Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Zlatko Šćepanović

* * *

 

Svetski finansijski sistem i Životni duh – Kako psihologija čoveka pokreće ekonomiju i zašto je to bitno za kapitalizam

Iako mi nije svojstveno da stvaram teorije zavere i da ih prenosim, zapravo, pre bi se reklo da ih uporno raskrinkavam kao svojevrsno sujeverje, danas ću otići u sopstvenu krajnost, pisaću o konspiraciji na nivou svetske ekonomije i finansijskih tokova.

To je ovih dana ponovo aktuelno zbog najave moguće i duboke ekonomske krize u Sjedinjenim Američkim Državama i u nekim zemljama Evrope, odnosno celog sveta.

.

Životni duh – Ko ga i kako pokreće, znanje ili ljudi

Postoji znanje i Znanje. Prvo je dostupno svima, drugo samo malobrojnima. Za pokazano znanje ljudi dobijaju školske diplome, dok za Znanje dobijaju Nobelovu nagradu. Ili moć. Nekada i vlast.

U čemu je razlika? U količini znanja i shvatanju koncepta. U prvom slučaju, kod znanja koje je svima dostupno ljudi uče i stiču znanja, i uz put nauče i koncept tog istog znanja. U drugom slučaju, oni koji imaju Znanje sami stvaraju i otkrivaju nove koncepte. Znanje je to koje stvara i oslobadja um i fizičku realnost postojećih barijera. Jer, stvarno Znanje je moć promene i upravljanja promenom. Ali ne svakodnevno znanje, već ono Znanje koje nose malobrojni, odabrani i umom sposobni da stvari povežu van granica profanog – gurui svetskih finansija.

Inspiraciju za ovaj tekst mi je dala knjiga „Životni duh“ od strane Roberta Šilera i Džordž Akerlof-a, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Podnaslov knjige je „Kako psihologija čoveka pokreće ekonomiju i zašto je to bitno za kapitalizam“. Knjigu je izdao Službeni glasnik i možete je naći ovde. Meni ju je preporučio i ljubazno pozajmio Profesor Boško Živković, profesor Ekonomskog Fakulteta u Beogradu.

Samu knjigu je lako čitati, pisana je vrlo jednostavnim jezikom i lakim stilom. Nema mnogo teških pojmova i zahteva da znate visoke finansije. Govori o stvarima koje su jako bitne za ekonomiju, pa i svetsku, a da se ne mogu opisati suvim matematičkim modelima, kao što su poverenje, life style i pitanje lične vrednosti. Tu su i mnoge druge priče i primeri, o štednji, preduzetništvu, nekretninama, krizi, instituciji i tako redom. Knjiga je inače izdata 2008-e godine ali većinu stvari iz knjige sam već čuo 2003-e godine od strane jednog mog prijatelja bankara iz Čikaga – koji je svoja znanja i stavove usvajao u vodećoj Američkoj banci, u odeljenju za strateško planiranje, a sve pod misaonim okriljem čuvene institucije koja je odnegovala mnoge ekonomiste nobelovce – Čikaška škola ekonomije.

Da ne bih dužio, knjigu sami pročitajte, a ja ću vam prepričati par stvari o svetskom finansijskom sistemu koje mi je moj američki prijatelj još tada ispričao i koje dopunjuju knjigu. Sama knjiga je znanje, a uz male dopune imaćete i Znanje o savremenoj svetskoj ekonomiji. Neće vam to u životu ništa pomoći, ali vas može osloboditi nekih predrasuda.

I umesto zaključka samo par opaski o autorima, jer je očigledno da gospodin Džordž Akerlof vlada višim konceptima finansija ali da ih namerno ne iznosi do kraja iz verovatno pragmatičnih razloga: politička korektnost i društveni status. Dovoljno mu je bilo da kao vrhunski ekonomista koji je radio za visoke vladine agencije pohvata tajne niti svetskih finansija i da na jedan fin način u svojim radovima to naznači i mudro oćuti suštinu, što mu je donelo Nobelovu nagradu i nije ga stavilo u sukob sa vladajućim sistemom.

Jer, u celoj knjizi Džordž Akerlof govori o tome kako životni duh ljudi utiče na ekonomiju, no malo pažnje obraća na suprotnu stvar – kako ekonomija utiče na životni duh pojedinaca i zemalja, što mislimo da je mnogo značajnije pitanje.

 

.

Savremene finansije danas

Da bi se adekvatno razumele savremene finansije i novac kao posebna kategorija, moraju se usvojiti neki simbolički pojmovi, kako bi nam se dali ključevi koncepta Znanja. Za to naravno treba dobro poznavati svetsku ekonomiju i biti napredni ekonomista, poznavati ekonomske modele, teorije, zakone razvoja, propise, institucije, ono što je aktuelno, itd.

U stvari, treba biti u toku svetskih finansija da bi se razumele, što je priznaćete nama u Srbiji potpuno nedostupno, jer se nikakvi bitni tokovi ni novca, ni informacija, ni ideja, ni propisa, ni strategija ovde ne odigravaju. Zapravo, mislim da u Srbiji niko pojma nema šta se dešava na nivou svetskih finansija, jer mi odavno nismo deo tog sveta, a nismo mnogo ni stručni da bi bili kvalifikovani posmatrač, jer su svetske finansije zanat, kao i svaka druga veština.

Tema je široka. Domet mog teksta je samo da vas inspiriše na promišljanje nastupajuće krize. Stoga ću biti kratak i koncizan u 3 x 5 teza a vi sami razradjujte dalje materiju:

.

O Novcu

1. Novac je simbolički jezik –  ko to ne shvata, ne treba da se bavi visokim finansijama. Digitalni jezik je kombinacija 0 i 1 a jezik novca ima više mogućnosti.

2. Novac utiče na ponašanje ljudi – life style. Ljudi se drugačije ponašaju kada ga nemaju od stanja kada ga imaju, pa do stanja kada ga imaju više nego što im treba.

3. Novac je energija – sredstvo za upravljanje ljudima, društvima, državama. Ima novca, ima energije u društvu, nema novca, društva stagniraju.

4. Novac ima relativnu vrednost, za novac više ne važe zakoni fizike o održanju energije. Ranije su važili ti fizički zakoni, dok su god vrednost novca pokrivali zlatnim standardom. Decenijama to više ne važi. Novac se može stvoriti ni iz čega, ako imate upravljačku palicu.

5. Novac je stoga obećanje koje se ne drži, običan konsenzus glavnog igrača sa par ključnih igrača, i za novac više ne važi klasična logika, on sada potpada pod Bajezijevu logiku – da, ne i možda.

.

O institucijama u svetskom finansijskom sistemu

1. Medjunarodni Monetarni Fond, Svetska Banka, Federalne rezerve, i Centralne banke su generatori društvenih promena uz pomoć propisa, standarda i novca. Daju i oduzimaju energiju jednom društvu.

2. Države i državne agencije su provajderi, koji kroz sistem Zakona, budžeta, poreza i taksi definišu društveni milje, tok i potrošnju novca.

3. Komercijalne banke su izvršni organi upravljanja društvom i fabrike podataka – skupljaju podatke o ponašanju potrošača, korisnika kreditnih kartica i populacije uopšte.

4. Na vrhu piramide glavnih svetskih institucija su ljudi kojima je novac sredstvo a ne potreba. Svi oni imaju dovoljno novca da kupe po nekoliko država.

5. Krediti ne služe za zaradjivanje novca, već su glavna alatka za razvoj država, pokretanje i nameštanje životnog duha jedne nacije.

.

O samom svetskom finansijskom sistemu

1. Sjedinjene Američke Države vode svetsku ekonomiju i odlučuju šta će biti na globalnom nivou. Uticaj i rasprostranjenost dolara, same Amerike kao velikog tržišta i američkog budžetskog deficita su jedni od generatora upravljanja svetskom ekonomijom.

2. Finansije su u Americi dovedene na nivo spiritualnosti i nove religije. Govorimo o visokim finansijama i konceptima koji nisu vidljivi prosečnom ekonomisti, pa čak ni mnogim profesionalcima. Danas su finansije duhovna kategorija, koja kroz svoj simbolički jezik – novac, i društveno ekonomske poluge – institucije i pravo, definiše razvoj društva.

3. Savremene finansije su kibernetski model koji je u sebe inkorporirao sva znanja bihejvioralne psihologije, funkcionalizma u sociologiji, primenjene antropologije, visoke matematike i statistike, te odredjenog duhovnog stanovišta koji ulazi u domen religioznosti.

4. Savremeni finansijski sitem je u stanju da stvara i oblikuje životni duh u odredjenim društvima i državama.

5. Savremeni finansijski sistem je energetski sistem planete i usko je povezan sa svim ostalim globalnim sistemima i resursima – bankarstvo, snabdevanje hranom i vodom, resursima, telekomunikacijama, naukom i inovacijama, električnom energijom, kulturom.

.

I to je delom osnovna postavka koncepta, na vama je da ga dalje razradjujete. Meni ostaje da se zahvalim mom američkom prijatelju D.S.-u koji mi je ukazao na ove zanimljive fenomene u domenu svetskih finansija. Priznajem, nisam bio dovoljno pametan da mogu da shvatim sve te ekonomske i društvene koncepte bez pomoći prijatelja koji ima Znanje.

.

ABBA – Money, money, money

httpv://www.youtube.com/watch?v=ETxmCCsMoD0&ob=av3n

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: