Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Duhovne pouke – Otac Siluan Atonski

Prepodobni Otac Siluan Atonski +

PUT DUHOVNOG ŽIVOTA

Duhovne pouke koje nam je ostavio Sveti otac Siluan Atonski

 

prepodobni_Sveti Otac Siluan_Atonski

Otac Siluan Atonski (rus. Siluan Afonskiй; 1866—1938) je ruski monah i svetitelj, svetogorski podvižnik. Kršteno ime mu je bilo Semjon Ivanovič Antonov.

Rođen 1866. godine u selu Šovskoj u Tambovskoj oblasti. U Svetu goru je došao 1892. godine. Zamonašio se 1896. godine, a veliku shimu primo 1911. godine u manastiru Pantelejmon. Veći deo života proveo je na Kalamarijskom metohu, u Starom Rusiku, na ekonomiji. Poznat je po tome da je od početka svog monaškog života primanjivao Isusovu molitvu.

Poznat je po brojnim molitvama i poukama za monahe. Neke od njih sabrane su u knjizi „Pouke starca Siluana“.

Umro 11/24. septembra 1938. godine.

Moskovska patrijaršija kanonizovala ga je 1992. godine, za vreme Patrijarha Aleksija II a 1988. godine isto je učinila i Carigradska patrijaršija.

DUHOVNE POUKE SVETOG SILUANA ATONSKOG

1. Gospod sve neizrecivo ljubi. On zna ciljeve svemu i rokove svemu. Radi nekog budućeg dobra On je dopustio ovo stradanje. Ja to ne mogu shvatiti ni prekratiti. Ostaje mi samo molitva i ljubav.

2. Vi možete pomoći samo molitvom i ljubavlju. Ljutnja i vika na bezbožnike ne popravlja stvar.

3. Poprište duhovne borbe svakog čoveka jeste, pre svega, njegovo vlastito srce.

4. Saznanje vlastite krivice je neophodan uslov za mirne odnose medju ljudima.

5. Čovek koji nije opitom poznao realno postojanje duhovnog sveta, u stanju je da taj svet poriče zato što ga ne poznaje. Svaki čovek je pozvan na punoću duhovnog života, ali neprestana usmerenost čovekove volje ka veštastvenom svetu, telesnim i duševnim doživljajima, dovodi do toga da čovek ogrubi u tolikoj meri da najzad gubi moć duhovnog opažanja.

6. U toku proteklih vekova hrišćanstva svetootački opit utvrdio je tri vrste ili tipa razvoja hrišćanskog duhovnog zivota.

U prvu vrstu spada većina ljudi. Oni prionu uz veru sa malom blagodaću i provode život u umerenom podvigu ispunjavanja zapovesti. Tek pri kraju života, u srazmeri sa preživljenim stradanjima, dobijaju blagodat u nešto većoj meri. Oni pak koji se usrdnije podvizavaju dobijaju pred smrt veliku blagodat. Tako biva kod mnogih monaha.

U drugu vrstu spadaju oni koji prionu uz veru sa srazmerno malom blagodaću u početku, da bi revnosnim podvizivanjem kroz molitveni trud i borbu sa strastima, na sredini svog puta dobili veliku blagodat. Kasnije umnožavajući podvige oni dostižu visoki stepen savršenstva.

U trecu grupu spadaju oni retki koji na početku podvizničkog puta dobijaju veliku blagodat savršenih za svoju žarku revnost. To su oni koje je Bog unapred poznao.

7. Božji darovi su udruženi sa izvesnim čovekovim podvigom. Kada Bog predvidi da će se čovek prema njegovom daru odnositi onako kao što treba, tada se ovaj dar izliva ‘nezavisno’. Može se reći da od Božjeg predznanja kako će čovek reagovati na dobijenu blagodat zavisi dobijanje većeg ili manjeg dara.

8. Greh prelazi granice čovekovog individualnog života i opterećuje zlom život celog čovečanstva. On će se prema tome odraziti na sudbinu celog sveta. (Čitava Rusija će postati tamnica i moramo mnogo moliti Gospoda za oproštaj. Moramo se kajati za naše grehe i bojati se da ne učinimo i najmanji greh i moramo stremiti da činimo dobro, i najmanje. Jer je čak i krilo muve izmereno i Božija mera je tačna. I kad i najmanje dobro bude pretegnulo na vagi, Bog će otkriti svoju milost prema Rusiji’. -Starac Aristokle Moskovski i Svetogorski – upokojio se 1918.)

9. Čineci greh, telesni čovek ne doživljava njegove posledice onako kao što ih doživljava duhovni čovek. Telesni čovek ne zapaža neke naročite promene svog duhovnog stanja pri učinjenom grehu, budući da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim duhovni čovek pri svakom priklanjanju svoje volje grehu, zapaža promenu svog duševnog stanja zbog umanjene blagodati.

10. Pomisao je prvi stadijum greha. Njena pojava u sferi čovekove svesti još uvek nije greh: to je samo predlaganje greha. Odbacivanje zle pomisli onemogućava dalji razvitak greha.

. . .

Jednom je Starac Siluan razgovarao sa nekim arhimandritom koji koji je vršio misionarsku službu medju nepravoslavnim hrišćanima. Starac ga je upitao kako on propoveda

Arhimandrit mu je odgovorio:

– Ja im kažem: vaša vera je zabluda, kod vas je sve izopačeno, lažno i ako se ne pokajete nema za vas spasenja!

– Recite oce arhimandrite da li oni veruju da je Gospod Isus Hristos istiniti Bog?

– Da, veruju.

– A da li poštuju Majku Božju?

– Poštuju ali imaju nepravilno učenje o Njoj.

– Da li poštuju svetitelje?

– Poštuju ih no kakvi svetitelji mogu postojati za njih kad su otpali od Crkve?

– Vrše li bogosluženja u hramovima, čitaju li reč Božju?

– Da, postoje kod njih i crkve i službe, ali trebalo bi da vidite kakve su to službe u poredjenju sa našima. Kakva hladnoća i bezdušnost!

– Znači, oče arhimandrite, oni su ubedjeni da pravilno postupaju što veruju u Isusa Hrista, što poštuju Majku Božju i svetitelje, što ih prizivaju u svojim molitvama. Medjutim ako im vi kažete da je njihova vera zabluda oni vas neće slušati…

Medjutim ako im kažete da je dobro što veruju u Boga, što poštuju Bogorodicu i svetitelje, što idu u crkvu na bogosluženja i što se kod kuće mole, što čitaju reč Božju i ostalo, ali da u nečemu greše i da te greške treba da isprave pa će sve biti dobro, onda će se Gospod radovati zbog njih, te ćemo se svi spasti milošću Božjom…

Bog je Ljubav. Zato i propoved treba da izvire iz ljubavi. Onda će ona biti na korist onome koji propoveda i onome koji sluša. A kad osudjujemo nećemo imati koristi i ljudi neće slušati.

50 komentara

  • Ajd` sad budi pametan ? U raspravi pre nekoliko dana neko napisa : „Nisu svi bliznji, jer Sv.apostol Pavle kaze da se jeretika ne dodirujemo niti da obedujemo sa njima.„

  • @ Vojsije

    Pa nije to baš tako teško razumeti. To što citirate je preporuka za odredjenu situaciju i generalno preporučeni stav. Vrlo često se iz Biblije citiraju reči koje su istrgnute iz konteksta, pa se nailazi na kontradiktornosti i neslaganja. Kao što i otac Siluan misli i kao da kaže, treba razumeti nečiju dobru volju i stremljenje, pa iako greši pomoći ga. Ali ako imaš posla sa nepopravljivim jeretikom, bolje ga se kloni, biče lakše i tebi i njemu, mogla bi biti preporuka Svetog apostola Pavla. Jer, ako se ti pri obroku prekrstiš i molitvom zahvališ Gospodu Bogu za hleb nasušni, sva je prilika da možeš time razbesneti jeretika koji u tome vidi nešto što je njemu neprihvatljivo, na primer.

  • Lep tekst. Svidja mi se sto na ovom blogu ima pametnih tekstova iz nase tradicije. U novinama i magazinima samo citamo iste stvari koje non stop ponavljaju i mahom su banalne. Najveci stadijum duhovnosti tamo je dobar sex sa partnerom, pricanje sa biljkama, izlazak u prirodu i meditiranje pod drvetom. Niko ne dotice nivo tvoje duse.

  • Zar zaista verujete u to što je napisano – u duhovne pouke nekoga ko ne zna šta je život i nema nikakvog dodira sa stvarnošću već u ludilu izolacije, maštanja, prividjenja, nemaštine i ko zna čega još, upućuje poruke koje mu je sam Bog u poverenju saopštio, kao zakletom poštovaocu njegovog lika i dela ?

    Kako piše u životopisu iz biblioteke Mitropolije Crnogorsko-primorke, „..Spoljašnji život blaženog starca protekao je bez naročitih događaja. Do odsluženja vojske provodio je život kao siromašan ruski seljak. Zatim, odsluživši uobičajeni vojni rok u nižim činovima, proveo je dugih 46 godina jednoličnog života u manastiru kao prost monah…“……….Od „rođen“ do „umro“ – sve izgleda beznačajno, nema šta da se zabeleži. Doticati se, pak, unutrašnjeg života čoveka pred Bogom neskromno je i smelo delo. Otkrivati „duboko“ srce hrišćanina na očigled sveta, gotovo je isto što i svetogrđe. Međutim, pošto smo uvereni da sada, kad je starac napustio ovaj svet kao njegov pobedilac, više ništa ne može narušiti njegov večni pokoj u Bogu, usuđujemo se da bar ponešto iznesemo o njegovom neizmerno bogatom i uzvišenom životu, radi onih malobrojnih, koji sami teže takvom Božanskom životu“.

    NJEGOV NEIZMERNO BOGAT I UZVIŠENI ŽIVOT?????

  • Kazu da je` biti bogat` znacilo prvobitno da covek ima bozanskog u sebi.U tom smislu je ovaj monah zaista bio bogat.

  • @ Aleksandar Zlatar

    Citam Vojsija i Zlatka i njihove komentare, a onda vas i shvatama sta je apostol Pavle hteo da kaze. A razumem i monaha Siluana koji nije mogao ovakve misli da izrekne „u ludilu izolacije, maštanja, prividjenja, nemaštine i ko zna čega još“, vec iz unutrasnjeg iskustva koje se ukazuje iskusenicima, koji ne istrazuju telesno, vec dusevno i duhovno, opitom, kako monah Siluan govori.

    Hvala vam, pomogli ste mi da razumem neke stvari.

  • @Gorky
    Pomozite mi molim Vas da onda i ja razumem neke stvari – koje je to unutrašnje iskustvo koje se ukazuje iskušenicima, a koje nema dodira sa „normalnim“ životom, sa ljubavi prema ženi, deci, prijateljima, sa svakodnevnim životom i borbom za postojanjem, a koje je važnije od svega navedenog? Ako je to unutrašnje iskustvo iznad svega, zašto onda oni koji veruju u isto nisu mu i svoj život posvetili?

  • @ Aleksandar Zlatar

    Verujemo napisanom iako je po vama prepodobni otac Siluan živeo životom koji vam se možda ne čini ispunjenim. Isto kao što su takvim životom živeli i Lao Ce, i Buda, i Sveti Justin Ćelijski i mnogi drugi mudri ljudi.

    A lepo je u tekstu rečeno o onome što ne razumete u tački 5. Samo treba pročitati pažljivo i prihvatiti, ako imate skromnosti još u sebi 🙂

    „5. Čovek koji nije opitom poznao realno postojanje duhovnog sveta, u stanju je da taj svet poriče zato što ga ne poznaje. Svaki čovek je pozvan na punoću duhovnog života, ali neprestana usmerenost čovekove volje ka veštastvenom svetu, telesnim i duševnim doživljajima, dovodi do toga da čovek ogrubi u tolikoj meri da najzad gubi moć duhovnog opažanja.“

  • @Zlatko Šćepanović

    Iskreno, sumnjam da je bilo ko od sagovornika na ovu temu „…opitom poznao realno postojanje duhovnog sveta…“ već je svoje mišljenje, a ne saznanje, zasnovao na verovanju crkvi i propovedanju, kako navodite, drugih mudrih ljudi. Uostalom i svoj komentar ste počeli „..verujemo napisanom…“

    Medjutim, ta ista crkva je već vekovima simbol i dobrog i lošeg, pa ipak postoji vekovima i postojaće i dalje, a grehe njenih „službenika“ ne kažnjava ni jedan sud, ni sa neba ni sa zemlje, zato je ne prihvatam kao autoritet. Duhovni svet, za koji me „optužujete“ da ga zbog „neskromnosti“ ne prihvatam, mora jedino da bude odraz čoveka u ovom postojećem realnom svetu, da od njega napravi časnog, poštenog, odgovornog, sposobnog, tolerantnog, ali sve to za život na ovom svetu, a ne u nekom imaginarnom, virtuelnom i još od nikoga ne doživljenom svetu. Da li tome može da ga nauči neko ko je ceo život proveo u izolaciji, u samoći, van vremena i prostora?

  • @ Aleksandar Zlatar

    Otac Siluan je potpuno u pravu. Opitom mojim i milošću Tvorca pokazano mojoj duši. Sad, vi ne verujete ni Ocu Siluanu, pa ćete teško i meni poverovati. Inače, ovakve stvari se ne govore medju hrišćanima, jer ne koriste ni vama a pogotovu ne meni, zato ćete uvek imati problem u komunikaciji sa verujućima. Oni će imati duboko unutrašnje iskustvo o kome neće govoriti i neće vam objašnjavati a vi ćete i dalje misliti da su ljudi umišljeni, da fantaziraju i slično.

    Medjutim, obratite pažnju na jednu stvar. Hrišćani se medjusobno odlično razumeju po pitanju vere i unutrašnjih stanja duha, iako se nikada nisu sreli, pogotovu ako su dobili blagodet Svetog Duha. Da li mislite da postoji tako velika grupna halucinacija?

    No, da vam pomognem i razjasnim o čemu se zapravo radi, iako opet izlazim van okvira koji mi je dat (niti sam svešteno lice, niti autoritet, niti misionar). Svrha hrišćanstva je smirenoumlje i pokajanje nad grehovima. Usled trpljenja i smirenja, pokajanja i vere prema Bogu, hrišćani uz Božiji blagoslov dobijaju blagodet Svetog Duha. Sad, to je teško objasniti o čemu se tu radi, osim da to menja čoveka u potpunosti i daje mu uvid u postojanje Tvorca, njegova vera postaje apsolutna i realizovana. Medjutim, blagodet Svetog Duha zna da napusti čoveka ako on greši, gordi se, živi neskromno ili upadne u prelast (umišljanja). Iznenadićete se, ali izvorno hrišćanstvo je vrlo razumno i jednostavno, i traži od čoveka da stalno preispituje svoje misli. Da bi stigli do tog stupnja, potrebna vam je molitva, čak i ako nemate vere. Molite se istrajno, i vera će vam doći sama, i onda možda budete razumeli ne samo oca Siluana već i druge svetitelje, kojih ima mnogo, i svi su govorili isto. Istražite to polje srcem, pre nego umom 🙂

    Prepodobni Otac Siluan Atonski bi vam rekao ovo:

    “ Наша срца су охладнела и зато не разумемо Христово смирење и љубав. Истина, они се познају једино Духом Светим, али не заборавимо да се благодат Божија може привући. Треба је само свом душом зажелети. Али, како ћемо пожелети оно што не знамо? Сви ми имамо неког знања о Богу, а и Дух Свети сваку душу покреће да тражи Бога.

    О, како треба молити Господа да подари души смирени Дух Свети. Смирена душа има велики мир, док горда сама себе мучи. Горд човек не познаје љубав Божију и далеко је од Бога. Он се поноси тиме што је богат, или учен, или славан, а не зна, несрећник, колико је бедан и пропао будући да не познаје Бога. Али, оном ко се бори против гордости у себи, Бог помаже да надвлада ту страст. “
    .

  • @Zlatko Šćepanović

    Pre ću, gospodine Šćepanoviću, verovati Vama nego ocu Siluanu, jer smo savremenici, ali to poverenje ne može biti blanko. Kažete da hrišćani ne govore o svojim unutrašnjim duhovnim iskustvima – zašto? Valjda je to iskustvo lepo, jer su se, kako kažete, približili Bogu, saopšteno im je nešto uzvišeno, pronašli su sebe, otkrili neke tajne. Zar nije njihova i obaveza da to saznanje podele sa drugima? Ili je možda istina nešto drugo.

    Ko je dao pravo bilo kojoj veri na ekskluzivitet? I koja je vera u pravu sa svojim učenjem? Zar su svi otpadnici koji ne misle isto kao otac Siluan, a to je on spoznao od Boga?

    Kažete da ta spoznaja (ako sam dobro razumeo) menja čoveka u potpunosti i daje mu uvid u postojanje Tvorca. Čemu ta spoznaja? Da bi bio bolji čovek, da se ne „gordi“, da živi skromno, ili da ne upadne u „prelast“? Kako sve to zvuči licemerno kad poruku uputi neki otac Pahomije, ili Ilarion, ili Filaret, ili Artemije ili Kačavenda. A oni su na čelu Srpske pravoslavne crkve i uče nas svrhi hrišćanstva, kako kažete – smirenoumlju i pokajanju nad grehovima.

    Iako se čini da smo udaljeni po shvatanjima, ipak, kao „običnim“ ljudima – vernicima i nevernicima, zajedničko nam je da težimo da budemo dobri ljudi. Neka tome teži i trećina stanovnika zemljine kugle koja pripada hrišćanskoj religiji pa će biti dobro za sve.

  • @ Aleksandar Zlatar

    O duhovnim stvarima se ne govori lično, jer za to nemamo blagoslov. Sada ćete me verovatno pitati zašto je potreban blagoslov kada čovek doživljava nešto uzvišeno i lepo, zar ne 😉 Pa, treba vam blagoslov da ne bi praznoslovili i da se ne bi uzdigli u sujeti, a ujedno to vam dodje prirodno kada shvatite reči svetih staraca: „Mudrost dolazi kada osetiš strah pred Sudom Božjim“.

    Nemojte pogrešno shvatiti ovu poruku, jer to nije sujeverni strah od pakla, vragova i strašnih bajki, već strah ljudske duše od svoje grešnosti i slabosti koji dolazi dubokim uvidom u stvarnost postojanja molitvom, pričešćem i pokajanjem.

    Pravovernost neke vere mogu ocenjivati samo duhovni autoriteti, nama to ne treba, mada se neke stvari lako prepoznaju kao prelasti i zamke.

    Složeno je pitanje crkvenih velikodostojnika i njihovih dela, jer su oni pred velikim pritiscima i iskušenjima, a vrlo često pod negativnom propagandom koja ih nekritički predstavlja i blati. Kako je samo komunistička štampa i elita blatila lik i delo Svetog Vladike Nikolaja, ili držala u izolaciji Svetog Justina Ćelijskog, prikazujući ih u potpuno iskrivljenom svetlu.

    Ako se malo pozabavite pravoslavljem na izvoru, kroz pouke staraca i svetitelja, biće vam i oni bliži 🙂

    http://svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/StaracSiluan/StaracSiluan.htm

  • Valjda necu (opet) promasiti temu ako ovde ubacim jedan citat starca Siluana i svoj skromni komentar.
    „О тражењу Бога

    Старац је имао једну посебну мисао, наиме, да Бога може истински тражити само онај ко Га је једном познао и затим изгубио. Био је убеђен да сваком тражењу Бога претходи извесно осећање Бога.

    Бог над човеком не врши никакво насиље, већ стрпљиво стоји код човековог срца и смирено чека док се оно не отвори.

    Бог сам тражи човека пре но што човек тражи Њега, и када се, ухвативши погодан тренутак, јави човеку, тек тада човек у извесној мери упознаје Бога. Тада он почиње да тражи Бога, који се скрива од срца. Старац је говорио:

    „Како ћеш тражити оно што ниси изгубио? Како ћеш тражити оно што уопште не познајеш? Душа, пак, зна Господа, и зато Га и тражи“. „

    Cini mi se da postoje dve `sorte` onih koji zele do boga : vernici i trazitelji. Vernici su oni koji smerno prate pouke,idu u crkve , slusaju propovedi , pridrzavaju se svih propisa,pravila i ograda . Poste i CEKAJU da se Duh Sveti spusti na njih…
    Druga vrsta su oni koji osecaju boga i traze ga. Postavljaju pitanja,sumnjaju,uzivaju u delu bozijem….Traze ga kroz umetnost , traze ga na neverovatnim mestima , pokusavaju dospeti ka njemu a ne cekati ga…
    Oni prvi veruju da ove druge sotona vodi , a ovi drugi veruju da zive s Duhom Bozjim u sebi..

  • @ aleksandar zlatar

    Postovani gospodine Zlatar imam utisak da ste mladi i bez iskustva u nekim duhovnim stvarima, pa cu vam vrlo oprezno reci da merite svaku vasu izgovorenu rec, da se ne bi ogresili o nesto sto ne poznajete u dovoljnoj meri.

    Unutrasnje iskustvo, kako ga nazivate nije samo stanje unutar coveka nego i sagledavanje spoljasnjeg zivota u mnogo vecoj dubini nego sto vam to nauka, internet i televizija omogucavaju, i to se zove mudrost. U tom sagledavanju neko postane i prozorljiv, vidovit, pa i na taj nacin moze videti iza opsene svakodnevnog zivota. To je razlog sto isposnici i trazitelji postaju mudri i vide ono sto obican covek ne moze da vidi zaokupljen svetovnim stvarima. Ali to je tako vec dobro i temeljno objasnjeno u litaraturi, ne samo u hriscanstvu nego i u vecini drugih velikih religija, i kroz vekove ponavljano, da bi bilo vrlo smelo sa moje strane da vam to objasnjavam, jer sam tih iskustava nemam, ali osecam mudrost u tim recima.

    Ako vas zanimaju odgovori, potrudite se malo da izucite materiju, a bilo bi dobro i da malo prakse ukljucite, jer bez rada nema ni plodova duse, kako neko uman rece.

  • @ Vojsije
    Prvi, revnosni vernici su uglavnom u pravu oko ovih drugih koje uglavnom vodi ambicija, slava, pohlepa, neuroza, manija i genijalnost. Ali i tu kod drugih ima toga sto vi kazete, nadahnuca Bozijom vizijom.
    Cudni su putevi Boziji 🙂

  • DIVAN TEKST – ovo je ono ocemu sam pokusavao u prethodnim komentarima na temu duhovnosti da ukazem – moliva i ljubav ne idu zajedno sa vikom i ljutnjom, a dosta „vjernika“ propovijedaviku i ljutnju na „nevjernike“… ne mogu da shvatim da neko moze da poredi pahomija, kacavendu i artemija sa Vladikom Nikolajem???!! To je uvreda za Nikolaja – sta je sledece, porediti ih sa Pavlom? Bolje bi bilo priznati da niko nije savrsen, pa ni SPC, i ocistiti zito od kukolja, pa makar i u sopstvenim redovima, a ne zataskavati do „zastarevanja slucaja“. a posle ignorisati kad neko spomene to zataskavanje, i da nije bas sve sjajno i bajno i savrseno u SPC, kao sto nije ni u nijednoj drugoj religijskoj organizaciji.. ali ovaj teskt je zaista divan, i cak i neverujuci mogu da prihvate neke dijelove ovog teksta, narocito o spoznaji da niko nije savrsen i da je ta spoznaja osnova mirnog suzivota medju ljudima

    1. Gospod sve neizrecivo ljubi. On zna ciljeve svemu i rokove svemu. Radi nekog budućeg dobra On je dopustio ovo stradanje. Ja to ne mogu shvatiti ni prekratiti. Ostaje mi samo molitva i ljubav.

    2. Vi možete pomoći samo molitvom i ljubavlju. Ljutnja i vika na bezbožnike ne popravlja stvar.

    3. Poprište duhovne borbe svakog čoveka jeste, pre svega, njegovo vlastito srce.

    4. Saznanje vlastite krivice je neophodan uslov za mirne odnose medju ljudima.

    5. Čovek koji nije opitom poznao realno postojanje duhovnog sveta, u stanju je da taj svet poriče zato što ga ne poznaje.

  • U jednom zabavnom filmu glumac Dragan Jovanović kaže „…ALA SE UVALIH…“

    Poštovana gospodo, nijedan moj komentar nema za cilj da vredja bilo čija uverenja, pogotovo religiozna, niti ima za cilj da utiče na promenu istih. Moja duhovna stvarnost i duhovno iskustvo odraz su realno doživljenog i očigledno se razlikuje od onoga u šta verujete i o čemu ste, koliko mogu da zaključim, samo čitali, ali ne i doživeli. Poštujte razlike i nemojte se izdizati iznad drugih i pri tom proglašavati da sve „one druge“ vodi ambicija, slava, pohlepa, neuroza, manija. Imamo i mi vrlina i na njih smo ponosni, a njih „reklamiraju“ i dubokoumne knjige.

  • Aleksandre, nemoj shvatiti nista licno i vec si na duhovnom putu. Sto bi neko rekao, ovo ti je svojevrstan opit duha, gde vezbas oprastanje drugima, smireno srce, razumevanje i skromnost uma, shvatanje da malo toga znas iako si puno toga realnog doziveo.

    I nisi daleko od vere (vera kao stanje, ne misaona vezanost za pojavnost).

  • @Gorky

    Hvala na lepim porukama, ali ne bih da vežbam opraštanje drugima, jer i dan danas trpim što sam „okretao drugi obraz“ i ponašao se tolerantno, sa razumevanjem. Mnogo ih je koji slave slavu, idu u crkvu, defiluju i u tom defileu ubedjuju sebe i druge da su pošteni i dobri ljudi i hrišćani, a od njihovog lopovluka se u ovoj zemlji ne može da živi. A svuda ih ima i u velikom broju, i što je još gore svaki dan ih je sve više. I za sad, koliko vidim, ništa im ne nedostaje. Nešto se tu ne uklapa. Treba se malo spustiti na zemlju.

  • Otac Siluan iako seljak dosta dobro je razumeo postojanje duhovnog sveta ili duhovne strane života zahvaljujući otvorenom i čistom srcu kojeg je imao. To je bio uslov da iskusi blagodeti Svetoga Duha sa Kojim je imao iskustva – Svetlost i ljubav i blaženstvo u srcu.

    Pa ipak, koliko god se nama činilo da je to toliko uzvišeno valja primetiti da je to bio tek početni uslov za duhovno uzdizanje i nadogradnju. Prva iskustva sa Svetim Duhom (odnosno jednim od Njegovih pilara Svetlošću ili Zvukom) jesu potrebna ali nikako dovoljna za onu stvarnu i jedinu težnju svake Duše – a to je ono suštinsko što mi jesmo.

    I pored njegovog dobrog uvidjanja da u čoveku postoji „borba“ pozitivnog i negativnog bio je daleko od sagledavanja da ono najviše božansko ima za cilj samo srce čoveka a ono što je niže prirode ima za cilj ili osnovni pokretač sami um. OPva dva se sreću u čoveku gde ako je srce dovoljno otv oreno da kroz njega teče Sveti Duh onda se pročišćuje i um od svega nepoželjnog.

    Čovek je istovetno gradjen i jedinstveno je biće gledano sa božanstvene pozicije i na potpuno istovetan način se vine u duhovne visine nezavisno da li je jedne, ijedne ili nijedne religije.
    U svim religijama pa u samom ateizmu imamo ljude koji su duhovno dosta visoko razvijeni i to u svim životnim sferama.

    Nema privilegovane nacije, rase, klese ili sledbenika ijedne religije. Kada bi tako nečeg i bilo onda Bog ne bi bio Bog. Koliko je blizu ili daleko Bogu neko pored nas pa makar bio totalni ateista to mi ne možemo znati.

    Jedno je sigurno a to je da je „sudbina“ svakog čoveka da (upo)ZNA Boga. Duša – ono što je svako od nas – postoji i opstaje zahvaljujući bezgraničnoj ljubavi Boga prema Njoj – nama.

    Negirati druge oko sebe ili njihove religije isto je što i negirati sebe ili negirati kreaciju Boga i Njega samog.

  • @Louis

    Ako sam dobro razumeo, pozitivnog i negativnog dva dovoljno dosta visoko razvijeni u samom nezavisno privilegovane nacije, uvidjanja religije blagodeti za duhovno uzdizanje negirati kreaciju , to je bio uslov „borba“ istovetno gradjen, otvoreno pročišćuje visine pilara svetlošću ili zvukom, seljak – svetlost i ljubav ili negirati daleko, onda Bog ne bi bio Bog.

    Nadam se da se i ostali slažu.

  • A.Zlatar,
    Ništa nisi dobro razumeo. Da jesi ne bi složio tekst kakvog si složio, koji iskazuje zbunjenost uma koji u sebi ne može pronaći ono što i nije u njegovom domenu.
    Um može sakupljati spoljašne informacije koje ljudi (posebno intelektualci, da bi se izdigli iznad „proste“ mase i tovili svoj ego) nazivaju znanjem. To su samo informacije. Pravo znanje je unutarnja stvar pojedinca. To je ono što se naziva razumevanjem života. To unutarnje znanje ili razumevanje ističe iz stanja svesti same osobe sa naglaskom da svest jeste duhovna a nikako intelektualna veličina.
    Preporučio bih ti da još jednom pročitaš gore napisano.

    Istina (po bilo kom životnom detalju a naročito kada je duhovna strana čoveka u pitanju) nikada nije stvar dokazivanja već je stvar stanja svesti same osobe.
    Krutost uma drži srce zatvorenim, sprečava da u njega ucuri ljubav a sa time i malo više razumevanja života. Jer, ni ljubav nije intelektualne ali ni emocionalne prirode.

  • @Louis

    Dragi prijatelju, očigledno da ni ti nisi dobro razumeo. BESMISLENOST mog teksta odgovara načinu na koji ti pokušavaš da prikažeš, ili dokažeš nešto što se ne može niti prikazati niti dokazati, a to isto pokušavaš vrlo autoritativno. S druge strane zbunjenost tvog uma ti ne dozvoljava da to uočiš, jer očigledno da to nije u tvom domenu.

    Kad bi se malo spustio na zemlju primetio bi da u ovom svakodnevnom životu, koji nam je neki stvoritelj podario, postoji i te kako ljubavi prema ženi, deci, prijateljima, da postoji potreba i zadovoljstvo u učenju ili možda u otkrivanju onoga što nam je zapisano u umu, da je lepo živeti i uživati u životu. Krutost, odnosno usmerenost tvog uma izgleda da drži zatvorenim tvoj intelekt i emocije, čim si ti zaključio da ljubav nije emocionalne prirode, ili šta si već zaključio, stvarno ne znam.

    Ali, ne zaboravi da je i mene, kao i tebe stvorio isti stvoritelj, pa ako ne uvažavaš ovu činjenicu, onda si u sukobu sa onim što si napisao u poslednja tri pasusa.

  • Zakljucio bih da je jedino pokojni monah Siluan znao o cemu i sta prica. Ostali, uz postovanje vasih licnosti, nisu ni logicni ni sinhronizovani sa raznim konceptima koje slobodno mixaju, pokusavajuci da iznesu svoju Istinu na bazi sopstvenog autoriteta, koji je mali, ako se slazete. Slusajmo starije, ima razloga za to.

  • Najveća vrednost života i jeste u tome što svako jeste u pravu i niko istovremeno nije u pravu.
    Zašto?
    Zato što svako jeste u svom trenutnom razumevanju života i to je njegova „kuća“ gde se oseća sigurnim i „celovitim.“ Već koliko sutra kada nadraste to stanje svesti (razumevanja) sam će potražiti izlaz oniloko hrabro i odvažno koliko ima potrebe.
    Jednostavno svako je od nas u prolaznom razumevanju koje se stalno iz minuta u minut iz iskustva do iskustva menja i dogradjuje – stotinama hiljada života. Jer, svest je jedina veličina po kojoj se razlikujemo – što nikako ne kaže da je iko viši ili niži, bolji ili gori. Svako ide napred ka jedinstvenom cilju.
    Postoji mali problem što intelektualna elita prihvata da je um početak i kraj, krator i nosioc ne uvidjajući da je um samo moćna „mašina“ ili izuzetan kompjuter. Tome su doprinela i brojna učenja sa Istoka naročito ona koja su širila TM.
    Mi kao Duša ekspanzijom svesti polako ovladavamo tom moćnom mašinom i lagano duhovno dozrevamo. Kada njime ovladamo onda stašemo da prihvatimo kvalitete Svetoga Duha koji je Reč Božja i kreator svega.
    Izvini na moju „autoritativnost“ samo priznajem da ovo što si bio sklopio, zaključio bih, izvlačenjem reči iz mog teksta i slažući ih ne govori niti o meni niti o mom tekstu.

    „@Louis
    Ako sam dobro razumeo, pozitivnog i negativnog dva dovoljno dosta visoko razvijeni u samom nezavisno privilegovane nacije, uvidjanja religije blagodeti za duhovno uzdizanje negirati kreaciju , to je bio uslov „borba“ istovetno gradjen, otvoreno pročišćuje visine pilara svetlošću ili zvukom, seljak – svetlost i ljubav ili negirati daleko, onda Bog ne bi bio Bog.

    Nadam se da se i ostali slažu.“

    Emocije je dobro razviti u jednom periodu našeg življenja u nižim svetovima jer će nam one omogućiti mnoga neophodna iskustva. Intelekt odnosno karakteristike i moguićnosti uma jeste dobro razviti jer će nam i on dati mnoga životna iskustva. Ali dodje dan kada sve više uvidjamo da emocije trebamo polako stavljati pod sojom kontrolom, um takodje inače će nas razularene pasije mleti svakodnevno. Tada se probija onaj najviši oblik ljubavi o kojem je govorio Stari Siluan. To je ljubav koju smo vekovima tražili i to je ljubav kojoj će nas odvesti ljubav prema deci, ženi, naciji i celoj populaciji života ove planete.
    Izvini za moje bezumlje.

    Viktore,
    nesporno je da je Starac Siluan dobra inspiracija za duhovnu nadogradnju i gledano sa nešg stanovišta rekao je mnogo. Medjutim, njegovo iskustvo sa Svetim Duhom (Svetlošću) i ljubavi u srcu danas ima na hiljade ljudi širom sveta i u svim religijama ali i medju ateistima. Njegovo objašnjavanje mnogo toga je ipak daleko od potrebnog nivoa kojem teži svako od nas kao Duša. Kao čovek čistog srca dobio je iskustva ali je na njih gledao i teoretisao sa pozicije koju nije mogao nadrasti jednim jedinim skokom.
    Naš cilj je mnogo višlje i to daleko iznad shvatanja i poimanja današnjih mnogih učenja i religija.
    Uostalom, zašto bi iko trebao i da sluša moje reči. Neka svako sluša čežnju svog srca i naći će se tamo gde trenutno pripada. To je sasvim dovoljno da se svi osećamo najsrećnijim.

  • Izvlačenje iz konteksta svake desete reči nije imalo za cilj da govori o sadržaju (temi) „časa veronauke“ već o načinu na koji se ta tema od strane „učitelja“ prenosi „pažljivim polaznicima“. U prevodu, „ja sam to video, čuo, osetio i to je BESPOGOVORNO tako, i nikako drugačije“, a inače sve može a i ne mora, možemo da budemo vernici, a i ne moramo, možemo da osetimo ali i nije bitno. I važno je životno iskustvo, ali nije neophodno, i važno je vreme u kome živimo, i da li volimo, ali to nije osećanje, to je ljubav koja nije ljubav, već je to spoznaja koja nije zapisana već je unutra, u srcu i perikardu, i sa njime u plućima i jetri.

    Ali, što je najvažnije TO JE TAKO, to je suština, to čovečanstvu nije poznato ali je tako, svrha Bog-Čoveka je to i tu nema zbora.

    TO, REČENO NA TAKAV NAČIN, kao da je autor išao do onog sveta i vratio se nazad, a usput pokupio svo znanje ovog sveta, a prethodno sedeo uz božije skute, i lebdeo na krilima svetog duha, ne mogu da prihvatim. Mnogo mi liči na situaciju – da u tekstu nedostaje (ali će biti naknadno objavljen) broj žiro-računa i da je dobrovoljna obaveza uplatiti prilog, što veći to bolji.

  • @ Louis
    Ipak bi se drzao reci oca Siluana koje su jedinstvene i konzistentne, pre nego niza slobodnih asocijacija. Ucenje oca Siluana je deo jedne dokazane i proverene tradicije, kako na Istoku, tako i na Zapadu, i nije bitno da li je neko pravoslavac, katolik ili protestant ako govori o istom.

  • @ Aleks – ne shvatam ljude koji nesto preziru a opet se bave time – u cemu je poenta, molim pojasnjenje? Samo pokusavam da shvatim, zastose baviti temama koje me ocigledno ne zanimaju i koje me uznervoze (sudeci po komentarima gore iznad)? Ja obicno ne reagujem ovako ostro, ali govor mrznje tipa „da u tekstu nedostaje (ali će biti naknadno objavljen) broj žiro-računa i da je dobrovoljna obaveza uplatiti prilog, što veći to bolji“ – ta vrsta govora mrznje me bas iziritira, jer Basta je neprofitni blog, kao sto pise u opisu istog… samo opusteno 🙂

  • @Cyber

    Daleko od prezira, mržnje, nervoze ili bilo čega negativnog. Pisanje @Louisa me podseća na propovedanje, novu veru, gurua i slično, jer sve objašnjava „argumentovano“ i kao doživljeno. Zato i poruka o sličnosti sa novim religijama i vodjama, koji obično traže dobrovoljne priloge. Naravno, bez uvrede. Inače, tema je zanimljiva i nadam se da ne postoji „nervoza“ sa druge strane od drugog mišljenja.

  • I da ne ostane nedorečeno: Mnogo je dobrog rečeno po pitanju verovanja, pogotovo u komentarima @Louisa, i ne samo verovanja već i života i postojanja uopšte, ali moji komentari se odnose na sledeće rečeno:

    „..Postoji religija koju sledim. Da Religija. Ono što ljudi nekada nisu mogli shvatiti moralo im se reći da tako moraju da se ponašaju..“

    „…Ono što čovečanstvu nije bilo poznato, a nije ni danas, jeste da je u svakom trenutku postojanja čovečanstva postojao i po jedan od njih koji je posedovao najviši nivo svesti tzv. Bog-Svesti. Nekada su takvi pojedinci istupali u javnost ili su isturali druge koji su duhovno uznapredovali da bi masu čovečanstva preusmerili, usmerili…
    Svrha Bog-Čoveka je bila da, izmedju ostalog, pomogne pojedincima koji su duhovno dovoljno napredovali da i sami dosegnu Carstvo Boga što je ujedno visoka svest, božanstvena ljubav, duhovna sloboda, mudrost i pravo znanje.
    I nekada i danas, naročito danas, takav pojedinac podučava ljude posredstvom snova, intuicije i naizgled slučajnih dogadjaja…“

  • Sta je sporno u tome ako nove religije traze dobrovoljne priloge ako i stare jednim delom zive oo istih ?

  • Meni su Louis-ove teze poznate i svode se na new age koncepte, gde se mešaju neke stvari kao što su astralna ravan i Sveti Duh. Pa u tom smislu bih dao jedno pojašnjenje oko dve stvari:

    1. Sveti Duh se pojavljuje voljom Božijom, i ne može se voljom čoveka prizvati. Nigde se u svetim knjigama ne tvrdi da on prožima ceo svet i da je svuda prisutan kao stalno stanje.

    2. Ne posvećujte pažnju snovima, jer su oni refleksija astralne ravni, koja je fluidna, nepouzdana i puna svakakvih entiteta. Čak i kada imate proročke ili zastrašujuće snove, nekome se i to desi, ne pridajte značaja tome, jer je to sfera koja vas zavodi. U pravoslavlju se ne daje značaj snovima, jer se zna njihova podloga. Čak i kada se dese neki snovi koji su u vidu objava svetitelja ili andjela, potrebna je procena mudrih i prozorljivih monaha od koga snovi dolaze, da nisu prelast (obmana Nečastivog koji ima moć u nekim prilikama da se prikazuje u vidu andjela, bogova, svetitelja itd).

    Mnoge neohrišćanske sekte kao što su masoni, rozenkrojceri, teozofi, antropozofi, itd su rado mešali delove iz hrišćanstva sa okultnim stvarima, praveći kolaž teorija koje su naizgled bile privlačne savremenom čoveku. A stvar je vrlo jasna, hrišćanstvo je odavno definisalo neke stvari onakvim kakve u biti jesu, i jedino ih naše neznanje ne prihvata. Savremenom čoveku je lakše da se bavi lakim konceptima nego da prihvati odgovornost za svoje postupke.

  • @Zlatko
    „Liturgija je proces u kome se kroz sam ritual, molitve i veru Sveti Duh spušta na vernike.„. „Sveti Duh se pojavljuje voljom Božijom, i ne može se voljom čoveka prizvati.„
    Nisu li ove dve vase recenice u suprotnosti ?

  • Nisu u suprotnosti 🙂

    Sveta Vatra se pali dejstvom Svetog Duha. I ona predstavlja objavu – dokaz prisustva Božije milosti u pravoslavnoj veri.

    Isto tako, Sveti Duh se kroz molitvu spušta na vernike po Volji Božijoj jer se vernici mole a Gospod ih daruje svojom milošću. Sad, liturgija mora biti pravilno izvedena, u skladu sa od davnina propisanim pravilima, a dejstvo Svetog Duha ne osećaju svi, već svako po stepenu svoje vere, čistote i revnosti. I ono što ljudi često ne razumeju, negativan lik i delo popa privatno, nisu prepreka za spuštanje Svetog Duha ako se liturgija pravilno sprovodi, jer se Sveti Duh ne spušta voljom sveštenika, nego na molitve vernika i voljom Gospoda da pruži pomoć ljudima.

    Mislim da treba reći i sledeće, čisto da se bolje razumemo. Mnoge ćete videti u Crkvama da se klanjaju i mole, a da nisu dobili ni osetili blagodet Svetog Duha jer nisu svojom grešnošću zaslužili blagodet. Medjutim, i to je bolje nego ne ići u Crkvu, jer iako neko ne oseća Sveti Duh, on deluje, i vremenom može svojim delovanjem da dovede čoveka u stanje prepoznavanja dejstva i pokajanja, ukoliko je čovek bio revnostan i požrtvovan.

    Pravoslavlje je vrlo jednostavna i odgovorna vera, samo zahteva jedan jednostavan proces učenja osnovnih postulata i mnogo prakse. Nakon toga, nećete morati da pitate, već ćete i sami znati 🙂

  • Poštovani sagovornici, obično se ne volim pozivati na pojedine izvore saznanja, naročito ne kada je u pitanju diskusija na području religije. Medjutim, danas sam čitao izvesni tekst o Svetoj Terezi iz Avila pa potražih na Googlu nešto o njoj. Tamo kaže da su je pojedina starija sveštena lica plašila govoreći joj da su njena iskustva delo demona. Drugi su je smirivali i podržavali u nastojanjima da duhovno uznapreduje govoreći jopj da se ne brine jer Sveti Duh već radi u njoj i kroz nju.
    Hoću reći da su dobra razumevanja sveprisutnosti Svetog Duha uvek postojala kao i isključivost sa druige strane. Tako je i danas.
    Praktično se mi nikada ne borimo sa stavovima, shvatanjima i razumevanjima drugih već jedino sa svojim stavovima koji nas uglavnom koče. To je uvek naš vlastiti i ne-fleksibilni um.
    Rekoh, bar mi se čini da jesam, da nije moja namera da razbijam ičiji koncept shvatanja, verovanja, poimanja budući da svet svakog od nas funkcioniše u skladu sa ličnim verovanjima (stanjem svesti) i ako iko ima moć da tu svest i samo verovanje promeni onda je to sama osoba. To je jedina stvar na celom ovom svetu i u svim drugim, koju može i ima prava menjati sama osoba. Svaki pokušaj sa strane, pa makar i na bolje, po Zakonu Svetoga Duha je nasilje.
    Otuda, ako je moj sagovornik srećan svojim izborom, svojom religijom, nema potrebe da bude iritiran. Pa ipak, to što će nekoga neke stvari iritirati nikako ne znači da ja trebam prestati da volim saznanja do kojih sam došao niti da ih ispoljim ako je neko voljan da ih čuje. Šta više, moja je podrška svakome da ostane u okviru svojih saznanja i verovanja ako se tu oseća srećnim i smirenim.
    Oni drugi, koji u sebi imaju osećaja da im još nešto nedostaje u procesu njihovog vlastitog kreiranja ličnog mozaika razumevanja voljan sam reći koju reč jer im možda može poslužiti.
    Niko od nas nema tapiju na istinu.
    Ono što odbijamo shvatiti to je da za razliku od fizičkog i mentalnog sazrevanja proces duhovnog sazrevanja traje hiljadama i hiljadama života. Ja ne mogu ubrzati taj proces ni kod koga ali ga niko drugi neće moći usporiti. Ja neću moći vući druge da menjaju svoje vidjenje, jer mi to nije namera, ali ih niko neće moći kočiti u tom pravcu. Zato je najbolja sloboda koju svako treba da uvažava. Čak i u okviru iste religije poimanja iste i poimanja Boga jesu različita.
    Negde 1995/6 godine u Novostima je jedan psiholog nazivao Isusa i Svetog Pavla padavičarima. Nisam sledbenik Hrišćanstva ali znam da je taj psiholog u velikoj zabludi. Jer, razlog zašto ih je nazivao padavičarima je upravo taj što su putovali višim i najvišim svetovima kada su njihova tela ostajala ovde – proces kojeg je dotični psiholog video kao padavčarstvo.
    Ovo navedoh jer su ove dve figure duhovni velikani. Medjutim, bila bi nepravda prema današnjim generacijama da je Bog na njih zaboravio pa ih ostavio bez svežih učenja i bez mogućnosti da nadju najkraći put do srca Njegovog.
    Kada sam svojevremeno, pre tridesetak godina, uzeo proučavati Bibliju strašno mi se dopao stih iz Starog aveta koji je rekao: „Pametan čovek uči i od mudraca i od ludaka a onaj drugi ni od koga.“
    Kada je negde 1992/3 na TV Politika tekla emisija o telepatskoj komunikaciji na relaciji Moskva – Beograd, obratio sam se voditelju S.Stojiljković jednim kratkim pismom. Objavio ga je u Popitici pod naslovom „Tajni apsolutno nema.“ U pismu sam rekao nekoliko reči o duhovnoj Svetlosti.
    Ubrzo me potražio jedan student medecine i ispričao: „Politiku nikada nisam čitao ali toga dana bivam podstaknut da je otvorim. Tamo gde sam otvorio pojavio se pred mojim očima tekst „Tajni apsolutno nema.“ Pročitao sam ga i danima opsedao Politiku da dobijem tvoju adresu. Pravi razlog je taj što sam imao iskustvo sa jakom belom svetlošću u predelu čela a bio sam prožet i jakom ljubavi. Moji profesori su mi rekli da sam zreo za mentalni instituciju tako da sam već dve godine zapustio studije.“
    Objasnio sam mu da je dobio najveći blagoslov kojeg bi svako poželeti mogao. Da nije on za mentalnu instituciju već neko drugi. Dobio je iskustvo koje je zaslužio svojim vrlinama i svojom ljubavi prema životu.
    Objasnio sam mu kako nam Sveti Duh pomaže u svakodnevnom životu pa mi je u narednom vidjenju ispričao: „Bio sam pred kabinetom da polažem ispit. Odjednom mi je koleginica prišla i pitala, „Po čemu se razlikuju već gotovi lekovi od…“ Budućiu da sam to pitanje preskakao jer je lagano ovoga puta na brzinu ga pročitah. Kada sam izvukao cedulju sa pitanjima video sam baš to pitanje na čelu mojih pitanja. Shvatio sam na osnovu tvog objašnjenja da je sveprisutni i sveznajući Sveti Duh preko pitanja koleginice hteo da mi pomogne. Jer da nije bilo tako pao bih na tom ispitu…“
    Danas je to specijalista i to veoma uspešan koji na poslu prepoznaje pomoć sveprisutnog i sveznajućeg Svetog Duha i ima izvanredna iskustva.
    Ali evo i jednog stava ovdašnjih pravnika lista 24sata. Pre tri dana poslah mali oglas otprilike ovako; „SVETLOST I ZVUK Svetoga Duha sa duhovnim vežbama i snovima podižu svest i pomažu u rešavanju svakodnevnih problema.“ Bio je dodat datum i mesto prezentacije. Dobio sam odgovor iz lista 24sata da ne mogu objaviti oglas takve sadržine jer mogu biti tuženi. Dali su predlog da može biti oglašeno ali samo ako izostavim reči Sveti Duh i snovi.
    Zvučao ja autoritativno ili ne nije moje da skrivam istinu i da je izobličujem zbog neshvatanja drugih. Jer, svaki čovek ako izvodi duhovne vežbe sa ljubavlju može lagano otvarati svoje srce prema Svetlosti i Zvuku Svetoga Duha kada će biti pročišćavan i uzdizan. A snovi jesu tajni prolaz do najviših stanja svesti, ljubavi i samog Carstva Boga.
    Znate, istina će uvek nekog obradovati a nekog iritirati. Najveći broj ljudi oko nas će je ignorisati a neko će je prepoznati i prigrliti.
    Bog nikada nije zatvarao vrata prema Njegovom Carstvu. No, to su vrata koja nikoga ne vuku na silu. Jednostavno su otvorena.

  • @ Louis
    Grubo rečeno, i narkoman voli svoje iskustvo sa drogom, pa iako uživa u njemu to nije dobro za njega. Senzacije svetla i zvuka o kojima govorite su najčešće prelasti. Kada vam se to desi, preksrstite se i pomolite u sebi. Vremenom će vam te senzacije nestati, budete li to uporno radili, pa ćete shvatiti da to nije Sveti Duh.

    Postoje ljudi koji imaju u svom biću astralnu pukotinu kroz koju entiteti podnebeskog sveta prodiru stvarajući čoveku senzacije nalik vašima, igrajući se sa njim kroz koincidencije, intuicije, različite senzacije, proročke snove, bljeske vidovitosti, itd, ali je sve to anomalija, a ne viši duhovni stepen. Monasi često iskuse takva stanja, pa vrlo oprezno gledaju da ih preispitaju, od koga dolaze. Vi ih prihvatetate zdravo za gotovo, kao dar, ali se ne pitate čiji?

    Dohgadjaji o kojima pišete, dešavaju se mnogima, oni koji znaju o čemu se tu radi beže od njih svesno, oni koji to ne znaju, sve su zavedeniji igrom koja im se nudi. Neka vam ove reči i objašnjenja ostanu u memoriji i svesti, možda jednog dana uhvatite tu nit i otkrijete gde ste i skim ste. Recimo da vam ovo govorim iz prethodnog iskustva, ne prethodnih života, koji ne postoje, što je i Dalaj lama lepo objasnio u svojoj autobiografiji, ali zanesenjaci to ne prihvataju, verujući da odgovornost sadašnjeg i jedinog života mogu da prebace u budućnost ili da opravdaju sebe kroz prošlost.

  • Mislim da ni Zlatko nece tvrditi da je laz Teslino iskustvo sa nekim `napadima` svetlosti. Mozda se i on mogao izleciti sto tabletama sto molitvama. Bilo koje negiranje drugacijeg puta (a mislom da je Zlatko u ovom komentaru prvi put dosao na ivicu toga) moze biti ili nesigurnost u snagu svoje vere ili netolerantnost prema drugacijima . Gledano s pravoslavnog gledista Louis izgleda kao da je licno antihrist seo za tastaturu i odvraca stado bozije od pravog puta. Ali zasto bacati kanjenje na njega ? Isus je dobrovoljno otisao u pustinju da proveri snagu svoje vere znajuci da ce ga tamo djavo iskusavati. Sveti oci,na koje se toliko pozivate ili su dali svoje zivote za veru ili su se odrekli svega zemaljskog zbog nje.Nisu sedeli sa istomisljenicima i velicajuci svoje predhodnike postajali veci u svojim ocima. Ne brinite pravoverni , djavo ako postoji danas nije medju nama . Mi smo vec njegovi ( po vasem misljenju)kod nas nema sta da trazi , on se verovatno uvukao u vase redove da vas skrene s pravog puta.

  • Stvarno bi komentatori trebalo da se drze teme i mudrih reci monaha Siluana a ne svojih teorija. To bi trebalo da bude cilj texta a ne teorije i oglasi komentatora. Izasli ste iz teme.

  • Vojsije, Vojsije, niste vidoviti, ne pogadjate moje misli. A nemate ni potrebe za gatanjem, jer ono što mislim kažem vrlo precizno.

    Netolerantnost koju mi pripisujete stoji, ali kao odnos prema nekim učenjima i idejama, ne prema ljudima i njihovom pravu da misle i delaju na sebi svojstven način. Na primer, zaista mislim da gospodin Louis ima najbolje namere, baš kao i vi, ili neki drugi komentatori, i naravno da ne mislim da je antihrist bilo ko od vas, što nijednom rečju nisam rekao.

    Ono na šta skrećem pažnju su uticaji na koje ukazujem i mogućnost da razmislite o nekoj ideji koje se držite, o tumačenju koje ne stoji, ili dogma a za koju mislim ili tvrdim da ima svoju pozadinu i da nije ispravna, u nekom teološkom smislu. U svakom slučaju, moja namera je da vam neke stvari iznesem spram svog iskustva i znanja, a vaše je da se sa tim složite ili ne, ili da iznesete svoju misao, što na primer neki komenatori i čine.

    Netrpeljivost koja ponekad isijava protiv pravoslavlja u nekim komentarima je refleksija neznanja i stereotipa koji su izgradjeni prema hrišćanstvu generalno. I što se neko trudi da to pojasni, otpor je sve veći, a vi razmislite zašto 🙂

  • @Zlatko
    `Netrpeljivost koja ponekad isijava protiv pravoslavlja u nekim komentarima je refleksija neznanja i stereotipa koji su izgradjeni prema hrišćanstvu generalno. I što se neko trudi da to pojasni, otpor je sve veći, a vi razmislite zašto :-)`

    Ko ? Jel` ja? 🙂
    Ja sebe smatram pravoslavnim !

  • @Louis
    „…Nisam sledbenik Hrišćanstva ali…“ ? Odakle potiče napisano u dosadašnjim komentarima?

    @Zlatko @Louis
    Sve što ste rekli do sada – da li je pročitano (Biblija, duhovne poruke) i prihvaćeno sa Vaše strane, da li je lično doživljeno ili je Vaše lično poimanje.

    Nadam se da ova pitanja nisu suviše lična da bi se na ista odgovorilo, ako jesu neka ostanu bez odgovora.

  • Zlatko,
    Da li imate neki savet kako privoleti nekoga sa kim zivite da postane „pravi vernik“? Ne znam da li je ova formulacija ispravna, pokusacu da objasnim. Kada kaže da veruje u Boga, a pri tom ne ide, ili vrlo retko ide u crkvu, često kritikuje sveštenike, stalno se ljuti na ove i one političare…da li mu je potrebna pomoć i kako je pružiti?

  • Poštovani Zlatar,
    nijedno od pitanja nije suviše lično ali pitam se da li bi moji odgovori stvarno nešto promenili. Bojim se da neće. Reći ću da ono što govorim u skladu sa time i živim. Da bi to bilo ilustrovanije preporučio bih da pogledaš konverzaciju u blogu Tramvaj bez vozne karte.
    Svako ko kaže da razume kazivanja Starca Siluana onda ih treba živeti u praksi. A šta je to u njegovim kazivanjima što je za mene nenadmašno i važnije od njegovih drugih uputstava i tumačenja?
    To je da se srce mora držati čistim svojim rečima, delima i mislima.
    Kako se to čini?
    Već je rekao da druge ne treba napadati rečima, delima ili mislima, živeti častan i pošten život. Šta to znači?
    U prvom redu da se sve što se uzme mora se adekvatno platiti. Ako mi ne platimo onda će sigurno morati neko drugi.
    Ko?
    Najverovatnije neko ko najmanje ima. Neko ko ima manje i od nas samih.
    Ako ne živimo u skladu sa prihvaćenim učenjnima ili religijom onda pitajmo se šta je to što smo iz njih naučili? Rekao bih ništa sem da se intelektualno nadmećemo pokazujući drugima kako smo pametni ili pametniji od drugih.
    Stalno govorim da intelektualno znanje jeste uglavnom samo spoljašna informacija koja može biti pogrešna. Ono što stvarno jeste znanje to je ono što je u nama, to je naše lično razumevanje, to je naša unutarnja svest koja je duhovna veličina.
    To naše unutarnje je ono što mi jesmo i što je naše.
    Otuda, da bi neko bio blizak Bogu nije neophodno da bude sledbenik moje ili bilo čije religije. Može biti i ateista. Jer, ono što nas čini bliskim Njemu to je naša ljubav u srcima našim prema životu, prema bližnjima i prema sagovornicima…
    Da bi neko bio siguran i znao i razumeo trenutak neophodno je da otvori svoje srce prema Toku Svetoga Duha.
    Nisam sledbenik Hrišćanstva ali znam da ta religija, kao i druge, mnoge ljude čini srećnim jer se u njoj najbolje osećaju. Sledim svoju zato što ona mene čini srećnim. Zato što me uči da volim i poštujem i ljude drugih religija i zato što me moja religija uči totalnoj odgovornosti…. U njoj se prestaje verovati a počinje znati.

    @Zlatko
    Šta bi ti rekao na tvoj vlastiti komentar ili savete koje si mi uputio? U kojoj meri veruješ da su ispravni?

  • @ Aleksandar Zlatar

    Prvo negirano, delom malo čitano, a onda doživljeno i kroz praksu utvrdjeno 🙂

    @ Snezana

    Molite se sa puno ljubavi za svog bližnjeg, to je jedino ispravno. Kada vas pita, dajte mu savet i objašnjenje, ali mu ne naturajte bilo kakav stav ili način ponašanja. Nijedna sholastička rasprava ili ubedjivanje nema tu snagu kao predana molitva, jer reči ne mogu da deluju tako kao Volja Božija prizvana vašom ljubavlju i molitvom. 🙂

    @ Louis

    Verujem, inače ih ne bi ni napisao.

  • @Louis

    Vrlo su nam bliska razmišljanja (da ne kažem religije) po mnogo čemu do sad izrečenom. Medjutim, ima stvari koje su, po meni, „deklerativno“ rečene i kod tebe ali i u Zlatkovim komentarima:
    @Louis: „……To je da se srce mora držati čistim svojim rečima, delima i mislima….“ (najvažnije kod starca Siluana)
    @Zlatko „……(Savremenom čoveku je lakše da se bavi lakim konceptima nego).. da prihvati odgovornost za svoje postupke….“

    Lepo rečeno, ali mislim da oba komentara imaju nešto zajedničko, što ih čini „deklerativnim“: Ako se srce „ne drži“ čistim (rečima, delima, mislima) čovek bi trebao da bude SVESTAN toga, i da prihvati odgovornost za svoje postupke, i naravno pokuša da se vrati na put „čistoće“. Pitanje je – ko je toga svestan? Ako nije svestan neće ni pokušati nešto da promeni, što znači i da neće prihvatiti odgovornost za postupke.

    Iako postoji opšti koncept i nesporan je po pitanju čistote reči, dela i misli on se teško, po mom mišljenju, primenjuje u individualnim vrednostima – jer čovek postupa u životu onako kako misli da treba da postupa. Ako svojim postupanjem ostvaruje i postavljeni cilj, teško da će se preispitivati, a možda je taj cilj ostvaren „nečistim“ delima. Ne postoji „opšti merač“ (osim državne regulative) koji će zazvoniti na uzbunu kad se u postupanjima čoveka predje granica izmedju dobrog i lošeg. Komšija će vam oteti deo imovine i po vašim (i opštim) kriterijumima trebao bi da bude svestan svog dela, da se pokaje i prihvati odgovornost za postupak, medjutim, po njegovim kriterijumima u svojim postupanjima on ne vidi ništa loše, jer takav mu je „stil života“. Isti ide u crkvu, slavi slavu, nosi brojanicu i sl. „Komšija“ je u ovom našem društvu zaista mnogo.

    Što se tiče komentara postavljenih na temu *Tramvaja delim mišljenje sa Zlatkom. Rasprava o obavezi kupovine vozne karte je „šarmantna“, ali bi ceo sistem onda trebalo staviti pod lupu, pa predlažem da Zlatko obradi temu kroz knjigu Arčibalda Rajsa, jer je zaista poučna. Što se tiče *uzroka-posledica* mislim da postoji ravnoteža u mnogim stvarima, ali ne i na način kako si komentarisao.

  • @ Aleksandar Zlatar

    Sve je „deklarativno“ ako iza ne stoji praksa. Zbog toga i postoji religija, jer ona omogućuje praksu koja čoveka „vodi“. Ne postoji umno spasenje, niti odluka koja će ti promeniti život ili spoznaja koja će te učiniti duhovno uznapredovalim. Sve su to mnogorečja, prazne reči. Stoga je bitno obavljati verske radnje, jer se kroz njih napreduje, neko brže, neko sporije a neko ostane zauvek „komšija“.

    Bilo koju veliku religiju da uzmeš da upražnjavaš, ništa u njoj nećeš razumeti dok ne budeš uronjen delima i životom svojim u njoj. Pravoslavlje na primer „čisto srce“ gradi postepeno kroz veru, pokajanje, ispovedanje, liturgiju i bezgrešan život. I ono ga napravi takvim, ali bez umovanja, već kroz mukotrpan rad, molitvu i veliku odgovornost prema obavezama. A to je ono što ljudi izbegavaju, lakše im je da pročitaju par nadahnutih new age knjiga i da pomisle da su stigli na kraj puta, da su razumeli, i da će razumevanjem očistiti svoj duh i svoje srce. Razumevanje je samo jedan deo priče, ima još drugih stvari da se uradi.

  • … mogu pomoci samo molitvom … i ljubavlju …. da … ne vikati … ne ubedjivati … da … jednostavne reci … velika obaveza … molicu se … za mamu, tatu, brata, ceo svet …. ma koliko me oni lemali …. molicu se …

  • …da verujuci se razumeju, bez puno price, a Arhimandrit pri susretu sa nama…posto je bilo i slaboverujucih tu..rekao je :“reci mi kako zivis, i recicu ti koliko verujes“. Zbogom.

Ostavite komentar