanju ruku sumnjiv i po ljudima i po praksi
    – ideje su im mahom intelektualne i umne
    – svi nose ideju spiralnog razvoja duha, koja je beskonačna, nema konačnost
    – svi su sebe sagledavali kao Bogo Čoveka, odnosno egoistično se izjednačavali sa Tvorcem
    – pomoć Tvorca nisu tražili, sve su mogli sami, svojom voljom

    … itd. Sve su ovo zamke u koje ona tamna Sila peca nas naivne, raspirujući našu samoljubljivost i radoznalost.

  • Zlatko

    Već rekoh da istina, ma kog nivoa, nije stvar dokazivanja već je stvar stanja svesti same osobe. Kada kežm svest ne želim reći viša ili niža već samo sebi posebna.

    Podsetimo se bar onoga što je sigurno nepobitno sadržano i u pisanjima Hrišćanstva; Bog je kreirao sve što je kreirano posredstvom Reči svoje. Ono što gotovo stoji izostavljeno u Bibliji ali ga jedan jedini stih pomalo razgolićuje (davno sam proučavao Bibliju pa mi sećanje nije sveže) jeste da je Reč Božja Sveti Duh.
    Otuda, svet, ljubav, Bog, religije, učenja, život i čovek jesu postojali i daleko pre pojave Isusa i Hrišćanstva, zar ne?

    (Napomenuo bih da se sigurno ti ne bi osećao srećnijim ako bismo se mi priklonili tvojoj religiji a po tvom nagovoru. Istovetno, bio bih u totalnoj koliziji sa samim sobom ako bih ovo pisao da bilo koga preobratim. Tačnije, mnogo više bih izgubio nego li dobio. Ne bih dobio ništa. Prihvati ovo samo kao razgovor posle kojeg ćemo reći jedni drugima, „želim ti sve najbolje.“)

    Sveti Duh je iza svih učenja i religija koja su ikada videla svetlo dana na ovoj planeti. On je davao učenja svih nivoa i kategorija kako bi zadovoljila potrebe svake Duše (čoveka) u njenom duhovnom sazrevanju i sticanju iskustava. Kako svako od nas dozreva tako prepoznaje sebi sledeći korak – praktično je to sledeći korak ljubavi i mogućnosti davanje od sebe iste.

    Kada se svako od nas nadje u „svojoj“ religiji oseti da je to ono najviše i jedino ispravno. I jeste u pravu jer svako dopre do nečeg što do sada nije sagledavao. Zato svako na ovom svetu oseća da sledi jedino ispravnu religiju ili učenje.
    To poimanje je pomognuto takvim izjavama ondašnjih duhovnih velkikana baš zato što to i jeste važilo ali samo za one njegove sledbenike koji sa sa njim zajedno hodali po prašini ove planete. Za one koji su u tom trenutku sledili živa učenja koja je dotični iznosio.
    Takva stara izjava nije se odnosila niti se odnosi na generacije koje bi i koje su došle kasnije što znači ni za nas danas. Danas, ako bismo to hteli da imamo bilo bi neophodno da potražimo živog Bog-Čoveka današnjeg trenutka kada i sami vučemo noge po prašini ove planete.
    Uvažavam veliki intelektualni rad G-dina Jerotića ali on je ostao da bude samo intelektualni rad. Duhovno gladnim, ili onima koji su žedni najviše Istine, Jerotić svojim otkrićima i saznanjima ne može mnogo pomoći.

    Svaka religija ima svoje mesto i ulogu ali ko želi znati Boga biće neophodno da se sam snalazi. Nijedna elita u prošlim vekovima i eonima nije prepoznavala najviša i najčistija učenja Svetoga Duha (ili živa učenja Svetoga Duha) pa neće ni danas.
    Dobro je kloniti se onoga što nas može povući unazad ali nije dobro ako to činimo sa strahom pa propustimo prepoznati ono što nam može dati živu hranu našem srcu.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter