Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Dr Velimir Abramović


Brod koji je nestao u vremenu i prostoru. Vojni Filadelfija eksperiment. Tesline vatrene lopte i kugle.

.

Vojni brod Eldridž kao vremeplov – Filadelfija eksperiment

.

USS Eldridge razarač Filadelfija eksperiment tesline vatrene loptePostoji priča, objavljena je o tome i knjiga, a snimljena su i dva filma, da je 1943. Godine, u oktobru, američka mornarica izvela neobičan eksperiment sa ciljem da načini nevidljivim jedan ratni brod. Navodno je trebalo da brod pomoću jakih magnetskih generatora emituje oko sebe snažno polje koje bi skretalo svetlost, kao i emisije radarskog zračenja, i onemogućilo neprijatelju da tačno locira i pogodi objekat.

Bilo je to samo 6 meseci posle Tesline smrti i nestanka značajnih naučnih dokumenata iz njegove sobe. Dogadjaj se zbio u mornaričkom doku luke Filadelfija. Kada su generatori uključeni na maksimum desilo se ono što niko nije očekivao. Niz snažnih magnetniih polja promenio je lokalne prostorne i vremenske osobine i razarač „Eldridge DE-173“ je privremeno iščezao, a onda se na nekoliko sekundi pojavio na drugom mestu, u jednoj od najvećih mornaričkih baza u USA, u Norfolku, luci u jugoistočnoj Virginiji, na obali Atlantika, oko 350 km udaljenoj od Filadelfije. Posle vrlo kratkog vremena, brod se ponovo materijalizovao u luci iz koje je krenuo, u Filadelfiji. Najčudnije stvari zbile su se sa posadom. Polovina mornara zauvek je iščezla. Neki su poludeli, a pojedinci su stekli osobinu da po volji iščezavaju i ponovo se pojavljuju. Izvesni preživeli tvrdili su da su „promenili svet“ i da su se videli i razgovarali sa nezemaljskim bićima. Samom iščezavanju broda prethodila je čudna zelenkasta magla, koja je obavila trup kada su uključene jake elektromagnetne mašine za proizvodnju intenzivnih i fokusiranih elektromagnetskih polja.

U eksperimentu su učestvovala tri broda. Pomenuti razarač je bio u sredini, a oplate druga dva broda služile su kao laserska ogledala. Radi se, u stvari, o otvorenim laserima kojima ne treba vakuum i čiji se zraci mogu transportovati na bilo koju daljinu, i to kroz bilo koji prirodni medijum. Ovakve lasere Tesla je proizvodio u svojoj laboratoriji u Njujorku još u 19. veku osvetljavajući prostoriju bez ikakvih lampi, isključivo pobudjivanjem vazduha da svetli.

Vratimo se značenju Teslinih eksperimenata u Kolorado Springsu 1899-1900. i pogledajmo šta su pravi rezultati njegovog rada tamo. Eksperimentišući sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama elektromagnetskih talasa, on je verovatno uspeo da odredi i frekvenciju i vrstu modulacije mentalnog plana živih ljudi, takodje i umrlih (sa čime se danas vrše  mnogobrojni ogledi, bez pravog uspeha jer nedostaje teorija, pa je predvidjanje često neprecizno). Najverovatnije, on je, primenjujući vrlo visoke frekvencije uspeo da  proizvede polja koja su odgovarala elektromagnetskoj kombinaciji diskarniranih duša i na taj način osvojio tehniku vizualizacije takozvanog astralnog nivoa egzistencije bioloških organizama. Ako u Teslinim beleškama i ima izračunavanja koja se na ovo odnose, ona savremenom stručnjaku izgledaju beznačajna, jer su isuviše jednostavna i prema tome su bez detaljnog objašnjenja neshvatljiva. Može ih razumeti samo um koji  isti predmet misli na isti način.

.

Tajne Tesline vatrene lopte i kuglasta munja

.

Tesline svetlosne munje i vatrene lopte kuglaste munjeTesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi složene energetske strukture, koje je nazvao ”vatrene lopte”. U prirodi je ovaj fenomen poznat kao “kuglaste munje”. Njih je, pored Tesle, proučavao i ruski akademik Pjotr Leonidovič Kapica, ali nije mogao da ih  kontrolisano proizvodi bez Teslinog  rezonantnog transformatora. Danas, fizičari braća Korum, u Americi,  sa izvesnim uspehom reprodukuju neke od Teslinih eksperimenata i uspevaju da dobiju, pri gašenju transformatora, “vatrene lopte” koje traju vrlo kratko i čiji je prečnik svega oko tri milimetra.

Prema podacima i činjenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio vatrene lopte – “kuglaste munje” veličine fudbalske lopte, držao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su trajale minutima. Dakle, Tesla je o tome znao mnogo više nego današnja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru. Šta mu je omogućilo da stvara ovakve sferične strukture? Bila je to ideja etarskog dijametra, tj. pretpostavka da su materija i prostor u suštini nerazdvojivi, odnosno imaju zajedničku strukturnu jedinicu, a ono što ih zapravo razlikuje je vremenska koordinacija.

Tesla je time ušao u jednu oblast u koju niko pre njega nije ušao – u inženjering vremena. Isticao je takodje da njegovi elektromagnetski talasi nisu “hercijanski”, tj. da je talasna dužina njegovog emitovanog talasa identična magnitudi distancije na koju se prenosi, odnosno udaljenosti od emitera do prijemnika. Osim toga, u Teslinim eksperimentima nisu u rezonanciji bila samo oscilatorna kola aparata koji učestvuju u prenosu, već je ceo sistem takodje bio rezonantan sa prirodnim elektromagnetskim osobinama koridora kroz koji talasi prolaze. To znači da oscilator  koji počne da emituje jednostavno odseče etar u prostoru od emitera do cilja i tu stvara karakteristično stojeće polje. Tako se isprva formira noseći talas koji sam po sebi ne može da prenosi energiju zato što ne osciluje. Na ovaj osnovni talas Tesla bi uključivao nižefrekventno polje, tj. propuštao bi talase  koji su predstavljali niže harmonike  osnovnog nosećeg polja i to u odnosu 1:4.

Na taj način projektovao bi energiju na željenu razdaljinu i  postizao bi snažno i neprestano električno pražnjenje u odredjenim zonama, stvarajući zid jonske plazme. Kroz ovaj energetski zid nije moglo da prodje ništa, a da se ne dezintegriše u molekule ili atome.

. . .

Nastavak u sledećem tekstu . . . Tesla kao jasnovidac

. . .

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: