Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Djordje Otašević

* * *

.

Про­ла­зи­ли кр­ста­ши кроз на­ше кра­је­ве, а вла­дар ле­жао под др­ве­том и спа­вао. Са­ња он ка­ко кр­ста­ши про­ла­зе кроз на­ше кра­је­ве, а он ле­жи под др­ве­том и спа­ва и са­ња ка­ко кр­ста­ши про­ла­зе кроз на­ше кра­је­ве, а он ле­жи под др­ве­том и спа­ва и са­ња ка­ко кр­ста­ши про­ла­зе кроз на­ше кра­је­ве, а он ле­жи под др­ве­том и спа­ва. Про­бу­дио се вла­дар, по­гле­дао пре­ко зи­ди­на, па ви­део кр­ста­ше ка­ко про­ла­зе. Ду­бо­ко се за­ми­сли, те­шка га ди­ле­ма му­чи. Ако се с вој­ском кр­ста­ши­ма при­дру­жи, мо­ра­ће из хла­да на вре­ли­ну јул­ску да иза­ђе. Ако кре­не сам да пре­го­во­ри­ма про­блем ре­ши, мо­жда га не­при­ја­тељ не­ће с по­ча­сти­ма ко­је вла­да­ру до­ли­ку­ју до­че­ка­ти. А уко­ли­ко се окре­не и на­ста­ви да спа­ва под др­ве­том, кр­ста­ши ће про­ћи без ње­га. Мо­згао, мо­згао, хла­дан зној га об­лио.

Уто се про­бу­ди и му­ке ње­го­ве не­ста­ше. Обри­са зној са че­ла, по­гле­да пре­ко зи­ди­на, па ви­де кр­ста­ше ка­ко про­ла­зе. Ду­бо­ко се за­ми­сли, те­шка га ди­ле­ма му­чи. Ако се с вој­ском кр­ста­ши­ма при­дру­жи, мо­ра­ће из хла­да на вре­ли­ну јул­ску да иза­ђе. Ако кре­не сам да пре­го­во­ри­ма про­блем ре­ши, мо­жда га не­при­ја­тељ не­ће с по­ча­сти­ма ко­је вла­да­ру до­ли­ку­ју до­че­ка­ти. А уко­ли­ко се окре­не и на­ста­ви да спа­ва под др­ве­том, кр­ста­ши ће про­ћи без ње­га. Мо­згао, мо­згао, хла­дан зној га об­лио.

Уто се про­бу­ди и му­ке ње­го­ве не­ста­ше. Обри­са зној са че­ла, по­гле­да пре­ко зи­ди­на, па ви­де кр­ста­ше ка­ко про­ла­зе. Ду­бо­ко се за­ми­сли, те­шка га ди­ле­ма му­чи. Да ли се про­бу­дио из сна у сну или је ствар­но бу­дан. Мо­згао, мо­згао па за­спао. И са­ња ка­ко су кр­ста­ши про­шли и све ње­го­ве про­бле­ме ре­ши­ли. Про­бу­дио се вла­дар, че­ло су­во, па не зна да ли се про­бу­дио из сна у сну или је ствар­но бу­дан. Али му то ви­ше и ни­је би­ло ва­жно. Бит­но је да су сви про­бле­ми ре­ше­ни. Окре­ну се вла­дар па за­спа. А са­да, ка­да су сви про­бле­ми ре­ше­ни, ко­га је бри­га шта са­ња.

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: