Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Treća Jugoslavija – država veća od svojih sinova i poneke kćeri

Treća Jugoslavija

SFRJ je bila država veća od svojih sinova i poneke kćeri. Postoji li šansa da nastane Treća Jugoslavija

 

Moć nosi odgovornost

SFRJ Grb Jugoslavije i Treća Jugoslavija - država veća od svojih sinova i poneke kćeri

Nekadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je bila velika, lepa, srećna i moćna država. Daleko veća, bolja, lepša i srećnija od patrljaka sadašnjih Balkanskih državica, ogrezlih u primitivizmu, korupciji, sukobima, dilovanju. Medjutim, moć, veličina i lepota jedne države izgleda nisu bili dovoljni da ta svenarodna tvorevina i duže traje. Glupost i strast njene dece su je sahranili.

A bile je to prekrasna zemlja, jedna od najboljih destinacija za život u svetu, verovali vi to ili ne. Oni koji su je doživeli znaju o čemu pišemo, oni mladji još uvek ne mogu to sebi da predstave. Doduše, ne zaboravimo, to je bila zemlja diktature, meke dikature kako bi rekli neki socijalni analitičari i istoričari, i nije svima bila tako ugodna i lepa. Čak naprotiv, za mnoge je zbog različitog mišljenja bila to vrlo okrutna država.

Ali šta je nju činilo toliko privlačnom iz današnje perspektive?

Smiren život, stalan napredak, sletske vežbe, radne akcije i druženje, raznovrsnost klime, geografije, ljudi, hrane, biljaka i životinja, lepota krajolika, bogatsvo voda, nacija i različitih života, razvijena muzička i filmska kultura, veliki sportski klubovi i pojedinci, mogućnost zaposlenja i kvalitetnog života, prijateljstvo sa većinom zemalja sveta, stavljali su je u sam vrh najpoželjnijih teritorija za život. Zanimljiva tvrdnja, zar ne?

Mi toga tada nismo bili svesni, jer nismo ništa znali o svetu oko nas i kako se patetično može živeti, ali sada par decenija kasnije, kada znamo gde i kako živimo, a gde smo mogli ostati, pojavljuje nam se mudrost i saznanje da smo svojevremeno živeli u svojevrsnoj bašti Balkana. Imali smo divne ravnice, šarene i mirisne livade, snežne planine za skijanje, najlepše more za kupanje, predivne slapove, atraktivna jezera, mnogo zanimljive ljude. Za tili čas smo mogli da odemo na more, na skijanje, da priuštimo sebi druženje sa fizički najlepšim ljudima sveta, da imamo najbolje sportske timove na svetu, puno posla, vikendica, najzanimljiviju muziku u regionu, vrelu zabavu i najukusniju hranu u Evropi.

I sav taj životni raj u jednom trenutku neko razvali i raznese. Nečiji sinovi. I poneka ćerka. Sve naši.

Mogu se pronaći različiti razlozi zašto je SFRJ propala. Stvar je vrlo kompleksna iako nam se čini da su se stvari razvijale logičnim putem. Ali kojom logikom, i sa kojim motivima?

Svaki od tih razloga za rasturanje Jugoslavije će naći svoje mesto u glavama i mislima mnogih, počev od istoričara, analitičara, pisaca, običnih gradjana. Ima na primer onih koji misle da je to sve bila inostrana urota i zavera zbog naše vojne industrije, geopolitičkih igara, i jugoslovenskih resursa koje je valjalo porobiti. Neki veruju da je to sve bilo zbog obračuna kapitalizma sa socijalizmom, odnosno komunizmom. Ima onih koji misle da je to zbog unutrašnje medjunacionalne, verske ili kulturne netrpeljivosti, pa sve do onih mislilaca koji to pripisuju ekonomskoj krizi kojoj smo bili izloženi. Naravno, vrlo su popularna i tumačenja ljudskih profila i slavoljubivosti nacionalnih lidera koji su doveli do rastakanja Jugoslavije.

Ima i onih mislilaca koji sve to pripisuju grehu jednog državnog sistema koji nije imao vertikalu prema Božanskom, sistem koji nije bio duhovan i Bogu okrenut, nego ateistički i satanistički u biti, pa je stoga Bog okrenuo ledja svom delu, onome što je prvo stvorio pomažući borbu naroda za oslobodjenje, pa onda sve to u ljutnji rastvorio. Neki smatraju da nas je Bog kaznio raspadanjem i gradjanskim ratovima, digao ruke od nas i predao nas iskušenjima, kada je video da se narod iz zahvalnosti ne moli Tvorcu za srećan život koji vodi, već Komunističkoj Partiji i Titu. I kada je Bog video da više volimo mitove koje je KPJ stvarala nego zdrav razum, okrenuo nam je ledja. Otpustio je svoju zaštite i pustio je napolje na nas sve djavole ovoga sveta sa svim mogućim predrasudama, da se igraju našim umovima, od nacionalizma, etnocentrizma, evropejstva, herojstva, ratništva, pa sve do astrologije, misterije, mistike uz koktel folk pesama, mafijaških klanova i političkih zaklinjanja.

I od tada, na ovom tlu, na terenu našeg jugoslovenstva „sve grob do groba, traži majka sina svoga …“

Sinovi naše otadžbine

Kako god promišljali prošlost Jugoslavije i razloge njene propasti, meni na um dolazi jedna misao, a to je da je Jugoslavija bila veća od svojih gradjana, odnosno svojih sinova, i poneke kćeri. Kao u svim legendama i psihoanalitičkim teorijama, sin je hteo da sruši oca, a brat da ubije brata, i nekako je to tako plastično „odigrano“ na jugoslovenskim prostorima.

Sama ideja jedne multinacionalne države, koja objedinjuje različite socijalne, nacionalne i verske entitete, jednostavno nije mogla da opstane, zbog samih njenih gradjana. Vraćajući se unatrag na muziku, filmove, tekstove i kulturu tog doba, na jugoslovenstvo i ogroman napor koji je učinjen da se zemlja ujedini pod parolom »Bratstvo i jedinstvo« shvatiš da je sve to bilo uludo. Jer, četiri decenije je ulagan natčovečanski napor KPJ i ostalih institucija društva da nam utisnu ideju jugoslovenstva i zajedništva. I sve je bilo, počev od vrtića, od deteta pa do groba u prepoznatljivoj ikonografiji jedine ideologije koja je vladala u zemlji. Mnogi su verovali u to jedinstvo. Rekao bih većina, više ili manje.

I zemlja je trajala ušuškana u romantičnu priču o herojskoj prošlosti, ekonomskim i političkim uspesima i opuštenom dnevnom životu. Medjutim, ono na šta su nas velike i mudre reči vodje stalno upozoravale „da neprijatelj nikada ne spava“ obistinile su se. Neki medju nama, naši sinovi, i poneka kćer, njima je bilo dosadno i hteli su akciju. Prvu omogućenu priliku ti naši narodni sinovi sa ovih prostora su dočekali da se otvoreno potuku, kao u klasičnoj balkanskoj mehani, gde pijani momci usled beznačajne svadje trgnu noževe jedni na druge.

Ta destruktivnost, pravdana kolektivnom memorijom naroda, gde je svaki narod imao svoje istorijske razloge za frustraciju, ta snažna negativna energija je ono što je rasturilo Jugoslaviju, energija koju ljudi sa ovih prostora gaje u sebi. Ona potmula, opasna i prepredena energija, koju tako dobro opisuje Ivo Andrić u svojim delima, energija koja samo čeka da se ispolji. I naša sklonost kao naroda da se ponesemo i povedemo sa jakom zluradošću za lošim, za pogrešnim idejama i stvarima. Neki misle, možda sa pravom, da je i jugoslovenstvo bila loša ideja za kojom su se narodi sa ovog prostora poveli.

Zato Jugoslavija nije mogla da uspe, iako je u nju uloženo mnogo emocija, dobre volje, pregora, rada i napora da se napravi miks balkanskih naroda, svojevrsna balkanska Amerika. Znam da će mnogi na ovom mestu izvući paralelu sa Amerikom, masonima i sličnim zaverama, smatrajući da je Jugoslavija masonska zavera i tvorevina. Medjutim, tu jednostavno greše. Jugoslavija je stvorena još u 19 veku iz ljubavi, iz ideala ljudi koji su se borili za nju, iz slobodarskih i ujedinjujućih težnji, iz ideje koja je veća od nas samih. Jugoslavija je  stvorena iz kosmopolitskih i humanih stremljenja što intelektualne elite, što običnog naroda, koji se kroz II svetski rat borio za oslobodjenje i tako povezao u zajedničkoj borbi i muci.

To je posebno jasno kada se o tome govori u Sloveniji, malo manje jasno u podeljenoj Srbiji ili isfrustriranoj Hrvatskoj. U istoriji se zna za „jugoslovenski paradox“ da su Hrvati prvi koji su jugoslovenstvo postavili kao zajedničku i narodnu platformu, a da su je Srbi prvi sproveli u delo stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, gde su Slovenci prvi iskreno i zdušno ušli u tu tvorevinu, a na kraju nakon 70 godina i prvi na isti način otišli.

Ipak prava Jugoslavija, kao multietnički projekat je stvorena tokom II svetskog rata, gde su  svi narodi te zemlje zaneseni internacionalnim komunizmom i parolom „Svet je globalno (komunističko) selo“ to stremljenje zajedničkom borbom protiv fašizma i oslobodjenjem zemlje oružjem i ruskim crvenoarmejcima potvrdili. I tu svoju tvorevinu su počeli da čuvaju, i brane, što od spoljnih što od untrašnjih naprijatelja i kako tako osvojili družtveni mir od nekoliko decenija razvoja i prosperiteta. A onda su se u sred najvećeg mira i prosperiteta, primitivno posvadjali u kafani pored puta, sevnule su pesnice, noževi i pištolji. Epilog tuče znate, još se prebrojavaju žrtve. I mnogi se sada sa svih strana granica pitaju, čemu sve to?

Kako će nastati Treća Jugoslavija lepa-brena-i-zastava-sfrj

Sjedinjene Južnobalkanske Države kao Sjedinjene Američke Države

Za razliku od Amerike kojoj je po nekoj ideji nekadašnja Jugoslavija nalikovala, u Ameriku svi dobrovoljno dolaze i prihvataju postojeće stanje kao merilo po kome treba da se živi, radi i misli. U Jugoslaviju nisu svi ušli svojom voljom. Priznajemo, bilo ih je sa drugačijim motivima. Neki su od toga i stradali, nepravedno. Zato su mnogi od njih čekali momenat da kažu šta misle i osećaju. I da to pokažu na delu.

Kada su dobili priliku za to, ti najbolji sinovi naše države, bilo da su imali decenijama umanjene verske ili nacionalne slobode, bilo da su želeli drugačiji politički ili ekonomski sistem, političke karijere ili status nacionalnih heroja, ti veliki akademici i mali ljudi, mnogi od njih su postali histerični i ludi, i tu bolest preneli na sve ostale. Svi znate kako se to razvijalo i gde je to otišlo.

Zato i tvrdim, Jugoslavija je bila veća i plemenitija ideja od ljudi koji su je nosili. A daleko veća od ljudi koji su je sahranili. Jer ljudi koji su živeli u Jugoslaviji, oni su je rasturili, iz sopstvenih sitnih ili krupnih interesa, iz uskih vizija i ksenofobije. Sigurno je da velikog udela u tome ima istorija ovih prostora, stalni sukobi, prolivena krv, izdaje, omalovažavanja i netrpeljivosti. Jer istorijsko pamćenje stalno leži kao trn u svesti čoveka, i bolno podseća na ranu koja je napravljena.

I zato je Jugoslaviji trebalo još 50 godina da bi preživela. Trebala joj je reforma, demokratija, verske i nacionalne slobode, političko i kulturno izražavanje i adaptacija prema svetskim centrima moći. Da rane zarastu potpuno. Jer da je opstala još jedno 50 godina u zajedništvu, opstala bi duže vremena na istorijskog pozornici, i po svemu sudeći kao regionalna zemlja lider bila mala Amerika na Balkanu. Medjutim, mi njeni sinovi, mi joj nismo dali tu šansu, žurili smo da se obračunamo sa njom dok ne stasa i dok nas ne proguta svojom snagom i komforom koji nam je pružala. Jer, komfor je opasan, otupljuje revolucionarna stremljenja. Zadovoljan čovek ne diže revolucije, gleda svoja posla i kako da se zabavi. Nezadovoljnici guraju napred. Na žalost, nezadovoljnici su bili dovoljno glasni i aktivni, mi naivni pasivni i uplašeni, i srušismo Jugoslaviju.

Ali Jugoslavija je i dalje lepa ideja, utopijska. To je Zemlja sunca, kao što je opisan Kampanelin »Grad sunca« u njegovoj kultnoj knjizi o utopiji. I zato će se mnogi vraćati toj ideji i boriti se za nju. I sanjati je, jer ona nije bila san, bila je stvarnost, za mnoge.

Jugoslavija je ideja koja nadahnjuje, koja je veća od naših običnih života, to je ideja o zajedništvu, o stanju jednog sa mnoštvom u Jednom, ideja o Božijoj zemlji, a takve ideje snažno deluju na umove i emocije ljudi. Podstiču, nose, zanose. Otvaraju i podstiču kreativnost.

Jugoslavija je humana ideja o multikulturalnosti, o humanosti, o zabranjenoj ljubavi koja prelazi granice.

Stoga, čim se sadašnje balkanske zemlje malo stabilizuju i osveste gde su i šta su na svetskoj pozornici, opet će se stvoriti ideja o državama Balkana u jednoj zajednici. Pakt za Jugoistočnu stabilnost, Zapadni Balkan, sporazum EFTA i slični nazivi su delo i pojmovi Evropske unije koja prethodi ideji ujedinjenja jugoslovena. Evropljani već sada znaju da ćemo mi biti okrenuti jedni prema drugima, jer nas mnoge stvari povezuju, pa pre nas počinju da rade na našem ujedinjenju. Naravno, oni to rade iz sopstvenih interesa, da bi nas vaspitali i naučili trpeljivom životu koji nas čeka u Evropskoj uniji, mnogo većoj zajednici.

I sada vas ja iskreno pitam, kada bi birali gde bi živeli, da li bi išli u nekadašnju Jugoslaviju ili u Evropsku uniju, za koju opciju biste se odlučili?

Nova Treća Jugoslavija – treća sreća

Stvaranje Nove ili Treće Jugoslavije u praksi neće zaživeti dok to lokalne političke elite ne vide kao svoj interes.  Za sada te težnje postoje samo u subkulturi, kod umetnika, muzičara, medju sportskim klubovima i kod komunističkih aktivista, jer je za njih svet jedno veliko selo, a Jugoslavija je zaseok koji treba stvoriti za pravljenje većeg kolhoza. Ah da, nadje se tu i neki medij i nekoliko nevladinih organizacija koje se uz ogromne napore i male donacije iz sveta upinju mladalačkim žarom da rade na medjunacionalnom razumevanju i pomirenju zakrvljenih sinova. I poneke kćeri.

U nekoj sledećoj generaciji na ovim prostorima će se to i otvoreno desiti, ta nova jugoslovenizacija. Lokalni političari, bogataši, akademici i novinari će početi da promovišu ideju zajedništva i jugoslovenstva jer žele da prošire svoje imperije na druga tla, ili pak da im ona budu lako dostupna. Prvi pokušaj koji se u tom smeru odigrava su srpske i crnogorske jahte lokalnih tajkuna na hrvatskom primorju, slovenačke trupe pivopija u Guči, hrvatski muzičari u Srbiji i tako redom. Krenuli su komunikacioni tokovi, strah polako nestaje, i želje za povezivanjem će samo rasti.

A onda, spontano i neočekivano, ničim izazvano, mediji će početi po zahtevu sinova naroda i onih iznad naroda, da nas iniciraju u »novo jugoslovenstvo«, da bi tek onda kreativnost malih i velikih ljudi sa svih strana granica počela da eruptira u nizu jugoslovenskih dela, slika, projekata i povezivanja. Zajedničku simboliku ćemo morati izgraditi iznova, jer je stara, ona komunistčka kompromitovana, ali za naše ljude sa ovih prostora koji su jako kreativni, to neće biti nikakav problem. Kako kažu crnogorci u svojim vicevima kada nešto poruše: „Napravićemo to još novije, ljepše i starije„.

I put ka Trećoj Jugoslaviji će biti otvoren. Počinje muzikom, jer ona spaja srca ljudi. Ukoliko toga niste svesni, to se već dešava. MTV Adrija, Pink i slični projekti orijentisani su na mlade, na generacije koje treba da se u budućnosti nametnu kao lideri nove zemlje. Promovišu se ideje zajedničkog tržišta, muzike, kulture i na kraju države.

To se sve dešava spontano, ponekad uz malu pomoć prijatelja iz okruženja, jer smo mi postali malo stidljivi u komunikaciji sa dojučerašnjim neprijateljima. Ipak, mnogi mladi sami traže da premoste političke barijere i uspostave kontakte sa sus(j)edima. U tome im pomažu kablovska televizije, internet i mediji.

I tako, teku naši zemaljski dani od prijatelja do neprijatelja i nazad. I stvara se spontano Nova Jugoslavija u srcima i mislima ljudi, i ako se dovoljno dugo ta ideja bude negovala od strane posvećenika, uspeće da nadje svoj put do realizacije. To doduše znači da ćemo morati da promenimo neke političare nedorasle toj ideji ili oni pak svoje muzičke numere koje nam recituju. Biće da će biti ovo drugo, jer balkanski političari igraju uz sve muzičke note i stilove.

I naravno, stvorićemo Novu Jugoslaviju ako nam u svemu tome i Nebesa pomognu, smiluju se na nas i otvore nam puteve da se povežemo. Mada, budimo pošteni, Srbiji ne treba Nova Jugoslavija, ni sa starom nije znala šta će i kako će. Srbiji i Srbima samo treba otvorena granica, ekonomija i putevi, a sve ostalo će oni sami da srede. Na svoj način.

Budućnost je u nama

Ono što ljudi misle, to osećaju, ono što osećaju i što žele to i rade, a ono što rade to im je sudbina. Tako barem kaže filosofija indijskih mudraca. Ali indijski mudraci nisu imali priliku da prosudjuju balkanske narode i ljude, jer u tom istraživanju sigurno bi otkrili neke nove domete filosofije i pronašli nove profile karaktera, Balkanskog karaktera. I mudrost zaključivanja bi im  zasigurno bila drugačija.

A taj karakter je u stvari junak ove priče, jer to je karakter koji ima snagu da ode do najvećih visina i blistavosti duha a da zatim padne u najdublju tamu. To su naši sinovi, i poneka kćer. Oni koji će pobediti u fudbalu svetske prvake kada to niko ne očekuje i koji će prosuti izmuženo mleko kada opet niko to ne očekuje. Zbog nestrpljivosti, čička u zadnjici koji ljude ovih prostora čini nemirnima i živahnima. Koji nas čini da stalno stvaramo i rasturamo, da se bratimimo i pljujemo, da ratujemo pa da se volimo i onda sve ispočetka. Srbi vole da tu reč opišu kao usud, sudbinu definisanu karakterom i voljom nebesa. Pre bih rekao da je to nedostatak obrazovanja, mirnoće, zrelosti i manira, sve skupljeno u jednoj reči – primitivizam.

I sad umesto zaključka cele priče ide jedna poslovica. Američka. I uopšte nema veze što je američka, jer joj je primena univerzalna a Amerikanci ionako nemaju skoro ništa sa ovim tekstom. I nemaju ništa sa Novom Jugoslavijom.

Dakle, kao što kaže američka poslovica, ako se pitate da li da uložite u propalog milijardera, odgovor je da, u njega treba uložiti, jer ako je taj propali milijarder znao jednom da napravi pare, znaće i drugi put, tako i mi poučeni tom mudrošću završavamo pisanje u stilu „jugoslovenskog Valtera koji brani Sarajevo (srce Jugoslavije)“:

„Ako smo znali jednom da napravimo zajedničku državu na ovim prostorima, znaćemo to ponovo da uradimo. Časna Titova pionirska reč!“.

No, da li mi imamo prave ljude da sačuvaju to što će stvoriti. Jer, zidar nije isto što i baštovan. Onaj prvi samo rastura, zida i povezuje, a ovaj drugi stvara, oblikuje i održava.

Zlatko Šćepanović

 

47 komentara

  • Колико још геноцида српски народ треба да преживи да би се одустало од глупе идеје Југославије?

    Све је то лепо кад се тако прича, али не ради у пракси. Једноставно не ради. Два пута је пробано, оба пута са катастрофалним исходом. Не ради. Тачка и крај.

  • @ Nikola

    Istorija se ciklično ponavlja. Sastajemo se i rastajemo. Volimo se i mrzimo. Tvoja deca ili unuci neće imati pojma o čemu mi ovde pričamo, kakav genocid, ratovi, o čemu se tu radi. Za njih će to biti potreba da se druže, zabavljaju i putuju, kao što su se generacije od 50 do 70-ih dobro zabavljale u SFRJ.

    Jednom će možda da integracija bolje uspe, jače proradi i da radi malo duže 🙂

  • Istorija se ne ponavlja ciklicno. Ponovi se mali broj stvari. Meni je logicnija drzava Balkanija, unija pravoslavnih zemalja nego Jugoslavija. Ipak, EU je mnogo veci i plemenitiji ideal od regionalnih unija.

  • @ Victor

    Ponavljaju se istorijski koncepti, ciklično, počev od plemena koja se ujedinjuju, do nacija koje to čine, pa se onda rasturaju, kada zlo udje u njih. Jer, zlo uvek razara i razdvaja, pa bilo sa čije strane da je krenulo i došlo do izražaja.

    Balkanija? Srbi bi recimo rekli: „Sve može, ako ćemo mi da pravimo kombinaciju i vodimo posao“ 😉

    EU? Da li ćemo moći to da podnesemo? I prosto proširena SFRJ je ovim narodima i njenim elitama bila problem za dogovaranje i toleranciju a ne jedna složena i kompleksna zajednica disonantnih naroda, koji moraju da se drže zajedničkog zakona i morala da bi opstali. Kamo sreće da mi imamo volje da udjemo u tu zajednicu, da napredujemo u svakom pogledu.

    Mislim da bi se istorija ponovila u slučaju Balkana i EU.

  • Wow Zlatko, nije mi na pamet padalo da neko moze imati toliku nostalgiju za SFRJ-om. Pripisujem to nekakvim razocararenjem sa ovim danas, pa nas proslost vuce kao sidro jer je tada bilo kako tako „stabilno“. Iako sam malo mladji mozda od vas, ne bi bilo tesko pobiti vase romantizirane ideje o putovanju, shopingu, letovanjima, priznatim pasosima i druzenjima.

    Govorite kao da toga nije bilo u Kraljevini Jugoslaviji pre rata, pa cak i vise od toga.

    Setite se ponizenja sa nestasicama kafe, benzina, gubitaskih firmi, kradja na malo i veliko po firmama, veza i vezica za posao. Koliko ljudi je moglo kupiti skijasku opremu i osetiti cari bratske nam Bosne i njenih Jahorina, Bjelasnica, a da ne govorimo Pohorja ili Kranjske Gore.

    Nikakva kvazi Jugoslavija se ne moze praviti bez hvatanja Ratka Mladica i Hadzica, ali i bez Hrvatskog suocavanja sa genocidom u 2 sv ratu, kao i Srpskog samo-suocavanja sa partizanskim ubistvima posle rata. Tako ocisceni i prosisceni, mozda mozemo unutar EU da napravimo crvsce povezanu uniju….ali mastati o nekim sletovima, pesmicama….sto se kaze u Americi ovaj vas tekst je bas „head-scratcher“ 🙂

  • @ Brana

    Jugonostalgija? Sad, nemam od čega da se branim po tom pitanju, ali moj tekst nije jugonostalgičan, iako na prvo čitanje ostavlja takav utisak. Posebno nije hteo biti romantičan. Zapravo, sve je nekako ispalo drugačije nego što je autor želeo, kao kada slikar stavi više crvene boje pa se pojavi temperament u slici koja je trebalo da deluje hladno.

    Poenta teksta je u tom da mi trebamo biti bolji ljudi i veći od ideja koje nas istorijski povezuju. I da treba da se povezujemo a ne zatvaramo u ambare i avlije naših predrasuda. Znanje oslobadja.

  • Tema koja uvek zaslužuje komentar.
    Ako isključimo emocije (što je teško) i pokušamo da budemo realni i sa ove vremenske distance probamo objektivno da sagledamo period od Drugog svetskog rata do danas, praveći preseke na kraju svake decenije i analizirajući činjenice koje su bile bitne za kvalitet života ovog naroda, mislim da ćemo dobiti prilično afirmativne podatke o razlozima uspona i pada jugoslovenstva kao najpozitivnije ideje u savremenoj istoriji, koja je imala najmanje rezervisanosti prema svojim porukama, jer je obeležena velikim usponom kao i velikim padom.
    Emocije su i dalje prisutne kod većine pripadnika srednje i starije generacije, ali baš zato ih i treba isključiti i u analizi običnih ljudi, čiji su izvor informacija roditelji, babe i dede, savremenici tih dešavanja, treba objektivno sagledati način života, odnose medju ljudima, odnose prema drugim narodima, i onda biti siguran u ideje i poruke koje je sa sobom nosilo jugoslovenstvo.

  • @ Aleksandar Zlatar

    Jugoslovenstvo je imalo samo jednu zajedničku manu – izgradjeno je na komunističkoj ideologiji. Ista ona koja je integrisala ljude u prvom koraku, u drugom je bila dezintegrišući element. Sve velike države koje su trajale bile su multikulturalne i multireligiozne, jer se jedino tako mogla održavati kohezija.

    U stvari, imalo je dve mane – kult ličnosti. Tito je bio veći lider i ideja od jugoslovenstva.

    Na te dve osnove je Jugoslovensko carstvo palo – otišao je car koji nije imao dostojnog zamenika, uz to on je i nosio ideju zajedništva. Posle Tita, mnogi su hteli da budu Tito, a jugoslovenstvo nije bilo dovoljno jako samo po sebi, jer su svi počeli da uvidjaju društvene razlike i da ih mrze a ne da ističu sličnosti.

  • Komunistička ideologija je mnogo širok pojam i često zloupotrebljen, jer ako je bila integracioni faktor u početku, isto tako je kroz prilagodjavanje i transformaciju „proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa“ ta ideologija mogla da daje novi kvalitet u svim sferama života. Jugoslavija je bila multikulturalna sredina, medjutim što se tiče religije ona je zaista bila odvojena od sistema, za razliku od današnjeg načina gde je navodno odvojena, a faktički je po svemu deo vladajuće partije, i to se žestoko zloupotrebljava.
    Kult Tita je bio progresivan i nije bio problem u njegovom kultu već u kultu i vlasti mnogih koji su to zloupotrebljavali u svojim atarima, odakle je i potekao raspad Jugoslavije, uz obilatu pomoć onih sa strane kojima je smetala takva država.

  • @Zlatko Šćepanović

    Да да, неће моја деца и унуци неће појма имати о геноциду и ратовима, као што ни данас деца и унуци људи који су преживели други светски рат немају појма о… упс?

    Колико стотина хиљада или можда милиона људи треба да изгине да би могла ЈЕДНОМ интеграција МОЖДА боље да успе и да ради МАЛО дуже? Чему то? Да би неки људи могли да путују? Прескупа су та путовања.

  • @ Nikola

    Svako bi na ovim prostorima mogao naći razlog da drugi narod mrzi. To je najlakše. Mrzeti je lako.

    Tolerisati i saradjivati sa drugačijima je teško. Ali vredi truda, više nego izolacija. Jer kada jednom zaigrate „djavolovo kolo rasturanja“, genocid našeg naroda koji vas sada pogadja će u drugom obliku doći u vaše dvorište, i to od prvog komšije, Srbina, koji će vas mrzeti jer ste iz nekog razloga drugačiji.

    Jer, sve dobro i loše dolazi od ljudi i ideja koje oni prihvate. Ako ljube dobro, svima će biti dobro, ako ljube zlo, zločini, genocidi, masakri, će biti naša svakodnevnica. To se na ovim prostorima tako lako uočava i vidi, na svakom koraku.

    Kada kažete genocid, znajte na koga stvarno mislite, nemojte suviše lako to pripisivati celim narodima, kao što su u skorija vremena nama, Srbima to pripisali. A sigurno ćemo se složiti da mi to nismo, genocidan narod, kao što ni drugi narodi to nisu, već samo neki ljudi i neke ideje koje su ih iskvarile.

    @ Aleksandar Zlatar

    Kult Tita je bila nedvosmislena diktatura nepogrešivog maršala. Nema tu progresivnosti, u tom kultu i mitovima koji su se stvarali oko njega. Zemlja je ekonomski, naučno i kulturno bila progresivna. Možda ste na to mislili.

  • @Nikola
    U integraciju kakva je bila Jugoslavija ušli su narodi koji govore istim ili sličnim jezikom, koji su povezani teritorijom, rođačkim linijama, kulturom, odnosno oni koji imaju bliske korene u prošlosti, jer imaju mnogo više stvari koje ih spajaju od onih koji ih razdvajaju. U takvu integraciju nisu mogli da udju Grci, Bugari, Rumuni ili Mađari, Nemci ili Italijani. Ta integracija je bila odraz želje za integracijom a ne prinude, jer su evidentne prednosti većeg i organizovanijeg tržišta, što uostalom dokazuju i podaci o ekonomskom, vojnom, političkom i drugom uticaju koji je imala bivša Jugoslavija.
    Današnje države bivše Jugoslavije po svojoj ekonomskoj snazi ne mogu ni prići solidnijim svetskim kompanijama, što je bio jedan od razloga zbog čega integracija zvana Jugoslavija nije uspela, a karta na koju su igrali oni koji su imali interesa da ne postoji jaka Jugoslavija je baš ta karakterna crta kod naroda bivše Jugoslavije (u čemu imaju svi mnogo sličnosti) – nacionalni identitet i nacionalna ugroženost.

  • @Zlatko Šćepanović
    Ako je zemlja, kako kažete, bila ekonomski, naučno i kulturno progresivna, znači da taj kult imao svoje pozitivne efekte. Ne treba zaboraviti da se Jugoslavija podigla na noge posle rata, 50-tih i 60-tih godina na leđima seljaka i da je tek 60-tih godina kao stabilna i progresivna ekonomija bila rado vidjena u tadašnjoj evropskoj integraciji i da je tek tad počela na vrlo pametan način da koristi nudjene kredite, i to za ravnomeran regionalni razvoj.
    Početkom 70-tih godina Tito je imao 80 godina, i ne mislim da je osim kulta imao značajniju ulogu, verovatno zasnivajući svoje vidjenje Jugoslavije na informacijama najbližih saradnika, što se uostalom i videlo u pokušajima republičkih rukovodstava da prigrabe deo tog kulta. Medjutim, sve dok je taj kult bio jak Jugoslavija je i funkcionisala, pa u tom smislu smatram da je kult Josipa Broza bio pozitivan.

  • Zlatko, ne bih se slozio sa tvrdnjom da „svako moze naci razloga da drugi narod mrzi“. Da, sada da kad smo i mi Srbi zagnjurili ruke u vedro krvi pa smo se spustili na nivo nasih koljaca i ubica iz 2 sv rata. Ali do 1991 samo su bolesni ljudi mogli da nadju neki razlog da mrze Srbe jer mi osim u samoodbrani ili raznim samo-organizovanim pohodima, druge nismo ubijali jer nisu nase vere i nacije.

    Takodje Jugoslovenstvo nije ideja koju je komunizam izgradio, nego je to bio Kralj Aleksandar ako se ne varam. Titovo Jugoslovenstvo je bilo izrazito anti-srpsko, a Kraljevo je bilo blago-pro- hrvatsko. Ne verujem da se moze imati duhovnog jedinstva medju razlicitim narodima ako se prvo nema drzavnog, teritorijalnog.

    Mnogo Amerikanaca idu u Londonske pabove, ili u Kanadu, pa ipak ni u Kanadi ni Engleskoj nema sentimenta da se ujedine.

    I ne znam zbog cega je Jugoslovenstvo neka moralna ideja, neka ideja iznad trenutnog stanja svesti, nesto bolje, humanije, poletnije……a Srpstvo nije, Kraljevina nije, pristup u NATO nije, Sloboda protoka ljudi, kapitala i ideja nije……

    Jugoslaviju je trebalo posto poto u bilo kojoj formi cuvati 1991 (mada smo promasili taj voz 1987 kao i pre) ali sada je gotovo, treba zaleciti rane i ostaviti drugim generacijama da srede nacim zivota na Balkanu a mi da jacamo Srbiju i da se nadamo da ce ona biti ta koja ce biti stozer necega za 50 godina.

    (Uzgred, isto tako kazete Srbi bi da oni vode posao……to mi se cini razmisljanje neSrba, …..strah da ce biti Srbizovani, pa daj onda da Jugoslaviju naprave totalno anti-srpsku samo da bi se njihovi strahovi umirivali, konstantno umirivali……)

  • @Zlatko,
    nije ovo Jugonostalgija ali li;i na nostalgiju ya prohujalom mladoš’u, za mladalačkim snovima i zanesenošću.
    Svakako kada preslušah himnu i još neke pesme o Jugoslaviji nije ni meni bilo svejedno. No, za razliku od drugih ja ni onda nisam video mnogo obećavajuće budućnosti u toj zemlji.
    Ono što se dogodilo bilo je neminovno i ko je želeo da vidi kraj mogao ga je sagledati daleko ranije. Da bi se sagledali razlozi raspada te zemlje nije potrebno gledati okolo i tražiti krivca već je neminovno sagledati neminovni proces koji se odvija u samom čoveku.
    Čovek nikako ne želi da shvati da je jedina konstanta na ovoj planeti upravo stalnost promena. Površno gledano, kao što ste i sami rekli, može izgledati na desetine razloga raspada. Neophodno je shvatiti da ovaj svet u kojem živimo deluje samoregučišuće i ponaša se kao „zatvoreni termodinamički sistem“ ali ne u energetskom pogledu već u pravcu samo korekcije i ostvarenja neophodnih uslova za ispravni duhovni razvitak ljudi koji u njemu žive.
    Istovremeno, Bog ne preduzima nikakve korake da kažnjava ljude što su mu okrenuli ledja i što mu se ne mole. Tako nešto forsiraju i ističu oni koji bi da sa te pozicije ovladaju i manipulišu ljudima.
    Pa ipak, život na ovoj planeti i u svakom njenom kutku ima tačno odredjeni smisao, cilj, svrhu, put i način. Niko od nas nije ovde bez razloga. Osnovni cilj je ispravan duhovni razvoitak te neophodnost da uslovi budu jednako pruženi svim ljudima u tom pogledu. Duhovni razvitak nije zadovoljen samim tim što će se imati obilje hrane i obilje čulnog užitka.
    Praktično, svaki čovek kao jedinka mora imati mogućnost i šansu da ekspandira svoju svest a to nikako ne znači da će svako imati u svakom trenutku pun želudac i obilje materijalnosti…
    Naravno, duhovni razvitak teče čak i onda ako su svi ateisti. Istovremeno, mogu biti svi ljudi jedne zemlje religiozni a da nema duhovnog napretka. Šta više može biti prisutna duhovna degradacija…
    Ova priča zahteva više prostora nego što je gornji tekst.
    U svakom slučaju, čak i kada bi se oformila država sa istim prethodnim granicama u njoj bi provejavao drugačiji duh stvari i odnosa medju ljudima. Bio bi prisutan viši stepen duhovne slobode. Ali, ni to nebi bila garancija dugoživeće države budući da čovekov uma načini manje promene i popustanja ili mali skok a onda opet kao da okameni i nespreman je za fleksibilnost. Zato su sva ranija društva uvek imala krvave sukobe i krvave skokove kao što je bilo napustanje feudalizma, pa napustanje socijalizma. Čak i unutar jednog sistema skoro svi sitniji pomaci se uvek dogadjaju u naponu sile i majušnim pomacima korak ili dva napred pa onda možda jedan nazad…
    Proces duhovnog sazrevanja je jedina komponenta ili jedina osnova zbog kojeg mi živimo pa makar da smo najveći zagovornik ateizma…Svaki čovek mora imati mogućnost da iskazuje svoju kreativnost, da realizuje svoje pomake… Jer, mi jesmo duhovna bića i moramo naučiti da volimo na jedan mnogo uzvišeniji način nego što je to bilo ikada do sada u bilo kojoj prošlosti ili što bilpo koja religija propoveda.
    Na kraju, nikome od nas ne bi smetala veća zemlja sa manje kriminala a mnogo više mogućnosti da svako živi od vlastitog rada – ali ne da to bude parola kakve partije kojom će izrabljivati radnika već da bude sušta realnost.
    Za očekivati je da će budućnost dovesti do brisanja svih granica na ovoj planeti ali nije realno da se to dogadja brže nego što unutarnje duhovne promene u čoveku to i dozvole. Nekada su postojale ogromne porodice od po nekoliko desetina članova. Došlp je vreme njihovog raspada što nikako nije teklo bezbolno. A bilo je neminovno baš zbog narasle duhovne zrelosti pojedinaca koji su bili sposobniji i spremniji da potpunije i odgovornije nose svoj život. Bio je period kada su brakovi ugovarani ali i to je nadrašćeno. Jer, sada su mladi počeli prihvatati punu odgovornost za svoj izbor. Počela je da se u većem obimu budi ljubav u čoveku a sa time i svest i odgovornost.
    Sve je to proces, proces, proces … koji je nezaustavljiv.
    Da, bila je jednom jedanJugolsavija koju sam i sam voleo ali sam video neminovnost njenog raspadanja budući da nije bilo slobode kreativnosti a kreativnost je sloboda duhovnog izražavanja a tamo gde nema te slobode ne može biti ni stvarne i suštinske sreće u čoveku…
    Gledano iz mog ugla mogu se pitati: Da li ječega bilo? Bilo je ali više nije vredno trošenja vremena. Sada se odvija nešto i to treba ostvarivati. Kada trenutni proces sazri ili privede se kraju možda se ostvare uslovi za nekakav novi konglomerat, daleko stabilniji.
    Parole nikoga i ništa više neće održati niti motivisati. Raduje me da je taj prethodni sistzem otišao – mada me ne raduje način na koji je otišao a to je nasilnost. No, izgleda da je i to neminovnost a biće neminovnost sve dok svest ne naraste dovoljno da bude sposobna prepoznati trenutke kada vredi nešto menjati.
    Sveti Duh je taj koji suštinski čoveka podučava putevima i načinu rešavanju svih mogućih situacija i problema samo treba naučiti saradnju ili komunikaciju sa Njim… Čudno, zar ne?

  • @ Aleksandar Zlatar

    Titov kult je trebao da ima integrativnu funkciju jer je partija komunicirala sa patrijarhalnim društvom koje je nasledila. On je bio, ako se sećate „Najveći sin naših naroda“. Medjutim, on nije imao naslednika, niti su ga planirali kao što se to dešava u kraljevinama ili carstvima. A s obzirom na opštu jednakost Kurte i Murte koja je promovisana, zaista je svako mogao posle Tita da bude Tito. I svako je poželeo da bude glavni playboy. Nećemo se složiti oko Tita, jer ma koliko je on bio dobar državnik (Nesvrstani, saradnja sa svetom), toliko je bio loš vodja jednog konglomerata naroda – nezainteresovani hedonista koji je zabadao glavu u pesak pred problemima i budućnošću.

    @ Brana

    Pitanje je koliko je jugoslovenstvo bilo anti srpsko. U Srbiji se stalno zaboravlja da su Slovenci i Hrvati imali sva nacionalna prava, išli u crkvu, bili pobožni i niko ih nije maltretirao po toj osnovi. Oni koji su revnosno progonili veru u Srbiji su bili sami Srbi i dobrim delom Crnogorci – fanatični partijski kadrovi, koji su se valjda time dokazivali partiji. Odavno više ne verujem u stereotipe antisrpske Jugoslavije, kao što je valjda svima jasno da je Milošević kao Srbin bio taj koji je bio protiv svih dogovora oko opstanka Jugoslavije. Na njegovom primeru se vidi ta srpska isključivost i rigidnost.

    Moje razmišljanje i šala sa „srpskim kombinacijama“ je samo refleksija kako ovdašnja elita razmišlja vekovima. Ne znam zašto sebi ne možete da priznate da Srbi kao narod teži da bude u glavnoj ulozi. Možda vi niste takvi, možda većina ljudi nije takva, ali imamo elitu koja na tome insistira. Slažem se da je Jugoslovenstvo ideja Kraljevine SHS, i to vam je dokaz srpske želje da budu lideri u regionu. Imamo kapacitete za to, ali malo i preterujemo. To nije neSrpsko razmišljanje, već bašSrpsko.

    Ranije su tokom SFRJ crnogorci i došljaci optuživani da su violentni i da otimaju, nameću svoje standarde, da su ambiciozni, slavoljubivi, i tako redom. A šta reći za doba izmedju dva Svetska rata, ili šta kažete za sadašnje vreme i srpsku elitu? Domaću i lokalnu.

    @ Louis Krstić

    Jugoslavija je imala šansu. Teorijsku. Mogla se transformisati, demokratizovati i preći u stvarnu federaciju, bez krvi i ratova. Mogla je, imala je preduslove, ali ne i toj ideji odane sinove i po neku kćer.

    Cela poenta ovog teksta je da postoje ideje veće od nas samih, i nije ovde u pitanju ideologija, već ljudskost i tolerancija. Ovi narodi sa Balkana nisu pokazali kapacitet za to, kako god to posmatrali, vaspitno, karakterno, moralno, duhovno. Mi se dičimo time da smo dobri domaćini, ali nismo dobre komšije. To je problem. Zbog toga mislim da smo ipak kažnjeni od strane Nebesa, jer ako postoji Bog koji sve prašta i ne kažnjava, onda je sve dozvoljeno, i tu nema razvoja svesti. Samosvest se razvija samo kada sagledavamo posledice naših loših dela a svest raste kada se kajemo, jer samo iz kajanja proizilazi istinsko milosrdje.

  • Za ljudskost i toleranciju na ovim prostorima nije neophodna ideja jugoslovenstva. Potrebno je da svi znamo ko smo ali i kakvi smo.

  • @Zlatko Šćepanović
    Bez namere da polemišemo i ubedjujemo se oko lika i dela Josipa Broza, jer to je tema za sebe, mislim da je baš činjenica o kolektivnom nasledniku bila jedini logični nastavak ideje socijalizma i kolektivizma, bez favorizovanja bilo koga po bilo kojoj osnovi. Medjutim, to se pokazalo kao glavni uzrok propasti te ideje.
    A zamerati Titu na hedonizmu, je stereotip plasiran od strane onih koji mu po sposobnostima nisu ni do…… Prihvatljiviji je njegov hedonizam od banalnosti, bahatosti, nevaspitanosti, brutalnosti, i svega najgoreg današnjih političara, biznismena, samoproklamovane elite.

  • Neka vam Nemacka i Francuska budu primer kako vekovni neprijatelji mogu da se pomire i grade Evropu sa sve nekadasnjim neprijateljima. Moze to i Srbija ako promeni stav i bude manje sklona izolaciji i herojsko epskom misljenju o sebi.

  • @ Vojsije

    Svakako da nije potrebna ideja jugoslovenstva za takve ideje, ali je ona zaživela i živela sa nama. Za očekivati je da će se obnoviti, u nekom drugom obliku.

    @ Aleksandar Zlatar

    Kao što sam i naveo u tekstu, … prvom prilikom pobiše se kolektivno naši sinovi u kafani pored puta. I poneka kćer.

    @ Victor

    Primera pomirenja ima dosta u današnjoj EU, to je tačno i može biti uzor i za nas. Mada mislim da većina tih EU zemalja i dalje ima o sebi „herojsko epsko“ mišljenje kao i mi sami. Toga se nisu oslobodili. Neće ni nama biti prepreka.

  • Zlatko,
    srpska iskljucivost i zelja da vode posao polazi od toga da je Srba najvise. Poenta je sto smo mi zalutali u to kako da pomirimo to sto nas je najvise a da se drugi ne osete da su potisnuti. Pa smo onda mi da bi dokazivali nase slobodarstvo i da su svi isti, namerno i negativno sebe diskriminisali da bi drugima dali da vode stvari.

    Ima mnogo primera gde se vidi suzivot jedne dominantne i druge manjinske grupe. Recimo u Kanadi, kod njih su zakoni, ekonomija, i demokratija uz odredjenu dozu pozitivne diskriminacije doveli do toga da Anglofoni lepo zive sa Frankofonima. Kvebekanci imaju na tablicama naslov „ja ne zaboravljam“ i kako i sta im to znaci. Mnogo firmi u Kvebeku postoje koje vode Englezi, ali mnogo cuvenih Kanadskih firmi vode Francuzi. Ali cinjenica je da je vecina Engleza u drzavnoj administraciji i u vodjstvu najveciih (privatnih zar ne) kompanija.

    Zato, ako bi se i doslo do „buduce Jugoslavije“ nacija mora dati primat najboljem, najkorisnijem po drustvo, a manjine sigurno ne mogu da oceukuju da im neko titra samo zato sto su manjine. Pa zamislite kad bi rekli, problem sa Nemcima danas je sto oni vole da vode stvari, ili sa Francuzima u Francuskoj sto vole da vode stvari.

    Komunizam je pokusao da prostu matematiku izvrne naopako pa je ubedio narod od 65% jedne zemlje da se ponasa kao da ih je 15%, a ove od 3.5 ili 15% da se ponasaju kao da je cela zemlja njihova.

    Slazem se uzgred da je Milosevic nazalost bio najveci protivnik Jugoslavije, ali u sustini ne svidja mi se vas nacin razmisljanja ovde jer cini mi se vuce mnogo toga „crvenog“.

    EU kao pojam je put koji vodi i do dobrog standarda, otvorenih granica i putovanja i druzenja, i svega ostalog. Nema potrebe mastati o Jugoslaviji, pogotovo ako vi kao Srpska-strana medalje vec pocinje da nabacuje krivicu kako volimo da „vodimo stvari“. Zato je i bolje da svako ima svoju drzavu, i vodi je na najbolji nacin.

  • ja mislim da bi najidealnije bilo da svi iz Srbije provedu barem godinu dana u Americi, da vide jedan nacin pristupa nacionalnim stvarima. Jednostavno iz vaseg izlaganja Zlatko izvire da je jedina moguca Jugoslavija ili „jugosloventsvo“ ona u kojoj ce Srbi malo da olade i ne talasaju. Zamislite sad kad bi (mada neki skeptici upozoravaju na slicne stvariu Americi) u Americi izbacili iz knjiga, kulture, i nacionalnog mita ep o Dzordzu Vashingtonu, Forsiranju reke Delaver, Gettisburg obracanje, Abraham Linkoln, ili nesto tako….zato sto milionima muslimana, Jevreja, crnaca, Azijata, ili Latino Amerikanaca te osobe i ti epovi nista ne znace. I to americko busanje zastavama, pevanje himne, i taj „flashy“ patriotizam…..

    Zasto svi najbogatili moraju da imaju Englesko-Holandska, protestantska (ili cak Jevrejska) prezimena, a ne da se zovu Jusuf, Li ili nesto slicno. Eto tu je problem, jer je Srba najvise i ako vec nasa prezimena, nase pojave i nasa istorija toliko iritiraju nekoga ko nije Srbin, onda je problem u njihovoj mrznji a ne u tome jer mi zelimo da vodimo stvari.

    SFRJ-Jugoslovenstvo jer bilo duboko anti-srpsko jer ako je uz „jugoslovenstvo“ najcesce izgovorena fraza u to vreme bila „velikosrpska-hegemonija“ onda to znaci da se stvarala negativna atmosfera prema vecinskom narodu. A to je za zapadne pojmove malo nezdravo.

  • @ Brana

    Niste me baš razumeli. Prvo daleko od toga da sam „crven“, pa tekst je pun osuda komunizma. A sa druge doslovno pišem:

    „Mada, budimo pošteni, Srbiji ne treba Nova Jugoslavija, ni sa starom nije znala šta će i kako će. Srbiji i Srbima samo treba otvorena granica, ekonomija i putevi, a sve ostalo će oni sami da srede. Na svoj način.“

    Ceo tekst je zapravo omaž karakteru i psihologiji ovih Balkanskih naroda. Moram priznati da se i komentari uklapaju u tom smeru 😉

  • Ja cu malo da prekopiram neke stvari:
    “Za očekivati je da će budućnost dovesti do brisanja svih granica na ovoj planeti ali nije realno da se to dogadja brže nego što unutarnje duhovne promene u čoveku to i dozvole.“
    „Za ljudskost i toleranciju na ovim prostorima nije neophodna ideja jugoslovenstva. Potrebno je da svi znamo ko smo ali i kakvi smo.“
    „Čak i unutar jednog sistema skoro svi sitniji pomaci se uvek dogadjaju u naponu sile i majušnim pomacima korak ili dva napred pa onda možda jedan nazad…“
    naravno tu je bilo i nekih drugih pametnih stvari ali poenta ovog teksta nije da natera ljude da se raspravljaju ko je kriv i zasto za raspad jugoslavije nego da je ideja(u ovom slucaju jugoslavije-mogla je da bude Cehoslovacka,SSSR,Nemacka…) ujedninjenja ljudi razlicitih kultura,nacina zivota… moguca
    Ne zelim da raspravljam o tome ko je kriv iz dva razloga-nisam dovoljno star a i drugo i tada bi u pitanju bio moj subjektivni dozivljaj.
    Inace cisto da se zna proverite cinjenice(kolicinu novca,raspored budzeta,stvarna upotreba dobijenih sredstava) za koje nije potrebno biti ziv u to staro vreme-sadasnja svedska,norvska,finska,danska su vise okrenute socijalizmu nego sto smo mi ikad bili-pomoc siromasnima i bolesnima,penzionerima,…
    Jednog dana u celom svetu(taj dan je mozda hiljadama godina daleko a mozda samo oko par vekova) postojace jedna drzava,unija,federacija ili ce ceo svet biti ujedinjen u neku ekonomsku ili “vojnu“ uniju(posto ako smo zajedno protiv koga nam treba vojska-vanzemaljaca? mislim ono nije nemoguce al ipak) stvar je u tome sto ce se tu ziveti manje vise kao u skandinaviji danas-dobra socijalna i medicinska pomoc,velike plate… ali i svako ispunjava svoje obaveze tj. radi svoj posao a zajebavanje i zezanje se ostavljaju za posle-danas se u velikom delu svetu stvarno zaradjuje samo deo plate-u razvijenim zemljama-ili zaradjuje samo deo plate koju zasluzuju-u nerazvijenim zemljama takodje pola fizickih i sistemskih poslova radice neka vrsta robota,automata… Takodje bice potrebno da najmanje oko 90% energije dolazi od sunca,vode,vetra,obrtanja kucnih bicikala(trenazera),cistog hodanja po podu koji u sebi ima odredjene receptore koji energiju uzimaju od pritiska noge njih a negde najvise 10% od potrosnih goriva(ugalj,nafta…)
    Poenta ovoga sto sam napisao je da treba da radimo na boljem svetu-ako ne za nas onda za nasu decu i njihovu decu,ako ne za njih onda za one nase prijatelje koji ce ziveti duze od nas-iako pola ovoga sto sam napisao nema direktne veze sa idejom jugoslavije pametni ce mozda shvatiti sta zelim da kazem-takodje i da je besmisleno raspravljati se ko je kriv za sta jer je svako kriv za nesto makar malo ali mozemo to da ispravimo ako radimo u sadasnjosti na buducnosti(naravno ne zaboravite da s vremena na vreme napravite pauzu i malo se zezate)

  • Nedavno je ovde bila tema o zapadu, gde sam pokusao da dam moje vidjenje zivota u Americi, ali nekih mikro-stvari…..nekih banalnih stvari iz ugla prosecnog Amerikanca.

    Ovo je savrseni primer.Uz svo postovanje G. Risticu i njegovim godinama, mi se cesto kao narod uplicemo u neke mnoooogo velike filozofije,…jugoslovenstvo, ljubav medju narodima, tolerancija, ….pa sad i jedna drzava, unija, socijalna pravda za seniore i siromasne……zelena energija, da postedimo planetu za nasu decu

    dotle u Americi glavne preokupacije su krediti za kuce, kako preziveti, kako zavrsiti koji dodatni kurs, ili obrazovni program, i makar za dlaku podici nivo svog obrazovanja i licnog-marketinga…..a sve to da bi ustedeli koji dolar i mozda jednog dana svojoj deci platili obrazovanje da bude doktori ili advokati i preteknu nas same. Zelimo mir u svetu, ali imamo i zelju da kao „Amerikanci“ drugima prikazemo da su nase zivotne i ekonomske vrednosti superiornije.

    Dotle u Srbiji ko da imate ultra-planetarni fantasticni zivotni standard, vi mastate o promeni sveta, jednoj svetskoj drzavi, uniji…..u Srbiji je to sve abstraktno, kafic-teme….

    neprakticno, totalno neprakticno

    Svedska nije drzava socijalne pravde, vole socijalizam, nego je tamo kao i svuda u kapitalizmu privatna svojina svetinja, nisu imali ratova, a ulazu u industrije u kojima veruju da su ispred mnogih u svetu. Volvo, Ericsson….da ne govorimo o hemijskoj,ili farmaceutskoj industriji. Oni su bogati, i vremenom su napravili takav izbor da im je vise u stilu zivota da zive sa visokim porezima ali da se bogatstvo ravnomernije deli.

    Ne znam samo koje to bogatstvo u Srbiji mi imamo, da bismo sad mastali o nekoj drzavi socijalne pravde i gde je bas seksi zeleti neke energije koje se dobijaju gazenjem po podu…..Stvarno je po mom („americkoj strani“ moje licnosti u stavri) ovo jako neprakticno zamajavanje….

  • Zivim od 1995. u Nemačkoj, ali mi ta država nije strana jer sam polunemica rodjena u Beogradu 1960. Evo mog komentara:
    Oglas: Menjam 100 Nemački i Evropskih zajednica za samo 1 SFRJ

    Mislim da je ovo dovoljno

  • Ja sam rodjen 1954, Hrvat i nikada a i davno prije jugo-propasti nisam bio zanesen jugoslavenstvom i to iz razloga koji ce mozda Gospodinu Scepanovicu biti jedna vjerodostojna platforma za jednu njegovu novu temu o prelijepoj Jugoslaviji.

    Jos u prvim gimnazijskim danima postao sam, nazovimo jedan „samouki“ povjesnicar koji je razloge postajanja i propasti Jugoslavije trazio u komparativnoj povjesti te putem razno raznih izvora (osobito inozemnih) stvarao mozaik povjesne stvarnosti koja je po meni bila najznacajniji uzrok pada Titove Komunisticke Jugoslavije.

    Moj naum se je rodio onog trenutka kada smo po Gimnazijskom Programu naceli temu „Prvi Svjetski Rat“. Tu temu sam potom izabrao i za Diplomski Maturantski Rad te,vjerovali vi to ili ne, zbog tog diplomskog rada upao sam u nerjesive probleme iskljucivo politicke prirode koji su me zatim i natjerali da napustim svoj dom i da srecu potrazim u inozemstvu gdje i dan danas zivim.

    Problemi koji me snadjose rodise se onog trenutka kada postavih pitanje iz koga razloga u Jugoslaviji imamo narodnog heroja Gavrila Principa cije ime je krasilo puno ulica diljem Titove Jugoslavije?
    Dakle,da bi donekle dosao na ispravnu ideju koja bi mi mogla razumno odgovoriti na moje pitanje priklonio sam se LOGICKIM METODAMA RAZMISLJANJA po kojima sam zakljucio sljedece:

    Ako je Gavrilo Princip postao narodni heroj samo zato sto je likvidirao jednog monarha onda bi po toj logici narodni heroji morali postati i oni koji su likvidirali srpskog kralja u Marseille-u dok bi Punisa Racic mora biti okarakteriziran kao terorista koji je hladnokrvno u beogradskom parlamentu likvidirao Dr.Radica,prvaka Hrvatske Seljacke Stranke.

    Htio bi da me onaj koji cita moje misljenje ne svrsta u red zatrovanih nacionalista jer to u biti niti nisam.Ovo je tek moje razmisljanje o nacinu na kojem je u Jugoslaviji bila napisana povijest.

    Znamo da je u Austriji ,Gavrilo Princip te sve do danasnjeg dana i bez obzira sto Austro-Ugarska Monarhija vis ene postoji oslikan kao najzadnji bezvrjedni Terorista a vjerujem da je i cijeli civilizirani demokratski svjet i dijelio to misljenje.Tom logikom ja one koji su ubili srpskog kralja u Marseille-u oslikavam upravo tim nazivom „TERORISTI“ jer vjerujem da likvidirati jedno ljudsko bice (osobito iz politickih pobuda) moze izazvati tek krvoprolice milijuna drugih upletenih posljedicno u nadolazeci ratni sukob.

    Ako logickim putem pretpostavimo da Gavrilo Princip nije dobio titulu Narodnog Heroja samo zato sto je upucao Austrijskog Prijestolonasljednika nego zbog toga sto je izazvao revoluciju,odnosno Prvi Svjetski onda je jasno da Gavrilo Princip po tome logickom sljedu nije TERORISTA nego heroj te njegovom zaslugom je pala Monarhija a zivote su izgubili milijuni i milijuni nevinih ljudi.

    Po toj logici, narodni heroji bi trebali biti i Adolf Hitler,Benito Mussollini i svi ono koji poslje Prvog Svjetskog izazvase neki rat i smrt tko zna koliko nevinih osoba.

    No,zaboravimo na trenutak Gavru Principa i vratimo se Titovoj Jugoslaviji.
    Zasto ju nisam volio?????
    Puno razloga je bilo da ju ne volim.
    Prvi je ime moga mjesta koje koje se je izmedju dva svjetska rata zvalo Sveti Juraj te mu se je 1945 ime prikratilo i nazvase ga Jurjevo.
    Potom,negdje 1973 doznah da u Beogradu za vrijeme Komunizma postoji osnovna skola Sveti Sava.
    Upitah se , ma da li je to moguce?

    Odgovor,sam po sebi mi je dao naslutiti da nikako ne zivimo u zajednici bratskih dimenzija vec da smo u razdoblju od 1945-1990 tek robovi Komunistickog Rezima koji su neprijatelje prije svega trazili oko sebe ne prezajuci i da ti skinu glavu ako si prozborio protiv njih.

    Po meni,osnovni razlog raspada Jugoslavije bio je upravo u pronalazenju i identificiranju tz. NEPRIJATELJA NARODA.Stalno nam je bila prodavana ideologija po kojoj smo se morali pripremati da se obranimo ili od ISTOKA ili OD TRULOG ZAPADA .
    I sve ono sto bi vrijedno u privredjivanju SFRJ pojede VOJNI BUDJET kojim se je JNA naoruzala do zuba i ideoloski pripremala da se obracuna sa PRAVIM NEPRIJATELJEM a to su bili NACIONALISMI.
    Vojni Budjet 1975 godine je iznosio 40% od Bruto Drzavnog Proizvoda. Zahvaljujuci tako velikom vojnom izdatku drzava je sve vise slabila i bila primorana da si izlaz trazi u nevjerojatnim kreditima te napokon i galopirajucoj devalvaciji koja je ujedno pocetkom 90-tih znacila i definitavan slom.

    Intervencija JNA kojom su namjeravali spasiti Jugu nije uspjela a po onoj mojoj logici General Kadijevic bi mogao i postati Narodni Heroj jer je dopusti masakr „brace Hrvata“ koji eto,tako na neposlusan nacin usuduse se reci jedan NE cetvrtoj po snazi velikoj vojnoj sili Jugoslaviji.

    Rezulate smo vidjeli i mrtvi iz tog sukoba jos se traze.

    Njemacki Filozof Schopenhauer rece:
    Die Leute vermeiden nie die Katastrophen.Die verbringen nur die Zeit damit uber die Katastrophen sich zu erholen.

    Jugoslavija je za mene bila i ostala jedna nemoralna drzava u kojoj su svi bili jednaki……I Bogati…i Siromasni.

  • Mene su učili da ratovi imaju uzroke i povod . Princip ( nije li u prezimenu ključ ? ) je bio povod , a o uzrocima ste sigurno čitali pa zaboravili .

  • @ Tomson

    Imate interesantan pristup sa logikom ali ima raznih „logika“.

    Na primer, Gavrilo Princip. Ako gledate u širem kontekstu, Austro Ugarska je silom anektirala Bosnu i veliki deo Srba u njoj i protiv medjudržavnih dogovora, objavila carinski rat Srbiji i gomilala vojsku spremnu da krene na Srbiju. Desio se atentat ili ne, Srbija bi bila napadnuta, to je bilo očigledno.

    Sve u svemu, jasna mi je vaša misao i na šta skrećete pažnju. Zanimljivo je da i u Hrvatskoj i u Srbiji svi osudjuju komunizam, a u stvarnosti ta „ideologija“ je manifestacija samih ljudi. U Rusiji je bila gruba, u SFRJ nešto mekša, i ne mogu se porediti iako su ih iste ideje „vodile“. Ne opravdavam komunizam, naprotiv.

    Moje pisanje je zapravo skretanje pažnje da sve počinje i završava se na ljudima i njihovoj dobroj volji, pa i Hrvat i Srbin i Musliman mogu da žive zajedno ako imaju dobru volju. Ako je nema, sva priča i bilo koja ideologija je uzaludna.

  • Poštovani gospodine Tomson, mislim da niste dovoljno široko uzeli kadar kojeg promatrate. Do 1990.g. bila sam indiferentna prema politici. Djelom zbog mojih 27 godina, a dijelom jer sam odlično zarađivala, putovala po svijetu, jednom mjesečno kupovala špeceraj u Grazu i bez ikakvih problema prakticirala svoju katoličku vjeru i ništa mi nije falilo, a sada 20 godina nakon raspada SFRJ mislim, da imam priliku ponovno glasati da ne bih dala glas za razlaz bivše države. Što se tiče neuspjele priče sa JNA, znam da je kod nas u Zagrebu, na ljude iz JNA gledano sa sprdnjom i omalovažavanjem i mi domaći se baš s njima (bez obzira iz koje su republike bili uključivo Hrvate) nismo družili, te nije čudo da je takva vojska postala tuđa, a ne naša. A na epizodu sa svecima odgovorila bih vicem. Dođu u bivšu skupštinu Slovenac, Srbin i Hrvat. Na stolcima rajsnedli koje nisu odmah vidjeli. Sjedne se Slovenac, zajauče i opsova, uzme čavlić i hiti ga. Sjedne se Srbin, zajauče i opsova, uzme čavlić i hiti ga. Sjedne Hrvat napravi bolnu grimasu i pomisli:“a to valjda tako mora bit“ i ostane sjediti. Srbi nisu dozvolili dirati Svetog Savu, tko je nama kriv jer mi svojeg sveca nismo štitili. Mi sami. I zato ja mislim da je za ukidanje dijela imena Vašeg mjesta kriv jedino beskarakterni, ambiciozni lokalni političar, a ne socijalizam, komunizam ili neki drugi -izam. Uvijek je stvar u karakteru čovjeka, a ne okruženju u kojem živi. Dokaz tome je i obitelj mog oca. U vremenu iza rata, nikada nije išao na Božić u školu. Kada su ga pitali za razlog uvijek je glasno rekao:mene za Božić ne puštaju u školu. I nikada mu se ništa nije dogodilo. Njemu, niti obitelji. Kasnije su ga nekoliko puta zvali u partiju, iako su znali da mu je stric katolički svećenik. Nikada nije postao član partije što bi mu u mnogome olakšalo život. Sve je do čovjeka gospodine Tomson. A Vama gospodine Šćepanoviću zahvaljujem što ste napisali ono što mnogi od nas misle. I sama sam razmišljala o osnivanju udruge koja bi njegovala ono što nas spaja na ovim prostorima; omogućila demokratsku razmjenu mišljenja ili ako ništa drugo utrla put budućoj suradnji. Uz srdačan pozdrav Diana

  • Ja ne razumijem,jeli itko pročitao probleme koje je gdin Tomson imao?Ja ga razumijem.Moj otac je bio zlostavljan u rodnoj Vojvodini jer je Hrvat,kao malo dijete Srbi su ga tukli i svakakve gnjusobe mu radili,ponižavali sramotili,ne želim uopće pisati što sve…Eto vam zajednica ljubavi. U neku novu ne vjerujem.
    Niti ju želim. ne vjerujem Srbima,oprostite,ne mogu.Tomu ste me na portalu dobro naučili i u stvarnosti.Iskustvo je drugačije.Životno.I u Vojvodini i u Hrvatskoj.Dobre volje je bilo kada je bio mir,ali u mraku su se događale skrivene stvari.I svima je bilo lijepo 🙂

  • Da se dogodi Jugoslavija,dali bismo dobili svoju kuću nazad u koju je ušao nasilno Srbin? Kome biste dali njegovo? Dali bi onda bilo pravde ili pristranosti po nacionalnosti.Mi nismo ničije uzeli i ne živimo u tuđemu.

    Želim odgovor. Proširite kadar.Jer sudovi su pristrani nacionalno u vašoj zemlji.Totalna anarhija.Korumpirani.

  • Zaista široka tema u kojoj je teško biti kratak. Imala je Jugoslavija svojih mana ali prema ovoj bijedi djeluje kao raj nebeski. Jugoslaviji je trebala promjena ali promjena promašene komunističke ideologije i nesposobnih kadrova. Jednopartijski sistem je mogao ostati jer od ovog višestranačja ne vidim koristi osim da se uhljebe zadnje bitange i društveni paraziti preko tih svojih stranaka.

    Što se tiče Tita počinio je niz grešaka. Ako se nešto katarzira ne smiju se pomesti pod tepih ni zločini počinjeni krajem 2. Svjetskog Rata u kojima je udio imao i kasniji Otac Domovine bivši general JNA Franjo Tuđman. U teatru apsurda moguće je da takav lik budi hrvatsku nacionalnu svijest iako je on zadnji koji bi imao moralno pravo to učiniti. Što se tiče tog mentaliteta jedna od devijacija je da narod slavi svoje krvnike pa je lako moguće da krvnik postane spasitelj u narodnoj predaji.

    Jedna od velikih Titovih grešaka što nije dirao religije koje su bile faktor razdvajanja građana Jugoslavije. On je imao takvu moć da zabrani djelovanje religijskih organizacija ali nije to učinio. Takav potez jačao bi jugoslavensku nacionalnu svijest koja je bila neophodna za dugoročni opstanak države. Amerikanac je prvo Amerikanac pa tek onda Teksašanin ili Džordžijac ili Kalifornijac. To Jugoslavija nikad nije postigla da prosječan građanin prvo bude Jugoslaven pa tek onda Hrvat, Srbin, Slovenac, Bosanac, Crnogorac, Makedonac ili što mu se već hoće, može biti i Mađar ili Talijan ali ako je tu rođen prvo je trebao biti Jugoslaven.

    Svaka država u kojoj djeluje Vatikan ima destruktivni faktor u sebi, takva država bila je i SFRJ. Politički gledano Vatikan je druga država čije su institucije djelovale u Jugoslaviji uglavnom u zapadnijim djelovima. Političkom Vatikanu Jugoslavija nije odgovarala zato je Crkva bila organizirana opozicija dok je Tito to znao i tolerirao. Nije baš bio tako mudar kako ga hvale. Slobodno djelovanje islamske zajednice također je destruktivno za jugoslavensku ideju. Panislamska ideja koju su zastupali ratni vođa Muslimana Izetbegović i muslimanski intelektualci u svojoj biti je antijugoslavenska jer za njih je Jugoslavija nešto što treba rušiti da se otvori prostor za ekspanziju islama na ovim prostorima. Tito je to znao ali nikad nije zabranio djelovanje islamske zajednice.

    I za kraj Srpska Pravoslavna Crkva u prošlosti prilično monarhistički nastrojena što je već bio dovoljan razlog da joj stavi ključ u bravu. Kao skučena zatvorena organizacija teža je za proboj stranih agentura ali i dalje u svojoj biti antijugoslavenska. Njoj bi možda odgovarala monarhistička Jugoslavija s apsolutnom dominacijom Srba ali onda to nije to. Ako su jugoslavenskoj ideji smetali lokalni nacionalizmi ne znam zašto Tito nije dirao bastio esencijalnog srpskog monarhističkog nacionalizma u obliku SPC? U ime neke ravnoteže tolerirao je SPC i Vatikan i islamsku zajednicu. Ta ravnoteža obila nam se o glavu jer već je postojala razgranata infrastruktura za rušenje Jugoslavije od samozvanih božjih poslanika.

    Naveo bih jedan primjer iz svog života. Svjedok sam koliko se moj otac opirao vrbovanju od strane ustaške emigracije povezane s talijanskim neofašistima. Nudili su mu kule i gradove samo da se priključi ali izabrao je živjeti od svoga rada jer je vjerovao u Jugoslaviju. Kada se požalio državnim organima reagirali su prilično mlako. Oni su to znali da se ljudi vrbuju svim sredstvima. U čemu je onda problem? Pa njima su te ustaške organizacije trebale da bi imale konstantnu terorističku prijetnju, vanjskog neprijatelja i babarogu za plašenje naroda. Kao što je moj otac poslije doznao UDBA je rukovodila mnogim ustaškim ćelijama i bila infiltrirana tamo gdje nije mogla voditi glavnu riječ. Tko im je bio zaista opasan njega su smakli. Mislim da neću puno pogriješiti ako ustvrdim da su sve te ustaške organizacije po svijetu operacija UDBE. Stvorili si neprijatelja kojeg kontroliraju da bi imali što raditi. Zvuči pomalo tragikomično. UDBINA infrastruktura u emigraciji ali i u Jugoslaviji poslije je korištena za rušenje Jugoslavije. Taj fenomen se zove zmija u njedrima.

    Ne gledam ovo kroz emocije. Nisam jugonostalgičar u patetičnom smislu te riječi. Rođen sam u Jugoslaviji, to je moja zemlja. Nakon raspada ja nemam zemlju pa je sad cijela planeta neka moja Zemlja. Imam državljanstvo Hrvatske i BiH ali to nije to. Ja u toj Hrvatskoj i BiH nemam gdje raditi u svojoj struci, ja sam tu progonjena zvijer jer znaju da će doći dan kada će pasti maske i kada se ničiji zločini neće moći skrivati pod velom malograđanskog nacionalizma koji šalje mlade lavove u smrt. Što se tiče ideje Treće Jugoslavije ne bih isključio da će biti stvorena nova država na tom prostoru ili dijelu tog prostora ali taj proces vodit će mistični redovi ako se budu htjeli umiješati u površinsku realnost. Ta verzija značila bi smrt svake ideje nacionalizma i svih dosadašnjih ideologija kao i smrt religijskih bogova. Znači da bi to bio dugotrajan proces.

    U ovoj realnosti djelujem kao civilna ličnost s posvetom Svetog Jurja ili Đorđa što ima više simboličku vrijednost. To samo znači da sam upućen u pravu prirodu naše realnosti i da se razumijemo ime Svetog Jurja u mističnom smislu nema veze s nikakvim religijama ili crkvama. To što neki zloupotrebljavaju to ime u religijsku propagandu ne može se spriječiti. Pa i samo ime Isusa Krista ili Boga Rata Jahve je zloupotrebljeno bezbroj puta ali to ne znači da oni podržavaju crkve niti da je Jahve zaista Bog Rima i Carigrada iako oni koriste njegovo ime.

    Kad smo već kod božjih kazni moramo uzeti u obzir da su se naši preci odrekli slavenskog panteona i svog zaštitnika Peruna da bi se poklonili tuđem Bogu. Nije to bio naš Bog nego Bog Rima i Bog Carigrada. Peruna su odbacili njegovi štićenici zavedeni propagandom bjelosvjetskih mutikaša i prevaranata. Zato više i nisu jedan narod kao što su bili pod Perunom. Mutikaše ih podijelile po plemenima. To im je kazna a cinici bi rekli: nije li Perun smislio najgoru kaznu svom narodu? Nije Perun ništa smislio svojim štićenicima, sami su na sebe prizvali prokletinju. Perunu ne treba da mu se štićenici klanjaju i da mu se mole. Perun je Ratnik Groma koji izaziva tuđinske Bogove koji su porobili umove njegova naroda. Sve što tuđinski Bogovi traže od naroda Perunu je strano. Perun i ne traži da se u njega vjeruje. On postoji, on samo postoji. On želi da ga se poznaje i sretan je onaj koga Perun izabere da prenese poruku.

    Nije ova zemlja ni srpska ni hrvatska niti novonastalih plemena. Ovo je zemlja onoga tko je doveo narod u tu zemlju i dao narodu život u izobilju. U narodu je kratko pamćenje pa je umislio da je to njegova zemlja pod blagoslovom tuđinskih Bogova. Perun uvijek dolazi po svoje samo što nema osjećaj za vrijeme iz ovih niskih predjela. Ja osobno bih volio da Perun što prije dođe po svoju zemlju, da je uzme Ognjem i Mačem i pročisti je Vatrom i Ledom. Svi oni koji su načuli za Peruna znaju da ga zemaljska vlast ne zanima. On samo dođe, učini da trava ne raste, učini da zlotvor padne na koljena i napravi ugovor s narodom pa ode kući. Kako da se narod nada kad se ne sjeća ni Peruna ni svog prvog ugovora kojeg je pogazio?

    Davljenik se i za slamku hvata pa mislim ako već pričamo o božjim prokletstvima da i ova priča nekome može biti korisna. Ne treba narodu većeg prokletstva do onog koje si je sam nakalemio. Nije Ratnik Groma povredljivo derište koje će narodu uzeti za zlo što je prevaren da se pokloni tuđinskom Bogu Rima i Carigrada. Ali kao i svi Ratnici Panteona Perun je vrlo svojeglav. Ako želi doći i riješiti situaciju nema te sile fizičke i duhovne koja bi ga zaustavila. Ako ga još tišti Bijes Ratnika neće doći sve dok mu Tuge, Buge ili kako se već zovu panteonske kosovke devojke ne ublaže Bijes. Uostalom stalno se vode nekakve borbe iznad naših glava ali jasno da ljude zanima najviše fizičko. S njihove točke gledišta odozgora fizički svijet je samo jedna od mnogih razina na koju treba uvesti reda igrajući po pravilima fizičkog svijeta kao i onda dok je Perun živio kao običan smrtnik sa svojim narodom. Meni pada samo na pamet pjesma: \"Pogledaj dom svoj, Anđele\" ali rekoh što mislim o svemu tome, dotakoh se i najviših aspekata same egzistencije.

  • @ Toni Balkaneze

    Ima malo kontradikcije u vašem komentaru 🙂

    U prvom delu je kritika verskih zajednica i teza da su one uzrok propasti SFRJ, jer se KPJ nije do kraja izborila sa vernicima. Verujem da nije mogla, jer da je pokušala imala bi gradjanski rat u kome bi izgubila. Ni SSSR i ceo Istočni blok koji je bio mnogo rigidniji prema Crkvama to nije uspeo.

    No, kontradikcija vašeg komentara nastaje u drugom delu kada se govori o Perunu. I to je vera, religija, doduše paganska i politeistička, sa primesama šamanizma. I gde bi njoj bilo mesta u idealnoj Jugoslaviji bez vera.

    A da ne zaboravim, komunizam nije vera već ideologija ali je imao mnogo vernika, i to fanatika 🙂

  • Martina,čitam ove vaše stare komentare,pa ne mogu da ne reagujem,jer sam i sama iz Vojvodine u kojoj živi mnogo Hrvata.Ne znam šta se vašem ocu događalo i da li je to bilo zbog toga što je Hrvat,no tvrdim svojim dostojanstvom da u ovoj našoj Vojvodini svi imaju veća prava nego Srbi! Ni u jednu manjinu ne smeš da dirneš jer se odmah digne prašina!Ni rečima,a kamoli nečim drugim..
    Živela sam na samom severu nekoliko godina(Subotica) i bila užasnuta činjenicom da se srpskim jezikom služi manje od polovine stanovništva,a da poneki starosedeoci čak ni ne znaju srpski!!Hrvati su u Vojvodini diče i ponose svojim poreklom,a ne sećam se da su ikad zbog toga bili na nečijoj meti..nemojmo molim vas samo o Vojvodini!
    Evo najnovije situacije u našem gradu:zbog manjka prvaka se ukidaju dva odeljenja na srpskom jeziku,ali ostaju dva na rumunskom,jer Bože moj to je nacionalna manjina koja MORA da ima svoja prava.Čini mi se da će se na kraju i ostvariti ona „Vojvodina bez Srba“kako neki planiraju..
    Izvinite,ništa lično ovo nije,no ne mogu više da slušam o ugnjetavanju drugih dok mi stojimo i gledamo kako nestajemo.

  • Fenomen Tita će izgleda ostati trajna tema na ovim prostorima. Mnogo ljudi, mnogo iskustava, mnogih pravih ali i pogrešnih informacija. U tom „lutanju“ zasnovanom na posrednim informacijama (jer ono što je neposredno iskustvo rezultat je iskustava mladje u to vreme (naše) generacije, koja je mogla da bude i neobjektivna jer kad je čovek mlad sve mu se čini lepše), zasnivali smo naše mišljenje o životu, okolini, ljudima, politici, porodici i sl.

    Sa ove istorijske distance možemo jedino logično razmišljati i donositi sud, na osnovu rezultata koji su jedino merodavni. Ali, treba biti objektivan i ne unositi emocije, isključiti nacionalizam kao „osnovni pokretač“ nesloga i nesporazuma na ovim prostorima, jer je on iskorišćen da bi se dostigao današnji (moderno rečeno) „lifestyle“. Zanemarimo i najveću prevaru koja se zove „demokratija“, obaveznu tranziciju, obaveznu privatizaciju, odvojenost crkve, i još mnogo „savremenih prevara“ i stereotipa, koji su u jednoj jedinoj funkciji – ličnom bogaćenju na teret obespravljenog i osiromašenog naroda, i što je najgore apsolutno neorganizovanom.

    Tito je kriv što je bio apsolutista i diktator, ali je kriv i što nije ostavio naslednika – verovatno isto takvog apsolutistu i diktatora, ali je i kriv što je svoj apsolutizam preneo na republička i pokrajinska rukovodstva u cilju „demokratizacije“ i dozvolio im da samostalno odlučuju o svojoj sudbini uz poštovanje tekovina sistema (bratstva i jedinstva). Ta „krivica“ dovela je do raspada socijalističkog (a ne komunističkog) sistema već posle 10 godina (!!!!), jer se njegov duh nije više starao o željama, moralu i sl. nacionalnih rukovodilaca, a ostavio je zemlju dužnu 14 mlrd. dolara (iako bivše republike „loše“ Jugoslavije sada duguju nešto manje od 300 mlrd. dolara). U zemlji je vladala cenzura i nisu mogli da „pljuju“ po rukovodstvu svi oni doktori i profesori nauka koji ni danas ne zaslužuju da propagiraju svoje nakaradne ideje.

    Koliko je samo gluposti izrečeno, sve u cilju sticanja neke pažnje ili političkih poena.
    Zato budimo objektivni i realni i uporedimo socijalne uslove tadašnjeg sistema sa ovim današnjim. Nije nostalgija zbog mladosti, već zbog humanijeg i socijalno pravednijeg sistema, koji je bio daleko od ideala, ali za bolji sistem ne znamo.I što je najgore, i ne nazire se.

  • Petkana, ja nisam lagala.Vojvođanski Hrvati su govorili srpski.Područja Srijema,to je sada raseljeno zbog rata, nema tamo više tih Hrvata.Da,zato jer je Hrvat i Albanac porijeklom,od djetinjstva maltertiranja,ali to su bili pojedinci,i uglavnom ne iz tog mjesta nego sa strane.Ne bih o tome,to je bilo mirno mjesto, a nerede su radili Šapčani.Samo toliko mogu ovdje reći.I dok je studirao u Beogradu, i tamo.Petkana, ne sad ne živi više mnogo Hrvata ni Mađara, otišli su u Kulu i Slavoniju,Posavinu…to je rat napravio.Shvatite da nemogu ovdje iznositi detalje.U ovom selu sa ratom je riječ pravo palo u blato.Jedino pravo je bilo da se pokupiš što prije.Samo netko je to pravo ostavario zamjenom, a netko nije stigao jer je došla samovolja,puška i marš van…i to od onih iz moje domovine.To što je netko Srbin, ne znači da je i dobar čovjek,jednako se može reći i za Hrvata.Nitko ne govori za Vojvođanske Srbe.Svi su se dobro slagali.I Nijemci i Mađari i Srbi i Hrvati.Ne znam za ovo što mi pričate,moja istina je drugačija.Pomalo me i boli.Jer ovdje su vraćene kuće i stanovi Srbima, a dolje kod Vas,ne želim reći mjesto, ni sud ne pomaže.Recimo da izbatinaju srpskog odvjetnika jer radi svoj posao. Ne bi o tome. Samo nemojte vjerovati u bezgrešnost vašeg sudstva,tu tek vlada prava anarhija.

    p.s.Stare komentare mi se jednostavno neda čitati,želim izaći iz ove teme jer pokupim batine,dosta mi je da Bog vidi i da dosudi po svojoj pravdi. A u četiri oka mogla bih vam i puno više reći što se sve događalo a prikazuje se tako bezgrešno.U vremenu prije rata i za vrijeme. Zaista me boli ta izjava o pravima manjina.

    Ne bi Vas smjelo smetati što Rumunji žele rumunjski,mene to uopće ne bi smetalo.I moja majka je imala mađarski i srpski i to je ok.A srpski bi trebao biti obavezan kao književni jezik države u kojoj se živi.I za njih,Rumune.

    Subotica je nešto drugo, mirno mjesto. Niste živjeli u Srijemu. Ma da nije preko interneta ispričala bih vam, al se bojim, bojim se bilo što ovdje napisati.

    Kao da se ovdje ne digne prašina…:) možemo jednako pričati vidite:)

    Kad počnu da padaju „Jabuke“ na mene…:)

  • Petkana,samo detalj, moja majka nikako nije mogla na studiju proći srpski kod jednog Srbina jer je Mađarica, htjela je upisati medicinski faks, to je voljela, a zbog njega je završila na ekonomiji koju je upisala u Varaždinu. Nemojmo živjeti u Utopiji,(zar Vi stvarno mislite da su svi tako bezgrešni ?) a recimo da je pedesto godište,moja majka. Nisu svi možda kao Vi. Bilo je to vrijeme Tita…danas ga ne vole ni Srbi ni Hrvati, jednako. Kad je umro, morao si plakati, svi su plakali i ja samo nisam ni znala zašto plačem, bila sam mala. Valjda sam se sramila da ne zaplačem. Za svojom bakom nisam tako plakala ni za bliskim rodom.

  • Da bude jasnije,majka mi je Mađarica koja je rođena u Srijemu i koja je govorila srpski a mađarski su govorili u kući da ne zaborave i među Mađarima.Uopće nije grijeh njegovati svoj jezik. I kad nisu htjeli da ja razumijem priče za odrasle.Ja znam tek malo.

  • Martina ne mislim da ste lagali.Uvek je bilo i biće ljudi kojima je nacionalno plafon svesti. Ali vam govorim o onome što sada živimo svi mi u Vojvodini.Pa ja tek nemam prava biti ksenofobna-majka Mađarica čistokrvna,otac Srbin,udata za Rumuna kome je majka pola Nemica pola Čehinja,smem li ja pisnuti uopšte na temu nacionalnog?Ali živim u Srbiji i osećam se kao Srpkinja! I moj suprug i moja deca.I nemam ništa protiv negovanja maternjeg jezika,treba da ih se zna što više,ali imam protiv svih onih struja koje su i dovele sve nas Slovene ovde gde jesmo-na marginu sveta(ne Evrope).A sve zbog tobože ugroženih prava ovih i onih manjina.Svi su o Titovoj Jugoslaviji imali sva prava(nije bio svetac,protiv Srba je najviše radio)i ne sećam se da smo ikada,naročito u Vojvodini,isticali ko je ko..A danas bi svi koji su do juče zadovoljni bili školovanjem na maternjem jeziku,svoje autonomije i države! Neće se izgleda smiriti strasti dok se ne rascepamo svi u enklave,pa će nas ko Indijance sve u jedan rezervat i ćao.

  • Dobro,imate pravo i Vi.Vi govorite o „sada“, ja o onome što je bilo i što me trenutno prati.Ja sam tamo davno bila.Ništa me više ne veže osim nostalgije i poneke rodbine.
    Moj otac u jednoj staklenki za slatkše drži zemlju „srijemsku“, da kad umre da ga s tim pospemo.Eto tako zvuči naša priča.
    Zašto ne biste smjeli pisnuti? Lijepo je da se osjećate kao Srpkinja, i ja se osjećam kao Hrvatica koja sam valjda najmanje, ali nikada ni u Hrvatskoj neću se zastidjeti svoje krvi i porijekla, da ne kažem kako se inteligenti i visoko obrazovani Hrvati rugaju svemu što je alabansko,ja imam te krvi u sebi.Počnu neke blesave priče o pekarima Albancima i kruhu koji peku pa ne žele u pekaru nego u dućan i onda odu dalje, a misle da im se divim kao Hrvatica i onda samo sačekam da završe kraj priče da kažem,“bilo mi je drago, pričali ste sa jednom Albankom po krvi.“ Idiota ima svugdje.Baš svugdje.
    Da zaključim, poštivati državu u kojoj živiš i ne zasramiti se svojega.
    Tito, nije mi jasno, kako je on protiv Srba najviše radio? Tako Hrvati misle da je najviše protiv njih radio.E čudno je to, dok je bio živ nitko mu se suprotstavio nije, a danas ga ne volimo ni vi ni mi. A ja još više imam razloga.

    Ma nisam Vam ja za ovu temu, zaboravite ovdje na moje komentare…

    Svako dobro.

  • Da se nadovežem na gosn Zlatara i zadnje komentare, o Titu i nacionalnim manjinama 🙂

    Neki moji prijatelji smatraju da je SFRJ bila eksperiment koja je trebala da pokaže neke stvari oko uspostavljanja Novog Svetskog Poretka, to jest da se odredjene stvari testiraju na nivou velikog društvenog eksperimenta – tu se pre svega misli na „Bratstvo i Jedinstvo + Ravnopravnost“, kao i na koncept „samoupravljanja“, gde bi samoupravljanje bilo ostavljeno plebsu dok bi ideološka elita (KPJ i SKOJ u našem slučaju) zemlju vodila „mudro i strategijski“.

    Smatra se da je eksperiment u potpunosti uspeo – kao u onoj frazi „operacija je uspela, pacijent je umro“.

    U našem slučaju SFRJ je žrtvovana po masonskom modelu „rastavi, pa ponovo sastavi“ jer je u medjuvremenu model primenjen na Evropsku uniju, a balkanske narode je trebalo rastaviti pa pod pritiskom sastaviti da bi im se promenila mentalna matrica i da bi „legli na rudu“ zapadne misaone i društvene matrice, pošto je evidentno da se društveni sistemi razlikuju zbog ljudi koji ih stvaraju.

    Teze u prilog ovakvim teorijama je da je EU stvorena od strane socijalističkih i ateističkih partija i snaga (pod okriljem okultnih grupa) i nije bilo logike da se SFRJ koja je bila samo malo ekstremniji oblik socijaldemokratije urušava. Ali je ipak SFRJ razmontirana, da bi nas deo po deo prevaspitavali i primali u krilo EU, jer su se bojali i jugoslovenstva ali i nacionalizama koji su živeli i pod komunistima u SFRJ.

    Inače ne verujem u ovakve teorije, ali ih dajem kao začin diskusiji, a i danas je Dan cveća i Titov rodjendan. To jest izmišljeni rodjendan večitog maršala na paganski praznik.

  • Izmišljen rođendan izmišljene ličnosti! I dok je SFRJ bila ko „izmišljena“ država za mnoge pređašnje generacije,koje bi se i danas dale postrojiti na stadionima i trčati za štafetu bez problema,pitam se čiji smo to pokusni kunići bili?
    Teorija je mnogo,i u svakoj verovatno po zrnce istine,no ne mogu da shvatim da smo danas,uprkos svim dostupnim informacijama i dalje skloni da verujemo da je Tito bio nešto najbolje što nam se kroz istoriju dešavalo?A da će nas Evropa i nekakva njena unija ponovo dovesti do blagostanja o kome sad već generacije samo mogu da maštaju.
    Gledajući svoje roditelje,pa još dalje babe i dedove,i ne čudim se što su skloni verovanju u takve idiotarije.Kako je malo potrebno čoveku da ustrepti osećanjem pripadanja nekoj zajednici!
    U pravu ste Martina,nije ovo tema ni za mene :)Jer džaba puste priče,kola idu lakše niz nego uz,i to nam je to.

  • Nedjelja, ma kakav dan za svetu misu, nisi smio ni reći na glas, evo ti, u rano jutro budi nas treštava muzika, marševi, trg je okićen i sve te poznate parole i pjesme. Ja pionirka, crvena marama i plava kapa sa petokrakom i bijela košulja u plisiranoj plavoj suknji. Morali smo doći na trg čitav dan gledati ratne filmove…
    Ili vikendom ukrasti dane za slet i vježbe, to mi je takav stres zadavalo; morali smo trčati maraton ne znam zbog čega, sve zbog Tita kojeg nismo ni vidjeli.
    Još se sjećam pjesmice „Marame,marame,crvene boje, recite nam molimo vas dal nam lijepo stoje, marame,marame, danas su nam dali zato što smo dobri veliki i mali, zato jer volimo mamu i tatu…(dalje ne znam), koji besmisao, takav da sam kasnije morala ispovijediti i što sam bila pionir i što sam pjevala „Druže Tito mi ti se kunemo…“Naime, to sam čula od jednog čovjeka, da je išao to ispovijediti i kaže, da je izašao van da je osjećao neku slobodu od koje je morao sjediti još pola sata sam u crkvi. Ja sam to isto učinila, i zaosta pao mi je neki teret, neki okov sa duše. Zapravo vjernik bi to trebao ispovijediti, to je bio kult ličnosti,obožavanje iako nisi razumio (bar ja kao dijete, jedino sam znala da ne smiješ ništa reći protiv Tita,samo to i da ne govorim da idem u crkvu).Duh komunizma, tko je vjernik trebao bi ispovijediti. Samo se Boga smije obožavati.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280