Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Nauka

Aspartam veštački zasladjivač ili slatki otrov štetan za zdravlje

Aspartam štetnost

VEŠTAČKI ZASLADJIVAČ

Aspartam kal sladilo. Veštački zasladjivač i istina o njima. Šta treba znati ako birate da kupite i upotrebljavate veštačke zasladjivače u ishrani

 

Aspartam i veštački zasladjivač kao zamena za šećerAspartam je veštački zasladjivač. Najverovatnije ne očekujete, da vaš zdravi jutarnji light jogurt može biti vaš najveći neprijatelj. Ili da dijetalni napitak koji vas „štiti“ od kilograma i nije tako dijetalan, a ni sve light namirnice nisu uopšte bezopasne.

Naime, ozloglašena prehrambena industrija već neko vreme prikriva zabrinjavajuće rezultate ispitivanja uticaja aspartama na naše zdravlje. Aspartam naime sadrži 10% metanola, koji može biti smrtonosan već pri dozi od dve čajne kašičice, jer se u telu pretvara u formaldehid i mravlju kiselinu. U aspartamu isto tako nalazi se i fenilalanin i aspartamska kiselina, koja se inače u kombinaciji sa aminokiselinama postepeno razgrađuje, a u toj kombinaciji brzo dolazi do centralnog nervnog sistema u nenormalno visokim koncentracijama i tako preterano stimuliše moždane ćelije, što za posledicu ima i njihovo odumiranje. Aspartam uništava seksualni nagon i izaziva  druge seksualne tegobe, sprečava normalan razvoj fetusa, uzrok je spontanim pobačajima i urođenim manama novorođenčadi, izaziva migrene, multipleks sklerozu, dijabetes, alchajmerovu bolest i tumore. Ako se količina fenilalanina u krvi trudnice petostruko poveća, to izaziva 10% smanjenje IQ ploda.

Pogrešno je takođe i mišljenje da je aspartam koristan pri smanjenju težine (light ovo i ono). Uprkos tome, da je reč o tzv. dijetetskom prehrambenom dodatku, fenilalanin u aspartamu onemogućava nastajanje serotonina, supstance koja, između ostalog, reguliše i osećaj sitosti. Stručnjaci povezuju problem povećanog broja debelih ljudi posle 1980. sa istovremenom pojavom „dijetetskih“ proizvoda sa aspartamom.

London Evening Standard 2005.g. izveštava o kliničkim pacijentima koji su bili na ivici ludila zbog nesanice, teskobe i teškoća sa razmišljanjem, čije se stanje neverovatno poboljšalo, po prestanku uzimanja proizvoda koji sadrže aspartam.

nutra sweet veštački zasladjivačIstraživanja iz 1994.godine na Harvadu su dijetalne napitke povezala sa lomovima kostiju kod četrnaestogodišnjih devojčica. Vodič prehrambenih dodataka, koji je izdao Northern Allergy Centre iz Australije, pod imenom aspartam navodi samo: „Aspartam ima previše štetnog delovanja, da bi ih nabrajali u ovom popisu!

Količina metanola u telu ne bi trebala prelaziti 7,8 mg na dan. Jedan litar pića, koje je zaslađeno aspartamom (Coca-Cola, Pepsi, Sprite, Tonik, Ledeni čajevi, napitci za dijabetičare, Inka, …) popis je predug, sadrži oko 56 mg metanola. Tako ljudi, koji pojedu više proizvoda sa aspartamom, unesu 250 mg etanola dnevno u telo, što 32 puta prelazi  preporučenu granicu.

 

No, aspartam je osigurao mesto u našoj svakodnevnoj ishrani uz veliku pomoć korupcije prehrambenih giganata. Godine 1996. bile su napisane 164 studije, od kojih je 74 finansirala aspartamska industrija.  90 je bilo nezavisnih i od tih je 83 navelo jednu ili više tegoba sa aspartamom. Čak 6 od preostalih 7 ispitivanja, koje nisu našle nikakve tegobe, bilo je vođeno od strane aspartamske industrije.

Aspartam nalazimo u gotovo svim proizvodima sa natpisom „bez šećera“, pre svega u light osvježavajućim pićima pa i u žvakaćim gumama, dijetetskim napitcima, lakim jogurtima i slično, čak i u hlebu.

Aspartam je veštački zaslađivač, koji se dodaje mnogim napitcima (dijetalna pića) i jelima (jogurti – light) i slatkišima (bombonama, Tik-tak, žvakaćim gumama).

On je u izuzetno širokoj upotrebi u savremenoj ishrani, uprkos tome što uzrokuje zabrinjavajuće simptome, od gubitka pamćenja, pa sve do tumora na mozgu. FDA (američka uprava za hranu i lekove), ga je odobrila kao siguran prehrambeni dodatak, mada je aspartam jedna od najopasnijih supstanci, koju dodaju u hranu.

Aspartam je stručno ime za veštački šećer, poznat i pod zaštićenim imenima NutraSweet, Equal, Spoonful, Equal-Measure itd. Otkrili su ga slučajno 1965. kada je James Schlatter, hemičar kompanije G. D. Searle, testirao neki ljek protiv čira na želudcu.

Godine 1981. aspartam je bio odobren za upotrebu u prehrani, a za zaslađivanje gaziranih pića 1983. Godine 1985. je kompanija Monsanto kupila kompaniju G. D. Searle, koju je potom podelila na dve samostalne sestrinske firme, Searle Pharmaceuticals i NutraSweet Company.

Golden Sweden Bitter 250 ml

Aspartam je krivac za više od 75 % negativnih reakcija na prehrambene aditive, koje prijavljuju FDA. Mnoge od tih reakcija su veoma ozbiljne, kao epileptični napadi, pa čak i smrt, što je moguće pročitati još februara 1994. u izveštaju Američkog ministarstva zdravlja i socijalne zaštite.

Među 90 različitih dokumentovanih simptoma uzrokovanih aspartamom, koji su navedeni u tom izveštaju su: glavobolje i migrene, kod manje djece odmah po uzimanju u hrani ako je u većoj dozi izaziva povraćanje i mučnine, vrtoglavica, gubitak svesti, slabost, utrnulost, grčevi u mišićima, povećanje težine, kožni osipi, depresija, umor,razdražljivost, ubrzan rad srca, nesanica, teškoće sa vidom, gubitak sluha, otežano disanje, napadi panike, poremećaji govora, gubitak čula ukusa, zujanje u ušima, gubitak ravnoteže, otežano pamćenje i bolovi u zglobovima.

Naučnici koji su proučavali neželjena delovanja aspartama utvrđuju da unošenje tog sredstva može izazvati, podstaći ili pogoršati hronične bolesti, kao što su: tumor na mozgu, multipleks skleroza epilepsija, hroničnog umora, Perkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, duševna zaostalost, limfom, deformacije kod novorođenčadi, bol u mišićima i dijabetes – a ima ga u svim proizvodima za dijabetičare.

Glavni sastojci aspartama su: aspartinska kislina (40%), fenilalanin (50%) i metanol (10%). Posebno problematičan je metanol, koji je smrtno opasan otrov. Pri zagrevanju aspartama iznad 30°C stvara se slobodni metanol, koji može izazvati trovanje.

Aspartam u prahu veštački zasladjivačI još savet za kraj – Duga je istorija korišćenja šećera i meda. Njima se nismo trovali. Možda smo bili malo deblji ako smo preterali, ali nisu nas ubijali i trovali. Prirodni zaslađivači kao med, javorov sok, melasa, šećer od trske ili repe, su prirodno nastali i proizvod su duge Zemljine evolucije, te hiljadu godišnjeg korišćenja tih proizvoda – hrane. Aspartam je 200 puta slađi od šećera, što znači tabletica aspartama je kao 200 kašičica šećera.

Razlika je u dejstvu nakon konzumiranja: aspartam truje, a šećer samo goji, pa ako baš stvarno ne preteramo nećemo se ni ugojiti. Prisetimo se samo kada je počeo linč starog dobrog šećera, ne znate, e upravo onda kada su izmislili aspartam i otkrili da je jeftinija njegova proizvodnja nego proizvodnja šećera. Izračunali su svoju dobit i odlučili ubiti šećer, med i čoveka.

Dakle, kada sledeći put kupujete neki proizvod, na kojem piše velikim slovima BEZ ŠEĆERA, pogledajte najsitniji tekst na pakovanju. Ako na njoj piše da sadrži ASPARTAM ili fenilalanin koji je njegov sastavni deo,  setite se da se igrate svojim zdravljem i zdravljem svoje dece. Zato dva puta razmislite, pre nego što vas vaše dete sledeći put zamoli za neki light napitak ili žvakaću gumu – bez šećera.

P.S. Monsantova licenca za veštački zasladjivač aspartam uskoro ističe, što znači da će spomenuti veštački zaslađivač biti još šire zastupljen u namirnicama. Inače Monsanto  je već patentirao novi proizvod – Neotame, koji je desetostruko jači od aspartama i naravno, još štetniji.

P.P.S. Uzgred, u SAD prehrambeno – farmaceutski lobi intenzivno radi na tome da aspartam ne treba obavezno navesti na deklaracijama namirnica, što znači, u tom slučaju uopšte ne bismo mogli znati, da određena namirnica sadrži prehrambeni otrov aspartam.

I ŠEĆER je zdrav!

. . .

Aleš Babić

Autor je nezavisni savetnik za potrošače i autor knjige „Zašto sam bez novca“ www.alesbabic.com

Ovaj tekst ni u kom slučaju ne izražava mišljenje Redakcije Bloga po pitanju dozvoljene upotrebe aspartama, ali ga objavljujemo kao nezavistan stav, suprotan ustaljenom mišljenju. Veštački zasladjivači su potrebni mnogim ljudima.

Ovim tekstom smo zapravo želeli da skrenemo pažnju na zaista zabrinjavajući trend masovne i skrivene upotrebe veštačkih zasladjivača u ishrani, koji nisu svojstveni prirodnoj ishrani čoveka i prilagodjeni potrebama našeg metabolizma.

Podržavamo svako izbegavanje upotrebe veštačkih zasladjivača u konvencionalnoj ishrani iako mislimo da je ovaj tekst preterano katastrofičan i da samo neprimereno plaši.

Zahvaljujemo se čitaocu Tomy C iz Grčke koji nam je poslao ovaj tekst da ga objavimo.

.

15 komentara

  • Slazem se u potpunosti sa autorom!!! Toliko je na zapadu sve puno vestackih zasladjivaca da je to horor!!! U sve ga stavljaju, jer je jeftiniji i laksi od secera, sa njim se laske manipulise i ima manje kalorija sto je jako bitno za svet debelih i sve debljih!!! A zdravlje, to se proizvodjaca ne tice, jer ona ima svoju farmu na kojoj jede organsku hranu i konzumira braon secer uz indijski caj!!!

  • Dobar i koristan članak.

    Aspartan nije jednostavno genetski modifikovana supstanca, već genetski stvoren hemijski preparat koji se prodaje i koristi na tržištu kao „koristan“ dodatak hrani, za koji je, u relativno velikoj meri, zvanično potvrdjeno da je opasan po zdravlje čoveka i da ostavlja smrtne posledice usled njegove primene. Aspartam (E-951 po evropskoj klasifikaciji) dokazano povećava apetit i izaziva žedj, što se najbolje primećuje kod osvežavajućih napitaka u kojima se naročito koristi. Što više piješ, to ćete više mučiti žedj.

    I posebno važno je da se napitci zasladjeni surogatima ne unose na gladan želudac, ako se istovremeno ne unosi hrana koja sadrži ugljene hidrate – kolače, hleb i sl. Pogrešna informacija organizmu da „stiže“ nešto slatko izaziva proizvodnju insulina i brzo sagorevanje šećera koji se već nalazi u krvi, posle čega sam organizam daje spoljni signal da je nizak nivo šećera u krvi. Ova obmana ide dalje do gastro-intestinalnog trakta koji počinje pripremu za prihvat ugljenih hidrata, a rezultat je nula kalorija. Posle ove „prevare“ svaki uneti ugljeni hidrat izazvaće veliko izbacivanje glukoze, što dovodi do anomalne hiperglikemije – viška glukoze, zatim viška insulina, nakon čega dolazi do brzog taloženja rezervnih masnoća. A odmah zatim počinje nagli pad nivoa glukoze i javlja se jak osećaj gladi, što može biti uslovljeno vrtoglavicom i glavoboljom.

    Savet – prava zamena za šećer je fruktoza, koja se bez ikakve bojazni može koristiti, jer je glavni snabdevač fruktoze prirodni med. I naravno, najvažnije je ne preterivati ni u čemu.

  • Petparačke priče:

    Zanimljiva priča o Coca Coli i veštačkim zasladjivačima. Naime, 70-ih godina CC je doživela ozbiljan gubitak i problem zbog nestašice šećera i visoke cene na berzi. Da bi sprečili zavisnost od berze i vremenskih neprilika odlučili su se da lansiraju CC bez šećera. Dugo su radili na tom projektu i došli do ukusa koji je na slepim testovima pokazivao da je prihvatljiv potrošačima, čak i bolji od standardne CC.

    80-ih je uz veliku larmu i buku lansirana nova Coca Cola bez šećera, sa ciljem da u potpunosti zameni onu sa šećerom. Doživeli su veliki fijasko i masovnu negativnu reakciju potrošača (stizalo je 10.000 ogorčenih pisama dnevno), jer su pokušali da potrošačima na silu nametnu CC bez šećera, pošto su samo nju prodavali. Tadašnji predsednik CC je i posle svega tvrdio da je CC Zero nešto najbolje što je kompanija ponudila potrošačima.

    Priča 2:

    Dok sam radio u mlekarskoj industriji saznao sam sledeću stvar – voćni jogurti mahom imaju u sebi veštačke zasladjivače. Čak i kada ne piše na deklaraciji i kada nisu light oni mogu imati veštačke zasladjivače u sebi, jer voćni sos (pripravak, džem, voćna kaša) koji se dodaje običnom jogurtu pri proizvodnji ima u sebi zasladjivače. Na to je možda autor mislio, na voćne light jogurte i razne druge light proizvode.

  • Prvo da vas pohvalim da ste odlican blog, prava Evrovizija svega i svacega (bez duginih boja i deckica naravno)!

    Sada da kazem nesto o aspartamu, jer ga koristim kada sam na dijetama. Nije tako kao sto se u tekstu tvrdi. Jeste da mi ne prija bas uvek, i tu se slazem sa Aleksandrom Z da zna da zbuni stomak, ali do sada nisam imao nikakvih posebnih problema. Takodje, ne koristim ga puno i ne dugo, tako da ne osecam posledice. Nekada moze biti i da je neko alergican na zasladjivac ili da mu jednostavno ne prija pa se onda to pripisuje njegovom stetnom delovanju.

    Jos jednom pohvale za blog, ide i levo i desno, i gore i dole, i nije ideoloski ispran kao vecina stvari na internetu. Kupili ste me sa nekoliko dobrih prica, praticu vas ali necu da komentarisem, osim ovog puta jer to zahteva raspravu a ja nisam covek koji se svadja i polemise. Srdacno Dijetolog Sale.

  • Ukucajte u pretraživač… CODEX ALIMENTARIUS. … i upoznajte se sa „dobrim namerama“ proizvodjača hrane.

  • Evo LJUDI!!!!! PA, KO HOCE neka CITA…> Codex Alimentarius

    > Verovatno većina nas nije čula za Codex Alimentarius, zar ne? Ako
    > niste čuli za njega, to znači da je elita postigla svoj cilj, jer im upravo to
    > najviše odgovara. Kada biste znali šta je Codex, njihov opstanak bi bio ugrožen.
    > Upravo to želim postići ovim blogom, jer Codex dolazi. Biće stavljen u
    > upotrebu 31. decembra ove godine. Možda vam u ovom trenutku to ništa ne znači, ali
    > pošto vam sad obrazložim u čemu se Codex sastoji, biće vam jasno. Ako
    > posle toga počnete da razmišljate o njemu, moj cilj je postignut.
    >
    > Šta je zapravo Codex?
    >
    > Codex Alimentarius je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i
    > potpunu kontrolu hrane od semena do konačnog proizvoda.
    >
    > Evo šta praktično znači njegova primena:
    >
    > – Pod Codexom više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski
    modifikovane, što je do sada bilo obavezno.
    >
    > – Svo povrće i seme će biti izloženo zračenju. Trenutno se to
    > radi samo kod semenja i povrća koje je dugo u transportu,
    > kako bi ostalo sveže što duže.
    Pod Codexom će to biti obavezno za svo meso.
    >
    > – Uvođenjem Codexa će sve životinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko,
    > morati da dobiju Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike. Inače, Monsanto je
    > najveći proizvođač genetski modifikovanih životinja na svetu.
    >
    > – Ljudi će oboljevati zbog upotrebe genetski modifikovane hrane. Tu uskače farmacija,
    > koja će im nuditi pomoć u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi
    > će biti zabranjeni i označeni kao opasni, a dozvoljeni će biti samo
    > farmaceutski proizvodi.
    >
    > Neka mi neko kaže da je hemija zdravija od prirodnih
    > proizvoda. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji, pa ih zato žele ukinuti.
    > Vitaminski dodaci će moći da se dobiju samo na recept.
    >
    > – Codex u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko povrtarstvo.
    >
    > Da još jednom podvučem. Codex Alimentarius će svu kontrolu nad hranom dati u ruke
    > farmaciji i Monsantu kao najvećem proizvođaču genetski modifikovane hrane. Ako se
    > ovo sprovede, u roku od 10 godina na policama u samouslugama imaćemo samo genetski
    > modifikovanu hranu, a organske više neće biti. Ratari će svake godine morati
    > da kupe seme od Monsanta, a to seme ima ugrađen gen koji sprečava dalje
    > razmnožavanje. Drugim rečima, biljke ne proizvode seme, pa ratari svake godine moraju
    > ponovo da ga kupuju. Naravno, od Monsanta.
    >
    > Ironija je u tome da ćemo možda u proseku živeti duže, ali će kvalitet života biti još manji od ovog
    > sada, jer će ishrana biti nekvalitetna. Hronične bolesti su inače u porastu,
    > farmacija će nam prodavati svoje proizvode, tako da će i oni uzeti svoj deo kolača.
    >
    >
    > A sada ono najstrašnije. Kao posedica uvođenja Codexa na svetskom
    > nivou, predviđa se da će umreti oko 3 milijarde ljudi. Zašto? Zbog nestašice
    > (skupe) hrane, čak i od bolesti od kojih je moguće ozdraviti, jer će prirodni
    > lekovi biti zabranjeni a imunitet oslabljen zbog nekvalitetne ishrane.
    >
    > Gde je rešenje i šta se može učiniti?
    >
    > Širite ovu vest. Recite svim prijateljima, poznanicima, školskim prijateljima, kolegama, porodici i jednostavno
    > svima koje poznajete. Pišite blogove, šaljite mailove, pričajte o tome.
    > Vremena je malo, ali još nije prekasno. Codex treba da stupi u upotrebu 31. decembra
    > 2009. i zato treba požuriti.
    >
    > Za Codex je zadužena posebna Codex Alimentarius komisija.
    > 1994. godine su pokušali da uvedu Codex u SAD, ali su ljudi
    > videli o čemu se radi i naveliko pisali lokalnim političarima, kongresmenima.
    > Trgovačkim lancima je postalo jasno da će propasti ukoliko se uvede Codex, pa su
    > i sami lobirali za sprečavanje njegovog uvođenja. Zajedno su postigli da
    > Codex na kraju nije uveden. Zatim se komisija okrenula ka Evropi i, prema svim
    > znacima do sad, tu će im uspeti. Računaju na veću podeljenost trgovine i
    > slabiju komunikaciju među državama, što je tačno. 31. decembar je dan D. Ali još
    > nije kasno, zato vas molim da širite vest.
    >
    > Šta ako se Codex stvarno uvede?
    >
    > U tom slučaju vam toplo preporučujem da jedete što je više
    > moguće domaće hrane. I još nešto vrlo važno. Čuvajte seme!!! Uvođenjem
    > Codexa će biti teško ili gotovo nemoguće kupiti genetski neprerađeno seme. Zato ih
    > obavezno čuvajte kod kuće. Ako imate mogućnosti, povećajte svoju baštu i
    > pokušajte da ostavite što veće zalihe zimnice, kako biste i preko zime mogli da
    > jedete što više zdrave hrane. Budite oprezni šta kupujete. Najčešće su
    > proizvodi većih i najviše reklamiranih proizvođača ustvari najgori po
    > zdravlje.
    > ——————–
    > evo još
    >
    > Šta je Codex Alimentarius?
    >
    > Codex Alimentarius je organizacija, osnovana pre 40-ak godina od strane Svetske Zdravstvene Organizacije
    > (WHO) i Organizacije za Hranu i Poljoprivredu (FAO) pod pokroviteljstvom UN.
    > Codex je bio osnovan sa dobrom namerom da se zaštite potrošači i uvede kontrola
    > sigurnosti hrane.
    >
    > Pod svojim krilom Codex ima više od 20 državnih komisija
    > koje rade na tome da definišu standarde i smernice, koje na
    > međunarodnom nivou kontrolišu proizvodnju i sigurnost hrane. Još jedan cilj je i
    > rešavanje problema vezanih za genetski modifikovanu hranu i biotehnologiju.
    >
    > Na žalost, vremenom je ova organizacija pala pod uticaj velikih farmaceutskih i
    > poljoprivrednih korporacija i proizvođača genetski modifikovane hrane. Umesto da
    > štiti interese potrošača, danas Codex Alimentarius predstavlja interese ogromnih
    > korporacija, kao što je Monsanto.
    >
    > Codex Alimentrius nije zdravstvena komisija, nego komisija
    > za trgovinu. Prioritet Codexa je zaštita interesa velikih
    > kompanija za proizvodnju hrane i lekova, a ne zdravlje potrošača.
    >
    > Codex Alimentarius je usko povezan sa Svetskom Trgovinskom Organizacijom (WTO). WTO
    > koristi smernice, razrađene Codexom, da bi uvodila nova pravila i standarde
    > u međunarodnu trgovinu.
    >
    >
    > Koja pravila nameće Codex Alimentarius?
    >
    > Pravila koja nameće Codex, uvedena su sa ciljem da
    > osiguraju zaradu ogromnih korporacija koje proizvode hranu
    > kao i firmi koje se bave genetskim inženjeringom. Ova pravila predstavljaju
    > ogromnu opasnost po zdravlje svakog stanovnika planete.
    >
    > To što oni predlažu je apsurdno.
    > Prirodni dodaci ishrani, alternativni lekovi, vitamini i
    > minerali će tim zakonom biti zabranjeni, dok će se otrovne hemikalije
    > koristiti kao dozvoljeni dodaci u ishrani. Većina namirnica će biti podvrgnuta
    > zračenju, a genetski modifikovana hrana neće više morati da bude obeležena sa
    > GMO. Kriterijumi koje Codex nameće:
    >
    > 1. Genetski modifikovana hrana:
    >
    > Uvođenje genetski modifikovanih proizvoda na globalnm nivou.
    > GMO kampanja se vodi od strane SAD-a i Kanade, a Evropa će morati da popusti pod
    > njihovim pritiskom.
    >
    > Prodaja semena „Terminator“ će biti dozvoljena na međunarodnom nivou.
    >
    > Uvode se novi GMO životinjski proizvodi. GMO proizvodi više ne moraju da
    > nose oznaku GMO na etiketi.
    >
    > 2. Ekološka poljoprivreda:
    >
    > Smanjenje standarda eko-poljoprivrede. Podrška na državnom nivou ogromnim
    > poljoprivrednim korporacijama sa „isplativijom“ proizvodnjom.
    > Uvođenje različitih sintetičkih aditiva i metoda procesiranja u eko-proizvodnju.
    > Prema ovom zakonu, eko-proizvođačima je od sada dozvoljeno da
    > svoje proizvode podvrgnu zračenju.
    > Na etiketi eko-proizvoda ne moraju da budu navedeni sastojci ne-organskog porekla.
    >
    > 3. Aditivi:
    >
    > Više od 300 različitih aditiva (većinom sintetičkih) su odobreni kao
    > „sigurni“. Među njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd.
    > Ne uzima se u obzir potencijalan rizik dugoročnog korišćenja namirnica sa tim aditivima
    >
    > 4. Procenat pesticida u hrani:
    >
    > Dozvoljene su povišene koncentracije više od 3,275 vrsta pesticida
    > u hrani, uključujući i one za koje se zna da su kancerogene ili remete rad
    > endokrinog sistema, na primer, 2,4-D, atrazine, methyl-bromide
    > Ne uzima se u obzir rizik po zdravlje koje nosi dugoročno korišćenje
    > namirnica sa pesticidima.
    >
    > 5. Hrana i dodaci:
    >
    > Minimalna dnevna doza vitamina i minerala je spuštena za 75%.
    > Postavljena je oštra granica između hrane i lekova. Hranljive materije će od sada spadati u kategoriju
    > lekova.
    > Dodaci ishrani će morati da se podvrgnu kliničkim ispitivanjima,
    > što je preskupo za većinu malih i srednjih proizvođača. Ovo daje zeleno
    > svetlo velikim korporacijama i uništava ostale.
    > Spuštanje zvanične minimalne dnevne doze hranljivih materija će imati ozbiljan negativan uticaj na
    > zdravlje čovečanstva.
    >
    > 6. Činjenice:
    >
    > Britanija je prihvatila Codex Alimentarius bez obzira na protest više od milion
    > stanovnika.
    > Češka je jedina članica Evropske Unije koja se još uvijek odupire Codexu.
    >
    > Sve države članice Svetske Trgovinske Organizacije, na kraju će biti
    > prisiljene da pristanu na smernice Codex Alimentarius.
    >
    > Neki upozoravaju, da je krajnji cilj Codexa:
    >
    > Tretiranje svih životinja sa antibioticima i hormonima.
    > 100% genetski modifikovani usevi.
    > Proizvodi biljnog i životinjskog porekla podvrgnuti zračenju.
    > Izbacivanje sa tržišta eko-proizvoda i prirodnih lekova.
    >
    > Da li moramo da prihvatimo pravila koja nameće Codex?
    >
    > WTO određuje smernice svetske trgovine, a države-članice
    > moraju da poštuju ta pravila.
    >
    > Države-članice WTO-a praktično ne mogu da odbiju
    > smernice Codexa, jer u protivnom bivaju podvrgnute teškim
    > sankcijama i ogromnim kaznama.
    >
    > Primer jednog takvog konflikta je Evropska Unija, koja je
    > zabranila uvoz mesa iz SAD-a i Kanade, od krava odgajenih
    > uz pomoć hormona rasta
    > .
    > Zbog nepoštovanja pravila WTO-a Evropska Unija sada mora
    > godišnje da isplati 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara
    > Kanadi. Takva situacija se nastavlja već duže od 10 godina, bez ikakve naznake za
    > rešenje.
    >
    > Dakle države koje nemaju dubok džep će morati da se slože sa
    > pravilima koje nameću WTO i Codex.

  • … Mama, Mama, Mama! … nemoj vise secer da stavljas u slatko i marmeladu… cika iz novina kaze da stavis zasladjivac … secer goji malu decu …. a aspartam nema kalorija …a? … sto se tata buni? … hoce secer? … u redu … onda secer.

  • Dijabeticarima preporucujem da umesto artificijalnih sladila kao sto je aspartam, ciklomat i slicno koriste prirodne zasladjivace bez kalorija kao sto su Xylitol ili Sorbitol. Prirodno a ne goji. Moze i za zimnicu mada je ukus malo heavy.

  • Student medicine-
    Dakle, poenta veštačkih zaslađivača je upravo u tome da su u malim koncentracijama izaziva osećaj slatkoće, tako da je sav navedeni otrovni sadržaj grupisan u veoma malim ( jedva merljivim ) dozama i možete biti sigurni da vas neće ubiti.
    A koliko je GUKOZA “zdrava“ uveriće vas vaša vaga kada prestanete da šećerite napr kafu…

  • Zašto nitko ne spominje steviju kao jednu od najprirodnijih biljaka, koja je u širokoj upotrebi kao prirodan zaslađivač ?!

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280