Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek Duhovnost

Tako je govorio Jung

K.G. Jung

* * *

Mnogi se zanose istočnjačkim učenjima: joga, tantrizam, lamaizam, zen, taoizam, sufizam, šamanizam.

Mnogi se zanose pseudoistočnjačkim učenjima: teozofija, transcedentalna meditacija, munovci, kabala, masonerija, egipatska magija, gnosticizam, okultizam.

I mnogi se u tim svojim zanošenjima pozivaju na švajcarskog psihijatra  Karla Gustava Junga, kao naučnog autoriteta koji je u dalekoistočnim učenjima pronalazio dublje simbole kolektivnih arhetipova i izučavao mistiku i svetske religije. Pozivajući se na njegove radove o mandalama, meditaciji, simbolima, alhemiji, misle da je to opravdanje za njihovu praksu.

Medjutim, šta je zapravo veliki K.G. Jung mislio, jasno se vidi iz njegovih sledećih reči.

. . .

Jung je uvek isticao da zapadnjačko podražavanje psihologije Istoka predstavlja tragičan nesporazum.

On kaže da „nije za nas da imitiramo ono što je strano našem organizmu, ili da se igramo misionarstva. Jer, naš zadatak je da izgradimo našu zapadnjačku civilizaciju, koja boluje od hiljade bolesti. To mora početi ovog trenutka, i to od Evropljanina kakav je on u biti, sa svim njegovim zapadnjačkim svakodnevicama, s njegovim bračnim problemima, njegovim neurozama i političkim priviđenjima i s njegovim dezorijentisanim pogledom na svet (…)

Zbog toga je tako žalosno kada se Evropljanin udaljava od vlastite prirode i počinje da imitira Istok. A znamo da bi mogućnosti koje se pred njim otvaraju bile mnogo veće kada bi ostao ono što jeste i kada bi na svoj način i iz vlastitog bića razvio sve ono što je Istok iz svog bića izrodio tokom milenija“.

. . .

6 komentara

  • Cesto se veliki mislioci koriste kao autoritet za ideologije za koje oni sami nisu bili angazovani.

  • Lepo receno. Tacno u centar izgovorena istina o zapadu i njihovom strogom MATERIJALISTICKOM i nadasve RACIONALNOM nacinu zivljenja

  • @ centar

    Taj materijalisticki zapad u stvari nije takav kakav ga vi zamisljate, a posebno nije bio u Jungovo vreme. ko je duze ziveo na zapadu i to mimo gradskih centara gde se skupi sve i svasta sa svih strana sveta, brzo uoci sledece: zapadnjaci, posebno oni na selu i u malim mestima, u predgradjima su vrlo konzervativni, puritanci i izuzetno verski orijentisani.

    Ono sto vi mislite da je materijalizam je pre svega njihova potreba da sacuvaju dostignuti komfor zivota vrednim radom i shvatanje da se mora covek boriti protiv sistema koji mu namece materijalisticko projektovano drustvo. Materijalizam o kome vi govorite je americki proizvod nastao forsiranjem konzumerizma a ne odlika prosecnog zapadanjaka, kao sto su kanadjani, amerikanci van metropola ili evropljani.

    Zapad je imao i ima i dan danas mnogo snazniji duhovni zivot nego sto se to u ateistiskoj i sludjenoj Srbiji moze zamisliti, i on traje vekovima. Mislim da je Jung na to ciljao. Prosudjivati Zapad ocima istocnoevropljanina cijim je duhom pola veka dominirao hladni rat i ateisticka propaganda, i smatrati da je on samo Materijalisticki i Racionalno orijentisan je velika zabluda. To vam se samo tako tendenciozno predstavlja. Obidjite ponekad biblioteku u svom gradu i crkvu, pa onda dodjite u prosecan gradic u nemackoj, austriji, francuskoj, spaniji i obidjite tamo biblioteku i posetite misu. Bice vam mnogo jasnije o cemu pricam.

  • Bolje je proniknuti u pravi razlog zašto ljudi, naročito mladji, kopaju po drugim učenjima i religijama umesto da budu osudjivani.

    Ono što je ljudima nepoznato to je da pored fizičkog sazrevanja do oko 18 godine i mentalnog do oko 24-te postoji u duhovno sazrevanje koje traje strašno mnogo dugo vremena. Čak po nekoliko stotina hiljada života – budući da je čovek pre svega duhovno biće – Duša – koja ima pored ostalih i fizičko telo.

    Tako oni koji su dosegli taj prag duhovne zrelosti imaju neodoljivu potrebu da tragaju za svojim pravim identitetom. Tragajući po svim tim učenjima i religijama, zadržavaju se kraće ili duže i nastavljaju daqlje, sklapajući vlastiti mozaik razumevanja života i sebe. Pre ili kasnije, u ovom ili nekom od narednih života, tragači će i naći ono što traže a to je najdirektniji put Bogu.

    Taj put postoji njega je moguće realizovati još u ovom životu.

    Otuda, ometanje i osude potreba drugih da se aktivnije duhovno razvijaju je nešto što je protivno Zakonu Života ili osnovnom Zakonu Svetoga Duha.

    Da, Disident je i te kako u pravu kada opisuje odnos prema religiji i drugim učenjima odnosno odnos prema materijalnoj strani života. Čovek zapada zna da mora i te kako zapeti u svom radu da bi imao ono što mu je neophodno. U Srbiji je kao u Srbiji.

Ostavite komentar