Zen priče

* * *

Japanski mač KatanaUkus Banzovog mača

.

Matadjuro Jagjo je bio sin čuvenog mačevaoca. Otac ga se odrekao, verujući da je sinovljev rad i talenat bio isuviše prosečan da bi dostigao majstorstvo mačevanja.

Tako Matadjura ode na planinu Futara i tamo pronadje čuvenog mačevaoca Banzoa. Ali Banzo samo potvrdi očevu ocenu.

„Želiš da učiš mačevanje pod mojim rukovodstvom?“, upita Banzo. „Ti ne ispunjavaš zahteve.“

„Ali kada bih naporno radio, koliko bi mi godina trebalo da postanem majstor?“, navaljivao je mladić.

„Ostatak života“, odgovori Banzo.

„Toliko ne mogu da čekam“, objasni Matadjuro. „Rado ću proći kroz sve poteškoće, samo ako bi me ti učio. Ako postanem tvoj verni sluga, koliko bi to moglo trajati?“

„O, možda deset godina“, popusti Banzo.

„Otac mi stari i uskoro ću morati da se brinem o njemu“, nastavi Matadjuro. „Ako bih radio daleko napornije, koliko bi mi vremena trebalo?“

„O, možda trideset godina“, reče Banzo.

„Kako to?“, upita Matadjuro. „Prvo kažeš deset, a sada trideset godina. Podneću sve poteškoće da postanem majstor ove umetnosti u najkraćem roku!“

„E pa“, reče Banzo, „u tom slučaju ćeš morati da ostaneš kod mene sedamdeset godina. Čovek koji žuri kao ti da postigne rezultat, retko kad brzo uči.“

„U redu“, složi se mladić, najzad shvativši da je bio prekoren zbog svoje nestrpljivosti. „Slažem se.“

Matadjuru beše rečeno da nikako ne govori o mačevanju i da nikada ni ne dodirne mač. Kuvao je svome učitelju, prao sudove, spremao mu krevet, čistio dvorište, uredjivao vrt, bez i jedne reči o mačevanju.

Prodjoše tri godine. Matadjuro je još uvek radio isto. Bio je tužan misleći na svoju budućnost. Još nije ni počeo da izučava umetnost mačevanja kojoj je posvetio život.

Ali jednoga dana Banzo mu se prikrade iza ledja i prestravi ga udarivši ga snažno drvenim mačem.

Sledećeg dana, dok Matadjuro kuvaše pirinač, Banzo opet neočekivano iskoči pred njega i odalami ga.

Posle ovoga, Matadjuro je morao i dan i noć da se brani od neočekivanih napada. Ni trenutak u danu ne bi prošao, a da nije morao da misli na ukus Banzovog mača.

Učio je tako brzo da je izazivao osmehe na licu svog učitelja.

Matadjuro postade najveći mačevalac u zemlji.

. . .