Aleksandar Georgijević
***
Platon
Ovih dana, kada se slavi rođenje Hristovo, naročito razmišljamo o svemu što bi smo želeli da nam u našim životima bude bolje, lepše i pametnije. Verujemo da će tako biti. Nadamo se.
Šta činimo da bi nam tako kako želimo i bilo? Ja se uvek to zapitam i trudim se da upravo u tom smeru i postupam i radim.
Međutim, u današnjim prilikama u našoj zemlji, u našim privatnim životima, suočeni smo sa mnoštvom izazova. Prete nam nasiljem sa svih strana. Bombarduju nas nekulturom i primitivizmom. Šund i kič nas opasno preplavljuju.
Država, naravno nema odgovora ni za mnoga druga vitalna pitanja, a kamoli za kulturu i vaspitanje.
Šta će biti jednoga dana kada neki od današnjih bahatih klinaca bude došao na vlast? Da li će nam i tada biti svejedno i da li ćemo i tada slegati ramenima i govoriti da mi tu ništa ne možemo, da je kriva država?
Nažalost, kako ćete videti iz dole navedenog citata, to je pitanje staro koliko i svet, ali je svet uspevao do sada da pobedi. Kako ćemo mi da pobedimo?
*
Svima vama, našim poznatim i nepoznatim prijateljima želim Srećan Božić. Budite još srećniji, lepši, bolji i pametniji.
*
Hvala mojoj prijateljici Maji koja me je podsetila na Platonovu misao:
„Kad’ očevi puštaju svoju decu da rade šta hoće,
kad’ deca ne vode računa o onome šta im oni govore,
kad’ učitelji strahuju od svojih učenika, i zbog toga im podilaze,
kad’ mladi ne priznaju nikakav autoritet,
onda je svoj lepoti mladosti kraj.
To je početak nasilništva.“
Platon – 400. pre n.e.
[…] Sprečimo nasilje […]
Da, svet je do sada uspevao da pobedi, a ja bih još dodao da to zapravo život pobeđuje. Kako ?
Zar ima bolje prilike da se pokaže pobednički put od današnjeg dana. Evo, već više od dve hiljade godina nam se na današnji dan rađa Pobednik, rađa se da nam pokaže put, da nam pokaže istinu i da uvek iznova dokaže da je život nepobediv. Put koji nam je on pokazao je veoma jednostavan, ali ni malo lak „… ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Jevanđelje po Luki 10.27)
Hristos se rodi, vaistinu se rodi !
Hristos se rodi! Srećan Božić!
Ovaj citat treba odštampati u vidu plakata i staviti na zidove škola gde nam se deca školuju, gde učitelji predaju i roditelji zapovedaju. Predlažem jednu društvenu akciju u tom smeru :-)
Zaista ne znam o kakvoj pobedi govorite. Ako je ovo što se dešava u Srbiji i svetu pobeda, šta je onda poraz? Ako je poenta u pobedi golog života, odnosno preživljavanju, onda smo se spustili na najniži nivo i zaista ne znam koji je to put na koji ukazuje Pobednik koji se iznova radja već 2000 godina. Valjda smo predodredjeni da živimo život dostojan čoveka, gde nije jedini smisao održati goli život, bez poroda kome jer ne možemo da mu priuštimo ništa drugo osim tog istog golog preživljavanja. Osim ako ne mislite da je to samo iskušenje za nešto posle, pa ako smo preživeli ovu golgotu (zahvaljujući molitvama) čeka nas spasenje i mir u večnom životu, iz koga se na žalost niko ne javi da nam o istom posvedoči. Što više verujemo imamo i veće šanse, ali to su samo verovanja i šanse, kao i igre na sreću. Može biti, ali ne mora da znači.
Ako verujete, srećni vam praznici.
@ Radoslav- Hvala na komentaru. Lepo napisano. Istina, iz malo drugačije perspektive.
@ Zlatko- Hvala Zlatko! Apsolutno se slažem! :) To je sjajan predlog, mogli bi smo zaista da učinimo nešto po tom pitanju! Akcija u vidu štampanja plakata, mislim da bi bila odlična, a trebalo bi da razmislimo i o potrazi za sponzorima, kako bi smo možda zakupili nekoliko bilborda po gradu. Pored svega toga, kampanja, od usta do usta mislim da bi trebalo da krene što pre.
@ Aleksandar Zlatar- Hvala na komentaru. Lepo se pogodili temu. U pitanju je potreba za akcijom, a ne za molitvom. Molitva je lepa i potrebna, posebno ako verujemo. Međutim, ukoliko smo spremni na odricanje i ukoliko smo spremni na rad i eksponiranje, možemo učiniti nešto vrlo konkretno i postaviti temelje boljeg sveta u kome se nećemo više boriti za golu egzistenciju kako ste napisali. Prava akcija u smislu prosvećivanja zaslepljenih bahatošću i besom, vraćanja pravim vrednostima poštovanja drugih ljudi i njihovih života, u svojoj biti je neophodna.