Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život Istorija Travel

Jezero Garda

Živeti život na sunčanoj strani…

Aleksandar Georgijević

***

Sirmione, pristanište, foto: AG

Duboko sam udahnuo kako bih bolje osetio miris borova koji su okruživali jezero. Bio je sumrak, boje neba su bile tople i tamne, a u vazduhu se osećala hladnoća jezerske vode. U tu ikebanu mirisa i osećaja nekako se umešala i čaša prijatno rashlađenog belog vina koju su mi upravo doneli. To mi je čitav doživljaj učinilo još potpunijim. Bez toga zapravo nije moglo dalje. Iako Garda Klasiko Bianko nije neko izuzetno vino, meni je u toj situaciji fantastično prijalo. Ispred mene se pružao širok pogled na najveći deo jezera Garda koje je upravo tonulo u mrak i svetla na obali su se lagano palila. Terasa kafane u kojoj sam sedeo, bila je izgrađena od tikovine i vrlo lepo oblikovana, postavljena iznad vode, a svi stolovi i stolice su bili okrenuti upravo ka nepreglednoj površini zelenog jezera i obroncima okolnih brda i planina.

Šarmantnog mesta Sirmione, jezera Garda i jednog pogleda nekih smeđe zelenih očiju, setio sam se pre neko veče kada sam među svojim diskovima pronašao i odslušao dobar deo Verdijeve „La Traviate“. Naime, ideja da posetim jezero Garda potpuno je sazrela kada sam pre par godina pročitao simpatičnu knjigu M. Beklera „Čuti Verdija i umreti“. Radnja ovog trilera se dešava naravno, upravo oko jezera Garda i u regiji Veneto kojoj ovo jezero dobrim delom pripada. Tako je sve počelo…

Kafa na terasi, Garda, foto: OMG

Garda je najveće jezero u Italiji, međutim kao i ostala velika jezera severne Italije ljubomorno čuva svoj identitet i ne prodaje se lako i jeftino hordama turista koje ga pohode. Samo prostranstvo ovog jezera navodi na utisak da se nalazite na moru, a tome doprinosi i vegetacija koja je u južnom delu jezera praktično ista kao i stotinak kilometara dalje na obali mora. Svakako, neposredna blizina Verone čini ovo mesto vrlo popularnim izletištem, pa se na svakom koraku mogu naći marine sa puno čamaca i jedrilica svih vrsta. Na obalama jezera Garda teško je pronaći neko baš mirno mesto. To je moguće tek uveče ili rano ujutru.

Sirmione, obala, foto: AG

Apsolutni dragulj čitavog jezera i okoline je poluostrvo na kome se nalazi malo mesto Sirmione. Poluostrvo je veoma dugo i pruža se daleko ka sredini jezera. Na samom kraju poluostrva divio sam se velelepnosti građevina iz perioda starog Rima. Naime, građevine su pripadale bogatim porodicama iz Verone, a građene su oko prvog veka nove ere kao i nešto kasnije. Jedna od tih je pripadala pesniku Katulusu čija je porodica ovde imala letnjikovac i koji je opevao jezero Garda u jednoj od svojih pesama. Jezero je tako od davnina bilo stecište bogatih i željnih uživanja u njegovim lepotama. Tokom vekova, to se nije mnogo menjalo, menjali su se samo vladari ove regije. Tako je u XIII veku Dela Skala podigao utvrđenje koje i danas predstavlja svojevrsni spomenik u Sirmioneu i daje mu dodatni šmek jednog srednjevekovnog gradića. Sa kule ove tvrđave se pruža odličan pogled na čitavu okolinu i vredi truda penjanje do poslednje stepenice. Dugo je ovim krajem vladala Venecija, pa je njihov uticaj značajan i to posebno u arhitekturi vidljivoj po mnogim raskošnim vilama starim i tristotinak godina. Na kraju, ovde su otkriveni termalni izvori, pa je danas Sirmione između ostalog i poznata banja.

Sirmione, centar, foto: AG

U Sirmione sam stigao sa malim i odabranim društvom, nakon obilaska okolnih zemalja. Na tom putu smo videli mnoge lepote i zadivljujuće pejzaže, ali nas je Sirmione i uopšte jezero Garda veoma lepo i prijatno iznenadilo. Ne bih znao da kažem šta sam očekivao, zato što sam do tada već obišao praktično sva jezera Italije, ali svakako sam morao priznati da je ovo mesto bilo posebno. Prvo što sam primetio je mnogo zelenila i okolne strme planine, obronci Alpa koji se pretvaraju u niziju upravo ovde.

Sirmione, pogled sa tvrđave, foto: AG

Male i tesne ulice starog grada Sirmionea su uvek pune života pa je tako bilo i tog dana kada sam se sa mukom probijao kroz gužvu kako bih stigao do preporučene poslastičarnice zbog sladoleda koji je hvaljen. Usput, mnoštvo lokala, kafanica, sladoledžinica i kafeterija je bilo prepuno. Sladoled je srećom bio izvrstan, kao i espreso koji sam kasnije popio.

Ponuda vina u ovom kraju je sjajna, a što vodi poreklo iz davnih vremena kada su se ovde uzgajali vinogradi, pa je tradicija ostala i danas. Mnoge porodice koje drže do porodične tradicije proizvodnje vina u ovom kraju imaju svoje podrume i snažno se brane od masovne produkcije i prodaje. Iz tih razloga se u kafanama oko Garde uvek dobro pilo, ali naravno i jelo. Često se u kafanama može naći različit i bogat izbor lokalnih vina.To mi se naravno dopalo zato što volim mesta koja drže do tradicije i ljude koji drže do sebe. Ima neke posebne iskrenosti u takvom odnosu prema prošlosti, a u tome i velike vrednosti. Nije uvek sve što je novo i sada došlo bolje i dobro. Nekada je upravo trud koji se uloži da bi se održalo nešto tradicionalno i lepo upravo možda i veći od truda koji bi bio uložen da se napravi nešto novo. Opet, ako je to nešto što je vredelo i trajalo generacijama i njima bilo dobro, lepo, to je nešto što vredi čuvati i dalje.

Sirmione, tvrđava, detalj, foto: AG
Sirmione, tvrđava, detalj, foto: AG

Ono što mene nije zanimalo na Gardi je poznati zabavni park „Gardalend“, a koji posećuju skoro svi koji se nađu u ovom kraju. Koliko god da sam čuo pohvala i priča o ovom zabavnom parku, kao na primer da je u Evropi drugi po veličini, odmah nakon Diznilenda (Pariz) i da se može naći za „svakoga ponešto“ ipak nisam bio zainteresovan da ga posetim. Možda neko razmišlja drugačije, ali ja jednostavno ne volim mešanje globalističke i veštačke „instant“ zabave i bogate lokalne istorije, kulture, dobrog vina i lepog razgovora. Ali, to sam možda samo ja.

Sirmione, stari grad, detalj, foto: AG

Jednog popodneva, šetajući oko utvrđenog dela starog grada, sa svojim foto aparatom u rukama, u potrazi za dobrim svetlom i uglom za fotografisanje slučajno sam postao svedok borbe jednog momka sa vetrom. Momak je bio u svojoj maloj jedrilici, nalazio se na pedesetak metara od obale i grčevito je pokušavao da usmeri brodić ka sredini jezera, međutim zbog jakog vetra koji je menjao smer, to mu je vrlo teško polazilo za rukom. Borba mi se učinila zanimljivom pa sam odmah obustavio svoju potragu za svetlom i senkama i seo na obližnju stenu kako bih naredno nedefinisano vreme proveo u posmatranju dešavanja. Očigledno je bilo da čovek zna šta radi, s obzirom da je vrlo vešto baratao konopcima i krmom. To me je umirilo zato što sam shvatio da neće biti potrebe da mu pomažem ukoliko bi se opasno približio obali. Posmatrao sam netremice. To je bio jedan od onih trenutaka kada vas jednostavno obuzme želja da upijete svaki detalj, a takav osećaj je posebno snažan kada posmatrate nešto što neko vrlo stručno i znalački radi. Takve situacije su nažalost retke, ali sam te trenutke primetio kod sebe još kada sam bio klinac. Mogao bih veoma dugo da posmatram neki majstorski rad, ukoliko je obavljan sa pažnjom i očiglednim znanjem i veštinom. Vetar je bio snažan. Nakon nekoliko pokušaja i neuspeha da okrene svoju jedrilicu dalje od stena i obale, momak je konačno uspeo i jedrilica je prilično nagnuta počela da seče talase i dramatično polako odmiče ka sredini jezera. Posmatrao sam kako odlazi još neko vreme, da bih se tek kada je već bio daleko setio da nisam napravio niti jednu fotografiju ovog događaja. Utvrdio sam kasnije da je Garda sjajno mesto za jedrenje i kao takvo je vrlo popularno.

Garda, pogled iz Sirmionea, foto: AG

Ponuda smeštaja na Gardi je vrlo bogata i zaista nije problem odabrati nešto što će vam u potpunosti odgovarati. Ja sam odabrao lep hotel u srcu starog grada. Odabrao sam ga zato što pored potpuno autentičnog doživljaja starog grada nudi i mir zbog toga što je u tom delu zabranjen pristup automobilima. Gospođa srednjih godina koja nas je dočekala na recepciji bila je srdačna i ljubazna dok osmehe nije štedela. Reklo bi se da lepo nosi svoje godine, kao uostalom i njen hotel. Pored brojnih hotela i apartmana moguće je smestiti se i u neki od brojnih kampova koji okružuju jezero, ko to voli.

Sirmione, pogled na poluostrvo sa tvrđave, foto: AG

Garda je mesto koje je veoma lepo i odlično je mesto za nešto kraći odmor, možda nedelju dana, ali ne više od toga, osim ako niste pasionirani jedriličar ili slično tome, zato što vam se u tom slučaju dani drugačije broje. Usluga je bila vrlo dobra, a ljudi topli i ljubazni. Sve je sasvim fino organizovano, tako da se posetiocu zaista ostavlja mogućnost bogatog izbora aktivnosti. U standardnoj ponudi su naravno banjski tretmani, obilasci „Gardalenda“, vožnja bicikla, škole jedrenja, pešačenje i još ponešto. Mene je međutim zanimala istorija i arhitektura, kao i gastronomska strana pa sam tako i organizovao svoje vreme.

Sirmione, tvrđava, detalj, foto: AG

Pomenuh na početku jedan pogled nekih smeđe zelenih očiju koji me je tada dodirnuo, a od tada me greje kada ga se setim. Nekada pogled može govoriti mnogo više od reči. Taj njen pogled je pisao stihove. I danas volim da mislim da se i dalje nalazim u tom trenutku i da on i dalje traje, kao i da je možda baš ona neka TA. Znate, nekada se stvari dešavaju na potpuno neočekivan način, a tada shvatite da Bog ima smisla za humor, itekako. Dešava se da izvesnu osobu posmatrate iz potpuno drugačije perspektive, a onda vas ta osoba iznenadi i potpuno razoruža samo jednim… jednim jedinim pogledom. E to je bio takav pogled. Za takav pogled bi vredelo napisati pesmu, ali avaj, nisam vičan stihovima, mada volim da se igram sa rečima. Od tog trenutka neke stvari su se u mom životu burno promenile. Nekada nam se dešavaju ti trenutci koje bi vredelo upamtiti i nekako ih staviti u „Best of“ listu sopstvenog života, ali smo nažalost samo ljudi i sva ta sećanja će jednom nestati kao suze na kiši.

Garda u sumrak, foto: AG

Prethodne priče: autor Aleksandar Georgijević

8 komentara

  • Acine priče me uvek izmeste iz jednog stanja duha u drugo, iz lokalne sadašnjosti do neke inostrane prošlosti.

    I uvek me tekstovi „sunčane strane ulice“ podsete na jednu neumitnu činjenicu, kada se god piše o Evropi, onaj ko ju je malo prošao i video, zna koliko u njoj vlada jedna sredjenost i sećanje na tradiciju. Sećanje na tradiciju koja nije samo uobličena kroz karnevale, dogadjaje, konzervirane starine, već kroz ljude i njihov odnos prema životu. Zbog toga su uspešni, jer znaju da cene istoriju i istorijske pouke, ne zaboravljaju olako.

    Primer je ujedinjene Evrope i EU, da iz sećanja medjusobnih stradanja ipak nadju snage da svi žive zajedno, jer su samo tako jači. Kod nas je obrnut proces, sećanje nas uvek tera da se separatišemo i razdvajamo, ili pak pokušavamo da silom vladamo nad drugima.

    I još jedan fenomen, kod nas je sve i uvek novokomponovano, čak i kada hoćemo da se vratimo u starinu, radimo to na „noviji način“ 🙂

  • @Zlatko- Hvala ti! Slažem se sa tvojim komentarom. Upravo tako i ja doživljavam i vidim Evropu. Oni zaista cene istoriju i uče iz istorije, za razliku od nas. Takođe, tamo nema novokompanovane (ne)kulture, bar ne u ovoj meri koliko je ima kod nas, ni približno, ovde je nažalost prisutna u razmerama epidemije. Žalosno je što nama kulturna dešavanja i sadržaje u medijima kroje osobe koje se vode isključivo novcem koji dobijaju da bi promovisali izvesne sadržaje. Temelj našeg kulturnog propadanja je udaren još u vreme komunizma, da bi u (ne)vreme Miloševićeve diktature bio zacementiran, pa smo tako dobili i turbo-folk i slične pravce u svim sferama života, ne samo u muzici. Posledično, danas je veoma teško odrediti granicu kod koje turbo-folk prestaje, a počinje nazovi pop.
    Iskreno se nadam da ćemo se jednog dana izvući iz svega toga i da ćemo živeti dostojno čoveku. Putovanja, posebno po Evropi, mogu mnogo da nam pomognu, da nam pokažu put i da nam daju mnoge fine ideje za rast i pravilan razvoj.

  • Sudeći po rečima kojima završava tekst u ‘best of’ je i ‘blade runner’ što još jednom potvrđuje da znate šta je lepo . 🙂

  • Predivan osvrt…
    Lepo je ceniti svoju istoriju i u Evropi je to jako izraženo, ali kod nas nažalost još ne…ali polako srećom i mi postajemo svesni svoje istorije i lepote naše Srbije.

    Za sve one koji slažu da je naša Srbija najlepša, ali da je nismo dovoljno upoznali mi smo osmislili akciju Upoznajte Srbiju za male pare. Akcija je na portalu http://grupnipopust.net i trenutno je aktivna ponuda jednodnevni izlet i noćenje u apartmanu Kalinovica u Sokobanji za samo 450 dinara.
    To je prva u nizu ponuda koje će biti aktivne na portalu kako bi svako mogao obići i upoznati prirodne i istorijske lepote naše Srbije.
    Sad više nećete imati opravdanje zašto ne znate koliko je naša Srbija lepa i istorijski bogata.
    Zato rezervišite svoj kupon na vreme i kupite na Grpnipopust Srbija

Ostavite komentar