Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Proricanje sudbine i budućnosti – Ji Djing …#2

Zlatko Šćepanović

* * *

Nastavak priče o Ji Djingu iz prethodnog teksta.

.

Filosofija Knjige Promena

Osnovna vrednost knjige promena je opis životnih situacija u kojima se možemo naći, odnosa energija i stupnjeva koje treba da prepoznamo u njima. Prepoznavanjem životnih situacija možemo se valjano postaviti u istima, mada je i to diskutabilno, jer za odredjenu situaciju „Knjiga promena“ ima svoj savet, koji i nema mnogo povezanosti sa situacijom, vrlo često nam se ne dopada jer nam se čini da nije opravdan. Obično se kaže da „Ji Djing“ namerno izlazi iz date situacije ne bi li nas podučio nečemu što nam treba, mimo samog pitanja, što priznaćete nije u duhu proricanja. Jer, vi na primer pitate koliko da uložite novca na Berzu u te i te deonice firme, a on vam kaže „To nije put dostojan Velikog čoveka. Poniženje„. U ovakvom odgovoru on vam nije rekao ništa o ulaganju deonica, već o vama i o suštini vaše namere, pa vi vidite sada. A vi ste rešili da uložite novac i samo je pitanje gde i koliko, a on vam kaže da je igranje na Berzi nešto čime vi ne treba se bavite. A vi baš hoćete da budete na Berzi i samo pitate da li ili ne uložiti u firmu AB, ili samo koliko uložiti, a ne da li je to ispravan životni put za vas. Rekli bi da „Ji Djing“ ide mimo ovlašćenja koje ste mu dali. Odnosno knjiga sebi daje u odgovorima veća ovlašćenja nego što vi mislite da ona ima, jer bi valjda vi trebalo da kontrolišete situaciju, a knjiga je samo orudje divinacije. Taj deo komunikacije zna da bude poučan ali i stresan, jer gubite strpljenje i razbijate glavu posle na pitanjima koja nadilaze vaše trenutno stanje svesti.

Uz to, pouke i saveti u linijama heksagrama su uvek isti, ne menjaju se i nemaju finoću koju zahtevaju realne životne situacije. Stihovi za 64 heksagrama su uvek isti, ne menjaju se. Imate 64 opisa heksagrama, 64 presude za svaki heksagram i 384 stiha za svaku pojedinačnu liniju koji su isti već vekovima, bez obzira na milijarde pitanja koja su im postavljena tokom istroije ljudskog roda. Na 30 različitih pitanja i životnih situacija, vi možete dobiti isti odgovor, koji je uvek isti, i prikazuje na primer „pticu koja leti i nalazi ravnu granu“. Od situacije do situacije, pitanja i mogućeg odgovora, ta „ptica koja leti i nalazi ravnu granu“ će imati drugačija i specifičnija tumačenja u vašim odgovorima. Mahom uvek cilja na isto, a to je da neko nalazi predah, ili zaštitu ili oslonac u životu, podršku, ili mu projekat dolazi u stabilniju fazu i tako redom. Tumačenje zavisi od vašeg pitanja. Odgovor je refleksija pitanja u magičnom ogledalu, koje daje uvek isti lik ali pomalo izobličen. Stim, priznajemo da ogromna kombinatorika u odgovorima ipak svako pitanje stavlja u poseban, specifičniji okvir. Naime, za tih 30 različitih pitanja, teško da ćete kao odgovor dobiti samo jedan odgovor, nekada će to pored te ptice biti i stih sa pozicije 1, 2 3, ili 5 i 6 sa istog heksagrama, jedan ili nekoliko dodataka, što naravno odgovor čini drugačijim i kompleksnijim.

Za kineze tumačenje odgovora i nije neki poseban problem, jer izučavanjem godinama „Ji Djinga“ i skupljajući iskustvo, dobar učenik može mnogo lakše razumeti odgovore i bukvalno vam to prevesti na vama razumljiv jezik, sa mnogo više detalja nego što ih vi vidite. To je ono intuitivno pronicanje, o kome smo pričali na početku prvog teksta. Sad, i u samom „Ji Djingu“ se pominje uputstvo da intuicija često zna da prevari čoveka, što se predstavlja stihovima i prikazom „čoveka sa odsečenim ušima“.

Vremenom, ako izučavate „Knjigu promena“ savesno, distancirano i objektivno počinjete da shvatate unutrašnje koncepte i sve to prepoznajete u svojoj okolini. To je početak mudrosti, koju možete dobiti od „Ji Djinga“ osima ako pre toga ne „spržite sami sebi um“ udubljujući se u nju i njen simboličan svet. Mnogi koji počnu da se bave knjigom lako upadaju u njene zamke. Počinju da se igraju, pa da ispituju, pa da postavljaju beskonačna pitanja, i onda upadnu u lavirint sumnji, traganja, mozganja. Uvide na tren istinitost neke tvrdnje, a onda postanu zbunjeni, sve im je nejasno, pa još više zapnu, pa im je sve manje jasno, pa počnu da fantaziraju. Mnogi ljudi skloni misticizmu i istraživanju onostranog od starta počnu da fantaziraju i umišljaju, da ih opsedaju duhovi „saznanja“ pa umišljaju da dobijaju posebno važne odgovore ili da razgovaraju sa samim Bogom kroz „Knjigu promena“, da su osvojili velike dubine mudrosti, čine im se da su uočili skrivena i još neotkrivena značenja i veze unutar heksagrama. S druge strane, neke prostije ljude same poruke prosto uplaše, jer znaju da budu crne i teške u presudama, kao što su izrazi nesreća, loša sreća, poniženje.

Najčešće ljudi koji se gorljivo i strasno bave „Ji Djingom“ emotivno stradaju, jer on uzbudjuje misli. Stvara duhove oko svojih proročanstava. Uplaši vas svojim krutim presudama. Kaže vam na primer: „Čovek ide a da nije dorastao situacijia. Nesreća“ a vi rešili da se ženite ili ste upisali fakultet pa pitate za ishodište studiranja. Šta mislite kako će vam izgledati brak posle te insinuacije koju vam je servirao ili kako ćete studirati obeshrabreni takvim proročanstvima? Ili vam kaže da nikada nećete imati sreće u ljubavi, poslu, karijeri, porodičnim odnosima. A dešava se da vam to tako kaže jer ljudi to hoće da znaju, hoće da saznaju svoju sudbinu i traže odgovore. Na žalost, traženjem budućnosti morate da budete spremni da prihvatite i posledice saznanja, koja ne moraju biti ružičasta. I najčešće i nisu.

Sa druge strane Knjiga zna da vam obeća uspeh, a u stvarnosti to nije tako fascinantno dobro ili je taj uspeh bio samo prolaznog karaktera, dok je suštinski ishod zapravo neuspeh vašeg poduhvata. Nije se igrati sa „Ji Djingom“ i kinezi su to znali i razumeli i nisu ga bez velike potrebe koristili. Po tradiciji, on se koristi samo retko u nekim složenim i ozbiljnim pitanjima, par puta godišnje. Sve ostalo vreme je na nekom dostojanstvenom mestu, skriven od pogleda i znatiželje mladih i neiskusnih koje lako zavede. A i kada su ga kinezi stvarno koristili, mahom su za tumačenje pitali učenjake ili taostičke mudrace koji imaju iskustva sa „Ji Djingom“. Mada, vrlo često se on vidjao na pijacama, po ulicama i cirkusima, gde su ga putujući monasi koristili, držeči tezgu za proricanje zainteresovanima na licu mesta. Kao kada idete kod astrologa, tarot majstora ili vidovnjaka koji gleda u šoljicu kafe, staklenu kuglu ili pasulj.

Veliki problem koji imate sa „Knjigom promena“ je predubedjenja koje vam stvara. Pitate i dobijete odgovor, i na osnovu odgovora koji nije uvek jasan, steknete predubedjenje i iscrpljujete se njim, bilo da veruje u bajkovito ili mračno ishodište. Teško je tu za običnog čoveka postaviti balans i razumno razmišljati, sa finim detaljima. Čak i ako ste objektivni i hladni, kao što je autor ovog teksta bio u pokušajima istraživanja knjige, ne možete izbeći njene posledice, jer um koji vam se obraća kroz knjigu zna da bude razarajući za vaše misli.

I bez obzira što u njoj ima simpatičnih poslovica, kineskog slikovitog mišljenja, prikaza nekih životnih stupnjeva, državničke mudrosti, starokineskog morala o ženi i mladjoj ženi, o odnosu učitelja i učenika, oca i sina, muža i žene, vladara i podanika, sve je to pod znakom pitanja kada razmišljate o suštini procesa proricanja sudbine Ji Djingom. Jer pokušajem proricanja i gatanja sa „Knjigom promena“ pokušavate da divinizujete sopstvene mogućnosti, a to je, priznaćete, malo preambiciozno za smrtnog čoveka.

.

Zaključak o Knjizi promene ili Ji Djingu

Ono što će u tom smislu zbuniti početnike koji se susretnu sa „Ji Djingom“ je njegova nekonzistentnost, koju su Rihard Wilhelm i njegov sin, najpoznatiji svetski prevodioci i tumači „Knjige promena“, odavno već uočili. Jer, sama knjiga i tekstovi u njoj su zbirka tumačenja iz različitih epoha, udaljenih i po nekoliko vekova, i to se negde jasno vidi u tekstu. Jer, osnovni tekst je nastao kao što rekosmo pre nekih 1000 godina pre Hrista, kada ni taoizma ni konfučizam a ni budizam nisu postojali u Kini, a ni na planeti. Medjutim, u sadašnjoj verziji knjige ćete naći opise i situacije koji su nesumnjivo potekli iz tih misaonih tradicija. To vrlo komplikuje stvar, jer imamo knjigu koja je zbirka dobre volje i poslovica skupljanih 3000 godina, pa se pitamo ko je, kada, zašto i šta menjao, i šta bi u stvari trebao da predstavlja autentični „Ji Djing“. Njega u stvarnosti nema.

Naravno, prosečan čitalac „Ji Djinga“ o tome nema pojma, a niko se i ne trudi da mu to objasni, jer mahom izdavačke kuće izdaju i prodaju „Ji Djing“ da bi to plasirali kao upotrebljiv priručnik za proricanje, a ne kao istorijsku knjigu sumnjivog porekla. Polet, odnosno značaj u zapadnom svetu je„Ji Djingu“ svojevremeno dao Karl Gustav Jung, švajcarski psihoanalitičar, koji je u njenim opisima i stihovima naslućivao postojanje arhetipova. Ujedno, bio je oduševljen što okultna metoda pitanja i odgovaranja kroz bacanja novčića mu daje smislene odgovore, pa je knjizi dao publicitet i medijski značaj. Medjutim, vredelo bi reći da „Ji Djing“ nema ništa veći značaj od drugih okultnih metoda kao što su Tarot karte, Rune ili Astrologija sa početka našeg pisanja, jer simbolizam se uvek može upotrebiti kao pogodna matrica za otkrivanje arhetipova, tim pre ako postoji kompleksna i povezana forma koja se istražuje. A „Knjiga promena“ je dovoljno kompleksna, matematički intrigantna, i povezana.

—-

Posebno što skrećem pažnju svakome ko je se lati je sledeće: „Knjiga promene nije pouzdan i uvek dobronameran savetnik“.

Prvo se morate pitati ko je To ili šta je To što vam odgovara na pitanja i bacanje novčića.

Stalno se pišu bajke o toma kako vam kroz knjigu i bacanje novčića odgovara Viši čovek, neko Nebesko biće ka kome treba težiti i koje je besprekorno, čije ideale treba usvojiti za života. I to se forsira zahvaljujući Taoizmu koje je uvelo taj pojam, pojam Velikog, Višeg ili Ispravnog čovek koji ide linijom Tao-a. Posle je Konfučijanizam dodao pojmu Velikog čoveka značenje čoveka koji se drži svoje društvene dužnosti. Rekosmo, to je izmišljeno 500 godina nakon što je prvobitno napisana „Knjiga promena“. Naravno, neke stvari su identične budizmu, pa je i on našao snažno uporište u Knjizi promena, iako stiže kada i prethodna dva misaon sistema.

No, da li ste pomislili da je „Ji Djing“ još samo jedan okultni metod kojim upravljaju podnebeska bića, i koja time samo troše i zavode čoveka. Odlika podnebeskih duhova, po tumačenju pravoslavnih otaca, je da ponekad mogu da predvide budućnost, ali ne uvek. I da to koriste u svim okultnim metodama koje se bave proricanjem da čoveka zavedu da im veruje i da „iscrpljuju“.

Zatim, drugo što se morate upitati je šta mi Knjiga zapravo odgovara? Zašto ti odgovori nisu jasni, kada su moja pitanja jasna? Zašto nisu precizni odgovori, kada to lako mogu biti?

Suština ovoga što vas pitam se može izreći i kao sledeći odgovor i zaključak:

Knjiga promena i njena tumačenja nisu pouzdana. Često znaju da budu pogrešna“.

Ovo je autor proverio na svojoj koži. Ali pravi trenutak prosvetljenja mi je bio kada sam proverio na drugima, i to kada sam pogledao niz pitanja i niz odgovora koje je „Ji Djing“ dao meni bliskoj osobi pre 10 godina. Kako sam jako dobro znao sve okolnosti te osobe, situacije i pitanja, a i „Ji Djing“, kada sam pogledao odgovore, bilo je jasno da je „Ji Djing“ davao pogrešne odgovore.

Da bi ipak bili objektivni u opisu ovog velikog dela kineske misli, moramo iskreno reći da „Knjiga promena“ bez obzira na sve istorijske i duhovne nedorečenosti jeste i knjiga mudrosti. Baveći se njom, usvajate set mudrih poruka i preporuka, kalibrišete sopstveni um na finije i konceptualnije razmišljanje, bivate pronicljiviji i precizniji u sagledavanju životnih situacija. Jer, baveći se njenim poukama, to što ste čitali u knjizi uočavate sve bolje u prirodi i oko vas, pa se bolje adaptirate na situaciju, možete ispravnije da se postavite, i na kraju krajeva možete da anticipirate razvoj situacije dalje. To su sve stvari koje zaista funkcionišu, iako svakako nekada nećete usvajati pouke antičke Kine o društvenim odnosima medju staležima i ljudima koji su u savremenoj civilizaciji prevazidjeni. Na primer da imate roba ili zvaničnu konkubinu.

Takodje, dobra stvar je što će vas „Knjiga promena“ naučiti slikovitom mišljenju, pa ćete imati malo poetičniji pogled na svet, ne u smislu ružičasto obojenog sveta, naprotiv, već u smislu sagledavanja viših duhovnih i prirodnih principa koji vladaju svetom. Vrlo često će vas Knjiga promena učiti o vama samima i vašim slabostima, i tu je možda i njena najača strana, ako imate snage da se izborite sa tim, jer njene opaske na vaš račun i na račun vašeg karaktera mogu biri surovo precizne i neprijatne. Vi na primer, puni entuzijzma pitate o nekom svom dostignuću a ona vam odgovara: „Čovek ide a da nije dorastao zadatku. Nesreća„.

Kinezi su vekovima poštovali „Knjigu Promena“ pridavajući joj mističan i kultni značaj, tim pre što su je koristili za proricanje, ali i za edukaciju i učenje mudrosti. I tu nema zbora, zaista ima fantastičnih tumačenja odredjenih stihova od strane velikih mudraca koje u potpuno drugom smeru prikazuju duboku mudrost. Samo da bi do te mudrosti došli, „Ji Djing“ treba izučavati sam po sebi bez ulaženja u okultni deo priče, o proricanju sudbine i budućnosti. I nije moguće razumeti knjigu bez savladjivanja ostalih osnova kineske filosofije i misli, jer u njima leži ključ za mnoge preporuke „Ji Djinga“ i simbole koji su u knjigu utkani. I to je nešto što nakon odredjenog vremena porazi zapadni um, jer zahteva mnogo znanja, truda i izučavanja potpuno drugačije kulture, pa obični ljudi sa Zapada vrlo brzo odustaju od učenja mudrosti, i počnu tretirati knjigu kao okultnu razbibrigu za proricanje, a ne za duhovno uzdizanje. Samo ih interesuje odgovor na njihovo pitanje.

U tom smisli, za one koje „Knjiga promena“ interesuje kao knjiga mudrosti, preporučujem samo i isključivo prevod sa komentarima Riharda Wilhema. Jer, Wilhem je proveo čitav život u Kini, imao je učitelja i živeo je na kineski način. Napravio je jedan vrlo poetičan i kompleksan prevod, i sam je dao dosta doprinosa svojim komentarima, opisujući dublje aspekte taoističke i konfičijanske filosofije, sa ciljem da istraživanje „Ji Djinga“ usmeri na lični razvoj a ne samo na prosto pitanje i prost odgovor. Medjutim,  tek je njegov prevod opasan za one koji hoće da proriču sa „Ji Djingom“, jer su slike mnogo intezivnije i kolorit bogatiji sa njegovim prevodom i tumačenjima. Opsena za poletne istraživače u toj verziji prevoda zna da bude dublja i opasnija.

To me je podsetilo da sam jednom čuo neku ženu numerologa koja je jednom momku, koji je tražio način da komunicira sa onostranim i koji je hteo da se bavi okultizmom, dala jasnu sugestiju: “Pazi se. Ti ne znaš sa kim gore komuniciraš. Većina tih gore nije dobra“.

A to su sve dobro i davno uočili pravoslavni oci i osudili, kao što su osudili i numerologiju, astrologiju, geomantiju, tarot, šamanizam. Onostrano i okultno nije dobro. Zaboravite „Ji Djing“ i „Knjigu Promena“ za proricanje sudbine i budućnosti. Živite život bez predubedjenja i pomoći podnebesnih duhova koji se objavljuju kroz okultnu praksu. Moralan život i pravoslavna molitva će vas dovesti do najviše duhovne mudrosti.

. . .

14 komentara

  • Što je čovek niže na lesvici razvijenosti svoje svesti (duhovna razvijenost) to je verovatnoća pogadjanja njegove budućnosti veća ili izvesnija. Takav pojedinac ima manju slobodu donošenja odluka, manju kreativnost i manji stepen slobodnog ponašanja i odlučivanja.
    Sve je najdirektnije vezano za svest.
    Kasnije, sa porastom lične svesti pojedinac shvata da je on lični kreator svoje budućnosti. Takodje shvata da bilo koja od metoda proricanja samo zaustavlja njegov duhovni progres – ekspanziju svesti. Pa ipak, za razliku od verovanja pojedinih lidera odredjenih religija Bog nikome ne brani bavljenje bilo čime pa i proricanjem. Osim što je svakako bolje distancirati se od proricanja te nastojati podrobnije razumeti svoje mesto i ulogu u životu i nastojati realizovati svoj životni cilj – i to onaj duhovni cilj.

  • @ Louis Krstic

    Primećujem da stalno insistirate na „razvoju svesti“ u vašim komentarima. Izgleda da je to suština vašeg pogleda na svet i bivstvovanja. Ali to ne postoji u stvarnosti. Ne postoji razvoj „svesti“.

    Postoji samo znanje i neznanje, iskustvo i neiskustvo, stav i drugačiji stav, maniri i nedostatak istih, veći ili manji IQ, mudrost ili nedostatak iste, karakter ovakav ili onakav. Svest je samo skup svega nabrojanog.

    A Bog brani proricanje, sa razlogom. Jer poštuje dar koji nam je podario, slobodnu volju da kreiramo sopstvenu budućnost koliko nam okolnosti dozvoljavaju. Nismo baš toliko moćni da možemo da upravljamo svojom budućnošću, iako bi to želeli.

  • Ako je svest ‘skup svega nabrojanog’ onda pomeranjem na bolje bar jedne od nabrojanih stvari dolazi i do razvoja svesti. Nepriznavanje svesti i njenog razvoja su možda i najveći greh modernog zapadnog čoveka. Mislim da Zlatko itekako drži do svesti ali mu smeta što je Louis ne stavlja u kontekst pravoslavlja.

  • @ Vojsije

    Ne smeta mi što gospodin Louis ne razmišlja „pravoslavno“ i ne stavlja to u pravoslavni kontekst. Više pokušavam da skrenem pažnju da neke stvari uzimamo zdravo za gotovo, uvozimo ideje, idelogije i verovanja bez da promislimo o tome. Jedna od tih stvari je i „razvoj svesti“, „razvoj društva“, „razvoj pojedinca“.

    A u stvarnosti, mi smo na nižem stepenu razvoja od Rimskog carstva po svim parametrima, osim naučno tehnoloških. tu smo jedino napredovali, inače sve ostalo su Rimljani pre par hiljada godina već izmislili: kulturu, etiku, estetiku, manire, vaspitanje, obrazovanje, kastar, organizaciju vojske, države, itd.

  • Čini mi se da se pojam „svest“ upotrebljava i gde treba i gde ne treba. Ako je pojmu „svest“ suprotan pojam „nesvest“ onda je to pitanje „prekidača“ i odražava stanje – ili smo na „svetlu“ i znamo šta radimo (u većoj ili manjoj meri) ili smo u „mraku“ i ne radimo ništa (telo je u hibernaciji a mozak radi u stend baj modu).
    U tom slučaju logično je da svesni možemo da radimo šta hoćemo, ali ne i da razvijamo stanje koje se zove „svesno“ jer ono je kao električna energija uključeno, i omogućava nam da funkcionišemo, odnosno učimo i znanje pohranjujemo u memoriju, ili možda da otkrivamo znanje koje je pohranjeno u memoriji svakog čoveka i potrebno ga je samo preko čula upoznati u realnom svetu a zatim i verifikovati u memoriji.
    Zato i mislim da je pogrešno pominjati svest pojedinca ili društva, jer je to onda poenta u moralnim kategorijama, odnosno kategoriji savesti što je uglavnom religiozni termin, borba dobrog i zla, i na to može da se utiče ili čak razvija, u pravcu civilizacijskih dostignuća ili religioznih ubedjenja i verovanja.
    A vera, odnosno verovanje je lično ubedjenje svakog čoveka u način nekog dešavanja ili način nekog okončanja. Ali to je samo verovanje čiji ishod bi mogao da bude istina, jer kad to postane istina onda je to činjenica – dokazana, argumentovana, obnarodovana – i u nju nije više potrebno verovati. Ona je nepobitna istina, i kao takva ne odražava neizvesnost, odnosno nije potrebno verovati u ishod. Ona je činjenično dokazana i dostupna svakom.

  • Dodao bih raspravi i pojam „sazrevanje svesti“, pojam za koji verujem da je istinit u meri koliko se sve one ostale komponente ličnosti obogate ili promene, pa se proširi percepcija sagledavanja stvarnosti i onda svest na neki način „sazri“.

    Ali opet, svest je složiću se sa Zlatarom stanje ON ili OFF. Kada je ON može biti svetlije ili manje svetlo. Ali se ne „razvija“.

  • Mnogi dožive „prvu ljubav“ posle čega se zamrznu u to odredjeno stanje čime postaju nefunkcionalnim ali i nesrećnim celog života. Slično se dogadja i na polju nauke ali i religije. Religija je uvek imala istovetan cilj – da pomogne čoveku da se razvija u tačno odredjenom pravcu i smeru – ekspanziji svesti.
    Nevolja je što je u periodima niže svesti čoveka (tačniji izraz je suženija svest) ista morala čoveka podučavati kako da rešava probleme gole egzistencije, da bi mu kasnije usmerila „pogled“ na njegovu pravu duhovnu prirodu…. Današnja nevolja je što su se mnogi ili većina vezali za ona religijska podučavanja koja su odgovarala tim ranijim stadijumima pa ih se i danas čvrsto drže. (Mada, na to imaju pravo i niko im to ne negira osim ako ne nasrću na druge ljude negirajući im lično nastojanje da se vinu napred.)
    Hoću reći da današnjem čoveku i stadijumu duhovnog razvitka čovečanstva pripada viši stupanj duhovnih učenja koji će mu pomoći da se brže razvija ka svom životnom cilju. Ne mogu reći da danas ljudima treba religija, zato što religioznih ima mnogo ali ne i duhovno razvijenih, već im treba mogućnost i metoda kako da lično znaju, iskuse i razumeju umesto da nasumice veruju.
    Verovanje je samo jedna faza u procesu duhovnog razvitka.
    SVEST je ono zbog čega mi ovde postojimo, da bismo je ekspandirali a sa povećanjem svesti raste etičnost pojedinca gde etičnost osobe može biti viša ili niža od društvene moralnosti. Sa porastom (ekspanzijom) svesti osoba dobija na mudrosti, kreativnosti, nesebičnosti, požrtvovanosti…. Svest je jedini kapital čoveka kojeg stekne u ovom svetu i u ovdašnjim životima. Svest je ono po čemu se mi razlikujemo na dan rodjenja i po čemu se razlikujemo u svakom trenutku života kao i na dan napuštanja ovog sveta. Svest i kapacitet ljubavi jedne osobe izmedju sebe imaju znak jednakosti. Ali, ne humane ljubavi gde volimo drugu osobu onoliko koliko nam može koristiti zarad zadovoljenja naših ličnih apetita i sujetnih nastojanja.
    Svest zajednica se ne uporedjuje po njihovoj „civilizovanosti“, da li jedu zlatnim ili drvenim kašikama, žive u čadorima i voze se vasionskim kočijama ili su u nekim drugačijim uslovima…
    Čovek visoke svesti će se i u kolibi osećati kao da je u najlepšoj vili dok će se onaj drugi i u platai osećati kao da je u kolibi. Onaj prvi poseduje unutarnje znanje i razumevanje, pouzdanje i sigurnost, mudrost i kreativnost dok onaj drugi sve to traži izvan sebe pa zato želi otimati od drugih i nikada mu ničega nije dosta.
    Šta je to što je Sokratu, Isusu, Kwetcalqoatlu, Svetom Pavlu i nebrojeno drugima davalo takvu unutarnju sigurnost, znanje i razumevanje da se nisu plašili bilo kakvih maltretiranja pa i davanja vlastitih života? To je bila njihova svest. Bilo je oko njih u to vreme visokointelektualnih (kao što ih ima i danas) ali nije bilo i visokosvesnih. Nije bilo jer intelektualnost nije i svest već je goli zbir sirovih informacija pa otuda intelektualnost i nije ništa drugo do li običan zanat od kojeg se može preživljavati. Na žalost taj zanat se koristi i u svrhe potčinjavanja drugih koji još nisu dosegli taj stupanja intelektualnog umeća. A zašto?Zato što intelektualac može imati mnogo pa i previše informacija ali ne i svest.
    Kako će ko koristiti intelektualna saznanja zavisiće od njegovog stanja svesti. Zato imamo da jedni intelektualci kreiraju za prosperitet čovečanstva a drugi intelektualci nastoje potkradati to čovečanstvo i to na svim mogućim poljima.
    Dok god čovek ne sagleda da je svest osnovna životna komponenta koja mu nedostaje da načinio čak i ekonomski progres dotle će ovaj svet, za nas je važno sagledavati ovaj region, dotle će se kičma čoveku slamati. Ne zbog nametnutih uslova već zbog samokreiranih uslova, shvatanja, razumevanja i vlastitog kočenja.
    Poštovani @Zlatko svako ko se oseća udobno u Pravoslavlju ili u ma kojoj religiji ili pak u ateizmu on i treba da ostane tamo jer će se tu najbolje duhovno razvijati iu približavati jedinstvenom životnom cilju. Medjutim, negiranje prava drugih da se nastoje svojim putem, načinom i brzinom kretati napred jeste upravo negiranje vlastitog prava na slobodu i time se sebi koči duhovni razvitak.
    Ovdce smo ne da drugima namećemo ili osporavamo, da druge forsiramo ili negiramo već smo ovde (na ovom Blogu) kao na jednoj modernoj tržnici gde svako ima prava ponuditi svoja saznanja i razumevanja ali i prihvatiti druga. „Razmena dobara.“
    „Znanje bude i prodje, prorokovanje takodje…dok ljubav ostaje večno…“ tako nekako su zapisane reči Svetog Pavla u Bibliji. (Mnogi znaju ovo odlično citirati ali to ne znaju živeti u svakodnevnom životu.)
    Ono što je istina u jednoj religiji sigurno jeste istina u svakoj drugoj…
    Voleo bih da na ovom blogu bude malo manje osudjivačkog svega drugačijeg te mnogo više fleksibilnosti i voljnosti da se čuju drugi sagovornici i drugačije vidjenje. Svoj narod, religija, država i porodica se brane ljubavlju prema drugim narodima, državama, religijama i poroidicama a ne nasrtanjem, osudama i korišćenjem reči i zraza kojima se neko najnegativnije kvalifikuje. Svaka transformacija koju čovek mora doživeti i doživljava da se makar malo pomeri iz jednog u drugo pozitivnije stanje svesti zahteva nadnapore. Zato i jeste pominjana kamila i igla, zar ne?
    Boga nikada nebih voleo kada bi On sam voleo samo moj narod, samo moju državu ili samo sledbenike moje religije. Takav bog ne bi bio Bog. Na sreću Bog voli svakog od nas i On zna da će svako od nas sagledati svoju zabludu u procesu od nekoliko stotina hiljada života.
    Nijedna država, religija ili nacija ne poseduje prioritetno pravo na istinu niti se ona može uvoziti i izvoziti. Graqnice je postavila humana svest pa ih samo ona i održava. Nacije, kulture, države, religije…su prolaznost. Zato smo mi kao duhovna bića – Duše – večni.
    Kada se zavese spuste glumci skinu svoje kostime i maske vide se i raspoznaju onakvim kakvim su i ušli na pozornicui samo bogatiji i opelemenjeniji makar za jednu jotu svesti koja je u tom procesu zaradjena.
    Ako u učesnicima ovog Bloga živi takva ostrašćenost i netrpeljivost prema mojim rečima onda ovde meni nema mesta – neka svako živi u svom b(r)logu onako kako mu odgovara.

  • @ Zvezdan

    Kod nas postoji Wilhemov prevod u privatnom izdanju gospodina Krstića iz Niša. Radi se o velikoj i debeloj crvenoj knjizi, tvrdo korišenoj. Sastavljena je iz 3 dela:

    1. Originalni stihovi sa tumačenjem i komentarima Riharda Wilhema
    2. Knjiga 10 krila
    3. Originalni stihovi sa uatovi originalnim tumačenjem starijih škola

    Izdata je tokom 90-ih, nadje se ponekad po antikvarnicama. Postoji lep i poetičan prevod Davida Albaharija, koristan prevod jednog engleskog autora čije sam ime zaboravio, potpuno bezvezan i bezvredan prevod Alistera Kroulija i početnička verzija od Winga, čini mi se. Sada ima i nekih novih izdanja, ali ih nisam čitao.

    @ Louis Krstić

    Ne znam gde ste u mojim rečima videli ostrašćenost prema vama? Jednostavno se ne slažem sa vašim tvrdnjama i to potkrepim svojim stavovima, na kulturan način.

    I u životu i u društvu postoji učenje i obrazovanje, da se ljudi ne prepuste banalnostima, neistinama i praznoverjima. Iako je ovaj blog „open market“ nije korisno kupovati svakako bilje. Neko je i otrovno. Na to treba skrenuti pažnju. Edukovati nekim argumentima i iskustvom.

  • Lično mislim da na ovom blogu ima tolerantne i prihvatljive i ostrašćenosti i netrpeljivosti, koje ne prelaze granicu pristojnosti. Isto tako mislim da nije cilj ove naše razmene mišljenja da jednog dana postignemo neke kompromise i približimo stavove, jer ovo nije politika i predizborna kampanja.
    Bez ikakve rezerve ću prihvatiti stav svakog komentatora ako mi se učini dovoljno logičnim i argumentovanim i time opovrgne moje dosadašnje zablude, ali isto tako ne mogu da prihvatim nesuvisle, neargumentovane, nekvalifikovane stavove, koji proizilaze iz neznanja i praznoverja.
    Zato mi i smeta poslednji komentar @Luisa „…neka svako živi u svom b(r)logu onako kako mu odgovara…“ jer je do sad njegova propoved tolerantno prihvaćena i naravno osporavana od strane neistomišljenika, ali se ne može preći granica pristojnosti i suprotno mišljenje nazvati brlogom.

  • Ne ulazim u to koliko je očekivana granica nečijeg ‘kratkog fitilja’ ali bi mi bilo žao da Louis napusti ovaj ZAJEDNIČKI b(r)log .

Ostavite komentar