Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Aleksandar Georgijević


Šta je Mensa test inteligencije

Mensa International – Test inteligencije i Društvo natprosečno inteligentnih i darovitih pojedinaca

Šta je to Mensa test inteligencije i ko može biti član Mense, organizacije koja okuplja društvo natprosečno inteligentnih ljudi sa IQ 148 i više.

Jedno od prvih zapažanja koje imamo kada upoznajemo neku novu osobu odnosi se na inteligenciju. To uglavnom ne primećujemo svesno, već percipiramo i sebi predstavljamo kao vrstu „bistrine“ dotične osobe. Neke osobe nam se učine kao posebno „bistre“, dok sa druge strane ima i onih koje ne ostavljaju takav utisak, naprotiv. Nažalost, ovo drugo je predominantno.

Prvi pojam koji se nameće kada govorimo o pomenutoj „bistrini“ je IQ. Količnik ili koeficijent inteligencije (IQ – inteligence quotient) je mera koja definiše relativnu bistrinu ili intelektualne mogućnosti jedne osobe. IQ je potencijal čija je gornja granica prevashodno određena urođenim faktorima ali čije ostvarenje u velikoj meri zavisi od interakcije sa sredinom. Naravno, postoji više vrsta inteligencije, kao što su emocionalna, društvena i tako dalje, ali su to oblici inteligencije koji se tokom naših života razvijaju i mogu varirati. Te oblike inteligencije možemo razvijati ukoliko se trudimo i radimo na njima. Međutim, jedna vrsta inteligencije tokom naših života zadržava više manje jednake urođene vrednosti i na nju radom ne možemo uticati, a to je logička inteligencija. Upravo je ta vrsta inteligencije predmet najvećeg interesovanja naučnika, pa se njome najviše i bave. Ta vrsta inteligencije je ona koja nam daje brzinu i sposobnost uviđanja veza tj. odnosa između stvari i pojava.

Mensa test inteligencije i društvo natprosečno inteligentnih

Mensa logo

Vrhunac prirodnih, urođenih performansi mozga je oko sedamnaeste godine života, a nakon tog doba polako opada. Međutim, prirodni gubitak performansi se nadomešćuje iskustvom, zrelošču i znanjem. Svakako je preporučljivo redovno se baviti održavanjem performansi mozga, a to je moguće ostvariti, pored redovnih nešablonskih inteletkualnih aktivnosti, i raznim tehnikama koje se mogu naučiti na specijalnim kursevima.

Sam IQ predstavlja odnos između rezultata koji ispitanik postiže na testu inteligencije i rezultata koji postiže prosečna osoba iste starosti na istom testu pod istim uslovima. Intelekt se odnosi na saznajnu dimenziju čovekovog odnosa sa realnošću.

Američki psiholog Dejvid Veksler je sačinio definiciju inteligencije koja glasi:

„Inteligencija je agregat ili globalna sposobnost osobe da deluje svrsishodno, da misli i postupa racionalno i da se uspešno snalazi u svom okruženju“.

Lično smatram da je ova definicija vrlo dobra jer je inteligencija sposobnost efikasnog prilagođavanja tj. sposobnost uspešnog rešavanja problema u što kraćem vremenu.

Inteligencija je jedna od najispoljenijih dimenzija ličnosti, preko koje se mere individualne razlike. U individualnim odnosima inteligencija je često „pokrivena“ emocionalnim i drugim dimenzijama ličnosti. Ali to je druga tema.

Možda je najvažnije pitanje, kada govorimo o inteligenciji, pitanje ove vrste nadarenosti kod dece. Blagovremeno prepoznavanje nadarenosti kod dece može doneti mnogo dobrobiti, ukoliko se adekvatno pristupi nadarenom detetu i ako mu se na primeren način omogući da razvija svoje prirodne potencijale.

Generalno, nadarene osobe uče dosta brže, dublje i šire od svojih vršnjaka i od svog društva. Dešava se da nadarena deca nauče da čitaju i pišu ranije od ostale dece. Dešava se takođe, da nadarena deca budu na istom razvojnom i intelektualnom nivou kao deca koja su značajno starija od njih. Ova nadarenost o kojoj govorimo ne ogleda se samo u brzini razmišljanja, već se reflektuje i na druge delove ličnosti, tako da te osobe imaju razvijene sposobnosti zaključivanja, kreativnosti, znatiželje, razvijen rečnik i dobro pamćenje. Često se može primetiti da ove osobe u samo nekoliko ponavljanja mogu da razumeju i ovladaju novim konceptom koji je pred njih postavljen. Ovakva nadarenost međutim uglavnom ne ide bez dodatnih manifestacija. Naime, ove osobe su često preosetljive i emotivno reaguju u mnogim situacijama. Dešava se da razviju posebne obrasce ponašanja i da budu perfekcionisti. U društvenom smislu, a usled samostalnog zaključivanja i logike, često ne podnose nametnute autoritete i ispoljavaju spremnost na diskusiju po pitanjima koja osobe prosečne inteligencije prihvataju bez kritike. Usled svega pomenutog, nadarena deca često ne mogu da pronađu svoje mesto u svom društvu, pa traže društvo starijih.

Nadarene osobe obično nisu podjednako nadarene za sve intelektualne aktivnosti. Česti su primeri da nadarena osoba, na primer, pokazuje vanredan dar za pisanje i lepotu izražavanja, ali da je istovremeno slaba u matematici, ili se pak dešava da imamo slučajeve fantastične nadarenosti kada su u pitanju čak i najkompleksniji matematički problemi, a da ista osoba ima problema u izražavanju i verbalizovanju svojih misli i osećanja.

S obzirom da se nadarenost ispoljava u različitim dobima razvoja, ne znači da dete nije nadareno ukoliko ne nauči da čita i piše pre ostale dece. To nam govori da moramo biti strpljivi i budno pratimo razvoj deteta, kako bismo blagovremeno ustanovili potencijale mlade osobe i posebnu nadarenost, ukoliko je ima. Može se desiti da će vaše dete ima problem zato što su mu izvesni predmeti u školi suviše laki i zato dosadni. U tom slučaju je potrebno adekvatno reagovati i ne ustručavati se i razgovarati sa školskim psihologom ali i nastavnikom koji u tim slučajevima mogu osmisliti posebne programe i zadatke kako bi nadareno dete povratilo motivaciju da se bavi datim predmetom. Takođe, u ovom smislu, može biti od velike pomoći i posebna grupa osnovana u okviru „Mense“ Srbije, „Nikola Tesla centar“ koji se bavi upravo mladim darovitim ljudima.

Usled naročite intelektualne nadarenosti, može se desiti da te osobe previše budno i aktivno prate sve informacije i senzacije koje oko njih postoje, a radi se o posledičnoj prevelikoj svesnosti. Samim tim, sve što se dešava u datom trenutku, nadarene osobe posmatraju višeslojno i vrlo duboko prirodno ulaze u analizu, pa se dešava da im treba više vremena da razmotre datu situaciju od prosečno inteligentne osobe, koja opet, ne percipira istu situaciju ni toliko duboko ni toliko emotivno, a naročito ne ulazi u kompleksnu analizu događaja, već ga doživljava u predstavljenom stanju.

Raspon IQ*:

  • Insuficijentnost, IQ vrednosti ispod 80
  • Ispod proseka, granična vrednost normalne inteligencije, IQ vrednosti od 80 do 90
  • Normalna inteligencija, IQ od 90 do 110
  • Normalna inteligencija, iznad proseka i nadareni, IQ od 111 do 140
  • Izuzetno inteligentne osobe (visoko superiorne), IQ od preko 140 imaju
  • Članovi „Mense“ imaju IQ od 148 +

*– Vrednosti su date okvirno. Kliničke skale daju dosta preciznije vrednosti, što u ovom predstavljanju nije potrebno već je važno razumeti redove veličina o kojima je reč.

„Mensa“ je udruženje osoba sa izuzetno visokim koeficijentom inteligencije, a čiji su članovi sve osobe koje su na zvaničnom testiranju postigle određeni rezultat i koje su potom obavile administrativne formalnosti oko učlanjenja.

Ciljevi „Mense“ su da prepozna i pomogne razvoj inteligencije, ohrabri istraživanje njene prirode, kao i stvaranje stimulativnog, intelektualnog i društvenog okruženja za svoje članove.

Kriva IQ Mensa test inteligencije i društvo natprosečno inteligentnih

Kriva IQ

Ispitivanja su pokazala da se na zvaničnom Mensa testu, manje od 2% ukupne populacije može kvalifikovati za članstvo u „Mensi“ tj. da na testu može ostvariti rezultat veći od 148 po Katelovoj skali.

Često su me pitali o validnosti Mensa testova inteligencije koji se mogu pronaći na internetu. Nažalost moram razočarati mnoge, ali većina tih testova je sačinjena iz prosto komercijalnih razloga i nema nikakvu vrednost. „Mensa“ apsolutno ne podržava nijedan on-line test. Ukoliko neko zaista želi da proveri svoj IQ i da se podvrgne ozbiljnom psihometrijskom testiranju, jedina prava preporuka je da se prijavi za testiranje koje redovno organizuje i sprovodi „Mensa“. U „Mensi“ se ozbiljno i predano bavimo ovim testiranjima od četrdesetih godina dvadesetog veka. Prema tome, jedini merodavni testovi za ovu namenu se mogu obaviti samo u organizaciji „Mense“

„Mensa“ na latinskom znači „okrugli sto“. „Mensa“ je organizacija u kojoj je članstvo dobrovoljno i okuplja ljude koji su ispunili uslov za članstvo na testiranju.

Uslov za testiranje je starost ispitanika od najmanje 17 godina života. Zvanični test je napravljen tako da ne favorizuje ni jednu grupu ljudi i nema nikakve veze sa prethodnim ili aktuelnim obrazovanjem. Na testu se rešava 36 zadataka za 40 minuta, a zadaci su rastuće kompleksnosti. Test koji se radi je neverbalni, isključivo je grafički.

Test je koncipiran tako da je u svaki zadatak prikazan u grafičkom obliku, sa osam slika, dok je za ispravno rešenje potrebno odabrati jedno od ponuđenih rešenja. Uvek je samo jedno rešenje tačno.

Primeri testa su prikazani na sledeće dve slike:

Mensa test inteligencije primer društvo natprosečno inteligentnih

Primer Mensa testa i zadataka

U samoj organizaciji Mensa deluju tzv. SIG-ovi (Specijalne Interesne Grupe). Tako imamo između ostalih npr. Nikola Tesla Centar (za rad sa darovitom decom), Foto SIG, SIG za društvene igre, SIG za ekstremne sportove, SIG za putovanja itd Ove grupe okupljaju članove „Mense“ koji dele slična interesovanja, a član jednog SIG-a, naravno, može biti član i nekog drugog SIG-a. Svrha SIG-ova je da deluju stimulativno na članove i da ih podstaknu na razmenu ideja, znanja i iskustva.

Poznati članovi „Mense“:

  • Isak Asimov, pisac
  • Martin Kuper, izumitelj mobilnog telefona
  • Artur Klark, pisac
  • Đina Dejvis, glumica
  • Džems Vuds, glumac
  • Kevin Kostner, glumac
  • Markus Gronholm, dvostruki prvak sveta u reliju
  • Ser Klajv Sinkler, izumitelj „Spektrum“ kompjutera
  • Toni Buzan, autor „mapa uma“
  • Merilin vos Sevant, scenaristkinja (najviši zabeleženi IQ do danas, prema Ginisovoj knjizi rekorda, s tim da vrednost njenog IQ nije definisana dovoljno precizno, ali se pretpostavlja da iznosi nešto preko 200)

U radovima izvesnih istaživača koji su pisali o konceptu IQ i visoke inteligencije uopšte, često se navode primeri izvesnih ličnosti iz istorije koje bi se verovatno kvalifikovale za članstvo u „Mensi“, a na osnovu procene kompleksnosti njihovih dela tj. na osnovu koncepata koje su u svojim delima razvijali. U tom kontekstu se često pominju: Leonardo Da Vinči, Ser Isak Njutn, Viljem Šekspir, Nikola Tesla itd.

Ostaje pitanje, da li izrazito visoka inteligencija daje prednost u svakodnevnom životu. Uglavnom da, sve je mnogo lakše, međutim, problemi koji se mogu pojaviti, posebno emotivne prirode, mogu biti burni i doneti uznemirenost, a to nije poželjna manifestacija. Takođe, ostaje i problem razumevanja okoline, tačnije razumevanja nemogućnosti većine da sa lakoćom razume i shvati mnoge pojave i koncepte, kao i društvena dešavanja, a što često može predstavljati ograničavajući faktor u komunikaciji. Naravno, postoje i primeri posebno nadarenih osoba, sa izraženim socijalnim veštinama, a na osnovu razvijene socijalne inteligencije (u korelaciji sa emotivnom), te u tim slučajevima možemo govoriti o visoko prilagodljivim osobama, štaviše, te osobe se često mogu prirodno nametnuti kao lideri.

Kada bi u našoj zemlji postojala državna strategija za rad sa mladim darovitim osobama, ubeđen sam da bi smo kao nacija, na duge staze imali velike i nebrojene koristi od toga. Nažalost, kod nas za ovo pitanje, kao i za mnoga druga, nema interesa.

Više informacija o „Mensa“ Srbije možete pronaći na: http://www.mensa.org.rs

.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: