Aleksandar Parezanović
* * *
Panika u Tempo Cash & Carry u subotu veče, minut posle 22:00
.
Negde oko 21:30 glas sa razglasa počinje da šire poruku „Odlukom Skupštine grada zabranjena je prodaja alkoholnih pića posle 22:00 ….. “, dok narod nešto nezainteresovano priča među sobom, izgleda kao da niko i ne sluša te poruke, žena traži gde stoji Nesquick za decu, a muž odlučuje da li da proba novo pakovanje Zlatnog Lava ili da proveri kako u ruci leži nova flaša Jelen piva. Pune se korpe, upada unutra pivo, poneko vino, vinjak…. kako to obično ide.
A onda kreće pometnja.
„Kakva zabrana prodaja alkohola posle 22 časa ?! “
„Ma, ne računaju valjda pivo, to nije alkohol … “
„Kako može na reklamama, a ne može u prodavnicama ?!“ – hrabre se kupci međusobno.
I onda shvate u redu za plaćanje, par minuta pred 22:00 da verovatno neće sa sobom poneti piva, vina i rakije. Kreće akcija onih „sposobnijih“, počinje udvaranje kasirkama i drugim ljudima u redu:
„Samo da otkucam ovaj vinjak, pa se vraćam u red, jel može ?“
„Jel nije deset sati?“
„Ma, ženo, zakoči taj sat, kako ne može, sve može !“
Grupa građevinskih radnika u redu je u panici, čekaju ih ortaci u samačkom hotelu, a oni će ih izneveriti, sličan problem imaju i momci koji su natovarili silne pakete piva kao ulaznicu za žurku. Neko od njih se spasonosno seti da im drugarica radi u hipermarketu, okreće se odmah mobilni, dolazi drugarica, dobro je, u smeni je, ali – ništa im ne može pomoći, sat na kasi je neumoljiv i ne može se prevariti, a kasirka može samo kaznu „popiti“, ako je ovako „zbari“ neki slatkorečivi.
Onda kreće bunt, ostavljaju se flaše usred deterdženata, na susednoj praznoj kasi, a što je zanimljivo, niko ne pominje erotske glagole i ime gradonačelnika, ko da im on nije kriv što će grla ostati suva. Zato je tu erotika vezana za gospodina Miškovića, vlasnika Tempa, koji u ovoj akciji nije ni mrvicu kriv.
Panika prestaje nakon 15 minuta, kada se poraženi konzumenti alkohola evakuišu iz hipermarketa, sa bitno umanjenim kesama i računima.
Škola je plaćena i prihvaćena. „Red je red„- pevao je Balašević svojevremeno.
. . .
Djordje Balašević – Ne Lomite Mi Bagrenje
.
Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer ćud je ćud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i učio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer čast je čast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek’ isto je i djavolu i djakonu
Pa nek’ se zna
Nek’ su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer ćuk je ćuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al’ led je led, a red je red
I prekardašilo
Im’o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam čekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se udje, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi je marama crnih
Al’ plač je plač, a mač je mač
Ne pitaj šta bi sad’ bilo
Kad’ bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odleću ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve ću da vas polomim
——-
httpv://www.youtube.com/watch?v=Wzg5R2l253Y&feature=related