Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Redakcija Bloga

* * *

.

Čovek koji je nadahnuo Američku revoluciju i Novi svetski poredak

.

Tomas Pejn je bio pisac, radikal, revolucionar, filozof i pronalazač. Njegove ideje su snažno uticale na dve velike revolucije sa kraja osamnaestog veka, američki rat za nezavisnost i francusku revoluciju.

Takodje, Tomas Pejn predstavlja vrlo cenjenog društvenog ideologa savremene masonerije, barem za onaj njen deo mišljenja koji se odnosi na svetovni aspekt života i civilne ciljeve.

Njegove ideje su glavni stožer i predstavljaju nastavak Francuske Revolucije u više od dva veka u Novom Svetu (Sjedinjene Američke Države) za stvaranje Novog Svetskog Poretka baziranog na vladavini prava čoveka, barem po mišljenju masona.

.

Zdrav razum oca Američke revolucije za novo doba vladavine prava čoveka

Tomas Pejn je rođen u malom gradu Tetfordu u Engleskoj, gde je pohađao lokalnu gimnaziju od 1744. do 1749. godine. U trinaestoj godini šegrtovao je kod svog oca koji je bio krojač i kasnije je usavršio ovaj zanat razvivši privatni biznis u kojem se specijalizovao u izradi korseta. Pored privatnog biznisa Pejn je radio i kao akcizni službenik a nakon preseljenja u London i kao nastavnik. U gradu Luis, Pejn je bio član lokalne intelektualne elite koja se sastajala dva puta godišnje da raspravlja o građanskim pitanjima.

Prvi politički rad, Pejn je objavio 1772. godine, kada je pridruživši se protestu akciznih službenika napisao 21 stranu dugačak tekst apelujući na Parlament da obezbedi bolje plate i radne uslove za službenike.

1774. Tomas Pejn se ponovo preselio u London gde upoznaje Bendžamina Frenklina koji ga savetuje da se preseli u britansku koloniju Ameriku. Poslušavši ovaj savet, Pejn je u novembru emigrirao u Ameriku i stigao u grad Filadelfiju.

1775. godine postaje urednik časopisa Pensilvanija pokazujući zavidnu sposobnost na toj funkciji.

Zvanje oca revolucije, Pejn je zaslužio 1776. godine kada je objavio pamflet “Zdrav razum”. Pamflet je objavljen anonimno, a Pejn se potpisao samo kao Englez. U „Zdravom razumu“ on se zalagao za nezavisnot američkih država i oštro kritikovao englesku krunu.

Pejn je po svom stilu pisanja bio pionir. Trudio se da političku misao približi prosečnom građaninu i insistirao na jasnoći i konciznosti što je bilo veliko odstupanje od formalnog stila njegovih savremenika. Pamflet „Zdrav razum“ se brzo širio među opismenjenim stanovništvom i dosegao cifru od 100.000 prodatih primeraka, što ga čini najprodavanijim delom osamnaestog veka u Americi. Pejn je imao ogromne zasluge za podsticanje javne debate o nezavisnosti jer do izdavanja njegovog pamfleta ona praktično nije ni postojala. Početkom rata Tomas Pejn je izdao još jedan značajan pamflet pod nazivom “Kriza” koji je se toliko dopao Džordžu Vašingtonu da ga je on naglas čitao vojnicima kako bi ih inspirisao.

Bilo je i onih kojima se Pejnovo pisanje nije dopalo, i koji su javno kritikovali njegov “suviše radikalan pristup demokratiji“. Među njima su najglasniji bili Džon Adams i Džejms Čalmers.

Prema Danijelu Vileru, koji je napisao “Život i dela Tomasa Pejna” Pejn je 1781. bio jedan od članova delegacije američkih boraca za nezavisnost koja se sastala sa francuskim kraljem i dogovorila se o novčanoj pomoći za revoluciju.

Nakon rata Tomas Pejn se vratio u London gde je živeo povučeno dok ga nije zaintrigirala još jedna velika revolucija koja je 1789. godine otpočela u Francuskoj. Pejn piše “Prava čoveka”, apstraktni politički traktat u kojem kritikuje monarhije i evropske društvene institucije. Vlastima se ovo delo nije nimalo dopalo i vršen je konstantan pritisak na Pejna koji se zbog toga, na savet Vilijama Blejka preselio u Pariz.

Nakon objavljivanja knjige 1792. godine Pejn je optužen za krivično delo ‘buntovnička kleveta’’. Na ovu optužnicu Tomas Pejn je odgovorio: “Ako je razotkriti prevaru, i nametnutost monarhije, promovisati sveopšti mir, civilizaciju i trgovinu, slomiti okove političkog sujeverja, i uzdizati degradiranog čoveka do njemu prikladnog nivoa, ako su sve te stvari klevetne, neka onda ime klevetnika bude upisano na mojoj grobnici.

Pejn je bio veliki entuzijasta i pobornik francuske revolucije i uz Džordža Vašingtona, Aleksandra Hamiltona i Benždamina Frenklina dodeljeno mu je zvanje počasnog građanina Francuske. On je izabran u Nacionalnu skupštinu Francuske iako nije govorio francuski ali je ubrzo došao u sukob sa montanjarima i Robespjerom jer se protivio smrtnoj kazni za kralja Luja XVI za koju je smatrao da je preoštra. Zbog svojih stavova on se brzo našao u nemilosti montanjara i proteran je iz skupštine a zatim i zarobljen.

Pre zarobljeništva Pejn je napisao “Doba Razuma“, delo u kojem je kritikovao organizovanu religiju i propagirao deizam. On je napravio kompilaciju nelogičnosti koje je pronašao u Bibliji i apelovao na racionalno ispitivanje svega, a posebno religije.

Napoleon je bio toliko oduševljen pisanjem Tomasa Pejna da mu je prilikom njihovog susreta 1800. godine tvrdio da spava sa kopijom „Prava čoveka“ i da bi trebalo izvajati statuu od zlata za Pejna u svakom gradu u kosmosu.

Izbegavši giljotinu Tomas Pejn je nastavio da živi u Francuskoj da bi se vratio u Ameriku 1802. godine.

Preminuo je u Grinvič Vilidžu u Njujorku 8. juna 1809. godine.

. . .

Tekst prenesen sa FaceBook naloga Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: