Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Da li osećaji povredjuju organe?

 

TELO O OSEĆAJI – ORGANI I EMOCIJE

Kad srce „zaigra“ od emocija

Transformacija 5 elemenata i unutrašnji organi
Transformacija 5 elemenata i unutrašnji organi

Da li ste se nekad zapitali zašto vam se u besu „zacrveni lice a oči zakrvave“, ili, zašto vam srce „zaigra“ kad ste radosni, ili, zašto kad se uplašite postoji „realna opasnost“ da uradite nešto nekontrolisano i neprikladno – „od straha“? Očigledno da postoji neka veza izmedju osećanja i pojedinih organa vašeg tela, koja naročito dolazi do izražaja kad su ta osećanja iznenadna ili mnogo jača od uobičajenog intenziteta.

Na vezu izmedju „osećanja“ i „organa“ ukazala je u svojim učenjima kineska medicina ubrajajući „višak sedam osećanja“ u unutrašnji uzrok nastanka bolesti kod čoveka. „Višak sedam osećanja“, u koja spadaju radost, bes, tuga, melanholična meditacija, žalost, uplašenost i strah javlja se kod iznenadnog, prejakog ili predugog trajanja osećanja, koja su inače normalna i svojstvena čoveku. Taj višak može da izazove patološke promene u organizmu i dovede do poremećaja kretanja krvi, energetskih tokova i odnosa „JIN“ i „JANG“, što dovodi do poremećaja organa i njegove funkcije, odnosno bolesti.

Za podsećanje – osnovu drevne kineske medicine činilo je učenje o dva suprotna načela „JIN“ i „JANG“. To su dve suprotnosti svakog procesa ili pojave, dva suprotna načela, dva pola, dva antipoda. Njihovo medjusobno delovanje i smenjivanje obezbedjuje proces razvoja i cikličnost svake pojave. Medjusobno delujući i razvijajući se „JIN“ i „JANG“ radjaju najfinije energetske tokove – životnu energiju koju nazivaju „ČI“. Ta životna energija(„ČI“) je oko nas i unutar nas i stalno se menja sledeći prirodne zakone, kao što je smena dana i noći, godišnjih doba, mesečevih faza ili kretanja planeta. Po ovom učenju harmonija životne energije „ČI“ i ravnoteža „JIN“-„JANG“ su neophodni za dobro funkcionisanje svakog živog bića.

Prema kanonima kineske medicine uzroci pojave oboljenja mogu se podeliti na spoljašnje (klimatski faktori, infekcijski agensi, spoljašnje rane, ujedi insekata i životinja) i unutrašnje (neuravnoteženost sedam osećanja, nepravilna ishrana, premor, pojava patoloških tečnosti, zastoj energetskih tokova i krvi, preterana seksualna aktivnost).

Veza izmedju energije Či, organa i emocija

Zadržimo se kod neuravnoteženosti sedam osećanja.

Čovek ima pet organa koji pokreću pet „ČI“ i „nosioci“ su osećanja – srce-radosti, jetra-besa, slezina- žalosti, pluća-tuge, bubrezi-straha. Veza izmedju ovih organa i osećanja dodatno je povezana sa „ČI“ – kretanjem životne energije i krvlju, tako da svaka neuravnoteženost ovih osećanja ometa rad organa i u većoj ili manjoj meri ga povredjuje.

Srce je rezervoar „duha“, jetra je rezervoar krvi, slezina je odgovorna za „podizanje i spuštanje“ i izvor je radjanja „ČI“ i krvi, pluća sa svojom disajnom funkcijom utiču na aktivnost celog organizma i prema kineskoj medicini su koren „ČI“ energije organizma, a energija bubrega je osnova rasta, razvoja i reprodukcije.  Slobodan protok životne energije (kruženje) kroz meridijane ovih organa osnov je zdravlja svakog organizma. Taj protok u skladu sa dnevnim ritmom, prema učenjima kineske medicine, odvija se kroz „cevovode“  energije „ČI“, ali to nisu niti krvni sudovi  niti nervi. To su linije koje prolaze po celom telu čoveka i spajaju njegove različite delove, pretvarajući ga u ograničeno jedinstvo.

Kineska medicina - tačke organa na stopalima
Kineska medicina – tačke organa na stopalima

Svako osećanje utiče na funkciju „ČI“:

– bes šalje „ČI“ na gore (otud i glavobolje, povraćanje krvi, crvenilo očiju)

– radost usporava „ČI“ (dolazi do poremećaja pažnje i koncentracije)

– žalost „rastvara“ „ČI“

– strah spušta „ČI“ i unosi nemir (lučenje zbog straha i dr.)

– meditacija „vezuje“ „ČI“ (izaziva zastoj).

Svaki od pomenutih organa zaslužuje pažnju, ali uzećemo samo primer jetre, kod koje se kod jakog besa „ČI“ penje na gore i izaziva neravnotežu izmedju jetre, slezine i želuca. Ovo je i važna osobenost sistema jetre, jer poremećaj njene funkcije može da promeni stanje svih drugih sistema u organizmu. Važnost pravilnog funkcionisanja jetre ne treba posebno isticati – ona jača funkcije organizma i zauzima vodeće mesto u obezbedjenju razmene materije. Jetra predstavlja „biohemijsku laboratoriju“ organizma, a kroz pravilnu razmenu materija doprinosi rastu i redovnom snabdevanju organizma. Jetra je skladište krvi  jer vrši funkciju očuvanja i regulisanja količine krvi, sistema zgrušavanja i izlučivanja biološki aktivnih materija.

Na kraju, savet je da se zaštitimo ili bar kontrolišemo „višak osećanja“, jer kako mogu da izazovu oboljenja odredjenih organa, tako mogu prikriveno da utiču i na funkcionisanje drugih sistema u organizmu. Emocionalno stanje bolesnika, odnosno učestalost ponašanja ili „način života“, mogu da ukažu na uzroke koji i posredno i neposredno utiču na oboleli organ. Lekovima ćemo sanirati urgentna stanja, ali u odredjenim slučajevima uticajem na „višak osećanja“ otklonićemo uzrok oboljenja, što i jeste cilj.

. . .

Aleksandar Zlatar

12 komentara

  • Kad već pomenuste jetru u textu, šta je uzrok zamašćivanju jetre? I kako se leči po kineskoj medicini?

    Pre nekog vremena smo imali raspravu na tu temu, pa je društvu zanimljivo da nešto više sazna.

    Znam za neke domaće lekovite biljke koje pomažu, uz uslov da se promeni ishrana, ali mi je interesantno i pitanje mehanizma nastanka bolesti.

  • @Zlatko Šćepanović
    Dostupna literatura tradicionalne medicine ne tretira, odnosno ne poklanja pažnju zamašćenosti jetre kao oboljenju, već akutnom virusnom hepatitisu, hroničnom hepatitisu i cirozi jetre, ali isto tako i kao uzrok narušavanja normalnog funkcionisanja sistema jetre navodi konzumiranje nekvalitetnih napitaka i hrane, kao i nerealne ambicije i želje ljudi da postignu nemoguće.
    Zamašćenost jetre je termin koji se više spominje u zapadnoj medicini, ali je i tu akcenat na ispitivanju potencijalnih (pomenutih) oboljenja .

  • Čovek je veoma interesantno biće koje najčešće jednu te istu stvar iz jedne pozicije (recimo sa severa) može žestoko napadati i nipodaštavati a onda tu istu stvar iz druge pozicije (recimo juga) može i te kako hvaliti i uzdizati. Ne trudi se ni malo da sagleda celinu i uvidi neodvojivost, povezanost ili jedinstvo same te stvari i životnih detalja obuhvatno.
    Podsetio bih da je Sveti Pavle govorio o „čulnoj prirodi“ (negativnim pasijama uma) govoreći da se čovek treba da kloni ljutnje, mržnje, zlobe, pakosti, požude….. ali nikome nije ni na kraj pameti padalo da se zapita kakve to ima veze sa samom osobom i zašto je tako neophodno.
    Svakako da kada neko navodi razloge distanciranja od tih negativnih pasija uma onda religijski lideri, ali i ostali, znaju uskakati sa suprotnim izjavama da čovek postaje bezlično biće ako se nebi ljutio, srdio….. radovao ili tugovao… jer jer sve to „ljudski.“
    Sada (bar ovde u ovom Blogu) vidimo da su Kinezi otkrili ili tačnije odavna znali zdravstveni razlog da se ekstremna osećanja ili njihpova praktikovanja znaju čoveku „osvetiti.“
    Istovremeno, kao da ni Istočnjaci ni Zapadnjaci ne žele sagledati pravu stvar te razumeti suštinsko delovanje negativnih pasija uma (kako reče autor ovde – osećanja)na samog čoveka kao fizičkog bića, sa jedne strane, i čoveka kao duhovnog bića, sa druge strane.
    Nadam se da ovoga puta neću biti okarakterisan kao zabludneli čovek koji je zaveden i skrenuo sa puta normalnog kako me kolege blogeri prozvaše.
    Naime, negativnih pasija uma (čulne prirode po Sv. Pavlu) čovek se treba da kloni ne zato što će mu Bog to uzeti za zlo već iz dva potpuno jednostavna razloga.
    Jedan je što će time poremetiti normalni energetski tok u svom telu, tačnije u svojim finijim telima koja se i te kako podudaraju sa fizičkim telom i time dovesti do neravnoteže koja uvek pokazuje zdravstvenu anomaliju – bolest. (O detaljima drugom prilikom.)
    Drugi razlog je taj što će pokretanje negativnih energetskih tokova dovesti do blokiranja uzvišenijih tokova životne suštine.
    Najviši tok te žiuvotne suštine je onaj koji je poznat pod ni malo nepoznatim nazivnom – Sveti Duh. (Ko bi da poveruje a da ne naruši svoje religiozno shvatanje bilo bi dobro da zaviri u kazivanjima Starca Siluana. On otvoreno kaže da će ljubav Svetoga Duha osetiti svako onaj ko praktikuje životne vrline.
    Ovo nam govori da odbacivanje negativnih pasija uma ne dovodi do toga da čovek bude bezličan i bezosećajan, kako znaju govoriti veliki pobornici svojih religija već da odsustvo ekstremnih osećanja dovodi čoveka do tako željenog stanja, ali i jedino normalnog a kojem nesvesno teži, a to je stanje kada će njega prožimati ljubav.
    Jedino takvpo stanje dovodi do unutarnjeg balansa pa neće bidi ni bolesnog fizičkog tela ali će istovremeno biti ubrzanog duhovnog razvitka tj. ekspanzije svesti.
    Koneska medecina je svoja saznanja preuzela izu njihovih davnih duhovnih (religijskih) učenja. Zadržana su u medecini zarad dnevnog dobrog balansa u fizičkom telu ali su izgleda izgubili onaj drugi uzvišeniji deo koji govori o čoveku kao duhovnom biću koje treba da se vine tamo odakle je i došao.
    Ovdašnji čovek, bez da povezuje i sagledava celinu, želeo bi i jedno i drugo iako tvrdo napada sve ono što hoće da mu proširi vidike.
    Istovremeno, u kineskoj medecini se govori o Yinu (ženskom ili negativnom principu) i yangu (pozitivnom, muškom ili kreativnom principu)ali se ne sagledava njegova suština i prava dubina. Uzima se u obzir samo niži energetski tok ali ne i onaj koji čini da mi kao duhovno biće, Duša, ostvarimo vlastitu kompletnost te dosegnemo neophodne preduslove ili uslove za pravom duhovnom realizacijom.
    Svi znaju da su dečaci i devojčice do doba pubertteta približno jednaki po svojim karakteristikama ()izbalansirani su) ali posle puberteta dolazi do njihovog razilaženje. Niko ne sagledava da dečaci u sebi blokiraju ženski tok ili princip i time se jednostrano ili nekompletno duhovno razvijaju a što je pretežno karakteristično za društva na zapadnoj polulopti. Zato je Zapad uglavnom hiper-produktivan i hiper-potrošački nastrojen. Istovremeno, devojčice u doba puberteta blokiraju svoj muški (yang) tok ili pricip i zato se povlače iz kreativnosti, prihvataju pasivni žiuvotni princip a što je uglavnom karakteristično i za cela društva na Istočnoj polulopti.
    Pojedinac koji želi ne samo dobro zdravlje već i kompletnu ličnost, pravo unutarnje pouzdanje i ispravan duhovni razvitak neophodno je da ne blokira ni jedan od ova dva principa i da ih jednako drži otvorenim i jednako razvijenim. Ovo ne da važi samo za jednu osobu već za čovečanstvo u celini ukoliko čovečanstvo želi naći novi prolaz za dolazeću „budućnost“ gde je neophodan novi pristup životu.
    Intelektualistička traganja će ostati jalova sve dok čovek ne uoči primarnost duhovnih principa koje u sebi mora realizovati.
    Čovek? Intelektualac? Ne izgleda on mnogo bolje od krute ispucale zemlje koju mesecima i godinama nije dotakla nijedna kap kiše. Takav je i čovekov um ako ga ne prožme „Živa ili Sveta Voda“ a to je Tok Svetoga Duha – pa ma pod kojim imenom da ga ljudi znaju.
    Zdravlje? pitao bih se šta će čoveku zdravlje ako „izgubi Dušu“ baš kao što mu ne treba ni bogatstvo ako „izgubi Dušu.“
    Bez ispravnog duhovnog odgoja ne može biti ni dobre nauke, ni dobre ekonomije ali ni dobrog zdravlja a samim tim nema ni duhovnog napretka niti prave životne realizacije.
    Čovekovo fizičko telo, baš kao i svaki njegov organ ili deo tela nastoji razviti se na takav način da zauzme formu svog unutarnjeg finijeg tela (o njima je govorio i Sveti Pavle) kojeg istočnjaci zovu Astralnim telom a ovo pak prati karakteristike uma koji nije ništa drugo do li još jedno finije unutarnje telo a koje funkcioniše po principima, danas poznatog, kompjutera.
    Uvežbajmo ga ljutnji, ljutnju će u najsitnijim detaljima manifestovati i eto pakla takvpom čpoveku ali i veoma lošeg zdravstvenog stanja. Naučimo ga zlobi, zavisti, tuzi, patnji…uvek će nalaziti priliku da ta ista osećanja generiše i eto nam ono čega nam je najmanje potrebnog.
    Da, treba naučiti biti gospodar svog uma a time će se biti gospodar vlastitog zdravlja ali i duhovnog razvitka. Pa ipak ne treba zaboraviti da sve potiče od kvaliteta naših misli koje su pokretač svega naniže a prethodno rečenog.
    I ko je najmoćniji u ovom svetu? Da li onaj koji je za kormilpom države ili onaj koji je prisvojih tudje pa pokazuje svoju moć preko svojih jahti, mnogobrojnih kuća i stanova ili firmi u kojim a ljudi gladuju ili je to onaj koji ume gospodariti sobom tj, svojim mislima i svojim umom – odnosnoi onaj koji je otvorio sveje srce prema pravoj božanstvenoj ljubavi?
    Najmoćniji se nikada ne late niti moći niti negativnih pasija uma.
    Lečenje fizičkog tela je potrebno i dobro ali ni izdaleka nije dovoljno ako zaboravimo da pogledamo pravi uzrok koji leži u našim pogrešnim duhovnim odgojima i ograničenim shvatanjima života u celini a pre svega nas samih.
    Evo skupno nabrojanih negativnih pasija uma, ako nekoga bude zanimalo.
    Um je višeslojno obavijen oko Duše, štiti je od spoljašnih uslova ali je istovremeno prenosnik energije i informacija od Duše prema fizičkom telu (mozgu) i obrnuto. Sam po sebi nema nikakvu svest niti mudrost niti može imati inicijativu. Može biti aktiviran samo od strane Duše.
    Naglasimo da um ne može misliti, voleti, želeti, sećati se, patiti niti uživati. Načinjen je od finije materije kakva postoji na višim fizičko-duhovnim svetovima (Mentalnom, Causalnom, Astralnom). Kao izuzetno moćna mašina može služiti čoveku kao dobar sluga. Ima osobinu da operiše po uhodanim kanalima – navikama – pa su zato ponašanja i akcije ljudi sličniji mašinama nego li što odgovaraju racionalnim bićima.
    Ispravno treniran može probuditi neverovatnu snagu koja praktično nema granice. Da bi to bilo moguće potrebno je da pojedinac nauči da potpuno prihvata odgovornost za svoje misli, reči i dela. Na ovom svetu ima samo nekoliko takvih pojedinaca. To su ECK Masteri, koji pripadaju Vairagi redu.
    Ukoliko pojedinac dozvoli da njegovim umom ovladaju pasije pohlepa, pohota, privrženost, sujeta i ljutnja onda takav um postaje izuzetno destruktivan najpre po samu osobu a onda i po okolinu. Ovih pet pasija u svom okrilju obuhvataju desetine drugih destruktivnih radnji ili navika. To su: abnormalne seksualne želje, upotreba droge, alkohola, duvana i preterano uzimanje hrane. Takodje obuhvataju klevetu, tračanje, vulgarizam, ogovaranje, psovke, nalaženje mana, ljubomoru, pakost (zlobu), nestrpljivost, ozlojedjenost, ruganje, imitiranje, destruktivni kriticizam, zlu volju, mrzovoljnost, džangrizavost, svadljivost, razdražljivost, laži, licemerje, kradju, podmićivanje, varanje, lukavstvo, lažno predstavljanje, krivokletstvo (laganje pred sudom), cicijaštvo (tvrdičluk), pravičnost po sopstvenom ubedjenju, netrpeljivost (verska, nacionalna, rasna), samozalaganje radi dokazivanja drugima, razmetljivost (šepurenje bogatstvom), drečavo (upadljivo i nakindjureno) oblačenje, ispoljavanje dominirajućih stavova, šefovanje, grdnja, privrženost nečemu ili nekome (liderima u politici, liderima ili svecima u religiji, u sportu, glumi, muzici) što predstavlja idolopoklonstvo.
    Um radi po rutini i navici i otuda čovek živi, bez da shvata, poput roba svojim navikama, običajima i tradiciji. On se odupire promenama i otuda naviknut na ukus jedne hrane ne želi promenu. Naviknut na kafu, duvan, alkohol i drogu odbija promenu i traži ponavljanje uživanja istih nezavisno što je to destruktivno po samu osobu. Osoba slabog karaktera i volje ne može se osloboditi destruktivnih navika.
    Današnji čovek se oseća poput izgubljenog bića koje nezna ni kuda će ni kako će. Biće tako sve dok ne sagleda dfa mora „kopati“ u sebi samom za pravim rešenjima. Svaki neophodni skok duhovnog razvitka donosio je velike promene u spoljašnom svetu ali su i velike promene u spoljašnom svetu uslovljavcale nove promene u njemu samom.
    Ili će se čovek opirati i udarati glavom o zid bez vidljivih rešenja ili će prihvatiti tu neizbežnu mogućnost, da je on uzrok svog života i kvaliteta istog.
    Čovek je na putu učenja potpune odgovornost jer bez takve odgovornosti nema ni uzvišenije ljubavi i sreće.

  • @Louis
    Zašto se argumentovan, činjenično dokazan i pre svega „ovozemaljski“ pristup čoveku i njegovim osećanjima od strane tradicionalne medicine (zlo)upotrebljava u svrhu religijskog prisvajanja nečega što se ne može prisvojiti, i pri tom se iznose paušalne i netačne tvrdnje, koje treba navodno da ukažu na svu opravdanost takvog pogleda na sve što se i može i ne može videti i sagledati.
    Odakle Vam ideja da je svoja saznanja kineska medicina preuzela iz religijskih učenja?
    Ili, kakve veze imaju „negativne pasije uma po Sv. Pavlu“ sa normalnim ljudskim osećanjima ili navodni pojedinci koji su naučili da potpuno prihvataju odgovornost za svoje misli, reči i dela i jedinstveni su u svetu? A pogotovu nabrojane pasije i druge destruktivne radnje?
    Manipulacija kojom se služite u zameni teze ili prisvajanju istine ili činjenica koje su lišene svake religije, ukazuje samo na Vaše nastojanje da iz ko zna kojih pobuda širite ideje, koje su za mene, kao nepripadnika bilo koje do sad obnarodovane religije, besmislene.

  • Kineska medicina je stekla priznanje u svetskim okvirima kao deo zvanične medicinske prakse. I vrlo je organizovana u Kini, manje van nje, u teorijskom i praktičnom smislu.

    Ipak, rekao bih da i njena efikasnost, kao i kod ostalih tradicionalnih medicina, zavisi pre svega od ličnosti, znanja i veštine samog iscelitelja.

    Imao sam prilike da upoznam razne iscelitelje koji su upražnjavali akupunkturu, kinesku, tibetansku i rusku alternativnu medicinu, i ne bih smeo ni u jednog da se zakunem. Zapravo, najbolji utisak su mi ostavili zapadni doktori koji su se parcijalno bavili akupunkturom, priznavajući da oni znaju i mogu samo deo nečega da urade, i to su i uradili.

    Oni koji leče teške i neizlečive bolesti uvek su se ispostavljali kao više ili manje ozbiljni šarlatani, čiji su se uspesi brojali na prste a neuspesi na stotine.

    Ovu opasku pravim ne zbog Vojsijeve „vidovitosti“ nego zbog onoga čega sam se nagledao u svom živahnom životu. Imao sam prilike da ugostim jednom prilikom, pre 15 godina dva profesora kineske tradicionalne medicine, jednog koji je klasičan doktor pa specijalizirao tradicionalnu medicinu i drugog koji je zanat naučio kod oca u ordinaciji, pa stekao diplomu doškolovavanjem.

  • Ne znam na koga je Vojsije mislio u svom (vidovitom) komentaru, ali moja „istina“ se ne razlikuje od „istine“ gospodina Šćepanovića, pa prema tome nema „delova istine niti slepog držanja“, jer se naši komentari baziraju na ličnom iskustvu i stručnoj literaturi a ne na pretpostavkama i literaturi sumnjivog porekla.
    Ono što je najvažnije, a što je gospodin Šćepanović naglasio u svom komentaru, je da najpouzdanije rezultate u lečenju može da postigne lekar koji poznaje i kombinuje i zapadnu i tradicionalnu medicinu, a koji se kao ličnost izdvaja po svom znanju i veštini, odnosno onaj koji je do kraja posvećen medicini kao životnom pozivu, a ne samo kao profesiji kojom zaradjuje za život.
    Ako je Vojsije mislio na gospodina Krstića ne bih u okviru ove teme polemisao o pitanjima religije.

  • @Zlatar
    Po mom `vidovitom` vidjenju vasa i Krsticeva prica imaju mnogo zajednickih tacaka , ali ako bih pokusao objasniti dotakao bi se pitanja verovanja a (posto vi verujete da ne verujete 🙂 )to bi skrenuko temu na slepi kolosek.Ja bih molio ako moze neko sire pojasnjenje one ilustracije sa stopalima .

  • Stopala su jedna od zona na ljudskom telu (pored glave, ušiju, ruku) na kojima se ogledaju organi, odnosno stanje ljudskog organizma. Stimulacijom refleksnih zona može se dijagnostikovati zastoj energetskih tokova – oboljenje, a masažom i otkloniti taj zastoj, što uz druge medicinske tretmane pruža najbolje predispozicije za izlečenje.

  • Da dodam i ja nešto oko stopala, odnosno ušiju. U mom prethodnom komentaru gore pomenuti profesori kineske tradicionalne medicine su poneli sa sobom jedan zanimljiv uredjaj, nalik na kutiju cigareta sa tupom iglom koja je povezana žicom sa kutijom.

    Tom iglom su nam pipali uho i akupunkturne tačke, i kada je god na nekoj aku tački bio problem sa tim organom koji predstavlja, aparat je zapištao i zasvetleo.

    Vrlo im je dijagnostika tim metodom bila precizna, barem što se tiče opštih smetnji, moram iskreno priznati. No, to im nije jedini dijagnostički metod bio, ali je svakako bio najatraktivniji, jer je biiiiip – biiiip dovodilo do panika kod nas pacijenata 😉

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280