Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Slova

Djordje Otašević

* * *

Ovih dana je u Njujorku, Sjedinjene Američke Države, na izložbi posvećenoj holokaustu, u centru Simon Vizental, predstavljeno je prvo pismo koje je najavljivalo rešenje „Jevrejskog pitanja“, pismo koje je kao mlad vojnik napisao Alfred Hitler, kasniji vodja nacizma u Nemačkoj, i ideolog istrebljenja Jevreja. Pod njegovim rukovodstvom je stradalo nekoliko miliona Jevreja po koncentracionim logorima i načinjeni su najbrutalniji zločini protiv čovečnosti. Stradali su i ostale nacije i narodi, ali je fokus njegove paranoje bio uperen protiv jevreja.

A sve je počelo sa slovima. I završilo se sa milionima slova na nadgrobnim spomenicima. (Redakcija bloga)

——-

Бру­но Шулц, из­гу­бљен у ду­бо­кој фо­те­љи, жу­стро је ука­зи­вао оцу на опа­сност од ge­ne­ra­tio aequ­i­vo­ca, по­лу­ор­ган­ских би­ћа, на­ста­лих без­бо­жном ими­та­ци­јом ма­те­ри­је. Ма­да ова амо­рф­на би­ћа, по све­му слич­на љу­ди­ма, не по­се­ду­ју уну­тра­шњу струк­ту­ру, она су, на жа­лост – с по­диг­ну­тим ка­жи­пр­стом, Шулц је на­гла­ша­вао сва­ку реч – спо­соб­на да про­из­во­де. Њи­хо­ве бом­бе, кре­ма­то­ри­ју­ми и ин­сти­ту­ци­је уни­шта­ва­ју, чак ве­о­ма успе­шно, кре­а­ци­је Све­ви­шњег.

Отац га је на­крат­ко пре­ки­нуо. У со­би је би­ло хлад­но. Устао је и при­шао отво­ре­ном про­зо­ру. Дан је оти­цао низ Ду­нав. Ис­пред згра­де су се упа­ли­ла све­тла. Ка­да се окре­нуо, фо­те­ља је би­ла пра­зна. Био је збу­њен. Да ли због раз­го­во­ра са чо­ве­ком уби­је­ним пре пе­де­сет се­дам го­ди­на, или због ње­го­вог из­не­над­ног не­стан­ка, ни­је тач­но знао.

Обла­ци пе­пе­ла из дро­хо­бич­ког ге­та пу­ту­ју ка ју­гу. Пре­ко Ду­на­ва, ко зна због че­га, не мо­гу да пре­ђу. Цр­не кр­пе, љу­љу­шка­ју­ћи се на по­вр­ши­ни во­де, пло­ве низ­вод­но. Ко­ма­ди пе­пе­ла, до­шав­ши до Но­вог Са­да, ле­пе се по стра­ни­ца­ма Пе­тро­ва­ра­дин­ског мо­ста, чуд­но уро­ње­ног у Ду­нав. Ис­пр­ва не­ра­за­зна­тљи­ве ша­ре пре­тва­ра­ју су се у сло­ва, цр­на и те­шка. Шта је во­да ис­пи­са­ла на мо­сту, ни­је се ви­де­ло. Ноћ је там­на.

Ве­тар је за­стру­јао пре­ко во­де. Ме­тал­на пло­ча, пре­кри­ве­на ле­пљи­вим сло­ви­ма, од­ло­ми­ла се од мо­ста, па­ла на во­ду и за­пло­ви­ла ка Бе­о­гра­ду.

Отац отво­ра про­зор и гле­да ка Ве­ли­ком рат­ном остр­ву. Ве­тар с Ду­на­ва уно­си у со­бу хла­дан ва­здух на­то­пљен ми­ри­сом пе­пе­ла.

– Чуд­но – про­мр­мља отац – ка­да су по­го­ди­ли ра­фи­не­ри­ју, дру­га­чи­је је ми­ри­са­ло. Ко ли то кра­јем апри­ла па­ли то­ли­ку ва­тру?

Бру­но Шулц, са жу­том тра­ком на ру­ка­ву, за­ми­шље­но је ко­ра­чао ули­ца­ма дро­хо­бич­ког ге­та. Од­не­куд му се пред очи­ма ство­ри­ла сли­ка ме­тал­не пло­че, от­па­ле са сру­ше­ног мо­ста, ка­ко но­ше­на во­дом ве­ли­ке ре­ке пло­ви ка ис­то­ку. По­ку­шао је да ра­за­зна сло­ва пе­пе­лом ис­пи­са­на по њој.

Есе­со­вац је ре­пе­ти­рао пи­штољ. Шулц је по­ла­ко кре­нуо ка ње­му. За тре­ну­так је за­стао и на­сме­шио се. Над ре­ком је по­че­ло да сви­ће.

. . .

4 komentara

  • Prof.Predrag Ristic, (Arh.fakultet) ako se ne varam, izneo je predlog da se na Velikom ratnom ostrvu sagradi crkva. Razlog. Tokom II svetskog rata tela koja su Savom stizala iz Hrvatske u Beograd sahranjivana su na Velikom ratnom ostvu. Zbog sizoidnog ponasanja mog voljenog naroda u proteklih pola veka na zalost to sada nije ostvarena. Do sada nisam nasao tacan broj sahranjenih na ovom mestu, niti je to iko pominjao u proslih desetlecima, sto zbog zabrane komunista, sto zbog nase obezbozenosti. Vrhunac naseg neshvatanja samih sebe jeste da se danas po beogradskim grobljima nalaze nove-stare humke ubijenih iz najnovijeg balkanskog rata, treceg, po redu, koje polako nestaju zbog nemogucnosti odrzavanja i indetifikacije. A slicna je sudbina gore pomenutih i ovih novih stradalnika u produzenom genocidu. Stigli su Savom plutajuci. Iz sega ovog navedenog nikome nije smetalo ( jer pretpostavljam da siroj javnosti ovo njie poznato ) da se predlozeno premestanje Zoo vrta usmeri ka Velikom ratnom ostrvu. Na “zalost“ para nismo imali za ovaku “genijalnu“ ideju. Ko zna sta nas ceka u buducnosti jer EU nema alternativu a ni njihovi krediti.

  • Samo da se ovakve stvari ne ponavljaju, treba pamtiti i saosecati. Sve su to bila necija nevina deca!

  • […] Djordje Otašević * * * Ovih dana je u Njujorku, Sjedinjene Američke Države, na izložbi posvećenoj holokaustu, u centru Simon Vizental, predstavljeno je prvo pismo koje je najavljivalo rešenje “Jevrejskog pitanja”, pismo koje je kao mlad vojnik napisao Alfred Hitler, kasniji vodja nacizma u Nemačkoj, i ideolog istrebljenja Jevreja. Pod njegovim rukovodstvom je stradalo nekoliko miliona Jevreja po koncentracionim logorima i načinjeni su najbrutalniji zločini protiv čovečnosti. Stradali su i ostale nacije i narodi, ali je fokus njegove paranoje bio uperen protiv jevreja. A sve je počelo sa slovima. I završilo se sa milionima slova na nadgrobnim spomenicima. (Redakcija bloga) ——- Bru­no Šulc, iz­gu­bljen u du­bo­koj fo­te­lji, žu­stro je uka­zi­vao ocu na opa­snost od ge­ne­ra­tio aequ­i­vo­ca, po­lu­or­gan­skih bi­ća, na­sta­lih bez­bo­žnom imi­ta­ci­jom ma­te­ri­je. Ma­da ova amo­rf­na bi­ća, po sve­mu slič­na lju­di­ma, ne po­se­du­ju unu­tra­šnju struk­tu­ru, ona su, na ža­lost – s po­dig­nu­tim ka­ži­pr­stom, Šulc je na­gla­ša­vao sva­ku reč – spo­sob­na da pro­iz­vo­de. Nji­ho­ve bom­be, kre­ma­to­ri­ju­mi i in­sti­tu­ci­je uni­šta­va­ju, čak ve­o­ma uspe­šno, kre­a­ci­je Sve­vi­šnjeg. Otac ga je na­krat­ko pre­ki­nuo. U so­bi je bi­lo hlad­no. Ustao je i pri­šao otvo­re­nom pro­zo­ru. Dan je oti­cao niz Du­nav. Is­pred zgra­de su se upa­li­la sve­tla. Ka­da se okre­nuo, fo­te­lja je bi­la pra­zna. Bio je zbu­njen. Da li zbog raz­go­vo­ra sa čo­ve­kom ubi­je­nim pre pe­de­set se­dam go­di­na, ili zbog nje­go­vog iz­ne­nad­nog ne­stan­ka, ni­je tač­no znao. Obla­ci pe­pe­la iz dro­ho­bič­kog ge­ta pu­tu­ju ka ju­gu. Pre­ko Du­na­va, ko zna zbog če­ga, ne mo­gu da pre­đu. Cr­ne kr­pe, lju­lju­ška­ju­ći se na po­vr­ši­ni vo­de, plo­ve niz­vod­no. Ko­ma­di pe­pe­la, do­šav­ši do No­vog Sa­da, le­pe se po stra­ni­ca­ma Pe­tro­va­ra­din­skog mo­sta, čud­no uro­nje­nog u Du­nav. Is­pr­va ne­ra­za­zna­tlji­ve ša­re pre­tva­ra­ju su se u slo­va, cr­na i te­ška. Šta je vo­da is­pi­sa­la na mo­stu, ni­je se vi­de­lo. Noć je tam­na. Ve­tar je za­stru­jao pre­ko vo­de. Me­tal­na plo­ča, pre­kri­ve­na le­plji­vim slo­vi­ma, od­lo­mi­la se od mo­sta, pa­la naDalje […]

Ostavite komentar

Proktomed Dr Milena Šćepanović oglas sideba baner
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter