Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život Društvo

Gde je beli čovek pogrešio – govor indijanskog poglavice „Dva orla“ o osvajanju Amerike

Đorđe Popović

Gde je beli čovek pogrešio?

Govor indijanskog poglavice o novom poretku i društvu belog čoveka koje je doneo u Ameriku

 

Gde je beli čovek pogrešio - govor indijanskog poglavice "Dva orla" o osvajanju AmerikeZakotrljao se  septembar, a sa njim i deca krenula u školu. Da bi bilo sve veselije uz školu idu i vannastavne aktivnosti, uz neizbežnu trku i razvoženje dece sa jednog na drugi kraj grada. Obaveze, broj pređenih kilometara i vreme provedeno u čekanju se eksponencijalno povećava sa brojem dece.

I tako, između dva razvoženja pitam kćerku kada će nastaviti sa pohađanjem engleskog jezika, a ona mi kao iz pika odgovori: „Tata, pa tužiću te za porodično nasilje i zlostavljanje dece“!

Nasmejao sam se, ali kiselo.

Koliko puta sam se zapitao da li ovo životno ubrzanje ima kraj i koliko sam sam zaslužan što mi je život sve brži, što sve manje imam vremena za sebe i bližnje. U tim trenucima neizostavno se setim starih dobrih vremena kada je sve bilo mirnije, staloženije, normalnije i jednog novinskog članka:

 

Gde je Beli Čovek pogrešio

Službenik US vlade je pitao indijanskog poglavicu „Dva Orla“:

„Vi ste bili svedok ponašanja belog čoveka 90-ih godina. Videli ste ratove i njegov tehnološki napredak. Videli ste njegov progres i štetu koju je naneo.“

Poglavica je klimnuo glavom saglasan sa tim.

Službenik je nastavio:

„Uzimajući sve to u obzir, po vašem mišljenju, u čemu je beli čovek pogrešio?“

Poglavica je pogledao službenika i onda mu odgovorio:

„Kada je beli čovek došao na ovu zemlju, Indijanci su upravljali njom, nije bilo poreza,nije bilo dugova, bilo je bufala u izobilju, bilo je dabrova u izobilju, voda je bila čista. Žene su radile sav posao, vračevi su lečili besplatno. Indijanci su čitav dan provodili u lovu i ribolovu, a čitave noći su vodili ljubav.“

Nakon toga se poglavica naslonio i osmehnuo:

„Samo beli čovek je bio toliko glup da pomisli da može da unapredi takav sistem !!!“

. . .

21 komentara

  • I u ovoj zemlji Srbiji do sredine prošlog veka većina stanovništva živela je na selu, časno i pošteno, sigurno i nezavisno, u brojnim porodicama u kojima se znao red i poredak. Radilo se mnogo, ali je taj rad donosio blagostanje i lični i porodični integritet. Na ceni je bio vredan i pošten domaćin, dobra i vaspitana deca, dug i uspešan brak.
    A onda su pohrlili u gradove.
    Sada je pravilo da su brakovi loši, da su deca bahata i neobrazovana, da ni pisana reč nema vrednost a kamoli usmena, da se malo radi i još manje zaradjuje, odnosno da se pristojno „zaradjuje“ samo kradjom i prevarom, da su prave vrednosti tekovina nekog prethodnog perioda. Život u gradovima apsolutno je pod uticajem i kontrolom onih koji vam obezbedjuju (skupo prodaju) hranu, vodu, struju, vazduh, a nemate alternativu jer ste davno prekinuli korene sa selom. A to je civilizacija i demokratija.
    Čini mi se da ima dosta sličnosti sa indijancima iz priče.

  • Često sebi postavljam pitanje kada i gde smo mi u Srbiji poremetili zdrav
    sistem vrednosti i zašto se taj sistem tako radikalno menja?
    Možda je ovaj današnji sistem normalan i dobar?
    A opet, ne mogu da se pomirim da su nemoralnost, bahatost i grand
    parada „noralne vrednosti“, a da su vrednosti koje su se cenile pre 100 godina
    nešto što je prošlost i što treba zaboraviti i okrenuti se ovim novim.

  • Momci, jedan od mogućih odgovora su zabava i komfor, dve stvari koje su glavni pokretači razvoja ljudskih želja i napora kapitalista da što više usavrše svoje proizvode i usluge da to zadovolje kod konzumenata.

    Naravno, ima i drugih motiva, kao slavoljublje, stvaranje imperija, želja za dominacijom, verske i ideološke misije, i tako redom.

  • Izvini Zlatko, ali nisam navikao na tako površan komentar – da zabava i konfor budu glavni pokretači razvoja ljudskih želja.
    Migracija iz sela u grad odvijala se prvenstveno zbog bežanja od teškog rada i želje za činovničkim poslom, koji je obezbedjivao redovna primanja, ili zbog školovanja ali ne za poljoprivredne poslove već činovničke. A i sramota je biti seljak. Zabave i konfora ima u selu isto kao i u gradu, ali u selu nisu sve ulice asfaltirane i u njima prodavnice, bioskopi i pozorišta, koje istine radi malo njih i posećuju.
    Mislim da bi Srbija bila daleko zdravija zemlja da je i dalje gro stanovništva ostao van gradova i bavio se najvažnijom privrednom granom, za koju ima najbolje predispozicije (poljoprivredom). Bez mnogih dobara se može, ali bez (zdrave) hrane i vode ne.A kad imate njih, imaćete i sve ostalo.

  • @ Aleksandar Zlatar

    Pa taj beg u činovništvo i jeste potreba za komforom, da se izbegne težek seljački rad, neizvesnost roda i letine, dosadne i duge zime. Većina prihvata bolje ponude, kao uostalom što su engleski robijaši prihvatali da idu u Australiju i avanturu osvajanja divljeg kontinenta radije nego da tamuju. Komfor je i kada imaš mogućnost da dodješ do hrane, čega na selu često nije bilo, što zbog suša, nepogoda, bolesti, skakavaca.

  • Čini se kao nemoguća misija, jer u tome najveću ulogu treba da ima država koja bi dugoročnom iskrenom i stimulativnom politikom trebala da afirmiše prednosti takvog načina života i rada.
    A pošto državu čine političari koji sve rade po zakonima koje donose radi ličnog interesu, bez obzira što to nije moralno, i koji izdvajaju sredstva iz budžeta (odnosno zadužujući se kod MMF) za renoviranje (izmedju ostalog) zgrade skupštine i angažovanje hiljade policajaca da ih obezbedjuju, u vreme kad nema sredstava za kupovinu protivgradnih raketa za zaštitu prispele letine od grada, evidentno je da će pre nagon za golom egzistencijom oterati mlade iz grada nego neka „mudra“ državna politika.

  • Slovenci su uspeli da sačuvaju svoja sela i kmetove u njima. Vrlo jednsotavnom politikom – svako selo je dobilo po jednu dobru fabriku. I sada u Sloveniji imate samo par gradića i mnogo poznatih sela po svojim fabrikama. Imaju jednu ali vrednu fabriku po tim mestima.

    To su radili planski, kao što su i planski ometali naseljavanje Ljubljane, da ne postane veći grad. .

    Fascinantna mudrost jednog naroda.

  • Ako se dobro sećam naš pokojni slikar Mića Popović je u jednom od svojih poslednjih intervjua rekao kako veruje da svakom narodu i civilizaciji dođe „kosmičko vreme za izumiranje“. Kako vreme više prolazi i ja sve više verujem da je bio u pravu i za naš narod, ali i za narode takozvane „Zapadne civilizacije“. Čak i ako nas i ne zadesi neka prirodna kataklizma, i ako izbegnemo uvek mogući rat do samouništenja, bela kuga će nas sigurno uništiti.
    Za par hiljada godina pripadnici neke nove, još naprednije, civilizacije koja će neminovno nastati na ostacima naše, obilaziće nekoliko preostalih građevina iz našeg vremena i pitati se kako smo to uspeli da izgradimo na „tako niskom stepenu tehnološke razvijenosti“, kao što se i mi pitamo kako su Stari Egipćani sagradilil piramide.

  • Necemo mi tako skoro sa lica zemlje kao narod jer nam je libido jos uvek dovoljno jak kao i tvrdoglavost. A i prefriganiji smo od crvenokozaca. Mi bi napravili odmah dil sa bledolikima i napravili posao. Indijanci su bili suvise ponosni. Mi nismo kad zagusti.

  • E ovako ja sam iz Hrvatske i znam da su tamo nasi seljaci isli u gradove da bi radili, zaradili skolovali se ali su obavezno ostali kod kuce i putovali. Nisu se stideli sto zive na selu. I oni koji su nstanovali u gradu, obavezno su vikendom isli kuci i obradjivali zemlju, tako su se hranili i pomagali svojim roditeljima, a svoje imanje uzdrzavali. Nikada se nisu stideli svog sela i porekla. Ne znam sta je bio problem u Srbiji?

  • Martin Heidegger, jedan od naistaknutijih filozofa 20-og veka je lepo rekao da veliki gradovi i gusto naseljene sredine (citaj mravinjaci :)) ubijaju osecaj individualnosti ljudi … kada jos svemu tome dodamo monotone poslove koji ubijaju subjektivnost … sta dalje ima da pricamo …

  • Ljudi moji-kako mozemo mi Srbi opstati i da nas niko ne unisti ?Pa tako sto treba praviti i radjati decu.Kada bi svaki Srbin imao po petoro dece-gde bi nam bio kraj.Po popisu iz 1981god. bilo je 9 miliona Srba.A sada kazu da nas ima 7.miliona.Za prostu reprodukciju treba dva rodjenja-tj.dvoje dece.Pa to se ne moze dobiti „paradom ponosa“ .Nego drage komsije jebi te se,stvarno -ne figurativno.

  • Mi smo kao nacija malo izgubili kompas u zadnjih pola veka. No, nadam se da ćemo nakon silaznog ciklusa naći sebe, i po pitanju sela, dece, moralnosti i solidarnosti. Ne bih bio pesimista, mada ni lud optimista. Jedan dobar lider može da promeni sve na bolje, mada nam to zavisi od volje Neba, od nas samih slaba vajda, teško ćemo sami doći pameti 🙂

  • Prolazim užim centrom Beograda OKO PODNEVA i shvatim da se „PARADA PONOSA“ (neprijavljeno) uveliko odvija. Gledajući prolaznike i bašte kafića i kafana, pune razdraganog i veselog NERADNOG sveta, zanimljivo obučenog, dobro opremljenog raznoraznim tehničkim pomagalima, nisam mogao sa sigurnošću da utvrdim na šta su ponosni – na svoju seksualnu orijentaciju ili svoj karakter, jer ipak ima razlike izmedju homoseksualaca i pedera.
    Protiv homoseksualaca nemam ništa, jer im je vek trajanja ograničen, odnosno predodredjeni su da se ugase jednog dana jer ne stvaraju ni roda ni poroda.
    Za razliku od njih, sve loše u ovoj zemlji (a i šire) zasluga je pedera – čak i opevano u pesmi grupe Familija: „Mala, mala, mala grupa pedera……………“

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280