Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Prirodni biljni melem i lekovita krema

 

PRIRODNI BALSAM – Kako napraviti biljni melem kod kuće

Recept za tradicionalni prirodni biljni melem za rane i oštećenja kože. Balsam od lekovitog bilja

.

Kako napraviti biljni melem kući?

BioBalsam melem krema za oštećenja kože Kako napraviti tradicionalni biljni melem i balsam Kada je njenom najmladjem i 9-om detetu, petogodišnjem sinu Ratku sekira odsekla prst, njegova majka, Milijana rodjena Karadžić, iz sela Palež na Durmitoru, Severna Crna Gora, brzo je nabrala svežu hajdučku travu pored kolibe u kojoj su živeli, izgnječila je u avanu i napravila najprostioji biljni melem, spojila odsečeni prst sa šakom, stavila smešu oko odsečenog dela, fiksirala malim daščicama i zavila.

Svaki dan je menjala zavoj i stavljala novu smešu i novi lekoviti melem izgnječene hajdučke trave. Kada se posle nekoliko dana rana na prstu zagnojila, nabrala je bokvicu, takodje je izgnječila i privila na ranu, da izvuče gnoj. Prst je tako detetu spašen zahvaljujući hajdučkoj travi i bokvici, skromnim lekovitim biljkama koje svuda rastu kao korov. Ostao je samo bledi ožiljak na mestu gde je prst bio odsečen. Tako se nekada pravio biljni melem u pasivnim krajevima.

Travarski biljni melemi koji su lekoviti

U narodu je vekovima unazad poznata upotreba biljnih krema sa lekovitim biljem za vidanje i lečenje rana, čireva, otoka i svih drugih povreda, oštećenja i promena na koži. U Bosni se odomaćio turski naziv za tu lekovitu kremu mehlem – biljni melem, što je kasnije prihvaćeno na širim prostorima Balkana.

U latiniziranim krajevima je naziv bio malo drugačiji i isceljujuća biljna krema se nazivala balsam – balzam. Ipak, ma kako da se krema nazivala, ona je uvek i na svim prostorima Balkana imala sličan način pripreme, dosta sličnu formulaciju i različite efekte. Ceneći uspeh koji imaju pojedini prirodni melemi i želju korisnika da se vrati prirodnim metodama nege i iscelenja tela, mi smo se u farmaceutskoj kompaniji Priroda na Dar prihvatili zadatka da pažljivo i bez predrasuda istražimo tu narodnu mudrost i tradiciju i stvorimo preparate što približnije originalu.

Vekovima unazad dinarci, planinci ili ravničari, mahom seosko stanovništvo koje vrlo često nije imalo za života susret sa lekarima i pravim doktorima, bilo je prinudjeno da se leči kako zna i ume. Mahom su seoski nadrilekari, šamani, vračevi i iskusniji poznavaoci lekovitog bilja bili ti koji su spravljali domaće lekove za bolesne i prepisivali im terapiju. Sastojci za meleme koji su se upotrebljavali su bili samo oni koji su bili dostupni, koji su se mogli naći na licu mesta – lokalno lekovito bilje, voće i povrće, mast i loj, vosak, med, propolis, šećer, mleko, kreč, minerali, rakija i vino, tamjan, smola sa zimzelenog drveća, prirodni asfalt, delovi životinja.

Iskustvo sa stvaranjem uspešnih lekovitih biljnih melema se sticalo teškom mukom, probom i pokušajem kreativnih iscelitelja. Obično su narodni vidari i iscelitelji posmatrali životinje i kako se one leče, i pokušavali da ih imitiraju, što se nekada završavalo i fatalno, jer se ispostavljalo da su neke trave koje krave, svinje i ovce pasu otrovne za čoveka. Ipak, bilo je i uspešnih prepoznavanja. Setimo se samo macine trave, matičnjaka, medvedjeg groždja. Takodje, posmatrali su znakove u prirodi i pokušavali da u simbolici lista, korena, cveta ili ploda neke biljke pronadju uputstvo i znamenje za šta se neka biljka upotrebljava – na primer biljke vidac, steža, srčanik. Od te prakse posmatranja su nastala i mnoga danas poznata imena lekovitog bilja – stolisnik, gorocvet, salep, konjski rep, i mnogi preparati i recepture. Treba napomenuti da i pored velike maštovitosti i pronicljivosti narodnih lekara, mnoge biljke svojom simbolikom i imenom nisu uvek lečile ono za šta se činilo da su namenjene. Bilo je i potpunih zastranjivanja u eksperimentima. Posebno u tom smislu mislimo na upotrebu životinjskih sastojaka, koje su šamani, vračevi i veštice često stavljali u lekove verujući da će duh ili svojstvo dela životinje preći na čoveka – zmijina koža, petlova krv, medvedje kandže i tako redom.

Onaj lek koji spase pacijenta ili mu pomogne, i koji se pokaže uspešan u većini slučajeva, takav kakav je napravljen, postaje stalni domaći lek i tradicionalna praksa. I tako nepromenjen traje decenijama ili čak i vekovima, prenoseći se sa kolena na koleno, ako se u medjuvremenu ne zaboravi, jer ga nosilac recepture odnese u grob.

Uvodjenje pak novih formula lekova, melema i krema se dešavalo eksperimentom i transferom znanja, koje su mahom donosili trgovci i vojnici, bilo da je lokalni seljanin išao u vojsku i vojnu i tamo saznavao za neli lekoviti melem i recepte za masti i kreme iz drugih krajeva, bilo da su vojnici osvajači donosili svoje recepture. Tako se nekada širila medjunarodna medicinska znanost i farmacija. I ne zaboravimo, možda najznačajniji izvor tradicionalne medicine, manastire. U manastirima i samostanima, zahvaljujući znanju čitanja i pisanja, stranim jezicima i prepisci sa svetom, monasi i sveštenici su imali stare knjige i recepture o tradicionalnim lekovima iz raznih delova sveta i iz antičkih vremena. I zapisivali su lokalne formule. Zapravo, danas najpoznatiji biljni melemi i preparati koji su sačuvani potiču iz manastira i samostana, posebno u Zapadnoj Evropi gde je ta tradicija neprekidna. Nadamo se da će kompanija Priroda na Dar uspešno oživeti i vratiti u život tradiciju narodne medicine Balkana.

Biobalsam je najbolja biljna krema za opekotine Priroda na Dar

Moćna i delotvorna biljna krema za opekotine, fistule, fisure i rane

Kako se pravi lekoviti biljni melem kod kuće

Receptura izrade tradicionalnog biljnog krema ili melema je jednostavna, i u većini predela Balkana je slična, uz neke lokalne specifičnosti i dodatke. Mahom su meleme i biljne balzame pravili iskusniji travari, koji su znali kako da sačuvaju aktivne sastojke lekovite biljke u preparatu a da sve vredno iz biljke ne sagore u pripemi.

Ne treba zaboraviti da u prošlim vekovima narodni um nije znao ni za aktivne sastojke, ni za aktivne principe u biljkama, njihovu koncentraciju, doziranost, uslove delovanja, već je sve bilo svedeno na posmatranje spoljašnjih efekata.

Osnova pravljenja melema je uvek ista i može se prikazati na sledeći način:

–          zagreje se pola kilograma do kilo svinjske masti dok se ne otopi i postane vrelo

–          (u primorju je umesto masti zagrevano maslinovo ulje ili neka druga masnoća)

–          nabere se sveže bilje po izboru, za povredu koja se tretira – dve šake bilja i stavi u mast

–          mast i bilje se kuva nekih 10-ak minuta stalno mešajući i ne na prejakoj vatri

–          pred kraj mešanja dodaje se parče loja, komadić voska i malo borove smole

–          (na ovom mestu su od sela do sela i zavisno od namene preparata, dodavani i med, kreč, mleveni kamen, tamjan, bogojavljenska vodica, pepeo, sol, začini, životinjski sastojci, itd)

–          sve se dobro promeša, i dok je još tečno procedi kroz platno ili gazu u posude

–          ostavi se u posudama da se ohladi i dobije tvrdju konzistenciju

Često se u pripremi melema bajalo ili su se izgovarale molitve koje su trebale da poboljšaju dejstvo melema.

.

Neke biljke koje preporučujemo za pripremu melema – jedna glavna biljka ili mešavina biljaka gde glavna biljka nosi pola količine smeše:

– za rane koje teško zarastaju, za duboke rane, stalno vlažne rane – cvet nevena (kao dodatak mogu i hajdučka trava i rusomača)

– za rane i povrede koje treba da što pre zarastu i da se smanji ožiljak – hajdučka trava (+kamilica + latice ruža)

– za opekotine – kantarion (+zova + lavanda)

– za crveni vetar, herpes, ekcem, psorijazu – neven ( + kamilica + žalfija)

– za čireve, gnojne rane – bokvica (+ kantarion + maslačak)

Biocalendula je najbolja biljna krema za ekceme, psorijazu i ojede

Vrhunska biljna krema od nevena za ekceme, psorijazu i ojede

Najveći problem kod tradicionalnih melema su kontaminacija prljavštinom, uvek neujednačen kvalitet, odnos upotrebljenih supstanci, često i manjak aktivnih sastojaka, kao i održivost samog melema kroz vreme. Tada nije bilo frižidera, niti su stari vidari mogli da dodju do prirodnih konzervansa kakve danas farmacija poznaje. Higijenski standardi često u izradi nisu bili visoki i zato se kod vidara u želji da sačuvaju trajnost preparata koristilo previše prirodnih konzervansa – meda, šećera, propolisa i voska, koji su često svojom koncentracijom umanjivali efekat samog melema. Ta praksa je i danas prisutna kod velike većine prirodnih melema koji se prave po malim radionicama i kod kuće.

Takodje, u nekim krajevima je bilo jako bitno na koji dan se bere lekovito bilje, da li za Djurdjevdan, Jovandan, Petrovdan, da li za puna meseca ili uštapa, kako se bere bilje i kako se tretira. Ovaj deo se vezuje za pseudonaučnu ili magijsku praksu narodnih iscelitelja, koja se u naučnim istraživanjima pokazala samo delimično opravdanom, jer je uočeno da je narodni vidar ponekad intuitivno pogadjao datume za branje biljaka, dane kada one imaju najviše aktivnih lekovitih sastojaka u sebi. Danas je to sve uredjeno biljarskim rasporedom branja, jer se zna kada koje bilje ima najbolja svojstva i najveću koncentraciju aktivnih materija u sebi, ili se stalnim labaratorijskim probama ispituje pravi momenat za branje kod plantažnog uzgoja bilja u kontrolisanim uslovima.

U samim recepturama kod starih vidara postoji još jedna tajna, koja nije bila uvek jasna istraživačima, a to je par – nepar, odnosno koje biljke u recepturu ulaze u parnim merama a koje u neparnim. Kod uspešnih iscelitelja se to smatralo vrlo bitnim i suštinskim, jer se verovalo u numerološka svojstva aktivnih materija, i to svojstvo smo pokušali da sačuvamo u svim preparatima kompanije Priroda na Dar, i tako naši preparati imaju u sebi sačuvane te zlatne proporcije lekovitih biljaka.

Druga tajna uspešnih vidara je bila u poznavanju sadejstva različitih biljaka. Nekoliko lekovitih biljaka u jednom preparatu je trebalo složiti kao jedinstvenu porodicu, da bi melem imao dejstva. Neke biljke su se medjusobno isključivale, uticale jedna na drugu da slabije deluju. Takve kombinacije biljaka je trebalo izbeći. U tom delu je nauka napravila veliki progres vršeći farmakološka i farmakodinamička istraživanja sa lekovitim biljkama, izdvajajući aktivne sastojske i njihovo delovanje, što je dovelo do bolje kategorizacije biljaka i mnogo boljeg poznavanja njihovog dejstva i moguće sinergije. Medjutim, nauka nije uspela da pronikne u mehanizam rada nekih uspešnih biljnih mešavina, ni da ih u potpunosti objasni. A taj melem i dalje jednostavno deluje.

Istražujući temu i prirodnu medicinu, došli smo do zaključka da postoji velika razlika izmedju nekadašnjih tradicionalnih melema i savremenih medicinskih krema. Melemi su mahom bili manje aktivnih svojstava i moći u odnosu na medicinske kreme, koje su fokusiranije. Ali su zato melemi uspevali da reše neke probleme kože koje nijedna medicinska krema ili lek nije uspela. Stoga smo u našim radovima rešili da spojimo prirodni melem i medicinsku kremu, i stvorimo meleme pojačanog dejstva, prirodne tradicionalne preparate sa sve znanjem savremene nauke.

Ono što smo mi za razliku od starih vidara prvo doradili su podloge za meleme. Takozvana masna podloga za melem, bazirana na svinjskoj masti i ovčijem loju, mi smo zamenili prirodnim biljnim uljima i sastojcima – maslinovo ulje, biljna ulja lekovitog bilja, lanolin, ulja semenki, kako bi izbegli smrt životinje. S druge strane, sve ostale prirodne sastojke smo zadržali, vosak, smolu, med, propolis.

I ono što je najvažnije, savremena nauka je mnogo naučila o koži i njenom funkcionisanju, i o dejstvu vitamina i aktivnih sastojaka koji pomažu obnavljanje i regeneraciju kože. Zato su svi naši biljni melemi i lekoviti gelovi Priroda na Dar obogaćeni i pojačani pantenolom, alantoinom, vitaminima i drugim blagotvornim sastojcima prirodnog porekla, ne bi li dejstvo melema bilo maksimalno.

Verujemo da smo stvorili biljne kreme, meleme, balsame i gelove snažnijeg i blagotvornijeg dejstva od originala. Uverite se i sami u našu tvrdnju. Posetite naš sajt i istražite narodnu medicinu Balkana  www.prirodanadar.rs

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: