Tanki živci i istanjeni nervi pred nervni slom
Šta su to tanki živci i kako se dobijaju a kako se leče. Nervni slom kao posledica stresa.
Tanki živci našeg savremenog života. Uvek sam se pitao šta to znači kada se za nekoga kaže da su mu se »istanjili živci«, da ima tanke živce – nerve. Nekako mi je zvučalo nelogično da se živci mogu istanjiti, posebno u fizičkom smislu. Mejdutim, uzrečica tanki živci je bila svuda prisutna i imala je nekoliko verzija kao što su: »Tanki mu živci«, »Živci su mu ko strune, samo što ne pukne«, »Kako tanke živce on ima«, »Živci su mu popustili«, »Al je on živčan« i tako redom.
Svi ovi epiteti su se odnosili na ljude koji naprasno reaguju, koji su dramatični, ponekada i manijakalni, koji prasnu iz banalnih razloga, koji žestoko reaguju u običnim situacijama. Odnosi se na one koji su stalno napeti i skloni da planu za sitnicu, koji se žestoko nerviraju. Neki dožive i nervni slom zbog toga.
U mladim danima je takvih bilo malo, i mahom se svodilo na poznate osobe koje su imale takvu vrstu temperamenta, kolerike što bi rekli psiholozi. I svi su oni bili prepoznatljivi u društvu, i okolina je znala ko su i šta od njih mogu da dožive. Takav je – kakav je rekli bi mi, emotivan, naprasit ili hiperosećajan.
Vremenom kako smo odrastali počeli smo da primećujemo da ima sve više takvih osoba. I to oko nas, da su im tanki živci. A zatim smo primetili da i nama bliski i poznati ljudi, do juče normalni, postaju sada ljudi „tankih živaca„. Onda smo otkrili zbog čega je to, i da ono što ih takvima pravi, u stvarnosti se popularno zove stres. I to je bilo opravdanje za te nemirne i brze reakcije ljudi, jednostavno objašnjenje »on je pod stresom«. Uredu je, i ja sam pod stresom, pa šta onda? Mogu da kontrolišem svoj bes ili nemir, neću da reagujem neadekvatno. Valjda je to dostignuće civilizacije da se ne reaguje na »prvu loptu« i neodmereno. Ok, nije ti dobro, ljut si, nervozan, pa ne pokazuj okolini, čuvaj to za sebe, ne istresaj se na nas. Nismo ti mi krivi.
Medjutim, taj stres je toliko jak da do juče kulturni i fini ljudi nisu mogli da se obuzdaju. Upadali su u vatru, vikali, svadjali se, oboljevali od psihosomatskih problema zbog stresa koji nisu mogli da podnesu. I to što nisu mogli da podnesu, izbacivali su napolje, bez pardona i bez skrupula. Ili su se zatvarali u sebe i postajali osobenjaci, pili Bensedin ili Bromozepam da bi se malo opustili. Ali i pored toga, mi obični smo počinjali da bivamo svedoci i žrtve njihovog stresa. I nama je počelo da biva loše. I odjednom smo svi bili u stresu, napeti i osećali se loše.
Mnogi nisu uspevali da izdrže to stanje, pa su se okrenuli metodama relaksacije, što dozvoljene što ne dozvoljene. Od hobija, baštovanstva, kartanja, radio amaterstva, pravljenja jedrenjaka, do opijanja, drogiranja, promiskuiteta. Ili čak i nasilja. Nekima je uspelo da nadju uspešnu antistres terapiju, mnogima nije. Postajali su još ozlojedjeniji, dok nisu postali krajnje depresivni ili fanatični manijaci.
Svima njima je nestala životna vedrina. Žive u kiselini i gorčini sopstvenog uma. I tanki živci su im sve tanji.
Biljne kapi za smirenje i nesanicu. Jačaju živce! – klikni na sliku i saznaj kako
Jer, vremenom shvatite šta zapravo znače ti »tanki živci« jer su se vama istanjili. Ušli ste u klub. Postali ste živčani, neurotični, živite pod stresom. Čak i kada vam se životne okolnosti poprave, živci vam i dalje ostaju tanki. Ne odebljaju. A kako to znate? Jednostavno. Vidite sebe kako neadekvatno reagujete na obične životne situacije i sitnice. Vidite sebe kako se uzrujavate bez velikog razloga, kako naprasno i energično negativno reagujete, kako se lako nervirate. I kako to stanje negativnosti sve duže traje. Uočavate da vam sve više stvari smeta. Postali ste osetljivi i preosetljivi na sve što smatrate bitnim: nepravda, lepo ponašanje, pažnja, maniri, ideje i ukusi ljudi oko vas.
Iznenadite se kako ste zbog nečega što vas do juče nije ni interesovalo ili ste prelazili lagano preko toga sada odjednom iznerviralo da hoćete da iskočite iz kože. Reagujete na svaki negativni stimulans brzo i burno. Pucate po svim šavovima, ventili vam odmah popuštaju pritisak koji osećate iznutra i začas planete burno. To su sve simptomi tankih živaca.
Simptomi „tankih živaca“ su da vam reakcije postaju sve brže i agresivnije i bez kontrole, i da vam se celo telo buni. Stalno ste pod adrenalinom i lošim hormonima, jer ste stalno pod »opasnošću«, stvarnom ili umišljenom. To dovodi do grčenja mišića, tetiva i unutrašnjih organa. A to opet grčenja tela dovodi do psihosomatskih bolesti, stvarnih ili umišljenih, dovodi do bolova, pada imuniteta, disfunkcije mnogih organa, poremećenog mišljenja, jer kako neko može razložno misliti kada je pod »stresom, grčom i bolom«.
Tanki živci i istanjeni nervi vas vode do nervnog sloma, dijabetesa, šloga, infarkta, stomačnih problema, bolova, migrena, visokog pritiska, triglecirida i holesterola, psihoza, fobija, manija i čega sve još ne.
.
Rešenje za izlečenje »tankih živaca« – kako da tanki živci odebljaju?
Okrenete se oko sebe i vidite, više je „tankoživčanih“ nego „debeloživčanih„. A i statistika vam govori o tome, koliko se čega konzumira ne bi li se eliminisao stres i tanki živci. Šta su motivi za to, drugo je i dublje pitanje, mi sada raspravljamo samo o posledicama. Opserviramo bolest simptomatski, ne sistemski.
Mnogi od tih „opserviranih“ osoba nije svesno da su „istanjili živce“ i da su ti i takvi tanki živci njima glavni problem u životu. Jer, kao što se telo brani na sebi svojstven način, to radi i um. I zato mnogi umom beže od stvarnosti u neki svet fantazije i predrasuda. drugi su krivi, ne ja. Ili, lepše je živeti u iluziji nego u stvarnosti, jer to moji živci ne mogu da podnesu. Ili, kako me svi nerviraju, zatvoriću komunikaciju sa svima, biću samotnjak, hladan i nedostupan. Ili, ne mogu da živim sa svojom napetošću, moram da rušim, trčim, udaram, samo da zaboravim na sebe i svoju napetost. I tako dalje, svako od nas je priča za sebe, sa svojim odbrambenim mehanizmima. pogotovo u jednom društvu kao što je naše, koje je decenijama unazad pod velikim stresom po mnogim pitanjima.
Medjutim, nama je sada problem kako da odebljamo naše živce i pomognemo sebi. Podelimo odgovor na tri modela, trenutno i kratkoročno rešenje, srednjoročno umereno efikasno i treće, trajnije rešenje.
Trenutno rešenje – naglo skretanje pažnje, tableta ili neko sredstvo za smirenje. Klin se klinom izbija, i mi sa nekim jakim pozitivnim dogadjajem možemo na trenutak da zaboravimo na stres. Na primer, gledamo zanimljiv film, predstavu ili utakmicu. Odemo u cirkus ili luna park. Odigramo basket ili fudbal sa ekipom iz kraja. To je pokušaj da se organizam relaksira i resetuje makar za trenutak. Da se dobije predah i spreče fatalnije posledice delovanja stresa, pogotovo u ozbiljnim stanjima.
Slično je i sa uzimanjem tableta za smirenje. Mnogi se ježe pominjanja tableta, jer je svima model Zapadnog društva gde imamo mnogo jedinki koje žive samo na tabletama. I koje su potpuno ovisne od tableta. To je tačno za one koji su se navukli na tablete, kao što se ljudi navuku na cigarete, sex, šećere ili kocku. Nisu napravili balansiran odnos prema zadovoljstvima, već su im se prepustili. Nisu prešli na drugi nivo, već su se zakopali na sadašnjem, da ih tablete održavaju mirnima. Ili televizija, pivo i kokice, na primer. Ovo se sve odnosi mahom na ljude koji su depresivni, stvarno ili latentno. Oni se lako prepuštaju tabletama i postaju ovisnici, jer nemaju snage da se bore drugim metodoama.
Srednje povoljno rešenje – anti stres terapija. Medikamenti, biljni lekovi za smirenje, čajevi za smirenje, sport, putovanja na odmor, lagani rad, psihoterapija, hobiji, bavljenje stvarim akoje nas opuštaju, samoispitivanje, promena načina ishrane, druženje sa kvalitetnim ljudima, joga, psiho drama i masa sličnih popularnih metoda za odvraćanje pažnje sa problema. Ovaj deo je takodje sve popularniji i lakši je za sve one proaktivne osobe. Odgovara onima koji hoće da se bore. I ovi metodi znaju da im pomognu u velikoj meri, mada u većini slučajeva će »podmazati i malo ojačati živce« ali ih ne i »odebljati«
Dugoročno rešenje – potpuna promena životnog stila. Ovo je najteže ali i najdelotvornije rešenje. Zahteva od osobe da izgubi ono najvrednije što savremena osoba naše civilizacije brani svim sredstvima – stav. Njen stav. Njeno mišljenje. Njen life style. Njena uverenja i verovanja. Njene navike. Njena percepcija družtva u kome živi. Njeno mišljennje o sebi samom. U svemu tome leži jedan stav. Ili više stavova koji čine jednu osobu. To je najteže promeniti, i tu sma osoba ima najviše da se potrudi da te stavove promeni. Jer, dobar prodavac ili manipulator vam može promeniti stav o nekoj robi, usluzi ili ideji, ali o vama samima, to je poduhvat. Nadljudski.
Za tu promenu vam trebaju tri stvari – vaša odluka, volja i vera. Odluka da se promenite, volja da se pokrenete u tom pravcu i da se sa verom molite da vam Nebesa pomognu da do stvarne i dubinske promene dodjete, dok na sopstvenoj promeni radite. Budete li se uzdali samo u sebe, i svoje snage, živci će vam se još više istanjiti, jer ćete se i dalje boriti protiv vetrenjača života. Budete li verovali u pomoć Svevišnjeg, i u duhu prepustili da vas vodi, stići će vam pomoć a i vodjstvo. Stići će vam smirenoumlje i razumevanje, živci će odebljati.
Molite se i iskreno zatražite pomoć, daće vam se.
Zlatko Šćepanović
Moji u kuci su potpuno odlepili. Rekao bih da su im se utanjili zivci. Ali to je zbog malih plata, neizvesnosti posla, nesredjene drzave, nemogucnosti da odu na letovanje, zbog dugovanja prema bankama. Cim stigne neka kinta vec su bolje. Rekao bih da pare lece tu zivcanu slabost :)
Novac je lek koji privremeno leči simptome „oslabljenih živaca“. Ali ne deluje baš kod svih. I nije trajno rešenje, mada svakako može da pomogne da se živi bezbrižnije i vedrije, bez nekih strahova.
Suština „rada živaca“ je u uzroku problema, a sva „predložena rešenja“ su, kako je rečeno u jednom delu teksta, „…metoda za odvraćanje pažnje sa problema…“. Dok se problem ne reši, ili bar stavi pod kontrolu, nema mira.
I molitva je način odvraćanja pažnje sa problema. Prija vam frekvencija molitve, mir crkve, verovanje u mudre misli, ali kad ste promolili glavu u stvarni svet shvatitli ste da se ništa nije promenilo. Možete se vratiti ponovo u okrilje verovanja, ali da li ćete zaista i poverovati da ćete na taj način nešto promeniti. Živac se primirio, ali je ostao i dalje u pripravnosti. Verujem da će se nešto promeniti, ali verovanje je samo verovanje, a to znači i neizvesan i nepoznat ishod.
@ Aleksandar Zlatar
Nije baš tako, ne služi molitva da bi se u nešto verovalo. Ona smiruje čoveka, donosi mu smirenoumlje i mirniji odnos prema životu. Zaista, ništa se spolja nije promenilo, ali se promeni naš unutrašnji odnos prema stvarnosti, naš stav prema životu.
@Zlatko Šćepanović
Slažem se da molitva deluje umirujuće na čoveka, ali ništa više. Stvarnost je ista, problemi ostaju, a taj unutrašnji mir se remeti ponovnim suočavanjem sa uzrocima nemira. To nije mirniji odnos prema životu i prema stvarnosti, ili drugi stav prema životu, to je samo „…odvraćanje od pažnje sa problema…“. Kad prevazidjemo ovozemaljske probleme, ili ih učinimo podnošljivijim, a molitva nam pomogne da sačuvamo zdravlje i zdrav razum, onda možemo da kažemo da smo nešto postigli. Sama molitva nam neće pomoći da se izborimo sa problemima, koliko god verovali i molili.
Stav prema životu, a život je stvarnost koja nas okružuje, ne možemo promeniti ako se molimo ili ako verujemo, jer se stvarnost tako ne menja. To mi deluje kao zamena teze – uzimati lekove za smirenje kod stomačnih problema. Problemi ostaju samo se više ne sekiram.
Da li je naša percepcija stvarnosti isto što i naša stvarnost?
Logično bi bilo da jeste, ako opažamo i „kapiramo“ stvarnost koja se odnosi na nas, ali ako je percepcija šire stvarnosti kao opšte kategorije, onda smo samo deo, odnosno samo se deo odnosi na nas. Ovo je samo moje mišljenje, laičko i nadam se logično.
… odvraćanje pažnje od problema?
Nije to. Ponavljao bih se i ponavljao bih još neke misli i članke baš sa ovoga bloga kada bih ponovo elaborirao svojstvo molitve. To uopšte nije to što vi zamišljate ili mislite.
Jedno od svojstava molitve je da postajete iskreniji čovek kada se molite. Nakon nekog vremena počinjete uvidjati sopstvene slabosti i ograničenja. I to nije introspekcija i meditacija koju budisti propovedaju, već jednostavno u jednom trenutku počenete da se stidite sebe. Ta iskrenost se kasnije širi i na svet oko vas. Uvidjate da ste i vi krivac nekog problema koji vas muči i za koji osudjujete ili krivite druge. Takodje, molitvom se izoštrava vaša percepcija stvarnosti, što je ono što Louis ne baš najprikladnije naziva „razvojem svesti“, pa jasnije i temeljnije sagledavate odnose, relacije i mehanizme u životu. Time postižete da se manje nervirate ili pak da svet ima manje uticaja na vas.
To su sve psihološki aspekti, vrlo fini i delikatni, i ne mogu se objasniti sa strane, promatranjem. Najgrublja greška je kada posmatrač gleda molitvenika i misli da se on eto zanosi nekim verovanjem i da sada zamišlja u svojoj glavi andjele i svece i rajske vrtove, i ubedjuje sebe u nešto. To rade samo oni primitivni. To nije valjana molitva.
@ Zlatko Možeš li malo pojasniti razliku između primitivnih i ovih drugih molitvenika ? Ako sam dobro razumeo samo primitivni veruju u carstvo nebesko,anđele,đavola ..
@ Vojsije
Primitivni zamišljaju i umišljaju kroz molitvu svoje svetove ili želje. Ne mole se slici Svetitelja ili nekoj relikviji, nego sopstvenim fantazijama. To koincidira sa magijskom i okultnom praksom „vizuelizacije“ i vidjenja tipa „što babi mili to joj se snilo“. Na to sam mislio.
By the way, ima jedna odlična terapija za „odebljanje živaca“ na koju sam zaboravio, a to je ZALJUBLJIVANJE ;-)
Zar nije molitva relikvijama u suprotnosti sa (bar)drugom božjom zapovesti ? Mislim da bi se i Vi i Louis i ja našli na zajedničkoj tačci da je najvažnije shvatiti i prihvatiti onaj deo : ..neka bude volja tvoja… I odmah da odgovorim Zlataru na nepostavljeno pitanje : to iskreno ‘neka bude volja tvoja’ nas ne navodi na to da sedimo i čekamo da njegova volja reši naše ovozemaljske probleme.Naprotiv! Daje nam snagu da krenemo u borbu .
@ Vojsije
Postojao je ikonoborački pokret u ranohrišćanskim vremenima koji se borio za ukidanje ikona i molitvi pred njima. Sveti oci su na mnogo mesta objašnjavali vrednost i značaj ikone – prozor u Svet Svetih.
Znam . Meni je ipak bliže Tolstojevo gledanje na te stvari.
Jedan je Tosltoj, zaista. Ali i mnoštvo je Svetih ljudi sa druge strane. Literalno umeće i životna mudrost možda nisu dovoljno veliki argumenti u sferi duhovne misli i dela.
Ujedno, mi se lako priklanjamo mišljenjima koja nama odgovaraju po nečemu, a ne njihovoj suštinskoj istinitosti.
U jednoj besedi je i vladika Nikolaj naveo da su se,kad je bio mali, ponekad molili na polju pod vedrim nebom i da je više svetosti osetio tu nego u najvećim bogomoljama sveta… Valjda je iskrenost molitve jednako svrsishodna i ne treba joj nikakav ‘provodnik’ -relikvija niti taksa uplaćena u verskom objektu…
Da stanemo ovde ? Dokazali smo ovim ping-pong-om da nam je molitva ojačala živce :)
I ping pong je odlična anti stres terapija. Ako se stalno upražnjava ;-)
Mislim da sam u tekstu propustio da kažem koliko su kod problema sa živcima uspešne medikamentne terapije. Bio sam uvek skeptičan prema tome, jer sam uvek verovao da su lekovi nužno zlo, dok nisam video na nekoliko upečatljivih primera kako psiho lekovi vraćaju ljude u normalno funkcionisanje. U par slučajeva se radilo o psihozama, manijakalnim, teškoj depresiji, i posledicama alkoholizma. Nisam verovao da će osobe kojima je um bio pomućen uspeti uopšte da se izvuku iz tog stanja, kad ono, uz pomoć lekova se izvukli, i stabilizovali, čak se i izlečili od nekih psihoza, i godinama funkcionišu normalno. Bez posledica. Posuo sam se pepelom, i odbacio moju skeptičnost prema lekovima za živce i psihu.
Danas sam se setio da sam propustio da navedem da je vegetarijanstvo dobro pomoćno sredstvo za jačanje živaca.
Ko hoće da se smiri, eliminiše stres, i malo ojača živce, trebalo bi da izbaci meso iz jelovnika, i da se hrani vegetarijanski i to bez mnogo začina. Metod funkcioniše, proveren je više puta na sopstvenom telu.
U tom smislu, post ima psiho somatski značaj za vaše telo i emocije.
Može li neka ‘mala tajna velikih majstora kuhinje’ ? Kako brate bez začina ? Post (njegov kuhinjski deo) sam savladao ali su začini vrlo bitan, možda i ključni faktor da izdržim . A anti-stres delovanje posta je nesumnjivo.
@ Vojsije
Bez mnogo začina napisah, što će reći da koristimo začine, ali umereno. Puno začina, posebno onih ljutih (biber, paprika, čili, luk) izaziva brže emotivne reakcije i emotivnu osetljivost. Drugi opet deluju afrodizijački (beli luk, celer, majoran), znate već na šta mislim, valjda tu ne treba šire objašnjenje :-)
Džaba je beli luk afrodizijak kad posle 2 češnja ne smemo otvoriti usta
Ja ipak mislim da tanki zivci poticu iz centra mozga za samokontrolu. Stresne situacije u kojima provedemo pola zivota, hteli mi to ili ne, takav je danasnji tempo zivota. U mnogim slucajevima i debljina zivaca(odnosno psihicka stabilnost) lezi i u genima. Depresivne osobe postaju ljudi koji su nesigurni, labilni, i razocarani u zivot, okolinu, posao, ljubav i t.d. Molitva pomaze onima koji u nju cvrsto veruju, ali ima i onih koji mole dan, i noc, a strasno su zivcani, i neuravnotezeni. Ja mislim da je prije ljudima pomagao sporiji tempo zivota, i bili su smireniji. Imali su ljudi vremena, i za druzenje, zabavu, setnje relaksaciju, sto danas nazalost nema. Danas hocemo da imamo sve moderno i savremeno, a to treba zaraditi, posto to kosta, i novaca, i zivaca i vremena. Kada vidimo da smo na granici snage, pokusavamo da malo kocimo, ali bude kasno, posto nam je ceo organizam poremecen. Ja sam vama Zlatko pisala da sam se izborila sa teskom bolesti, od tada ja zivim sporijim tempom, nista me vise ne moze izbaciti iz takta, svejedno mi je za neke stvari koje su me prije izbacivale iz takta, manje sam ambiciozna i mnogo se bolje osecam. Znaci sami sebi smo najbolja terapija, verovati i moliti se u granicama normale. Tablete treba izbegavati, posto se postaje ovisnik, psihijatri ti ne mogu puno pomoci, ako sam sebi ne pomazes, Znaci raditi samo ono sto vam prija i odgovara vasem zadovoljstvu, egojisti imaju mnogo deblje zivce,to je moj zakljucak. Pozdrav.
@ Radica catalano
Svakako da genetika odredjuje nečiju otpornost na stres. Medjutim, stalna izloženost stresu i njegovom velikom intezitetu i najdeblje živce istanji. Samokontrola i izbegavanje stresa mogu pomoći da čovek ne bude izložen uticaju negativnih impulsa, ali je pitanje koliko su njegovi živci i u kojoj meri zbog prethodnih uticaja trajno istanjeni.
Meni se čini da se početna „debljina živaca“ teško može u potpunosti povratiti. Molitva je potrebna svakome, i ona čoveka trajno stabilizuje ako je ispravna i delujuća, medjutim u akutnim stanjima, kada neko upada u psihoze, manije i slično postoji potreba i za sedativima i tabletama, ne bi li se osoba stabilizovala i ne bi li se izbegle štete za ostatak organizma. Verovao sam i sam ranije da su tablete nepotrebne, medjutim kada se susretnete sa graničnim stanjima psihe i tela, to zaista u startu pomaže.
U pravu ste oko sporog ritma života i stava. I jedno i drugo treba usvojiti – miran i usporen život i antistres stav ;-)
@Zlatko. U pravu ste da se debljina zivaca ili (psihicka stabilnost) u potpunosti ne moze povratiti, naravno ostaju posledice, ali opet zavisi od ostecenja (mozdanih to jeste nervnih celija). U svakom slucaju kada osetimo da pocinje sve da nas nervira i da gubimo tlo pod nogama; treba se okrenuti samo sebi. Ja znam da su sada moji ukucani nezadovoljniji , nije im sve na izvolite, kao pre, moraju ponesto i sami uraditi. Prije sam svima ispunjavala zelje kao deda mraz, sekirala se ako nesto ne mogu postici, a sada samo ono sto ja sama hocu. I na poslu se vise ne dokazujem da sam najsposobnija, i najpametnija, pustim i druge da urade kako znaju, i ne nerviram se sto nije kako treba uradjeno. Ponekad popricam sa muzevim kolegom on je Psihijatar i kaze kada te nesto nervira ti vici i deri se , izbaci bes iz sebe, nemoj cutati , gutati i bezpomocno plakati u sebi, sto sam pre radila, bojeci se da se neko ne naljuti, posle toga ces se bolje osecati, posto si se ispraznila, a ako se neko i naljuti ti mu se jos uvek mozes izvinuti kada sve prodje, i jos mnogo saveta koji su mi puno pomogli da se vratim u normalan zivot, i da se osecam kao da nikada nisam bila bolesna, i borila se za zivot.Samo misliti pozitivno i radovati se i malim stvarima, voleti ljude i sva ziva bica, nikada ne mrzeti, cak ni onoga ko ti je ucinijo nepravdu je jedan od najboljih lekova za ljudsku psihu.Opet ponavljam da ljudi koji su egojisti, koji vole samo sebe, i misle samo na sebe, retko obole na zivce.Pozdrav.
@ Radica catalano
Egoisti ne obole od živaca, njima ode srce ili mozak.
Meni pomaže aikido stav: „Sve propuštaj mimo sebe. Sa osmehom“
Jedino što nije lako uvek samo stvari propustiti. Osmeh se i namesti ali ne i životni stav, a to je presudno, stav prema stvarnosti, sčim se generalno slažem sa vam.
Pozdrav . Kucala sam na netu o živcima i pročitala sam polovinu ovih svih komentara :) Doživela sam prevelike stresove u zivotu i uvek sam se borila sa svim nedacama. za mene su mogli ljudi sa strane da kazu da sam kao zmaj ali onda je krenuo jedan posao u kojem sam se previse nervirala zbog raznih napada na mene ljubomore i svega ostalog negativnog sto ide sa time. a bas tada u tim momentima sam imala još jedan veliki problem koji sam vukla 2 i po god a kroz posao sam to htela da zaboravim. znala sam da gutam sav taj gnev i taj period je prosao ali ostavio posledice veoma loše po mene. sada ne radim jedno vreme a iskreno i izbegavam jer počinju česte glavobolje u prisustvu ljudi . totalno otudjena vremenom počinjem da mislim da sam dotakla samo dno. Sada su i krenuli damari po celome telu a osecam da cu da prsnem jedan dan. ponekad pijem neke tablete za umirenje ali znla sam i pre da pijem . uglavnom raspolozenje popravljam uz čašu vina ili neke žestine. kod psihologa nikada nisam isla jer sam odlazak je za mene definitivno najveći očaj a i mesto gde zivim nema adekvatnog ni psihologa ni psihijatra. za to je usput potreban i novac a ja se uglavnom ubedjujem cinjenicom da je čovek sam sebi najbolji psiholog. potrebno mi je da se ispraznim da se otvorim ali to ljudi od mene ne očekuju da padnem da sam slaba. hvala ako neko odgovori i ovo sto sam napisala nije lako za mene . pozz
@ Marina
Došli ste u situaciju da je kod vas stres ušao u fazu telesne reakcije. To znači da se integrisao u vaše telesne funkcije. Da biste to izlečili, morate da problemu pristupite sa svih strana. Moja preporuka:
1. Krenite obavezno na masaže, inače teško da ćete se osloboditi damara
2. Izlazite, komunicirajte sa ljudima, samo tako ćete se emotivno opustiti. Zatvaranje u sebe je put u depresiju i anaksioznost.
3. Pijte kontinuirano čaj od matičnjaka (mellisa officinalis), a po potrebi uzmite i neku tabletu tipa Tetrazepam, da bi ste se fizički opustili i da vam od grča ne stradaju unutrašnji organi. Ali samo ponekad, da ne postanete ovisnik o tabletama.
4. Ako imate priliku otidjite do psihologa. Znaju da pomognu, za to su i školovani. I ne treba se stideti sopstvenog problema. Od suviše čvrstine ćete se skroz slomiti, a to je veća nesreća i stid od traženja pomoći.
5. Ne zavaravajte se da baš sve možete sami da rešite, da je svest i samosvest dovoljna i vaša herojska odluka. Da je to dovoljno, ne bi ni upali u problem. Preporučujem da se molite svetima za pomoć. Molitva smiruje i integriše vas kao celinu bića a i daće vam se pomoć.
Nadam se da je moje pisanje od koristi.
Jeste i hvala na odgovoru . Razmisliću za odlazak kod psihologa … a za čaj i masaže ću sigurno praktikovati . Čak ću i sada otići sebi da skuvam ovaj čaj koji imam u kući ali nisam znala da je koristan . A što se tableta tiče danas je teško bez recepta uzimati bilo šta pa sam kupovala Protect Hmelj – tablete za umirenje na biljnoj bazi . I trudim se čak i njih da ne pijem … jer svaki dan kada izbegnem da ih uzmem stvaram utisak sebi da mi nije potrebno ništa kako bih bila opuštena. Na nekim sajtovima sam čitala da je za damare dobar magnezijum pa sam se opremila svim mogućim vitaminima od vitamina A do Š :D i vidim da mi magnezijum najviše i pomaže. Jednostavno znam da nije ništa lako i da život nosi velike poteškoće koje sam i izdržala ali jednostavno ubija me to što nemam skim da podelim neke svoje strahove, probleme … standardne da, ali ovako neke stvari koje su se nagomilale kod mene nemam skim to da podelim a mislim kada i to sama govorim da sebi isto i priznajem jednostavno tesko mi je to da prevalim preko usana jer uvek sam bila jaka. Hvala još jednom … veruj mi da mi je zaista drago što si odgovorio :)
Zaboravio sam da napomenem još jednu stvar koja odmah pomaže – vegetarijanstvo. Izbacite meso iz ishrane na neko vreme i videćete koliko će vam živci ojačati i koliko ćete biti mirniji.
Druga stvar koja je takodje bitna je fizički napor, vežbanje, jer postoji jedna hormonska zavisnost mišića kod stresa koju fizičko vežbanje razbija. Ukratko, samo umoran mišić od fizičkih napora može da se potpuno opusti, što je u vašem slučaju potrebno. Na primer, vama nije preporuka da se bavite meditacijom i pukom relaksacijom, već je mnogo blagotvornije da se bavite nekim napornim sportom, radom u bašti, njivi, itd.
Mg je ok za mišiće. Hmelj uspavljuje i umanjuje seksualnu želju kod žena, što možda i nije baš najbolje rešenje :-) S druge strane matičnjak umiruje sve vrste grčeva i manje uspavljuje. To je trava sreće, kako tvrde travari. Podrazumeva se da se pije jak čaj 3 puta dnevno, uz jelo, i u kontinuitetu par nedelja.
Primetila sam da mi rad itekako prija a i ovo leto jer sam više aktivna ali vec se sad plašim ove zime koja je za mene i pre delovala zastrasujuće.A situacije kada mirujem mi nikako ne odgovaraju čak sam pomislila na meditaciju ali ne mogu da sedim mirno sem kada spavam :) odgovara mi kada sam u pokretu jer čim se umirim počnu damari. A onda glavobolje na nervnoj bazi i otezana komunikacija čak mi slova kao š ć č teska da izgovaram liči da šuškam što me mnogo nervira i onda se sve tako skupi da se osecam jako nemoćnom.Onda izbegavam i da pričam i zato ponekad pomislim da polako tonem ako nisam i stigla do samoga dna. Molim se svako veče to sam počela da radim ima godinu dana verovatno samoinicijativno kada sam osetila u kakvoj sam situaciji. kada vratim misli kako sam se osecala pre pola godine imam utisak da se vremenom osecam sve gore i gore. Potrudiću se koliko budem mogla da se sa ovim izborim nadam se na onaj moj način kao i sa svim stvarima sa kojima sam se i borila.I malo da se potrudim da zimu ‘preživim’ što aktivnije . A Hmelj :D mora da deluje na svakoga drugačije :D Šalim se malo … ali to jedino daju u apotekama bez recepta a kada bih se snalazila tako ispod ruke da uzmem nešto onda bi se osećala još gore. Zato ubedim sebe da mi ništa ne treba.matičnjak ću da pijem i to od sutra 3 puta dnevno.
@ Marina Šta po vama znači ‘biti jaka’ ?
Vojsije . Jak znači biti jak u svakom smislu. Ako imaš problem znati da ga prevazidješ . Da istraješ u svakom problemu i da iz problema izadješ jači a ne slabiji .
Ja sam dosta nervozna a ponekad ima i strah dali mi mozete dati savet sta da radim?
@ Sanja
U tekstu sam i pokušao da dam savete šta da se radi. Promenite život i životne navike.
Ono što će smanjiti bes, gnev i razdražljivost je post i ishrana bez mesa. Definitivno umiruje strasti.
Čajevi za smirenje mogu pomoći da se smanji razdražljivost i uznemirenost, da se umanji nesanica.
Molitva, ispovest i pričešće će vas pre ili kasnije isceliti od strahova. Oni nisu nastali slučajno, i ne nestaju bez preumnijenja duha. Molitva će vam dati mir i postepeno vas uvesti u stanje opuštenosti i odbijanja strahova od sebe, ali da bi do toga došli morate da postite, ispovedite se i pričešćujete. Potražite savet duhovnika i svog sveštenika ali i lekara.
Pre nekog vremena sam imao priliku da vidim jedno neverovatno isceljenje potpuno depresivne osobe koja je upala u mračnu depresiju i čamotinju, jer je upala u inostranstvu u neke mračne i negativne pokrete i društvo sklono darkerskom stilu života. Postala je potpuno uvučena u sebe i nije htela da izadje iz sobe, puna strahova i crnih misli. Porodica ju je vratila u Srbiju, ne znajući šta će sa njom, jer joj ništa nije pomagalo.
Hvala Bogu otišla je do jednog manastira u uutrašnjosti i uz pomoć promene života, molitve, poslušanja i biljnih lekova se za par nedelja vratila u normalu. Kada sam je susreo bila je potpuno jedna normalna mlada i zdrava osoba, sigurna u sebe i bez strahova i čamotinje. Znajući prethodno stanje, bio sam iznenadjen transformacijom. I ne samo to, nego se i brzo posle toga i udala.
Uvrtite sebi jednu misao u glavi u borbi protiv strahova: „Sve strašno što vam se dogadja i što vas plaši, dogadja vam se većinom samo u vašoj glavi. Kada ste toga svesni, napravili ste prvi korak ka isceljenju“
ljudi moji na vas je bacena crna magija idi idi te kod vradjbine koji znaju i sve ce da resite ima da se prerodite vama je potrbna bela magija!!!
dobar dan imam problema jaki sa ziccima i loncentracijom te lako planem i spavanje me me muci nesanica ima li ljek za moje prpbleme i kako mogu doci do njega treba biti jak posto sam imao pad sa sest metara poucale kapilare u glavi unutarnje krvarenje puknuce bubnjica i lom jednog prsljena od kraljeznice i sest milimetra pomak prsljaenova l1 th11 th12 i puknuce jednoga ako mozete molim vas pomozite mi
@ mlinaric tomislav
Ozbiljni problemi, nema šta. Sad, suštinski bih vam preporučio pre svega da nadjete dobrog doktora neurologa koji će voditi vaš slučaj. Ako treba i da namestite prvo te pršljenove. Treba da se redovito molite i odlazite u Crkvu.
Drugo, bilo bi dobro da postanete vegetarijanac, kako bi smanjili „plamenost“. I uzimajte kompleks vitamina B svakodnevno, jer je dobro za živce i nesanicu.
Treće, pijte u toku dana čaj od matičnjaka (Mellisa) i nane (Mentha) – 3 x 4 šolje sa medom, a uveče pred spavanje sipajte u čaj i pola kašičice kapi Valerijane (Odoljen). Posle mesec dana tretmana verujem da ćete mirnije spavati.
Sve ovo će vas umiriti, možda budete i malo pospani, ali budite uporni.
S obzirom da imate fizička oštećenja, pitanje je koliko vam se može pomoći, ali budite uporni. U zdravlje!
Odjednom sam krenuo da naglo dobijam strah da se bojim svega posebno kad sam u kolima i neverujem u sebe.imam 22 godine.. molim se bogu svako vece pre spavanja..mislim da sam skroz naglo izgubio zivce jednom sam se napio i nesecam se cele te veceri sutradan sam saznao da sam udario nekog decka i naneo mu povredu al u meni je usao strah da jos nekog nisam povredio te veceri jel se nesecam nista i poceo sam da umisljam stvari..dobijo sam tablete da pijem za zivce al nisam krenuo da pijem mislio sam da cu moci da se izborim sam sa tim al jos mi je gore..otisao sam u inostranstvo povukao sam se u sebe poceli su mi smetati svi oko mene i umisljam da svi kriju nesto od mene ili slicno.. redovno treniram u teretani i nalazim mir u tome i smiren sam polako ali kad pozelim da krenem u srbiju opet mi krenuo crne misli u glavu..hvala unapred na odgovoru
I jos nesto sam zaboravio dali energeska pica uticu stetno po zivce..jel konzumiram ih cesto..Msm pre me uopste neke stvari nisu doticali i retko kad sam se nervirao ja i retko koga mrzim ziveo sam neki svoj zivot nikad nisam koristio droge ili slicno tome nesto oduvek sam trenirao i ziveo zdrav zivot..al puno losih stvari sam kroz zivot osetio na svojoj kozi naglo i puno stresova za moje 22 god.Verujem u boga i molim se svaku noc za sebe i svoju porodicu . hvala jos jednom unapred znacio bi mi vas savet mnogo..
@ aleksandar
U svakom slučaju bi trebalo da budete na nekoj terapiji i pod nadzorom lekara. Živeli ste bez psihoze i straha, a sada to posedujete. Treba vam stručna pomoć, kako psihoterapeuta, tako i sveštenika. Obratite se i svešteniku za savet i pouku šta da radite.
Korišćenje lekova i molitva ne isključuju jedno drugo, ne znam zašto niste koristili lekove. Oni mogu da vam pomognu u početku, da dobijete podršku za promenu životnog stila i navika.
Energetska pića? Imate 22 godine i treba vam energetsko piće? Pa gde vam je životna energija?
Izbacite potpuno energetska pića, Coca Cole i kafu. Dopingovanje kofeinom samo vas dugoroćno iscrpljuje.
izgleda da vam nestizu moje poruke
aleksandar je izgleda da vam moje poruke nisu stizale koje sam pisao vcrs hvala vam na odgovoru :) moji su ti problemi krenuli od jednom sa ostao bez roditelja otisli su u nemacku da rade ostao sam sam kuci isao sa im u posetu svakih mes dva dana i onda mi se to dogodilo jednog vikenda bio sam mnogo pijan i povredio tog decka al uvek se bojim da jos nekog nisam povredio jel se skoro nesecam cele te noci.5-6 dana su mi bili kao nocna mora nije mi bilo do drugova do devojke do teretane ni do cega nista me nije uveseljavalo otisao sam posle toga za nemacku kod mojih odma mi je posle dan dva bilo bolje osecao sam se sigurno zasticeno al uvek sam imao taj strah u sebi u vezi te noci..ovih dana treba da se vratim u srbiju posle 3 ipo meseca i strah mi se vratio i mnogo mi je gore nego sto je bilo i onda
Mama se cula sa doktorkom za zivce i prepisala mi je tablete al mislio sam da bih mogao bez njih jer nekako me umrtve stalno mi se spava od njih..sto se tice energeskih pica mislim na guaranu i red bul u izlasku i preko dana..dosta dugo skoro preko god dana sam pio n.o reaktore to su suplementi za bolji rast misica za vecu snagu mislim da mi je i od njih stetilo dosta..Otisao sam u Manastir posle duzeg vremena par dana posle te noci i umirilo me je i sam prilazak Manastiru i prica sa Svestenikom i ako nisam ja bio tema nego ovako o zivotu smo pricali i o Manastiru.. Msm da sam izgubio poverenje u sebe i dobio veliku kolicinu straha zapustio sam se bio cesto u istoj garderobi nisam izlazio iz sobe i slicno..Mislim da mi je mnogo naskodilo lose drustvo u kojim sam bio jel prica je uglavnom bila kriminal zatvor i slicno a ja nisam za to a mnogi od njih su u zatvoru bili i ako nisu losi momci.Kad sam ovde u Nemackoj zaboravim sve probleme oko sebe zivim neki normalniji zivot mirniji teretana setnja soping izadjem ponekad uvece gledam filmove sto me smiruje a u srbiji stalno sam po centru i slusam ko je kakve gluposti i vikendom vecinom pijemo..
Sad mi treba savet od vas dali da se vratim u srbiju posle toliko vremena ili da jos ostanem ovde i krenem da pijem tablete i izbacim kroz energeska pica i stalno sam jeo meso svaki dan u velikim kolicinama da izbacim i to nekako opet sam naglo dobio veliku kolicinu tog straha sve crne misli mi padaju na pamet..Odma budem zivcan smeta mi deda kako jede tata kako pije mama sta prica i tako i ako oni nisu nista krivi sekiraju se vise za mene nego ja.. zaboravio sam tata je imao slican problem njemu je i otisao centar za ravnotezu bio i isto se plasio imao iste simptome..
@ aleksandar
U vašem pismu ste dali i put ka popravljanju stanja u kome ste :-) Ako vam neke stvari ne prijaju, i to znate, nemojte ih ni raditi, dok ne ojačate psihički da bi ih mogli normalno prihvatiti.
Meso budi agresivnost – ukinite ga, energetska pića nikako ne pijte, suplementi za bodibildere i rast mišića potpuno menjaju biohemiju i hormonalne statuse ljudi – prestanite sa njima, samo vežbanje u teretani takodje zna da budi agresivnost – manite se pumpanja mišića, okruženje u kome vam ne prija izbegavajte, itd.
Promenite stil života i ishrane. Hranite se neko vreme vegetarijanski, bavite se nekim fizičkim poslom koji dosta fizički umara. Nisam psihoterapeut, pa ne mogu da vam dajem stručne savete, samo neke zdravorazumske. Ostanite u Nemačkoj dok se ne stabilizujete.
Moj savet bi vam bio da odete u neki manastir na poslušanje. Poslušanje je kada se javite u manastir da radite volonterski u okviru manastira, da im pomažete u dnevnim poslovima i pratite život manastira, idete na jutarnje i večernje službe. I tako provedete sa njima nedelju, dve, tri.
To bi vam dosta pomoglo a i u razgovoru sa duhovnikom bi se našao i način da vam se trajno pomogne kroz čitanje molitvi, uzimanje prirodnih lekova i prirodne terapije radom. Sad je vreme lepo, tako da bi mogli da provedete par nezaboravnih nedelja u nekom manastiru u prirodi. To je univerzalan lek, a posebno za stanja slična vašem. Bićete vi dobro, krenuli ste da se isceljujete, samo nemojte stati :-)
@Aleksandar
Strah nije od Boga nego te strahom hrani onaj drugi, đavao. Ti si prilično ranjen a đavao ulazi u rane i tu djeluje, ulazi u naše slabosti.
Ponavljaj si ovaj citat iz Biblije:
“On je naše bolesti ponio, naše je boli na se uzeo, njegove nas rane iscijeliše” (Iz 53, 4sl)
I zahvali Bogu jer ti je dao Sina da se dade raniti zbog tebe. Sve ovo što proživljavaš Milosrdni Bog je uzeo na sebe, zato nemoj ostati u tome nego se vjerom opredijeli za svoje duhovno i tjelesno zdravlje. Otiđi svećeniku i on će ti biti duhovnik u ovome. Čitaj Sveto Pismo, osobito Psalme koji iscjeljuju. Rješenje nije bježanje.Rješenje je suočiti se s onim od čega bježiš. Ponajprije bježiš od sama sebe. Bog to ne želi jer ti je dao slobodu, još na Križu spasa. Dakle, oprosti sebi i ne vraćaj se unazad, otiđi na dobru ispovijed. Problem koji imaš je u tebi. Kada se ti kreneš mijenjati i tvoji bližnji će se mijenjati.
Energetska pića nikome ne koriste, zapravo su otrov za duh i tijelo. Znam kada sam učila do kasno da sam jednom popila Red Bul. Bila sam budna i umorna i budno pospana, a efekta nije bilo. Radije pij zeleni čaj. Odluka je na tebi. Ja sam mišljenja da sve možeš kroz vjeru u Isusa, sve možeš u onome koji te jača. A znam da antidepresivi ne čine dobro, umire te i udebljaju ko prase, za mene to nije bilo rješenje,svaki dan sam se budila deblja i napuhanija i imala sam užasan poriv za čokoladom. Kada sam ih bacila u wc nije bilo povratka a želja za čokoladom je nestala. žalim što sam to pila. Bila sam živi mrtvac od njih, isto pakovanje kao i Red Bul. Predla sam Isusu svoju bolest i ustrajala u vjeri i ja sam ozdravila. Bez tableta. Nosiš puno rana ostavljenosti. Znaš kada se nešto dobro treba dogoditi onda se pojavi ona burna suprotna rekacija. Što je suprotno strahu? Mir. Radost.Pouzdanje. Moj ti je iskreni savjet. Pođi hrabro naprijed.Okreni se vjeri i Bogu, nećeš trebati podizače energije niti tablete. Budi strpljiv sa sobom, jer to je proces, ozdravljanje je proces. Oprosti sebi i Bogu ako si se ljutio na njega.Zahvali za situaciju u kojoj sada jesi jer ona kako god se činila sada može izaći na dobro i ti ćeš biti drugi čovjek. Reci sam sebi:Bože, hvala ti što si me stvorio tako čudesno. Hvala ti što sam tvoj original. Hvala ti na tvojoj neizmjernoj ljubavi za mene. Oprosti mi što to nisam prepoznao i što to nisam znao cijeniti, što sam se vrtio oko sebe i svojih rana. Ti si platio cijenu neprocjenjivu za mene, odsada ti želim svojim životom pokazati vjernost i hvalu. Prijatelju moj, Bože moj, koji me poznaješ još od majčine utrobe nadoknadi mi sada u moje srce svojom ljubavlju i ispuni praznine nedostatka ljubavi. Ti si Otac vjerni koji ljubi svoje dijete. I ja tebe želim ljubiti Oče moj. Predajem svoj život u tvoje ruke jer ti znaš što je za mene najbolje. Učini me slobodnim za tebe. Neka spadnu svi okovi koji me udaljavaju od tvoje neizmjerne ljubavi. Daj da kroz život kročim hrabro u pouzdanju u Tebe, jer Ti si Bože uvijek pristan, Ti si živi Bog i sada i uvijek si pored mene iako Te ne vidim. Daj mi svoga Svetoga Duha da budem ustrajan i hrabar i pun povjerenja u Tebe. Neka svaka moja odluka bude vođena Tvojim Svetim Duhom Oče moj i Bože moj.Ukloni svaki strah iz mene, oslobodi me svih osjećaja koji nisu od Tebe, daruj mi u moje srce sebe Vječni Oče.Neka me Tvoja ljubav do kraja iscijeli da budem slobodan čovjek, radostan i blagoslovljen Tobom. Neka je moj život, duhovno i tjelesno zdravlje posvećeno Tebi na slavu Tvoju. Proslavi se u mom životu dobri Milosrdni Bože i neka se u svemu samnom vrši volja Tvoja. Amen.
Evo otprilike možeš tako, ili kako ti već dolaze riječi i uvijek traži Volju Očevu a ne svoju. Imat ćeš tada mir i znati ćeš što učiniti. Gdje je mir tu je Bog, a gdje je nemir i strah tu nije, tu puštaš đavlu da djeluje. Ako ti takav osjećaj i dođe bitno je ne ostati u njemu nego se lijepo prekriži U IMe Oca i Sina i Duha Svetoga i u mislima zazovi svoga anđela čuvara i Boga u pomoć, slobodno možeš kazati „neka moje misli Gospodine budu tvoje misli“ i tako ćeš otjerati zlo koje će te ometati da uspiješ. Ne daj pobjedu Zlu. Ohrabri se u Bogu i s Njim kreni na put, pravi Put.
Neka ti je s blagoslovom.
I ja isto mislim da je za tebe najbolje da odeš u neki manastir najprije. Nadam se da se Zlatko ne ljuti što sam upala, nisam vidjela njegov komentar, pisali smo istovremeno. Slažem se sa Zlatkom, e sad, to što sam ja bacila tablete je stvar moga povjerenja da me Bog želi zdravom, to je bila moja odluka ispod raspela jer mi nisu činile dobro. Ne kažem da tako trebaš i ti, ali ja sam u srcu bila posve sigurna da je to za mene smeće.Dala sam Bogu svoje migrene, i osjetila radost u srcu. Ne kažem da se migrena nije ponovila, o jest, ali sve manje i manje i u roku tjedan dana je nestalo. Gdje je put do Boga tu su uvijek kušnje naše vjere i napadi Zloga. Da ti otme blagoslov, Zli uvijek čeka. Da izgubiš vjeru i nadu u Boga, da ti šapne „ne djeluje, ne pomaže a vjeruješ“. Moje iskustvo. Živim bez migrena godinama. Nikada se nisu vratile. Bogu hvala. Ali sve to umjesto da ja pišem, naučit ćeš u manastiru.
Neka te Bog blagoslovi i obnovi i ispuni svojom snagom, mirom i radošću.
Svako dobro.
hvala na puno na svemu
Pozdrav. Lutam internetom trazeci nacin kako da se smirim. Imam 20 godina i jako mi je nerazumljivo da sam stalno napeta i jako nervozna. Nikada u zivotu nisam imala velikih problema koji imaju drugi ljudi kako bi me dovelo do tog stanja, osim sto sam imala problema sa bivsim deckom koji me je jako maltretirao. Od tada, kada se sve to zavrsilo, ja sam ostala i dalje pod stresom, jako napeta. Poslednjih godinu dana su mi se desavale cudne stvari i strahovi koji me stizu samo kada legnem da spavam. Tada me i najmanji sum plasi ili ako nesto lupi u toku noci. Jedno vreme toga nije bilo, sada je pocelo ponovo, i vec tri noci za redom ne mogu da spavam. Zaspim tek oko pola 6 ujutru. Ja zelim da spavam i dusa mi je umorna i spava mi se jako, ali kad zazmurim krecu neki trzajevi koji me uplase cim me uhvati prvi san i onda nema spavanja. Kako zatvorim oci tako kao da nesto prodje kroz mene i nema spavanja. Danju sam jako napeta jer sam ne ispavana. Uz to imam jako velike obaveze na fakultetu,trebam da spremam ispite a nisam u stanju da ucim jer s obzirom da nocu ne mogu spavati onda spavam danju kada trebam uciti. Jako sam u problemu i bojim se otici kod strucnog lica :/ Pomozite mi.
Pozdrav za Dijanu!
Sigurno si pročitala izvanredni tekst g.Zlatka Šćepanovića, na koji dodajem i malo „zdravog aditiva“. Otvori sajt Tozina Svaštara, možda ćeš tamo naći odgovore na pitanja koja te interesuju.(Zaboravi na energetska pića, coca-colu i kafu!)
Jedan recept koji se čekovima koristi za živce…ovaj recept je jako zastupljen u arapskoj tradiciji…gotovo nemozete nista izgubiti.. Ovo se sprema osobi koja je pod jakim stresom, ustvari oni ovo nose porodici koja ima cak smrtni slučaj. Riječ je o namirnici koja se spominje u receptu i jako nevjerovatno utiče na živce…ječam.
Potrebno vam je: dve kašike jecmenog brašna, jedna casa mleko, i med da se zasladi..
Mleko se prokuva, doda se dve kašike brašna i sve to kuća na manjoj temperaturi dok ne bude bas ono gusto…mora se mititi da ne zagori…kad je gotovo, skloniti sa vatre i dodati med.
Recept je star 1400 godina. Ovo mozet spremati jednom ili dvaput nedjeljno.. Ovo je ustvari jedan prirodni antidepresiv, a i dokazano medicinski dokazano da ječam kao namirnica pozitivno utiče na nervni sistem..
Poklon od mene za vas :-)
Gore sam htela napisati vekovima umjesto čekovima haha ne videh :-)
Htela sam gore napisati vekovima ne čekovima hehe..još nešto
Naučite sebe i naviknite se da budete zahvalni i da znate cijeniti to sto imate. Udahnite zrak, pomirisite cvet , zatvorite oči pred suncem, i pomislite kako ste jako sretni ,jer ste živi, zdravi, dat vam je na poklon još jedan dan i iskoristite ga najbolje sto umijete kao da vam je posljednji. :-)
Naučite da cenite prave stvari,prave životne vrednosti.
Nemojte biti ograničeni, uskogrudi,opterećeni prolaznim sitnicama, problemcicima,bez kojih bi nam bio život jednoličan, i da nije njih ne bismo umeli ceniti lepe trenutke.
Dakle, budite pozitivni, budite pokretač pozitivizma u sebi i svojoj porodici. Budite vedri,nasmijani,unesite malo dinamike u život. :-)
I vrlo važno, prirodna potreba coveka za verom, jednom posebnom podrškom , svako je nadje na svoj način, ja sam to našla u islamu,verujuci da Bog je Taj sto može sve uciniti ,sto je milostiv,i sto se odaziva na molbu. Jer, stvorenja mogu biti milostiva prema nama ali nam nemogu nekad pomoći.. :-)
Naučite sebe i naviknite se da budete zahvalni i da znate cijeniti to sto imate. Udahnite zrak, pomirisite cvet , zatvorite oči pred suncem, i pomislite kako ste jako sretni ,jer ste živi, zdravi, dat vam je na poklon još jedan dan i iskoristite ga najbolje sto umijete kao da vam je posljednji. :-)
Naučite da cenite prave stvari,prave životne vrednosti.
Nemojte biti ograničeni, uskogrudi,opterećeni prolaznim sitnicama, problemcicima,bez kojih bi nam bio život jednoličan, i da nije njih ne bismo umeli ceniti lepe trenutke.
Dakle, budite pozitivni, budite pokretač pozitivizma u sebi i svojoj porodici. Budite vedri,nasmijani,unesite malo dinamike u život. :-)
I vrlo važno, prirodna potreba coveka za verom, jednom posebnom podrškom , svako je nadje na svoj način, ja sam to našla u islamu,verujuci da Bog je Taj sto može sve uciniti ,sto je milostiv,i sto se odaziva na molbu. Jer, stvorenja mogu biti milostiva prema nama ali nam nemogu nekad pomoći.. :-)
Ja sam ziv dokaz kako ne treba raditi. Uzdao sam se u sebe i pokusao sam svojim snagama da uspostavim mir, udebljam zivce i ostvario sam suprotan rezultat. Mislim da sam mnogo gord, pun nekh svojih stavova i zaista sam pokusao da se promenim ali svojim naporima bez uzdanja u pomoc drugih oko sebe i nisam uspeo. Uzdao sam se u Boga ali na pogresan nacin, shvatio sam da sam samo mislio da sam se prepustio Bogu a to u stvari nisam postigao. Iskreno, ja ne znam kako da se prepustim Bozijoj volji, kako da dodbijem pomoc od Boga, ne umem da se prepustim, a pomoc mi je potrebna.
@ Anonimus
Mogu samo da vam prenesem svoje iskustvo kako da pronadjete unutrašnji mir, poboljšate opštu situaciju i steknete veru.
Kaže se „prepusti brigu Bogu“. Ljudi najčešće misle da je to samo pitanje volje i mentalne odluke, kažete sebi od sada se neću nizašta brinuti, neka se Bog pobrine za mene. A u potaji svoje duše se plašite ili željno iščekujete neko čudo, ispunjenje neke želje, što vam stvara grč.
Da biste stvarno došli do stanja da sve brige prepustite i otpustite od sebe, trebalo bi da budete revnosni u crkvenim zapovestima, da redovno postite, da se molite, da ne radite nedeljom, da se pričešćujete, da obavezno nedeljom i praznikom idete na liturgije, da čitate psalme, osveštate kuću, tražite od duhovnika blagoslov za svaku nameru koju hoćete i td.
I vremenom ćete početi da se centrirate iznutra, da vam stvari u vama i oko vas postaju jasnije, da osećate blagoslov koji dolazi od svih crkvenih stvari koje radite, a to vas sve smiruje i utvrdjuje u osećaju da je se Bog brine o vama. Tada se polako prepuštate i na kraju brige odlaze od vas, živite vedro i bezbrižno.
To je teško osobama koje su strastvene, koje imaju jake želje, ili koje su depresivne i uplašene, ali svima je moguće stići do tog stanja :-)
Pozdrav Zlatko,
Hvala Vam puno na odgovoru, slazem se u potpunosti sa Vama. To mi je savrseno jasno, evo ako cemo iskreno, sa otvorenim kartama na stolu, postim ponekad, sredu i petak, ponekad postim velike postove i to samo 7 dana, ne odlazim na liturgiju nedeljom, nisam revnosan nimalo, volim Boga, ali to ne pokazujem, citam svete knjige i molim se kako umem, svojim recima,molim se tajno a ocekujem da mi Bog plati javno, znam da nije dobro, lenj sam, jos je gora stvar jer sam svestan svojih grehova i gresaka a opet ne cinim nista da to poboljsam. Velika me nesreca zadesila, sve mi krenulo nizbrdo i Boga sam zaboravio, uopste se ne molim, pun sam straha, panike, zivci mi popustaju, nervozan sam, svadjam se sa svima. Potrebna mi je pomoc, a pomoci nema, uvece Bogu pred spavanje kazem „Boze, kako je moguce da sam dozvolio da od toga da budemo prijatelji sad postanemo stranci, tj kako sam dozvolio da se udaljim od tebe i da postanem ovako hladan“.. A i depresija je pocela da se pojacava.. Ko zna za Boga taj ne zna za depresiju, cim se javi depresija to je znak da smo otpali od Boga. Vidim da tonem i sa samim sobom mi je tesko… Hvala Vam Zlatko puno na savetu
@Anonimus, ja ne znam kako je to kod muških, ali kad ženu uhvati depresija ne mora to biti zato jer je „otpala od Boga“ nego zato jer ima poremećaj hormona. Ako ti je prolaktin visok pa stalno plačeš a svejedno ideš u crkvu i moliš se razumjete…možda biste i vi muški trebali prvo otići i liječniku, i vi imate hormone i vašu „menopauzu“.Muški isto znaju „poludjeti“u tom razdoblju. Postanu sitničavi i čangrizavi i svađalice itd. ali Vi najbolje znate, to je samo detalj.Nažalost, danas se o klimakteriju kod muških uopće ne govori, to je kao nešto sramotno, ja bi na Vašem mjestu i liječnika i Boga.
Pozdrav
Poznajem žene vjernice koje su nakon poroda završile na psihijatriji, baš zbog hormona.
Postporođajna depresija. A nisu „otpale od Boga“ i dalje su njemu, naprotiv, On im je i pomomgao da se iz lijčenikčku pomoć izbave iz tog stanja.
@ Anonimus
Jedino što mogu da kažem i preporučim je da treba biti revnostan i uporan, da se voljom pobedi lenjost i da se od nereda duše i tela dodje do reda. Jer od usvajanja nekog reda u životu kreće i opravak na bolje.
Iz mog iskustva, velika pomoć može doći iz donja dva teksta i odlaska tamo.
http://www.bastabalkana.com/2013/12/depresija-lecenje-depresije-duhovnim-metodama-terapija-duse/
http://www.bastabalkana.com/2014/06/manastir-crna-reka-i-sveti-petar-koriski/
@Martina
Martina yahvaljujem na savetu, nisam bas u tim godinama kada bi mogla biti problem menopauza, malo sam mladji, mada nikad se ne zna… Problemi su me skoleli, i ja sam pobegao od svih, otisao sam u izolaciju i jako je bolna. Ni sa kim ne razgovaram, rec, dve i to je to, ostatak dana sam sam. Ne znam u kom su mi stanju hormoni… U glavi mi je totalna konfuzija, ne umem da objasnim, postao sam tuzan, muzika mi ne prija kao pre, a po prirodi sam nasmejana osoba i veseo sam, sto se sad ne bi moglo reci. Da li su me problemi toliko pritisli ne znam ali ovo stanje me gusi.
@Zlatko
Hvala puno za materijal, ovo nisam znao o Crnoj Reci, bio sam tamo kao mnogo mali,imao sam 10 god. kada sam bio u tom manastiru ali pojma nisam imao kolika je to svetinja. Voleo bih kada bi mi se ukazala prilika da odem i posetim. Materijal koji si mi poslao me odusevio. Potrudicu se da pobedim lenjost, ne zelim da tonem vise, ne zelim da ne uspem.
Anonimus, hej
nitko nije od čelika, nitko. Svi prolaze neke svoje drame.Evo, ja sam danas u fazi slušanja Željka Joksimovića, nisam prije slušala, baš mi paše, baš. Mnogi su sami i oni koji su skupa. Mnogi :) Meni muzika baš paše a prije ju nisam slušala, bit će da ja idem „unazad“ ali baš me briga, paše mi. Što bi mi svi kada bi sve držali u sebi, pukli bi od bolesti, mora negdje „van“.Ako te utješi to i ja sam u „depresiji“, a nisam otpala od Boga kako ti kažeš. Nego se borim za sebe.Tko može biti uvijek jak.
Ne znam što da ti kažem, možda da ti poslušaš neku duhovnu glazbu a ja evo svjetovnu.Da se zamijenimo.Oprosti ako sam neozbiljna danas sam takve volje. Ovo je možda moj najglupljli komentar ovdje, ali baš mi paše za živce Željko.
Tebi anonimus mogu dati nešto drugačije, pokušaj s ovim, ne kosi se sa vašom duhovnošću, moli Očenaš što više.Isčupat ćeš se ti iz toga, vjerujem u to. Samo kreni dalje.
http://www.youtube.com/watch?v=fjRcG77qb0M
Što Zlatko kaže,može li se nekad malo ovako s neba na zemlju vratiti? Kod mene je silazna putanja :) i smijem se samo. Meni je dobro za živce a ne znam…malo sam danas puknuta, nije loše ni to nekad…Nekad. Sutra se vraćam nazad. :) Pomaže.
trenutno rješenje
http://www.youtube.com/watch?v=JHtdxA2GIso
;)
Možda mi jedino fali malo vina. Malo.
Preporučujem vino Dingač, od njega ne boli glava sutra a fino opušta i brzo hvata :-)
Dobro vino, lep ukus, snažno, vrhunsko. Jača živce ako se umereno pije :-)
Ha ha…nije Dingač, nego neka specijalna boca koju nitko nije otvarao, izborna berba, Fera vino, vrhunsko bijelo slatko vino, berba 2oo6. Vinogorje Feričanci, Hrvatska.
Fino je. Ne boli glava i ne hvata. Mene ne hvata.Neće pa neće :)
Vino je vino, a stvarnost je stvarnost. Ona nas uvijek zove Stvoritelju. Jer duša boli.
Vino je terapija privremena kao i sva ova glazba, dobro dođe da se malo ispušeš nasamo.
A stvarnost je stvarnost. Mogu samo reći, jedva čekam da Gospodin već jednom dođe. :) da prestane ovaj „Ludak kao ja“.
Malo šale i malo zbilje, ispričavam se zbog iskrenosti. Kada si sam i portal je dobar. I koja riječ za nas slabe. Pa makar i o vinu.
Hvala, Zlatko, idemo dalje. ;) bez vina i pjesama ….
Pozdrav dobri ljudi, hvala vam na savetima i sto verujete da cu uspeti da se izborim, iskreno i ja se nadam iako sada stvari ne izgledaju tako. Pregledao sam sve sto se okacili i nasao utehu, zivim od danas do sutra sta da radim, borim se.
Nije vam losa ideja za ovo vino, samo ja sam krenuo sa rakijom :) nisam imao vino a rakija me opustila :) Gledao sam neke klipove od Miroljuba Petrovica, kaze da treba bezati od stresnih mesta i od onoga sto nam nanosi stres. Pa kako iz svoje koze da pobegnem :) Ali, moramo da se trudimo…
@Martina
Ma Zeljko Joksimovic je super, i ja ga slusam kad recimo programiram na kompu, prija mi, a i pronalazim se u mnogim pesmama, ne prati me sreca u ljubavi bas, ne mogu da se pohvalim… Nemoj pogresno da me shvatis kad kazem „Otpao od Boga“, ne mislim stvarno, ja volim Boga i nikako necu da otpadnem u pravom smislu, daleko bilo nego kazem kad si u depresiji, kakva depresija za hriscanina, to ne postoji, sramota je da pravi hriscanin kaze da je u depresiji, depresija zna se sta je, a mozes da zamislis u kom sam ja stanju kad kazem da sam u depresiji. Inace, sve je od Boga, hvala mu i slava za sve!
Hvala dobri ljudi na savetima!
Anonimus, to je sve privremeno bilo do ispovijedi. Ispovijed je najbolji lijek, vjeruj mi.
Ne znam tvoje duhovno stanje, ali česte ispovijedi bi ti mogle pomoći. Ja sam izvrsno.
Ne trebam ni vino ni Joksimovića sada iako zaista lijepo pjeva, a dobro i izgleda, pa kad čuješ riječi pjesama i vidiš odeš u neke fantazije i iluzije, neke snove…nije dobro za mene da ga slušam prečesto :) neke riječi pjesmama potiču na odmah od duhovnih ciljeva, ozbiljno.
Poslušuam onu pjesmu Libero i odmah bi van iz braka :), ima tu i zbilje i malo šale.
Ispovijed, najbolji lijek. Ništa ti ovo više ne treba i ne dira te.
Pusti rakiju. Dobro je malo ponekad popiti, ali piće je bijeg od relanosti, bijeg od sebe sama. Bijeg u samosažaljenje, tako i te pjesme, bijeg u samosažaljene. Koja bi to bila dobra kombinacija da Joksimović pjeva duhovne pjesme, to ti bila druga priča.
Dobro je znati gdje si, to je dobro, izdići se i ići dalje. Sve na duhovnu izgradnju.
Meni je pomagalo i pomaže kada kažem, Bože, neka sve što nije od tebe otpadne od mene, neka se u svemu vrši Tvoja sveta volja za mene. Neka u moje srce uđe Tvoja snaga, Tvoja vjera za mene jer ja slabo vjerujem, molim te za dar vjere.Otvori mi Gospodine riznice ljubavi svoje, da te uvijek mogu hvaliti i slaviti i biti vazda s tobom. Amen.
To je bilo mojim riječima, spontano.
Komentar kada sam pisala o vinu…bila sam u jednoj teškoj situaciji i nisam imala snage okrenuti se Bogu, bilo mi je lakše samosažalijevati se. Mene je ispovijed izliječila.
Sretno. I s blagoslovom. Vjerujem da će ti Gospodin dati. Kreni na taj put.I ne osvrći se.
Budi strpljiv sa sobom na tom putu. Ako padneš, digni se i tako uvijek. Tako ćeš sve manje padati i sve više „letjeti“ ka Gospodu.Ustrajnost.Pobjeđuju ustrajni a ne hrabri. Pobjeđuju i umorni ali one koje će Krist odmoriti. Pobjeđujemo u Kristu. To želim i tebi.
Anonimus, zaboravih, sreća u ljubavi ah…
Naći ćeš ju samo u braku gdje su dvoje duhom povezani, nećeš ju naći baš tamo gdje pjeva Joksimović, dakle u svijetu. Ne znam razumiješ li?
Istinska sreća je kad dvoje kao jedno dijele tu „jednost“ sa Gospodinom. Tako ti ja mislim, iako moguće je biti sretan uvijek sa Kristom i kada „ne ide“ baš tako, ali to je puno puno teže. I zna biti jako teško. Tko zna to, nekome teži put da bi gore slavio s Kristom, tko zna.
:)
Ako želiš pravu ljubav moli Se Gospodu za nju, živi vjeru. Ne znači da će ići sve glatko, nema idealnog braka.Ako ti Gospodin pošalje osobu s kojom će biti teže, to je onda Njegova volja.Mi ne znamo što je dobro za nas, ali Bog zna.
Ako ti pomaže primjer mojih bratića, jedan je suprugu upoznao na hodočašću u autobusu, drugi po povratku sa hodočašća. Hodočašće su namijenili za tu potrebu.
Imam četrnaest godina, uskoro ću da napunim petnaest.Cele prošle nedelje smo odgovarali iz svih predmeta i ja nisam dobila baš dobre ocene… Mislim prvo sam dobijala petice, a onda kad dobijem četvorku ili trojku počnem do plačem zato što sam napravila glupu grešku na kontrolnom ili nisam znala jedno pitanje koje sam pre časa znala. Razredni starešina mi je rekao da su mi živci otišli. Prvi put sam to čula da mi neko kaže i sad ja ne znam da rešim problem. Roditelj mi neće dati da koristim tablete za smirenje jer misle da sam još mala za to, a u gradu u kojem živim nema nečega što bi mi skrenulo pažnju sa loših misli… I sama sam primetila da burno reagujem na sitne probleme ili nepravdu…
Imam četrnaest godina, uskoro cu da napunim petnaest.Cele prošle nedelje smo odgovarali iz svih predmeta I ja nisam dobila baš dobre ocene. U početku sam dobijala petice, a onda kad dobijem četvorku ili trojku počnem da plačem jer nisam znala neko pitanje koje, kad sam ponavljala gradivo, znala… Razredni starešina mi je rekao da su mi živci otišli. Prvi put sam to čula da mi je neko rekao tako nešto, i primetila sam da burno reagujem na sitne probleme
Imam četrnaest godina, uskoro ću da napunim petnaest.Cele prošle nedelje smo odgovarali iz svih predmeta I ja nisam dobila baš dobre ocene. .. Mislim prvo sam dobijala petice, a onda kad dobijem četvorku ili trojku počnem da plačem jer nisam znala neko pitanje koje sam, kad sam ponavljala gradivo, znala…Razredni starešina mi je rekao da su mi živci otišli. Prvi put sam čula da mi je neko rekao tako nešto. I primetila sam da burno reagujem na sitne probleme, da ne podnosim nepravdu i da od muve napravim slona.. I ne znam kako da ovaj problem sa živcima samostalno rešim. Roditelji mi sigurno neće dati da koristim tablete za smirenje, a u mom gradu nema nečega što može da mi odvrati pažnju sa loših misli. Po pitanju mojih živaca dovodim u opasnost odnos sa roditeljima, druženje sa najboljim drugaricama, uopšte, ceo moj život. Molim vas, ako neko nesto ima da kaže ili da reši ovaj problem bila bih zahvalna do kraja mog života, jer od ovog razdoblja u mom životu zavisi ostatak mog života. I izvinite ako ima gramatičkih grešaka. :-)
ma sve je ovo lazzzzz
napravi atlas
napravi atlas ili prvi prsljen i rijesit ces sve probleme. ja sam napravila i nema vise nervoze sve ok rjesava sve probleme tijela,znaci samo atlasprofilax
Ti si mlada za takve stvari i takav stres.Stres ti duso potice iz kuce.Neko od tvojih ukucana je pod stresom i verovatno neko od tvojih roditelja reaguje TAKO…TJ PRAVI OD KOMARCA MAGARCA.Licnost se u pubertetu formira ,a svi se ugledamo na roditelje.Takav stav nije dobar.
Resenje …BITI SPONTAN I PUSTITI DA SE STVARI SAME DESE…U suprotnom ces se oblikovati u psihopatu i u vezi kasnije u zelji da drzis SVE POD KONTROLOM.
Ako ko pročita a zna; Ja trpim bolove od ranjavanja, desna amputirana ispod koljena, a lijevo stopalo puno oštećeno, kako vrijeme ide,…sve više, koristim „nimulid u zadnje vrijeme, magnezijum, a večeras sam uzeo i „b“ kompleks vitmina!?Pozdrav svima!