Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Đorđe Popović

* * *

Postoje mesta u kojima nikada nismo bili, a kada u njih odemo nekako se osećamo kao da smo tu već bili, kao da nam je odnekud poznato. Sledeći put kada posetimo to isto mesto, čini nam se kao da nikada u njemu nismo boravili. Sve je nekako novo, drugačije…Jedno od takvih mesta je i Sveta Gora Atonska.

Sveta Gora predstavlja poseban fenomen na svetskom nivou. To je jedno od retkih mesta u Evropi gde su ne samo spomenici srednjovekovne kulture i umetnosti sačuvani do danas u najvećem broju, nego je i srednjovekovni život u mnogo čemu nepromenjen u kontinuitetu kroz hiljadu godina. U istorijskim izvorima prvi put se Atos pominje kao monaško središte u IX veku, mada se pretpostavlja da je poluostrvo naseljeno monasima još u VII veku. Davne 885. godine vizantijski car Vasilije I priznao je svojom hrisovuljom Atos kao teritoriju koja pripada isključivo monasima.

Poluostrvo Atos je „treći prst“ na Halkidikiju. „Prvi“ i „drugi prst“ su kod nas mnogo poznatiji Kasandra i Sitonija. Na samom kraju poluostrva nalazi se planina Atos koja je visoka 2033 metara i čiji je vrh dobar deo godine pod snegom.  Po starogrčkoj legendi Atos je jedna ogromna stena koju je div Atos bacio na bogove tokom borbe za prevlast nad zemljom. Postoji i legenda vezana za cara Konstantina Velikog. Ovaj Nišlija je baš na Atonskom zemljouzu  imao nameru da podigne novu prestonicu umesto dotadašnjeg Rima. Odustao je od te namere kada mu je rečeno da je to „zemlja Bogorodičina“. U njenu slavu on je sazidao na Atosu tri hrama na mestima gde se Bogorodica pokazala pre nego što se ponovo uznela na nebo.

Period od X do XII veka smatra se zlatnom epohom Atonske Gore. Njena slava je prešla granice Grčke privlačeći monahe i iz drugih pravoslavnih zemalja, kao što su Srbi, Rusi, Rumuni itd. U ovo doba Atonska država je cvetala pod pokroviteljstvom Vizantije.

Po predanju, kada je ćerka Teodosija Velikog (princeza Palkidija) posetila manastir Vatoped i kada se približila ikoni Presvete Bogorodice, začuo se glas koji je saopštio princezi da odstupi. Na osnovu ovog događaja donosen je propis koji važi i do danas, a koji zabranjuje ženama ulazak na Svetu Goru.

Svi svetogorski manastiri potčinjeni su carigradskoj patrijaršiji. Ukupan broj aktivnih manastira od 20 utvrđen je zakonom koji ne dozvoljava formiranje novih manastira ili ukidanje postojećih. Od tih 20 manastira, 17 je grčkih i po jedan ruski (Pantelejmon), bugarski (Zograf) i srpski (Hilandar). Uz 20 samostalnih manastira na Svetoj Gori se nalaze i 12 skitova (nesamostalni manastiri ili skupovi kelija), stotine kelija i pustinjskih isposnica. Pustinjske kelije se nalaze  na vrlo nepristupačnim mestima i predstavljaju usamljena zdanja gde posebno revnosni podvižnici u molitvenoj samoći i iskonskoj tišini nalaze svoj duhovni mir.
Iako je Atos poluostrvo, na njegovo tle se može doći samo brodom. Postoje dve početne luke, Jerisos i Uranopolis, koje se nalaze na ivici teritorije naseljene monasima.

Ako krenete istočnom obalom (iz Jerisosa) prvo pristajanje je u Hilandarskom pristanu svetog Vasilija (ova luka se danas ne koristi za dovoz hodočasnika), zatim slede manastiri Esfigmen, Vatoped, Pantokrator itd. Hilandar je od luke udaljen nepuna dva kilometra i nalazi se u unutrašnjosti poluostrva. Putem se nailazi na novopodignute vinograde, pirg kralja Milutina, maslinjake i čemprese.

Mi smo izplovili iz Uranopolisa, na zapadnoj obali poluostrva. Trajektom smo  pristali u luku Jovanica i organizovanim pravozom (mini bus) stigli do manastira Hilandar koji je udaljen oko 12 km. Neki od poklonika su se peške uputili ka manastiru.

Ukoliko bi nastavili plovidbu trajektom možete uploviti u pristaništa manastira Zograf (nalazi se oko 3 km u unutrašnjosti), Dohijar, Ksenofont, Sveti Pantelejmon, Ksiropotam i u luku Dafni, koja je polazna tačka za Kareju (administrativni centar Svete Gore), udaljenu 18 km od luke. Za ulazak na Svetu Goru potrebna vam je viza (Diamonitirion).

Putovanje na Svetu Goru uspešno organizuje Udruženje poštovalaca Svete Gore Atonske, osnovano povodom 2000 godina hrišćanstva sa ciljem da Hilandar na najbolji mogući način predstavi srpskoj i svetskoj javnosti. Udruženje predstavlja tim poštovalaca i zaljubljenika u Svetu Goru koji profesionalno i sa puno ljubavi organizuju ova putovanja, najmanje dva puta godišnje.
. . .
Istorijski materijal korišćen iz knjige „Hilandar na svetoj gori“ Mileta Imerovskog

U sledećem nastavku poseta manastiru Hilandar.

.

.

.


Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: