Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Branislav Đ. Nušić

* * *

Čini se da je prosveta u Srbiji cvetala samo onda kada je i procvetala, to jest u vreme Svetoga Save. Ovaj Nušićev «intervju» sa srpskim prosvetiteljem potvrđuje večitost problema u našem prosvetnom sistemu.

Dubravka Milošević

.

. . .

Intervju sa Svetim Savom

.

Jedan naš pisac doveo je sv. Savu dole na zemlju i, čini mi se, proveo kroz Višu žensku školu. To, međutim, nije učtivo. Danas se čovek diže na noge ministrima, načelnicima ministarstava, narodnim poslanicima pa ih intervjuiše, a kako ne bi jednome svecu.

Osetio sam vrlo veliku potrebu da progovorim reč dve sa sv. Savom i, dabome, nisam njega pozvao ovamo već sam ja otišao k njemu. Predstavio mu se i izjavio želju da s njim govorim o pitanjima koja su na dnevnom redu.

Taj naš razgovor tekao je otprilike ovako:

Ja (pošto sam prvo pred vratima njegove kancelarije otpevao: «Uskliknimo s ljubavlju», ulazim i duboko se klanjam): Ja sam novinar iz zemlje Srbije, znate one zemlje za koju se u vašem Troparu kaže «puna jesi košnice».

Sv. Sava: Tako, milo mi je. Sedite. Baš sam rad da čujem malo novosti iz te interesantne zemljice.

Ja: O, molim!

Sv. Sava: Tako, na primer, šta je sa mojim pepelom?

Ja: Odmah sam mislio da ćete me o tome pitati. Vidite, zasad je istorijski utvrđeno da je vaš pepeo razneo vetar.

Sv. Sava: To sam znao, nego je li utvrđeno mesto gde je to bilo?

Ja: Zasad još nije, ali imamo vremena za to, jer, znate, mi mnogo bolje rešavamo istorijske događaje i datume kad se malo udaljimo od njih. Uostalom, vi biste nam učinili veliku uslugu kad biste hteli reći gde je to bilo. Recite mi, molim vas, a zašto biste vi to i krili od svoga naroda?

Sv. Sava: A radi ste valjda da taj istorijski fakat vi prvi rasvetlite, kako biste stekli kvalifikacije za akademika.

Ja: Bože sačuvaj. Kakav akademik! To se kod nas u Srbiji ne rentira. Ali sam rad, znate, da znam gde ste bili spaljeni, pa tu u blizini za vremena da kupim plac.

Sv. Sava: Eto ti sad, a što će vam plac?

Ja: Pa, znate, postoji namera da se u Beogradu podigne velelepni hram na onom mestu gde ste vi spaljeni. Pa onda, razume se, ti će placevi poskupiti.

Sv. Sava: A, dakle, misli se odista na to da se podigne katedralna crkva?

Ja: Misli se najozbiljnije.

Sv. Sava: Pa što se ne diže?

Ja: E, pa znate, kod nas se takve stvari najpre deset do petnaest godina «ozbiljno misle». Tako, na primer, kod nas se «ozbiljno misli» da se podigne Narodna skupština, pa se «misli ozbiljno» da se nazidaju škole, pa se «misli ozbiljno» da se nazidaju ministarstva, i uopšte ima jedno pedeset godina kao mi u Srbiji izgibosmo misleći ozbiljno o svemu i svačemu, pa od teških misli prosto nemamo kad ni da pristupimo ostvarenju svega toga.

Sv. Sava: Čekajte, čekajte! (Osluhuje.) Čujete li vi neku larmu ozdo sa zemlje i to baš iz Srbije?

Ja: Šta će to biti? Osim ako Narodna skupština ne drži sednicu.

Sv. Sava: Zar danas?

Ja: A da, imate prava, danas je vaša proslava. Sva deca Srbije i srpstva pevaju: «Uskliknimo s ljubavlju».

Sv. Sava: A pevaju li to deca i kad odrastu?

Ja: To je kod nas u Srbiji sasvim lepo udešeno. Dok smo mali, pevamo «Uskliknimo s ljubavlju», a kad odrastemo, mi pevamo onu drugu polovinu Tropara: «Puna jesi košnice», i ne samo što to pevamo, već u tu punu košnicu i zavlačimo prste.

Sv. Sava: Kako?

Ja: Pa tako, zavlačimo da izvučemo iz nje ili državnu službu, ili kakav zajam iz Klasne lutrije, ili državnu stipendiju, ili kakvu liferaciju, ili bar koncesiju.

Sv. Sava: Da, ali zato bar nastavljate moj nauk, dižete škole.

Ja: Ah, vi to mislite po onome: «Dižite škole, deca vas mole». A ne, mi se sad držimo sasvim drugoga principa: «Zatvarajte škole, ministri finansija vas mole.» Znate, vi ste živeli u jedno sasvim naivno doba kad je snaga narodna udružena sa prosvetom koristila zemlji i veličini narodnoj i državnoj. E, ali mi sad nismo tako naivni. Znate, prosveta je prosveta, ama budžet je budžet. Neka nas bog podrži samo ovako mudre i valjane, pa ćemo kroz koju godinu zatvoriti čak i one škole koje ste vi još u trinaestom veku otvorili.

Sv. Sava: Baš bih rado zagledao malo u taj vaš budžet da vidim šta trošite na prosvetu.

Ja: O, molim, poslaću vam jedan egzemplar projekta budžeta koji se sad nalazi pred Narodnom skupštinom pa ćete se uveriti da srpski Pijemont, da Kraljevina Srbija, troši isto toliko na prosvetu koliko ste vi još u trinaestom veku trošili.

I tako smo se rastali, a ja sam već današnjom poštom poslao projekat budžeta sv. Savi te da ga čita u isto vreme kad se o njemu raspravlja u Narodnoj skupštini.

Intervju sa Sv. Savom, Ben Akiba, Branislav Đ. Nušić, Beograd

Prosveta, 2006. (Sabrana dela Branislava Đ. Nušića, knjiga 9, strana 324-326)

. . .

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: