Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Nauka

Mensa – test inteligencije i društvo natprosečno inteligentnih i darovitih

Aleksandar Georgijević


Šta je Mensa test inteligencije

Mensa International – Test inteligencije i Društvo natprosečno inteligentnih i darovitih pojedinaca

Šta je to Mensa test inteligencije i ko može biti član Mense, organizacije koja okuplja društvo natprosečno inteligentnih ljudi sa IQ 148 i više.

Jedno od prvih zapažanja koje imamo kada upoznajemo neku novu osobu odnosi se na inteligenciju. To uglavnom ne primećujemo svesno, već percipiramo i sebi predstavljamo kao vrstu „bistrine“ dotične osobe. Neke osobe nam se učine kao posebno „bistre“, dok sa druge strane ima i onih koje ne ostavljaju takav utisak, naprotiv. Nažalost, ovo drugo je predominantno.

Prvi pojam koji se nameće kada govorimo o pomenutoj „bistrini“ je IQ. Količnik ili koeficijent inteligencije (IQ – inteligence quotient) je mera koja definiše relativnu bistrinu ili intelektualne mogućnosti jedne osobe. IQ je potencijal čija je gornja granica prevashodno određena urođenim faktorima ali čije ostvarenje u velikoj meri zavisi od interakcije sa sredinom. Naravno, postoji više vrsta inteligencije, kao što su emocionalna, društvena i tako dalje, ali su to oblici inteligencije koji se tokom naših života razvijaju i mogu varirati. Te oblike inteligencije možemo razvijati ukoliko se trudimo i radimo na njima. Međutim, jedna vrsta inteligencije tokom naših života zadržava više manje jednake urođene vrednosti i na nju radom ne možemo uticati, a to je logička inteligencija. Upravo je ta vrsta inteligencije predmet najvećeg interesovanja naučnika, pa se njome najviše i bave. Ta vrsta inteligencije je ona koja nam daje brzinu i sposobnost uviđanja veza tj. odnosa između stvari i pojava.

Mensa test inteligencije i društvo natprosečno inteligentnih
Mensa logo

Vrhunac prirodnih, urođenih performansi mozga je oko sedamnaeste godine života, a nakon tog doba polako opada. Međutim, prirodni gubitak performansi se nadomešćuje iskustvom, zrelošču i znanjem. Svakako je preporučljivo redovno se baviti održavanjem performansi mozga, a to je moguće ostvariti, pored redovnih nešablonskih inteletkualnih aktivnosti, i raznim tehnikama koje se mogu naučiti na specijalnim kursevima.

Sam IQ predstavlja odnos između rezultata koji ispitanik postiže na testu inteligencije i rezultata koji postiže prosečna osoba iste starosti na istom testu pod istim uslovima. Intelekt se odnosi na saznajnu dimenziju čovekovog odnosa sa realnošću.

Američki psiholog Dejvid Veksler je sačinio definiciju inteligencije koja glasi:

„Inteligencija je agregat ili globalna sposobnost osobe da deluje svrsishodno, da misli i postupa racionalno i da se uspešno snalazi u svom okruženju“.

Lično smatram da je ova definicija vrlo dobra jer je inteligencija sposobnost efikasnog prilagođavanja tj. sposobnost uspešnog rešavanja problema u što kraćem vremenu.

Inteligencija je jedna od najispoljenijih dimenzija ličnosti, preko koje se mere individualne razlike. U individualnim odnosima inteligencija je često „pokrivena“ emocionalnim i drugim dimenzijama ličnosti. Ali to je druga tema.

Možda je najvažnije pitanje, kada govorimo o inteligenciji, pitanje ove vrste nadarenosti kod dece. Blagovremeno prepoznavanje nadarenosti kod dece može doneti mnogo dobrobiti, ukoliko se adekvatno pristupi nadarenom detetu i ako mu se na primeren način omogući da razvija svoje prirodne potencijale.

Generalno, nadarene osobe uče dosta brže, dublje i šire od svojih vršnjaka i od svog društva. Dešava se da nadarena deca nauče da čitaju i pišu ranije od ostale dece. Dešava se takođe, da nadarena deca budu na istom razvojnom i intelektualnom nivou kao deca koja su značajno starija od njih. Ova nadarenost o kojoj govorimo ne ogleda se samo u brzini razmišljanja, već se reflektuje i na druge delove ličnosti, tako da te osobe imaju razvijene sposobnosti zaključivanja, kreativnosti, znatiželje, razvijen rečnik i dobro pamćenje. Često se može primetiti da ove osobe u samo nekoliko ponavljanja mogu da razumeju i ovladaju novim konceptom koji je pred njih postavljen. Ovakva nadarenost međutim uglavnom ne ide bez dodatnih manifestacija. Naime, ove osobe su često preosetljive i emotivno reaguju u mnogim situacijama. Dešava se da razviju posebne obrasce ponašanja i da budu perfekcionisti. U društvenom smislu, a usled samostalnog zaključivanja i logike, često ne podnose nametnute autoritete i ispoljavaju spremnost na diskusiju po pitanjima koja osobe prosečne inteligencije prihvataju bez kritike. Usled svega pomenutog, nadarena deca često ne mogu da pronađu svoje mesto u svom društvu, pa traže društvo starijih.

Nadarene osobe obično nisu podjednako nadarene za sve intelektualne aktivnosti. Česti su primeri da nadarena osoba, na primer, pokazuje vanredan dar za pisanje i lepotu izražavanja, ali da je istovremeno slaba u matematici, ili se pak dešava da imamo slučajeve fantastične nadarenosti kada su u pitanju čak i najkompleksniji matematički problemi, a da ista osoba ima problema u izražavanju i verbalizovanju svojih misli i osećanja.

S obzirom da se nadarenost ispoljava u različitim dobima razvoja, ne znači da dete nije nadareno ukoliko ne nauči da čita i piše pre ostale dece. To nam govori da moramo biti strpljivi i budno pratimo razvoj deteta, kako bismo blagovremeno ustanovili potencijale mlade osobe i posebnu nadarenost, ukoliko je ima. Može se desiti da će vaše dete ima problem zato što su mu izvesni predmeti u školi suviše laki i zato dosadni. U tom slučaju je potrebno adekvatno reagovati i ne ustručavati se i razgovarati sa školskim psihologom ali i nastavnikom koji u tim slučajevima mogu osmisliti posebne programe i zadatke kako bi nadareno dete povratilo motivaciju da se bavi datim predmetom. Takođe, u ovom smislu, može biti od velike pomoći i posebna grupa osnovana u okviru „Mense“ Srbije, „Nikola Tesla centar“ koji se bavi upravo mladim darovitim ljudima.

Usled naročite intelektualne nadarenosti, može se desiti da te osobe previše budno i aktivno prate sve informacije i senzacije koje oko njih postoje, a radi se o posledičnoj prevelikoj svesnosti. Samim tim, sve što se dešava u datom trenutku, nadarene osobe posmatraju višeslojno i vrlo duboko prirodno ulaze u analizu, pa se dešava da im treba više vremena da razmotre datu situaciju od prosečno inteligentne osobe, koja opet, ne percipira istu situaciju ni toliko duboko ni toliko emotivno, a naročito ne ulazi u kompleksnu analizu događaja, već ga doživljava u predstavljenom stanju.

Raspon IQ*:

  • Insuficijentnost, IQ vrednosti ispod 80
  • Ispod proseka, granična vrednost normalne inteligencije, IQ vrednosti od 80 do 90
  • Normalna inteligencija, IQ od 90 do 110
  • Normalna inteligencija, iznad proseka i nadareni, IQ od 111 do 140
  • Izuzetno inteligentne osobe (visoko superiorne), IQ od preko 140 imaju
  • Članovi „Mense“ imaju IQ od 148 +

*– Vrednosti su date okvirno. Kliničke skale daju dosta preciznije vrednosti, što u ovom predstavljanju nije potrebno već je važno razumeti redove veličina o kojima je reč.

„Mensa“ je udruženje osoba sa izuzetno visokim koeficijentom inteligencije, a čiji su članovi sve osobe koje su na zvaničnom testiranju postigle određeni rezultat i koje su potom obavile administrativne formalnosti oko učlanjenja.

Ciljevi „Mense“ su da prepozna i pomogne razvoj inteligencije, ohrabri istraživanje njene prirode, kao i stvaranje stimulativnog, intelektualnog i društvenog okruženja za svoje članove.

Kriva IQ Mensa test inteligencije i društvo natprosečno inteligentnih
Kriva IQ

Ispitivanja su pokazala da se na zvaničnom Mensa testu, manje od 2% ukupne populacije može kvalifikovati za članstvo u „Mensi“ tj. da na testu može ostvariti rezultat veći od 148 po Katelovoj skali.

Često su me pitali o validnosti Mensa testova inteligencije koji se mogu pronaći na internetu. Nažalost moram razočarati mnoge, ali većina tih testova je sačinjena iz prosto komercijalnih razloga i nema nikakvu vrednost. „Mensa“ apsolutno ne podržava nijedan on-line test. Ukoliko neko zaista želi da proveri svoj IQ i da se podvrgne ozbiljnom psihometrijskom testiranju, jedina prava preporuka je da se prijavi za testiranje koje redovno organizuje i sprovodi „Mensa“. U „Mensi“ se ozbiljno i predano bavimo ovim testiranjima od četrdesetih godina dvadesetog veka. Prema tome, jedini merodavni testovi za ovu namenu se mogu obaviti samo u organizaciji „Mense“

„Mensa“ na latinskom znači „okrugli sto“. „Mensa“ je organizacija u kojoj je članstvo dobrovoljno i okuplja ljude koji su ispunili uslov za članstvo na testiranju.

Uslov za testiranje je starost ispitanika od najmanje 17 godina života. Zvanični test je napravljen tako da ne favorizuje ni jednu grupu ljudi i nema nikakve veze sa prethodnim ili aktuelnim obrazovanjem. Na testu se rešava 36 zadataka za 40 minuta, a zadaci su rastuće kompleksnosti. Test koji se radi je neverbalni, isključivo je grafički.

Test je koncipiran tako da je u svaki zadatak prikazan u grafičkom obliku, sa osam slika, dok je za ispravno rešenje potrebno odabrati jedno od ponuđenih rešenja. Uvek je samo jedno rešenje tačno.

Primeri testa su prikazani na sledeće dve slike:

Mensa test inteligencije primer društvo natprosečno inteligentnih
Primer Mensa testa i zadataka

U samoj organizaciji Mensa deluju tzv. SIG-ovi (Specijalne Interesne Grupe). Tako imamo između ostalih npr. Nikola Tesla Centar (za rad sa darovitom decom), Foto SIG, SIG za društvene igre, SIG za ekstremne sportove, SIG za putovanja itd Ove grupe okupljaju članove „Mense“ koji dele slična interesovanja, a član jednog SIG-a, naravno, može biti član i nekog drugog SIG-a. Svrha SIG-ova je da deluju stimulativno na članove i da ih podstaknu na razmenu ideja, znanja i iskustva.

Poznati članovi „Mense“:

  • Isak Asimov, pisac
  • Martin Kuper, izumitelj mobilnog telefona
  • Artur Klark, pisac
  • Đina Dejvis, glumica
  • Džems Vuds, glumac
  • Kevin Kostner, glumac
  • Markus Gronholm, dvostruki prvak sveta u reliju
  • Ser Klajv Sinkler, izumitelj „Spektrum“ kompjutera
  • Toni Buzan, autor „mapa uma“
  • Merilin vos Sevant, scenaristkinja (najviši zabeleženi IQ do danas, prema Ginisovoj knjizi rekorda, s tim da vrednost njenog IQ nije definisana dovoljno precizno, ali se pretpostavlja da iznosi nešto preko 200)

U radovima izvesnih istaživača koji su pisali o konceptu IQ i visoke inteligencije uopšte, često se navode primeri izvesnih ličnosti iz istorije koje bi se verovatno kvalifikovale za članstvo u „Mensi“, a na osnovu procene kompleksnosti njihovih dela tj. na osnovu koncepata koje su u svojim delima razvijali. U tom kontekstu se često pominju: Leonardo Da Vinči, Ser Isak Njutn, Viljem Šekspir, Nikola Tesla itd.

Ostaje pitanje, da li izrazito visoka inteligencija daje prednost u svakodnevnom životu. Uglavnom da, sve je mnogo lakše, međutim, problemi koji se mogu pojaviti, posebno emotivne prirode, mogu biti burni i doneti uznemirenost, a to nije poželjna manifestacija. Takođe, ostaje i problem razumevanja okoline, tačnije razumevanja nemogućnosti većine da sa lakoćom razume i shvati mnoge pojave i koncepte, kao i društvena dešavanja, a što često može predstavljati ograničavajući faktor u komunikaciji. Naravno, postoje i primeri posebno nadarenih osoba, sa izraženim socijalnim veštinama, a na osnovu razvijene socijalne inteligencije (u korelaciji sa emotivnom), te u tim slučajevima možemo govoriti o visoko prilagodljivim osobama, štaviše, te osobe se često mogu prirodno nametnuti kao lideri.

Kada bi u našoj zemlji postojala državna strategija za rad sa mladim darovitim osobama, ubeđen sam da bi smo kao nacija, na duge staze imali velike i nebrojene koristi od toga. Nažalost, kod nas za ovo pitanje, kao i za mnoga druga, nema interesa.

Više informacija o „Mensa“ Srbije možete pronaći na: http://www.mensa.org.rs

.

27 komentara

  • Tekst mi se dopada, deluje mi posteno napisan. Tema je siroka pa bi moglo da se davi o njoj na stranama i stranama teksta, ali bih ja da se pozabavim jednom temom, inteligencijom naseg naroda i inteligentnim zivotom. Negde sam citao da smo mi u svetskom vrhu po Mensinim kriterijumima, da imamo mnogo njih sa visokim IQ, a zatim legendarne su price kako se nasi ljudi lako snalaze u svetu, kako su pametni, kako su nasi studnti svuda u svetu uocljivi po svojoj bistrini, a opet se ta ineteligencija ne vidi u svakodnevnom zivotu, ni u najblizem komsiluku, ni u skolskom sistemu, ni u zdravstvenom sistemu, ni u poltickom, ni u drustvenom sistemu ove a i okolnih zemalja. U stvari sve deluje bezobrazno glupo pocev od prostih stvari, da se samo zbog toga nerviramo. zadnji primer su uvodjenje zimskih autoguma koje su trebale da budu uvedene pre neki dan a da na trzistu nema dovoljno zimskih guma niti ljudi imaju dovoljno para da sada izdvoje citavu platu za gume, pa se onda sve to pomera do proleca.
    Stoga moje pitanje i teza su da pored inteleigencije postoji nesto jos bitnije, a to je zivotni stil i nacin odlucivanja i ponasanja, pa mi tako kao inteligenta nacija uzimamo za uzor Vendi i Ekrema, a kako pisu mediji Vendi je inteligentna ali rekao bih i vrlo primitivna i prizemna osoba, dok Ekremova bistrina je nalik nabujalom dunavu.

  • @ Toma Panter- Hvala Tomo. Drago mi je da Vam se dopao članak. U odgovoru na Vaše pitanje, mogu Vam reći da ste praktično već sami u svom pitanju naveli i dobar deo odgovora. Ne bih imao nešto posebno da dodam. Žalosno je što nam mnogi pametni ljudi iz zemlje odlaze. Istina je da postoje priče o uspehu naših u svetu, ali isto tako postoje i mnoge druge jednako brojne tužne priče o propadanju, ali njih zato što nisu lepe, niko ne prepričava dalje. Po prirodi stvari, primitivizam, drskost i bezobrazluk su uvek na prvi pogled dominantni, zato što će kulturan čovek uvek sačekati, razmisliti da li je to što želi da učini korektno, da neće slučajno nekome nauditi itd. Naša država nažalost apsolutno nema volje da promoviše kulturu i to pre svega sopstvenim ponašanjem. To možemo videti po divljaštvu u saobraćaju, u građevinarstvu, u sudstvu, primeri su bezbrojni. Ostaje da zaključimo da ljudima koji vode ovu državu, a kod nas sada opozicije nema, jer su svi na vlasti, odgovara ovakvo haotično stanje. Opet, verujem da iako bi se pojavio neko ko bi rešio da dovede državu u red, da bi vrlo brzo bio ubijen od strane ovih gorepomenutih. To je tužna realnost zemlje u kojoj živimo.
    Pitanje darovitih mladih ljudi je naravno potpuno zanemareno, jer niko u zemlji ne prepoznaje njih kao potencijal i kao prirodni resurs. Isto se može videti i na banalnom primeru pijaće vode, koja postoji na svakom koraku u našoj zemlji. Šta država radi sa tim? Ništa. Svake sekunde nam bukvalno odlazi u nepovrat više tona pijaće vode, a nje neće biti zauvek.
    Moja želja je da malo po malo, u svojoj sredini, svako ko ovo razume, počne da utiče na to da se vratimo pameti i važnosti i razumevanju strategije koju moramo da napravimo i da je sprovedemo.

  • Dobar tekst i po sadržaju i po načinu obraćanja – da svi shvate (i sa manje i sa više „klikera“).
    Posebno bih naglasio deo u kome autor kaže: „…jedna vrsta inteligencije tokom naših života zadržava više manje jednake urođene vrednosti i na nju radom ne možemo uticati, a to je logička inteligencija…“.
    Zašto baš ovo?
    Način na koji nam se obraća aktuelna vlast, direktno, preko medija ili u Parlamentu, drastično je spustio nivo podnošljive tolerancije, jer nam vredja tu istu logiku, odnosno inteligenciju, jadnim rešenjima i još jadnijim obrazloženjima. Možda je ovaj narod po logici (prirodnoj inteligenciji) iznad nekih drugih naroda, jer mnogo dugo preživljava u lošim uslovima, ali nešto se promenilo i čini mi se da su migracije donele promene i sve je niži taj nivo (prevod: narod je sve gluplji), jer i primitivni potezi političara više ne izazivaju reakciju koju zaslužuju.
    Što se tiče nadarenosti za neke druge oblasti, a prirodna inteligencija doprinosi da se prvo te oblasti prepoznaju a zatim i unaprede, mišljenja sam da ekstremnu nadarenost (genijalnost) treba suzbijati kod dece, jer će biti srećniji u životu ako budu rasporedili genijalnost na većinu životnih zahteva – porodica, deca, posao, prijatelji, i sve ostalo što je potrebno da se čovek oseća srećno – jer veliki ekstrem u nekoj oblasti (umetnosti, nauci, sportu i sl.) odraziće se na veliki nedostatak na drugoj strani.
    Zar nije „Božiji dat“ biti lepa i ne baš mnogo pametna žena. Uvek će naći partnera u životu. To će teško postići i lepa i pametna žena (bez uvrede za pripadnice lepšeg pola).
    Ako je meni problem sa ovim „mozgom“ (kad posmatam svet oko sebe) uvek sam se pitao šta je sa onima čija je kriva IQ viša, a delimo taj isti svet.

  • @ Aleksandar Zlatar- Hvala lepo. Najveća satisfakcija za autora je da čuje pozitivnu ocenu, po više osnova. Pre svaga, to znači da je pogodio pravu „meru“ u obraćanju ljudima.
    Slažem se sa ocenom koju ste dali dragi imenjače. U našoj zemlji Vlast se ponaša indolentno u odnosu na kognitivne sposobnosti, da kažem, dobrog dela naroda, o većini ipak ne bih sudio.
    Po pitanju mogućnosti za „suzbijanje“ nadarenosti, to je nažalost u praksi teško ostvativo, odnosno, moguće je ali sa velikim posledicama koje se javljaju pre ili kasnije. Drugim rečima, u slučajevima posebno nadarenih osoba, jedino je rešenje pružiti im adekvatan milje za razvoj i „razigravanje“, upravo na taj način i ta osoba, ali i narod uopšte mogu imati najveće lepote i koristi. Mada, u potpunosti razumem Vašu tezu. To bi bilo veoma lepo kada bi bilo moguće u praksi. Tako bi smo imali mnogo više srećnih ljudi.
    Osvrnuo bih se samo još na Vašu poslednju rečenicu… Sve što ću reći, VRLO je teško, verujte mi.
    Još jednom hvala Vam na čitanju i dobrom zapažanju.

  • Znam da moje razmišljanje o „suzbijanju nadarenosti“ ne deluje baš rezonski i normalno, jer je želja većine (da ne kažem svih) roditelja da im se deca izdvajaju u nečemu dobrom kao što je pomenuto (muzika, nauka, sport), ali najčešće ti isti roditelji zbog nametnutog tempa i obaveza u toj oblasti odvoje dete od svakodnevnog života, i jednog dana to isto dete shvati da je propustilo mnogo u životu. Mislim da ipak treba težiti nekoj ravnoteži, za koju treba roditelji da pripreme decu, jer sami u svojim nezrelim godinama nisu svesni šta ih sve čeka u životu. Ako u surov i realan svet „tresnu“ kasno i nepripremljeni, malo će im vremena ostati da mu se prilagode, jer se svet neće prilagodjavati njima.

  • Da još dodam – poštovani gospodine Georgijeviću, čini mi se da ste pali na testu (ha, ha, ha) –
    U osvrtu na moju poslednju rečenicu (…šta je sa onima čija je kriva IQ viša…)- rekli ste VRLO JE TEŠKO, iz čega proističe da je moja kriva IQ manja od Vaše, jer ste se osetili prozvanim i Vaš odgovor je subjektivan.
    Pitanje (iako nije bilo namere) ispalo je trik pitanje, baš kao za test.

  • Sve bi bilo tako da nije malo drugačije.
    Da podsetim; Koliko je humana svest udaljena od svesti životinjske populacije toliko je udaljena svest ili onaj nivo svesti kojem teži svako humano biće (svaka Duša).
    Duša, ono što suštinski jesmo, jeste nosioc svesti ili sama svest. Mi kao Duša dolazimo u niže svetove (pre svega misleći u ovaj fizički) da bismo sticali životna iskustva, izbalansirali svoje unutarnje pozitivne i negativne principe (muške i ženske ili animus i anima) nezavisno da li smo u telu žene ili u telu muškarca i da kroz kontakt sa Svetlošću i Zvukom suštine života ekspandiramo svoju svest do najviših nivoa.
    One Duše koje su odmakle u svom inkarnacionom ciklusu dolaze sa pojedinim kvalitetima koje su izuzetno dobro razvile u ranijim životima. To može biti matematika, slikanje, dar zua jezike, sviranje nekog od muzičkih instrumenata… Takve Duše se uistinu teško uklapaju u sredini gde vlada „uspavanost“ ostalih duša prema uzvišenijim vrednostima i plemenitijem odnosu prema životu.
    To je ono što naučnici (ljudi od intelektualizma – nabedjeni sveznalci) nazivaju urodjenom inteligencijom.
    Oni pojedinci koji prodju ceo inkarnacioni ciklus, ostvare kontakt sa Svetlošću i Zvikom Suštine Života (što je sama suština Boga poznata pod mnogim imenima a ovde uglavnom pod imenom Sveti Duh ili Reč Boga) i realizuju najviši nivo svesti pri čemu se dobija razumevanje života od 360stepeni, dosegnu inteligenciju IQ koja se ne može gradirati intelektualističkom skalom. Takvi pojedinci koriste sveukupnu površinu moždanić ćelija. Taj nivo svesti se i naziva Bog-Svest.
    Ostale vrste inteligencije, ovde nabrojane i ne predstavljaju nikakvu inteligenciju budući da um i njegova aktivnost mora biti uspešno kontzrolisana od strane dovoljno razvijene Duše.
    Tipovi inteligencija o kojima se godinama unazad polemiše služe samo da pojedinci medjusobno mere svoje zablude i neobaveštenost. Jer, ljudi medjusobno jedni drugima ne mogu meriti inteligenciju nikakvim metodama ili testovima. Bolje rečeno dobra inteligencija kod pojedinaca se može samo naslućivati, sagledati ali ne i meriti. Onaj ko je može meriti i koji je pouzdano testira to redovno i čini a da mi kao ljudi to i ne primetimo da smo testirani.

  • Potrudio se si autoru sa tekstom, nema šta Iz moje perspektive i iskustva sa Mensom, naveo bih lični stav oko Mensinog tesiranja, a to je da test zaista objektivno meri brzinu logičkog zaključivanja, to jest ako imate „brz mozak“ i niste konfuzni, uradićete vljano test i ućićete u Mensu. Jer zadaci su takvi da ih sa dovoljno vremena na raspolaganju svako može uraditi. Zato i služi vremensko ograničenje testa. U tom smislu se ne slažem sa prethodnim komentatorom da se inteligencija ili vrste inteligencija ne mogu objektivno meriti i uporedjivati.

    S druge strane iskustvo sa ljudima koji su u Mensi mi govori da ih ima vrlo različitih, kako po socijalnom statusu, obrazovanju, psihičkom stanju i ponašanju.Jednostavno govoreći nisu po ničemu karakteristićni na prvi pogled. I medju njima ima stvarno različitog sveta, srećnih, nesrećnih, realizovanih i uspešnih, gubitnika, i u tom smislu bih se nadovezao na Zlatara i njegovu tezu da se možda ne razvijaju urodjene vanredne sposobnosti kod dece. Da se to po pravili radi, sadašnja civilizacija ne bi postojala, ne bi bilo umetnosti, nauke, tehnologije, medicine, jer bi ti nadareni ostali uprosečeni i mi tavorili negde u gvozdenom dobu.

    Aco, postoji li neko istraživanje o tome ko su Mensa članovi po polu, obrazovanju, godinama, strukama?

  • @ Louis Krstic- Na žalost ne mogu da se složim sa Vašim stavom koji ste izneli. Naime, mislim da ovo nije mesto da se o ovoj temi na ovaj način uopšte polemiše. Apelujem da razumete da se ovde radi o dva dijametralno suprotna pristupa, dok Vi zagovarate i zastupate isključivo religijski pristup, ja naprotiv sve što sam napisao, pisao sam na osnovu jasnih naučnih istraživanja i dokaza koji su naučnim putem izvedeni. Drugim rečima, Vaše izlaganje je zasnovano na verovanju, dok je moje izlaganje zasnovano na naučnim dokazima. Ja Vaše stanovište poštujem kao možda moguće i apsolutno sam saglasan sa tim načinom viđenja, jer verujem da svako ima pravo na sopstveno viđenje stvari. Molim Vas da više o ovome ne polemišemo.

  • Intersantni ovi podaci istraživanja, hvala na odgovoru.

    Malo me brine kod onih dečijih igrica koje Mensa organizuje uvod priče:

    „Srbija je na poslednjem PISA testu, međunarodnom testu znanja koji se sprovodi u srednjim školama, zauzela 41. mesto od 57 ispitivanih zemalja. Rezultati su tada pokazali da je reproduktivno znanje naše dece dobro, ali da je funkcionalno znanje (brzina mišljenja i zaključivanja) na veoma niskom nivou. “

    Ova teza ne govori u prilog našeg verovanja da smo po pitanju inteligencioje i pameti u vrhu, bilo čega 🙁

  • Možda „država“ misli da je i to visoko. A trebalo bi definisati i šta je, odnosno ko je, „država“. Možda će stvari biti jasnije.

  • IQ nije isto sto i pamet, odnosno mudrost vodjenja zivota u datim okolnostima. Ujedno, bitniji su kultura, obrazovanje i plemenitost. Visoki IQ imaju mnogi kriminalci, teroristi, diktatori ali nemaju plemenitosti i dobrote. Menjao bih sve inteligentne za jednog dobrog.

  • @ Victor- Kako sam u tekstu i naveo, visok IQ (nadarenost) je potencijal, isto je kao kada imate dete koje je posebno nadareno za muziku ili sport. Ukoliko imate dete koje je nadareno za muziku ili sport, a navodite ga da se bavi drugim aktivnostima, ništa se strašno neće desiti, ali ćete uskratiti svojoj zemlji mogućnost da ima novog Đokovića ili Stefana Milenkovića, isto je i sa decom nadarenom visokim IQ. Slažem se da IQ nije isto što i pamet, upravo sam to i ja objašnjavao u tekstu, ali sam ja pisao uopšte o konceptu visokog IQ. Slažem se i da je imperativ da sve mlade osobe u svojoj sredini vaspitavamo tako da budu plemeniti i dobri ljudi. Složićete se da ako nam se tada desi da se među tim plemenitim i dobrim ljudima nađe i neki genijalac koji će ako budemo pazili i usmerili ga na pravi način, možda biti novi Tesla, da će to biti dobro za naš narod? Zar ne?

  • @Zlatar – Drzava ne misli da je to zadovoljavajuci rejting i u tome i jeste nas problem. Da definisem prvo “drzavu” u kontekstu ove price. Ministarstvo za prosvetu je resorno ministarstvo koje se bavi pitanjima osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. Posto je Srbija u prethodnoj iteraciji PISA testa zauzela poziciju na samom zacelju liste, prema izvestavanju novinara, oglasio se minister prosvete, gospodin Obradovic, sa zahtevom da se ucenici pripreme bolje za naredni test kako bi se pozicija Srbije znacajno poboljsala. Ovaj zahtev ukazuje na tipicno srpski sindrom, a to je da bude ispunjena forma, a da sadrzaj nije bitan. Drugim recima, bitno je da deca nabubaju gradivo, Srbija bude dovoljno visoko rangirana (po mogucstvu bolje od Hrvata i Slovenaca), a koliko deca zaista znaju i koliko su u stanju funkcionalno da koriste steceno znanje potpuno je nebitno. Pri tome se i novinari, cast izuzecima, trude da ublaze stanje stvari, pa bi trebalo kao da se osecamo bolje jer se odmah navodi da su npr. Crna Gora, Bugarska, Rumunija itd. iza nas na listi. Slicna situacija je i sa nasim najstarijim univerzitetom. Imperativ je da Univerzitet u Beogradu udje medju 500 najbolje kotiranih univerziteta prema tzv. Sangajskoj listi, a kakvo je zaista stanje na univerzitetu je manje bitno. Prirodno bi bilo da drzava ima za cilj da plasman ucenika i studenata na raznim takmicenjima na svetskom nivou bude visok, ali bi istovremeno prioritet trebalo da bude kvalitetno obrazovanje i dobar sistem skolovanja. Nazalost, umesto da je ministarstvo na osnovu rezultata prethodnog testa, kao i sve gorih rezultata prijemnog ispita za srednju skolu, pazljivo uz pomoc strucnjaka analiziralo stanje u nasem skolstvu i razvilo odgovarajucu strategiju u pogledu reforme skolstva, ono se bavi samo nasim pozicioniranjem na raznoraznim listama.

    Na PISA testu su ucenici iz Srbije posebno podbacili na maternjem jeziku. Odmah se naslo opravdanje u zastareloj lektiri i nedovoljno zanimljivom gradivu, preteskom i neatraktivnom programu. S obzirom da se Slovenija nasla na dvanaestoj poziciji, neki analiticari (naravno, van ministarstva) su se pozabavili njihovim programima. Naime, pokazalo se da su nam programi veoma slicni ukljucujuci i izbor knjiga za lektiru. Takodje se utvrdilo da nema znacajne razlike u kvalitetu nasih i slovenackih kadrova, kao ni u pedagoskoj metodologiji. U cemu je onda razlika? Odgovor ukazuje na ucesce porodice u vaspitanju i obrazovanju dece. Moram da primetim da se ne moze kompletna krivica prebaciti na drzavu tj. skolu i preobimne i neadekvatne programe. Veliki deo krivice pada na roditelje koji cesto zanemaruju obrazovni razvoj svoje dece i ne podsticu ih dovoljno u sticanju novih saznanja, cak ne ni onih osnovnih. U stvari, kao da kod nas u zemlji postoje dve krajnosti. Jedna grupa roditelja se apsolutno ne bavi svojom decom, a druga grupa se pak preterano bavi decom i kada ona imaju i kada nemaju potencijala za brojne, popularno nazvane, aktivnosti. Ja bih se uvek stavila na stranu roditelja koji se trude da ulazu u svoju decu (to ne mora uvek da ima veze sa materijalnim prilikama), narocito ako su darovita jer to je najbolja investicija za njihovu buducnost. Ne bih se slozila da talentovana deca obavezno moraju i da budu lisena lepote uzivanja u svakodnevnom zivotu. Tu upravo roditelji treba da odigraju krucijalnu ulogu. Slazem se, izbalansiran zivot je valjda svakome imperativ, ali ja to ne bih dovodila u vezu sa intelektualnim potencijalima i darovitoscu. Konacno, ako je dete talentovano za odredjenu oblast i razvija se u tom pravcu svojevoljno, zasto misliti da ono ne gubi od zivota, ako ga posvecenost svojoj intersnoj sferi ispunjava. Toliko je naucnika koji su zaljubljenici u materiju kojom se bave i rad na tome ih ispunjava i cini zaista srecnima. Misljenja sam, kao i autor ovog odlicnog I nepretecioznog teksta, da talente treba stimulisati na najbolji moguci nacin jer iskoriscenje njihovog potencijala moze samo pomoci da se gradi jedno prosperitetnije drustvo. Nazalost, nase drustvo ih se uglavnom seti kada dodju sa nekom medaljom i misli da jednim intervjuom u novinama i poklonjenim kompjuterom dovoljno cini .

    Uzgred, bez uvrede, “neuspeh” lepih i pametnih zena, ne ide bas u prilog inteligenciji muskaraca.

  • @AG Nisam komentarisao vas clanak vec sam iznosio princip da je bolje imati dobre i plemenite ljude a ne insistirati na ljudima sa velikim IQ a to se postize drzavnim i porodicnim vaspitanjem i usvajanju visokih kulturnih vrednosti. Srbija ima deficit kulture, lepih manira i visokih ljudskih vrednosti da bi taj IQ mogao bolje da dodje do izrazaja, jer se u takvim drustvima talenat lakse iskazuje. U drustvu sebicnih pojedinaca talenti mucno prolaze.

  • @Iluzija
    Nema spora ni razlike u našim razmišljanjima. Znam da je neobičan pristup kad kažem da treba suzbijati ekstremnost u nadarenosti, ali ja to kažem u ovim godinama, a to nisam mislio u godinama kad su mi deca iskazivala potencijal i da je on bio veći sigurno bi postupio kao što bi i većina. Ali godine i životne okolnosti, a naročito sadašnja (ne)perspektiva navode na drugačija razmišljanja. Slažem se i sa @Zlatkom da ne bi bilo genijalnih dostignuća da je suzbijana kreativnost.
    Mislim da je vrlo važno da se ne postavlja matrica, jer je mnogo razlika i individualnosti. A sve to treba da pomiri i amortizuje porodica, odnosno roditelji, kod dece. I to je ono što je najveći izazov u životu – od deteta stvoriti srećnog čoveka, a biće srećan ako dostiže realno postavljene ciljeve.
    Nije problem u talentovanim odnosno nadarenim što su zaljubljeni u „materiju“ kojom se bave, već u opasnosti da se ne uklope u realan svet, ili još gore da im to oseti porodica.
    A što se tiče muško-ženskih odnosa čini mi se da „lepa i pametna“ ne može da dozvoli da im bilo koga pored sebe, dok je taj kriterijum kod muškarca mnogo niži. Mislim da ovaj svet za sad tako funkcioniše. Uz sve komplimente ženama po tom pitanju.

  • @ Iluzija- Najlepše hvala na komplimentima. Inače, zahvaljujem Vam se i na odličnoj opservaciji situacije u našem obrazovnom sistemu, očigledno je da dobro poznajete materiju.
    Slažem se u potpunosti sa Vašim precizno i jasno iznetim stavovima. Hvala.

  • Ciko, meni moja mama kaze … da sam ja njena pametnica … a tata mi stalno kaze … tupsone mali … ciko, koliki je moj iq po toj skali?

  • Vrlo lep tekst i jasno i precizno objasnjeno.Gospodine Georgijevicu voleo bih da cujem vase misljenje o mogucnostima napretka ljudske inteligencije pa bih vam postavio nekoliko pitanja:
    1.Da li ljudska inteligencija moze da evolira jos vise i samim tim ljudska vrsta postane jos pametnija?
    2.Kakvo je vase misljenje o stvaranju vestacke inteligencije i da li ima potrebe za njenim stvaranjem?Zasto?Ja licno mislim da ljudi treba da gledaju da unaprede sebe a ne da prave inteligentne masine ili se spajaju sa njima.
    3.Kakvo je vase miljenje o pokretu transhumanizam?Unapred zahvalan na odgovorima i veliki pozdrav.

  • Pozdrav imao bih nesto da pitam jer se spominje to kako su neka mladja deca koja su inteligetnija od vrsnjaka,pa sam hteo da vas zamolim da mi neko objasni.Naime u mom razredu imam jednog decaka koji je godinu dana mladji od mene i ostalih u razredu,medjutim ima odlican uspeh u skolovanju te ga svi nastavnici hvale kako je on inteligetniji od drugih i tako, ima li ikakve veze inteligencija sa skolovanjem?Ja sam dobar djak dakle 3.30 i mislim da je ovaj sistem ocenjivanja u skoli pogresan to vec svi znamo ali,nista nepreduzimamo nisam neki matematicar i fizicar veovatno jer ne bubam nista ali,dosta gradiva kao istorija,biologija itd zapamtim sa casa pa da li je taj lik koji je odlican sigurno inteligetniji od mene?Inace stalno uci napamet sve.

  • Ima li iq neke veze sa genetikom i ako ima da li se zaista prenosi sa majke na dete jer necu reci da je moja majka glupa ili tako nesto naravno pamet nema veze sa inteligencijom vec sam primetio da majak slabo povezuje stvari i dosta je spora u tom smilu dok sam ja bar po tom misljenu dosta uspeniji od nje inace ne zamerite mi na tome sto nisam stavljao interpuciske znake:)

  • Ja bih da se nadovezem na pitanje o vestackoj inteligenciji,ja licno smatram da je bolje da se tako nesto ne proucava i jos gore da se ne upotrebjava na robotima ili ti masinama,jer zamislite da ljudi naprave inteligetnije masine od nas okrenuce se protiv stvaraoca jer ce naci nacin da se rese ljudske rase,ljudskoj gluposti nikad kraja pricaju kako bih ugradili neke stvari u robote ako krene nesto naopako kako bi ih ugasili ali ako postoji sansa za takvu strahotu cemu onda sve to o vestackoj inteligenciji.Da ne spominjem ono sto sada prave one ubilacke robote na sta su ljudi spali kao nece ih koristiti protiv ljudi sta ce im onda?Isto kao atomske bombe ma da sad to nije tema

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280