Kvalitetne knjige iz business-a na internetu

Zdravko,

Ne bih se složio sa tobom.

Od 2001 godine se bavim obukama menadžera i to mi je jedina delatnost (jedini izvor prihoda). Prošlo mi je kroz ruke 700+ treninga, 15,000+ menadžera (i tajkuna i socijalnih slučajeva) i mogu argumentovano da govorim o „menadžerima, obukama, razvoju, znanju…“.

Ljudi u ljudi u Srbiji imaju želju za ličnim razvojem. Kompanije ulažu u svoje ljude, kompanine šalju zaposlene na treninge (kod mene i kod 20-ak drugih kompanija), tajkuni i „nazovi uspešni ljudi“ isto tako šalju zaposlene na obuke itd…

Možemo da raspravljamo oko pitanja „Da li se dovoljno ulaže?“ kao i „Koje kompanije najviše ulažu u svoje ljude?“. S obzirom da su moji klijenti top kompanije (uključujući i „tajkune“) bio bi zapanjen koliko novca pojedini tajkuni izdvajaju za svoje ljude. Na primer, jedna (tajkunska) kompanije je platila Švajcarskoj trening kompaniji 50,000€ za 2-dnevni trening za 15 ljudi ?!? Još jednom (nije štamparska greška) – 50,000€ za 2 dana… Ode jedan stan za 2 dana „prodaje magle“…. Pa ti vidi :)

Pročitao sam na stotine knjiga (to mi je posao) i ja ih PRIMENJUJEM u Srbiji. Meni uspeva da znanje primenim u praksi. Isto tako, polaznici me često pitaju, traže, šalju emailove sa pitanjem „Koje knjige nam preporučujete?“.

I na kraju još jedna kratka misao. Ja ne želim da budem bogat i uspešan kao „neki veliki“ (hajde da ih nazovemo tajkuni). Sa druge strane, ja LIČNO ću dati maksimum od sebe da budem uspešan u poslu koji radim (bez obzira na vrstu posla). Da li će to neko da nagradi (plata, pare i sl) to je druga stvar. Ja uvek prvo polazim od sebe – želim da pružim maksimum od sebe.

Dakle, ovaj post je nastao iz POTREBE i PRAKSE. Nisam ga izmislio :)

@Zdravko.
Meni nije cilj da promovišem knjige. Meni je cilj da pomognem ljudima da se razviju. Trening je jedan način. Knjige su drugi, rad 1-1 je treći itd…

Žao mi je što misliš da su svi zaposleni „po inerciji“ naterani da dođu na treninge. Moje iskustvo je drugačije.

Možda si u pravu da sam statistička greška. Pored nas (MCB) postoji barem još 20-ak kompanija koje se ozbiljno bave treningom. Neke kompanije se bave obukama u Srbiji od 1995 godine (25 godina). Mi smo počeli „tek“ 2001 godine. Moj trener iz prodaje isključivo živi od treninga od 1999 godine (od trenutka NATO bombardovanja). Dakle, ima nas dosta „statističkih grešaka“.

@Vojsije.
Slažem se sa tobom oko „jezika“. Ja volim Srbiju i koristim svuda gde ima smisla srpsku reč. Dakle, reći ću „Prodaja“ a ne „Sales“, reći ću „cilj“ a ne „target“. Sa druge strane, neke reči su neprevodljive i nema smisla ih prevoditi. Npr, FMCG, fejsing, merchandising…

Ja nisam „veliki Srbin“ u „klasičnom“ smislu (nisam vernik, ne idem u crkvu, ne slavim slavu, ne znam Srpsku istoriju…) no jesam veliki PATRIOTA (volim zemlju u kojoj živim, nikada ne pričam loše o Srbiji, volim narod, volim kulturu, običaje, osećam uzbuđenje kada se peva himna, ne bih otišao iz Srbije…). Za mene je patriotizam i korišćenje srpskog jezika, ali do RAZUMNE granice. Lingvisti govore da je jezik „živa“ materija i da se neprekidno MENJA i DOPUNJUJE. Zamislite da mi u 2011 govorimo jezikom koji je govorio Karađorđe?

Moj stav o jeziku je jednostavan – gde god mogu koristim srpski jezik. Gde nema smisla – koristim neku drugu reč (obično englesku). Dakle, sada pišem komentar na „Blogu“, a ne na „međukonekcijskom dnevniku istorijskih zapisa u elektronskom obliku“ :)

Ono što si ti primetio sa pretpostavljam „mladim kolegama“je klasičan menadžerski problem (donošenje odluka, ovlašćenje, delegiranje odgovornosti i sl). Mislim da to nema direktne veze sa osnovnom temom „Da li treba čitati i primenjivati knjige ili ne?“. Takođe, mislim da to nema veze i sa koriščenjem jezika. Ja ne moram da te fasciniram sa svojim poznavanjem stranih izraza i termina; ja želim da te „fasciniram“ sa svojim rezultatima. To je inače i jednostavna definicija dobrog menadžera „ostvaruje ciljeve uz pomoć ljudi“. Očigledno da je kolege koje ti dolaze na razgovor imaju problem sa rezultatima a ne sa jezikom.

Ne volim da reklamiram naš Blog preko komentara, no mislim da će vam biti zanimljivo da pročitate tekst na našem Blogu. http://www.mcb.rs/blog/2011/02/17/menadzer-znanje-i-imanje/

Tekst je napisala mlada (32), pametna, tradicionalno vaspitana „menadžerka“ i izrazito uspešna. Ona se zove Marija Rokvić i ona odslikava ono što je i moj stav „Da, treba da čuvamo tradicionalne vrednosti. Sa druge strane, treba da budemo i moderni. I Guča i Exit“.

Inače, iako nema veze sa temom, Marija je i prelepa devojka :) I proverite njen status na „spomenaru“ :)

Jako lep pregled zanimljivih izdavaca, veliko hvala na ovoj listi i opisima.

Pohvale za linkove, mada je njih lako naci internetom. Teze je dati preporuku za Top Ten Business Book iz autorove biblioteke. To bi bila prava stvar.

Pošto sam promašio temu, dopunio bih da je u poslovnoj varijanti, po mom mišljenju, digitalna varijanta – internet neprikosnovena zbog operativnosti i sveobuhvatnosti potrebnih informacija. U obrazovanju su paralelne potrebe za štampanom i digitalnom informacijom, dok „literatura za dušu“ ne trpi nikakav digitalni oblik.

Aleksandre,

Kada učim menadžere (ili one koji žele to da budu) ja im dam jednostavnu formulu koja vodi do rezultata:

1. Znanje
2. Veštine

3. Stav
4. Motivacija

5. Naporan rad (hard working)

U tome je sadržan i odgovor na tvoje pitanje. Apsolutno se slažem sa tobom da je besmisleno imati fakultet isključivo za menadžment. Ne znam šta će osoba sa 22 godine da radi sa „dipl.menadžer“? Ja to nikada nisam preporučivao polaznicima, a neću ni dalje.

Moj pristup je drugačiji. Prvo nauči pod broj 1 (budi fax idiot iz knjigovodstva, prava, građevine, mašinstva…). Jednostavno, budi stručnjak u određenoj oblasti. E, posle toga idi na tačku 2 (veštine rada sa ljudima).

Na žalost, mnogi vole da preskaču stepenice i vole brze rezultate. Mnogi misle da su „menadžeri opšteg tipa“ ili „univerzalni menadžeri“. Isto tako, neki misli da se može raditi samo po 40h (5×8) i postići rezultate. Na žalost, ja nisam takav :) Sada je subota, 17:15 i ja sa, još uvek na poslu :(

Mnoge motiviše da imaju naziv „menadžer“ u svojoj vizit kartici. Meni lično ne znače titule, nazivi (predsednik, direktor, gazda…) no mnogi vole titule. Ja se ne slažem sa njihovim stavom ali mogu da ih razumem. Uostalom, dobra odlika menadžera je da RAZUME I PRIHVATA RAZLIKE.

Ima još jedna stvar koja je još opasnija od „pukih titula“. Ja sam imao na obukama na stotine sjajnih inžinjera, pravnika, ekonomista… ALI…. nedostaje im znanje rada sa ljudima ! Oni su sjajni „fax idioti, eksperti, specijalisti…“ ali dalje od struke ne vide ništa. Njihov način komunikacije sa ljudima je užasan, svađaju se sa kupcima, veoma su lični, timski rad ne postoji, svoje znanje čuvaju kao „zmija noga“… Da li to znači da su svi eksperti loši? Ne, samo im treba pomoći da postanu i dobri menadžeri.

Na primer. Jedna domaća kompanija je plaćala 4,000€ za šefa računovodstva koji ZNA SA LJUDIMA a ne sa KONTIMA i PROPISIMA. Nisu mogli da ga nađu… Mislim da je to dobrim delom slučaj i sa velikim brojem drugih specijalnosti.

I na kraju, još jedno „predavanje“ (jednom trener, uvek trener :).

_Menadžer je osoba koja ostvaruje rezultate._

Ako je neko poslovođa na gradilištu („menadžer“) verovatno će brže doći do rezultata ako je ekspert iz građevinarstva. To znači da mora da poznaje struku, propise, zakone, statiku, mehaniku, da ide na seminare, simpozijume… To je toliko jednostavno i prosto. Npr, ja 20 godina „šljakam“ u finansijama i ipak ove godine idem 5 nedelja na stručnu obuku u Minhen i 2 nedelje u London/Zagreb. Sledeće godine možda ću upisati MBA gde ću provesti 19 nedelja samo u učenju. Mislim da sa 39 godina i 20 godina rada ima još puno toga što ne znam. Ili sam ja samo primer Forest Gampa, ko zna :)

Sa druge strane, poslovođa mora da radi i na svojim drugim „menadžerskim“ veštinama (motivacija, komunikacija, rad sa ljudima…).

Oko izbora knjiga (što reče Aleksandar da se vratimo na temu).
Uskoro ću staviti i izbor svojih 10 knjiga. Taj deo mi zahteva malo više razmišljanja i pisanja, jer moram staviti RAZLOGE zašto mi je neka knjiga bitna.

Digitalno ili hard copy? I jedno i drugo. Dobra knjiga je 50€+, pa je nekada zgodno imati sve u e-obliku. eMule, Torrent čine čudo…

Hvala vam za zanimljivu raspravu, no vreme je da se posvetim i svom sinu. Večeras idemo u pravi klasični off-line izlazak – bioskop, kokice, stoni fudbal, fliperi, bilijar, GSP prevoz … :)

Sad mi je jasno zasto se gospodin Bojan bavi edukacijom a ne uspesnim rukovodjenjem velikim timom ljudi. Verujem da sve sto radi radi tako kako je napisao – neumoljivo. Zato iz gore napisanog ne bih da mi gospodin autor bude sef ili gazda, imam utisak da bi bilo samo hardworking & education kako On hoce ;-)

I ne kaze se fax nego fah idiot. Rekoh ja da poslovne knjige ne nauce coveka u Srbiji mnogo cemu upotrebljivom osim „trla baba lan da joj prodje dan“ :-)

Gospodine Vojsije menadzer i jeste za to da ubedjuje nekoga da napravi posao, i zaradi novac, a ne da daje novac. Dobar menadzer mora da bude i dobar lazov, namerno nisam stavila popularni naziv ( fah idiot),ako misli da ostvari svoje ciljeve. Neko je gore spomenuo kako se to radilo u Titovo vreme. U tom vremenu nisu ni postojali Menadzeri, nego Trgovacki Putnici koji su sklapali poslove, i sigurna sam mnogo uspesnije nego ovi danasnji sa Menadzerskim zvanjem.