Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Aleksandar Georgijević

***

Platon

Platon

Ovih dana, kada se slavi rođenje Hristovo, naročito razmišljamo o svemu što bi smo želeli da nam u našim životima bude bolje, lepše i pametnije. Verujemo da će tako biti. Nadamo se.

Šta činimo da bi nam tako kako želimo i bilo? Ja se uvek to zapitam i trudim se da upravo u tom smeru i postupam i radim.

Međutim, u današnjim prilikama u našoj zemlji, u našim privatnim životima, suočeni smo sa mnoštvom izazova. Prete nam nasiljem sa svih strana. Bombarduju nas nekulturom i primitivizmom. Šund i kič nas opasno preplavljuju.

Država, naravno nema odgovora ni za mnoga druga vitalna pitanja, a kamoli za kulturu i vaspitanje.

Šta će biti jednoga dana kada neki od današnjih bahatih klinaca bude došao na vlast? Da li će nam i tada biti svejedno i da li ćemo i tada slegati ramenima i govoriti da mi tu ništa ne možemo, da je kriva država?

Nažalost, kako ćete videti iz dole navedenog citata, to je pitanje staro koliko i svet, ali je svet uspevao do sada da pobedi. Kako ćemo mi da pobedimo?

*

Svima vama, našim poznatim i nepoznatim prijateljima želim Srećan Božić. Budite još srećniji, lepši, bolji i pametniji.

*

Hvala mojoj prijateljici Maji koja me je podsetila na Platonovu misao:

„Kad’ očevi puštaju svoju decu da rade šta hoće,
kad’ deca ne vode računa o onome šta im oni govore,
kad’ učitelji strahuju od svojih učenika, i zbog toga im podilaze,
kad’ mladi ne priznaju nikakav autoritet,
onda je svoj lepoti mladosti kraj.
To je početak nasilništva.“

Platon – 400. pre n.e.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: