Boško Obradović
Udbaško praunuče ili tajna istorija Porodice koja vlada Srbijom
Ko vlada Srbijom. Ko su vladari iz senke koji tajno vladaju našom zemljom. Odakle su potekli. Porodice vlasti, ali čije.
Iz ove Porodice do naših dana regrutuju se glavne društveno-političke snage koje zaposedaju sve vodeće funkcije u našoj državi. Oni su na svim rukovodećim mestima u politici, ekonomiji, kulturi, medijima… Van Porodice nema socijalnog uspeha, pozicije, moći, vlasti. Zato u Srbiji nije i neće biti promene dok sa istorijske pozornice ne bude sklonjena Porodica, upravo ona koja je uvek korak ispred istorijskih promena. Zato je glavno pitanje svih pitanja za Srbiju danas – šta Udbaška Porodica planira da ponudi kao alternativu samoj sebi u budućnosti?
Kako je sve počelo u Srbiji?
Rodonačelnik ove porodice ujahao je u Beograd 1944. godine, zacarivši se kao Nova Vlast, iako ovaj teroristički režim nije bio izbor srpskog naroda već naših zapadnih saveznika.
Prvo što je učinio rodonačelnik Oslobodilac bilo je zaposedanje vile na Dedinju. Tog trenutka formirana je Crvena buržoazija i osnovana Porodica. A onda je počeo višedecenijski sistematski teror, zastrašivanje, cenzura, otimačina, cepanje srpskih zemalja, jezika, Crkve, nacije… i paradoksalno i neverovatno – saradnja ove Porodice sa NATO-paktom i obaveštajnim službama i ambasadama raznih zapadnih zemalja.
Ova Porodica je stvorena u bratskoj krvi, a njeni zapadni sponzori do dana današnjeg nisu je ostavili bez podrške, i zato se ona ne može i neće povući bez velikih istorijskih potresa.
Porodična istorija i vladari iz senke Srbije
Najstariji sin ove Porodice, po nepisanom porodičnom naslednom pravu, postao je socijalistički direktor velikih državnih firmi. Rođen, odrastao, školovan, pripremljen, postavljen od strane Porodice – prebacivan je potom sa jednog na drugo direktorsko mesto, stekao sve veze i iskustva vladanja koje Porodica decenijama razvija. Šta je za njega bilo da na vreme promeni političke boje i da, prema Porodičnom dogovoru, krajem 80-ih postane opozicija sopstvenom ocu? Pritom, on je najbolje znao kakva se socijalno-ekonomska transformacija našeg društva sprema i prirodno bio prvi koji će fabriku na čijem je čelu, pošto je iz direktorovanja izvukao sve što je mogao, najpre uništiti, pa potom privatizovati i na privatizaciji se pojaviti kao Novi Vlasnik.
Od kapitalne političke funkcije u socijalizmu preko noći stiže se do vlasnika krupnog kapitala u demokratiji. Još je najbolje da se sinovi na vreme podele na dve strane, pa jedan u režim, a drugi u opoziciju, jedan u tajkune, a drugi u političare. Obojica krupni kapitalisti i političari, Nova buržoazija, igraju se stranačkih protivnika i besprekorno čuvaju jedan drugog i zajedničkog im oca Porodice.
Unuk kao alternativa Ocu i Dedi
Dok se mi nosimo sa Ocem i Sinom ove Porodice u komunizmu, socijalizmu i postsocijalizmu ili novoj demokratiji, Porodica školuje svoju unučad na Zapadu. Dok nas pola veka uče šta sve ne valja na Zapadu, svoju decu školuju upravo tamo. I to ne samo oni koji su diplomatski predstavnici naše države u inostranstvu, nego i brojni članovi Porodice u Srbiji šalju svoju decu na školovanje u najprestižnije svetske univerzitete.
I, neverovatnom slučajnošću, u istorijskom trenutku kada srpski narod odbacuje socijalizam i okreće se zapadnim demokratskim vrednostima – pojavljuju se naši ljudi, stručnjaci koji su školovani na Zapadu i koji najbolje poznaju načine kako da izađemo iz krize, i mi ih naravno pozivamo da nam pomognu i preuzmu vlast u svoje ruke. Njihovi unuci tako postaju demokratska opozicija i alternativa sopstvenim očevima i dedovima, Nova Vlast koja dolazi na njihovo mesto, razume se, iznova po Porodičnom dogovoru i čuvajući sve Porodične tajne. Unuci i sinovi bivših komunista, novih demokrata i tajkuna, nastavljaju vlast Porodice nad Srbijom.
Posebno je dirljivo kada danas vidimo da je na vlasti u Srbiji cela Porodica na koalicionom okupu: Deda, Sinovi i Unuci. Ko je pomislio da je ovo njihovo istorijsko finale i vrhunac posle koga nema kuda dalje, taj ništa nije naučio iz ove Porodične istorije i ne poznaje Porodicu.
Šta planiraju vladari iz senke u ovome času?
Koliko puta su se do sada tranformisali u alternative samima sebi? Koliko su nas puta prevarili predstavljajući se kao neko nov i različit od prethodnih?
Pre neki dan uhvatio sam sebe u krajnjoj neozbiljnosti i nesvestici. Koliko dugo razmišljam i pišem o udbaškom političkom pozorištu u Srbiji, a nisam razmišljao o najobičnijoj činjenici: oni koji su se do sada toliko puta uspešno preobukli, kamuflirali, maskirali – zar u ovom času ne spremaju novu ulogu, zar nemaju spremnu novu ideološku preobuku, novu društvenu kamuflažu, novu političku masku?
I to je zaista pitanje svih pitanja za sve one koji ozbiljno misle da Srbiju menjaju: šta planira Porodica i koga sprema da ponudi kao alternativu? Gde se danas školuju Porodična praunučad? U Rusiji? Kini? Venecueli? Istanbulu? Brazilu?
I koga trenutno vrbuju među nama da uđe u Porodicu?
Da li po prvi put u poslednjih sedam decenija možemo biti korak ispred Porodičnih planova?
Onaj ko ne računa sa ovom ozbiljnom Porodicom i njenim planovima o budućnosti Srbije naći će se i sam, kao toliko puta u novijoj istoriji, kao deo Porodičnog plana za novo osvajanje već decenijama držane svevlasti u Srbiji.
Ne želimo da budemo deo Porodičnog plana!
Ali, koji je njihov plan?
. . .
Tekst ne predstavlja stav Redakcije Bloga i autora. Tekst je izvorno objavljen na site-u Magazina Vidovdan odakle ga uz njihovu saglasnost i prenosimo. Link teksta.
Ovaj clanak niko nece smeti komentarisati. Nikad se ne zna ko te cita. A Evropa je daleeeekooo a Oni su blizu, blizu, tu medju nama.
Tekst je nelogičan, neargumentovan, uopšten i više liči na strašnu bajku za odrasle nego na ozbiljnu kritiku ozbiljnog stanja u državi u kojoj živimo.
Da li autor upućuje kritiku na račun predsednika države, vlade, političkih partija pozicije i opozicije, sindikata, vladinih i nevladinih organizacija (javnih i tajnih), pravosudja, tužilaštva, policije, vojske, i da ne nabrajam više sve one institucije koje moraju da budu pod kontrolom da bi vlast bila apsolutna, i to u periodu od Drugog svetskog rata na ovamo? Da li se to aludira na naše“ljude iz senke“ koji su toliko moćni da ne postoji sfera života u kojoj nisu prisutni, a oni svoj položaj već 65 godina uporno drže i to kao porodični posao, prenoseći ga na sinove i kćeri i dobro plaćene radnike? Da li se aludira na tajne službe, koje posluju samostalno već 65 godina a njeni pripadnici to prenose na svoje potomke kao porodični biznis?
Bez obzira što u pojedinim sferama života postoji dugogodišnji kontinuitet, nema povezanosti, kakvu želi da nametne autor članka, izmedju ljudi i perioda posle Drugog svetskog rata, šezdesetih i sedamdesetih godina, sa periodom od osamdesetih do danas. Očigledno je da se po načinu delovanja, akumulaciji kapitala, svesti ljudi, medjunarodnom okruženju, globalnim procesima periodi mnogo razlikuju. Oni jesu povezani i imaju dodirne tačke, ali evidentno nisu bili pogodno tlo za formiranje „porodice“. Ono što se dogadja kod nas pre ima obeležja organizovanog kriminala, jer ne postoji nikakva kontrola državnih tokova, pa verovatno i zbog toga postoji veliki otpor ulasku u evropsku integraciju, gde se znaju pravila – ko može i koliko da bude van kontrole.
Ideje autora nacelno pogadjaju sustinu Balkanskih drzava, ciji je koncept drustvene moci baziran na spoju drzava – bezbednosne agencije – industrijalci – kriminal – drustvena elita.
Da u tekstu ima primera, bio bi manje bajka a vise tabloid a u stvari real life.
Hajde i kada bi prihvatio ovaj tekst kao deo istine ne mogu a da ne primetim staru boljku kod nas Srba uvek i za sve su krivi neki drugi ako ništa drugo sada što su školovali decu ili unuke.
Večita i uvek ista priča o tajnim zaverama.
Priča o našem karakteru(?), nemoralu, nepismenosti, zabušavanju-neradu i da ne nabrajam više, to ne postoji.
Pa davno je Nušić napisao-Dr i Domanović-Vođu gde su nas davno opisali ko smo i kakvi smo.
Okrenimo se i pogledajmo samo svoju decu, koliko smo odgovorni prema njima, koliko im posvećujemo vremena, koliko sa njima provodimo vremena, posmatramo kako nam deca ostaju nepismena, neobrazovana, bez nadzora, alkoholičari i drogeraši a mi opet i uvek krivimo neke tajne zavere.
Sami smo krivi i ne želimo da se menjamo na bolje, takvi smo i nek nam je Bog na pomoći….
Prijatelj povratnik iz inostranstva me je jednom upitao: „Stalno se u Srbiji govori o tome da je on bezbednjak, da je ovaj ili onaj DB struktura, da je iza svega DB, da oni vladaju Srbijom. Pa, hajde pokaži mi ko su ti, da znam“.
I on je mišljenja da je to fikcija, da ne može biti toliko ljudi uključeno u jednu Porodicu, organizaciju ili strukturu. Slažem se. Ranije je to bilo moguće, kada smo imali jednopartijski milje, i balkanske špijune na svakom koraku. Sada je malo drugačije, ali sam svom prijatelju rekao, da iako nema toliko masovno organizovanih struktura vlasti, ostao je taj mentalitet koji vlada.
Na osnovu tog mentaliteta i odredjene pozadine, posla ili funkcije, osobe uključene u institucije vlasti i moći se lako povezuju i dogovaraju na toj osnovi. To je možda poenta cele ove priče, spremnost srpske elite da pravi tajne dogovore, da izbegava zakon, da lako utiče na policiju i pravosudje, kao i na ekonomiju pod mentalitetom konspirativnosti i moći. Njeni glavni akteri su mahom osobe koje su školovane za takve zadatke i poslove, koje svoj know how upotrebljavaju za sticanje i kontrolu društvene moći pod velom zaštite državnih interesa, za sticanje bogatstva i izbegavanje odgovornosti pred zakonom.
Sve je to plod usvojenih manira i sistema vrednosti. Neke od članova te nazovi Porodice sam imao prilike da upoznam, i činjenica je da oni i medjusobno ratuju, ali i da se lako dogovaraju protiv trećeg koji bi da se umeša i popravi ovu Srbiju. Jer, njih zanima dobrobit Srbije samo ako je oni vode, na svoj način i po svojiim merilima i aršinima. I ne žele da se liše moći koju imaju, jer im je mentalitet takav da su obučeni da nikome ne veruju, da svuda vide zaveru (a neko ih stalno spinuje) i da se stvari najbolje rešavaju preko kolena uz pomoć žestokih momaka, jer oni nemaju vremena za kulturno ubedjivanje i diskusiju. A i što bi diskutovali, kada oni imaju moć, mi ne.
he, he, ko ne zna ko sedi u FK Partizan, FK Zvezda, ko je stvorio sadasnje poslovne imperije u Srbiji, ko je na celu kljucnih resursa ove zemlje, ko su ministri i po kom kriterijumu birani, kako se svi glavni tokovi prihoda nadgledaju, kako neko nesto moze a drugi ne moze da dobije, kako su najlukrativniji poslovi dobijani pozivom porodicnog prijatelja, kako se na ocigled cele nacije vrti ogromna lova koju krimosi peru kroz gradjevinu, kockarnice, mega giga projekte, sport, kako tabloidi imaju snimke i proverene informacije o svakome ko porodici zasmeta, kako se vodje navijaca i kriminalne grupe bahato ponasaju pred policijom, kako su glavni mafijasi pokupovali sve i potkupili sve, kako visoki operativci sluzbi sede u glavnim odborima politickih partija i savetuju sve lidere, sto na vlasti sto u opoziciji, kako glasnogovornici promena odjednom i lako izgube posao i reputaciju, he, he, ko to ne vidi, nikad nista videti nece, he, he.
E a sad kad ste se oglasili glasnogovornici promena, sad cu da vas privedem na informativno blogovanje ili faceboom charate! Salim se. Ovo se nije ni desilo ;-*
I ja sam bio primoran da radim sa clanovima Porodice, nekad mi se gadi, ali nekad moras sa djavolom sjesti i pogledati ga u oci i zavrsiti poslove, jer zivimo u takvom svijetu… Zivim za dan kad nece biti tako, nadam se da cu ga dozivjeti, ako ne ja makar moja djeca…
Ne radi si ni o kakvoj Porodici. Ono što pojedinac i može videti kao Porodicu jesu ljudi sa istovetnim stanjem svesti i to onom svesti koja je specifičnih karakteristika.
Ma predhodni su vladali, krali, ali i nama dali, ovi sada, kradu, al nikom ne dadu.