Zlatko Šćepanović
* * *
Svetski finansijski sistem i Životni duh – Kako psihologija čoveka pokreće ekonomiju i zašto je to bitno za kapitalizam
Iako mi nije svojstveno da stvaram teorije zavere i da ih prenosim, zapravo, pre bi se reklo da ih uporno raskrinkavam kao svojevrsno sujeverje, danas ću otići u sopstvenu krajnost, pisaću o konspiraciji na nivou svetske ekonomije i finansijskih tokova.
To je ovih dana ponovo aktuelno zbog najave moguće i duboke ekonomske krize u Sjedinjenim Američkim Državama i u nekim zemljama Evrope, odnosno celog sveta.
.
Životni duh – Ko ga i kako pokreće, znanje ili ljudi
Postoji znanje i Znanje. Prvo je dostupno svima, drugo samo malobrojnima. Za pokazano znanje ljudi dobijaju školske diplome, dok za Znanje dobijaju Nobelovu nagradu. Ili moć. Nekada i vlast.
U čemu je razlika? U količini znanja i shvatanju koncepta. U prvom slučaju, kod znanja koje je svima dostupno ljudi uče i stiču znanja, i uz put nauče i koncept tog istog znanja. U drugom slučaju, oni koji imaju Znanje sami stvaraju i otkrivaju nove koncepte. Znanje je to koje stvara i oslobadja um i fizičku realnost postojećih barijera. Jer, stvarno Znanje je moć promene i upravljanja promenom. Ali ne svakodnevno znanje, već ono Znanje koje nose malobrojni, odabrani i umom sposobni da stvari povežu van granica profanog – gurui svetskih finansija.
Inspiraciju za ovaj tekst mi je dala knjiga „Životni duh“ od strane Roberta Šilera i Džordž Akerlof-a, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Podnaslov knjige je „Kako psihologija čoveka pokreće ekonomiju i zašto je to bitno za kapitalizam“. Knjigu je izdao Službeni glasnik i možete je naći ovde. Meni ju je preporučio i ljubazno pozajmio Profesor Boško Živković, profesor Ekonomskog Fakulteta u Beogradu.
Samu knjigu je lako čitati, pisana je vrlo jednostavnim jezikom i lakim stilom. Nema mnogo teških pojmova i zahteva da znate visoke finansije. Govori o stvarima koje su jako bitne za ekonomiju, pa i svetsku, a da se ne mogu opisati suvim matematičkim modelima, kao što su poverenje, life style i pitanje lične vrednosti. Tu su i mnoge druge priče i primeri, o štednji, preduzetništvu, nekretninama, krizi, instituciji i tako redom. Knjiga je inače izdata 2008-e godine ali većinu stvari iz knjige sam već čuo 2003-e godine od strane jednog mog prijatelja bankara iz Čikaga – koji je svoja znanja i stavove usvajao u vodećoj Američkoj banci, u odeljenju za strateško planiranje, a sve pod misaonim okriljem čuvene institucije koja je odnegovala mnoge ekonomiste nobelovce – Čikaška škola ekonomije.
Da ne bih dužio, knjigu sami pročitajte, a ja ću vam prepričati par stvari o svetskom finansijskom sistemu koje mi je moj američki prijatelj još tada ispričao i koje dopunjuju knjigu. Sama knjiga je znanje, a uz male dopune imaćete i Znanje o savremenoj svetskoj ekonomiji. Neće vam to u životu ništa pomoći, ali vas može osloboditi nekih predrasuda.
I umesto zaključka samo par opaski o autorima, jer je očigledno da gospodin Džordž Akerlof vlada višim konceptima finansija ali da ih namerno ne iznosi do kraja iz verovatno pragmatičnih razloga: politička korektnost i društveni status. Dovoljno mu je bilo da kao vrhunski ekonomista koji je radio za visoke vladine agencije pohvata tajne niti svetskih finansija i da na jedan fin način u svojim radovima to naznači i mudro oćuti suštinu, što mu je donelo Nobelovu nagradu i nije ga stavilo u sukob sa vladajućim sistemom.
Jer, u celoj knjizi Džordž Akerlof govori o tome kako životni duh ljudi utiče na ekonomiju, no malo pažnje obraća na suprotnu stvar – kako ekonomija utiče na životni duh pojedinaca i zemalja, što mislimo da je mnogo značajnije pitanje.
.
Savremene finansije danas
Da bi se adekvatno razumele savremene finansije i novac kao posebna kategorija, moraju se usvojiti neki simbolički pojmovi, kako bi nam se dali ključevi koncepta Znanja. Za to naravno treba dobro poznavati svetsku ekonomiju i biti napredni ekonomista, poznavati ekonomske modele, teorije, zakone razvoja, propise, institucije, ono što je aktuelno, itd.
U stvari, treba biti u toku svetskih finansija da bi se razumele, što je priznaćete nama u Srbiji potpuno nedostupno, jer se nikakvi bitni tokovi ni novca, ni informacija, ni ideja, ni propisa, ni strategija ovde ne odigravaju. Zapravo, mislim da u Srbiji niko pojma nema šta se dešava na nivou svetskih finansija, jer mi odavno nismo deo tog sveta, a nismo mnogo ni stručni da bi bili kvalifikovani posmatrač, jer su svetske finansije zanat, kao i svaka druga veština.
Tema je široka. Domet mog teksta je samo da vas inspiriše na promišljanje nastupajuće krize. Stoga ću biti kratak i koncizan u 3 x 5 teza a vi sami razradjujte dalje materiju:
.
O Novcu
1. Novac je simbolički jezik – ko to ne shvata, ne treba da se bavi visokim finansijama. Digitalni jezik je kombinacija 0 i 1 a jezik novca ima više mogućnosti.
2. Novac utiče na ponašanje ljudi – life style. Ljudi se drugačije ponašaju kada ga nemaju od stanja kada ga imaju, pa do stanja kada ga imaju više nego što im treba.
3. Novac je energija – sredstvo za upravljanje ljudima, društvima, državama. Ima novca, ima energije u društvu, nema novca, društva stagniraju.
4. Novac ima relativnu vrednost, za novac više ne važe zakoni fizike o održanju energije. Ranije su važili ti fizički zakoni, dok su god vrednost novca pokrivali zlatnim standardom. Decenijama to više ne važi. Novac se može stvoriti ni iz čega, ako imate upravljačku palicu.
5. Novac je stoga obećanje koje se ne drži, običan konsenzus glavnog igrača sa par ključnih igrača, i za novac više ne važi klasična logika, on sada potpada pod Bajezijevu logiku – da, ne i možda.
.
O institucijama u svetskom finansijskom sistemu
1. Medjunarodni Monetarni Fond, Svetska Banka, Federalne rezerve, i Centralne banke su generatori društvenih promena uz pomoć propisa, standarda i novca. Daju i oduzimaju energiju jednom društvu.
2. Države i državne agencije su provajderi, koji kroz sistem Zakona, budžeta, poreza i taksi definišu društveni milje, tok i potrošnju novca.
3. Komercijalne banke su izvršni organi upravljanja društvom i fabrike podataka – skupljaju podatke o ponašanju potrošača, korisnika kreditnih kartica i populacije uopšte.
4. Na vrhu piramide glavnih svetskih institucija su ljudi kojima je novac sredstvo a ne potreba. Svi oni imaju dovoljno novca da kupe po nekoliko država.
5. Krediti ne služe za zaradjivanje novca, već su glavna alatka za razvoj država, pokretanje i nameštanje životnog duha jedne nacije.
.
O samom svetskom finansijskom sistemu
1. Sjedinjene Američke Države vode svetsku ekonomiju i odlučuju šta će biti na globalnom nivou. Uticaj i rasprostranjenost dolara, same Amerike kao velikog tržišta i američkog budžetskog deficita su jedni od generatora upravljanja svetskom ekonomijom.
2. Finansije su u Americi dovedene na nivo spiritualnosti i nove religije. Govorimo o visokim finansijama i konceptima koji nisu vidljivi prosečnom ekonomisti, pa čak ni mnogim profesionalcima. Danas su finansije duhovna kategorija, koja kroz svoj simbolički jezik – novac, i društveno ekonomske poluge – institucije i pravo, definiše razvoj društva.
3. Savremene finansije su kibernetski model koji je u sebe inkorporirao sva znanja bihejvioralne psihologije, funkcionalizma u sociologiji, primenjene antropologije, visoke matematike i statistike, te odredjenog duhovnog stanovišta koji ulazi u domen religioznosti.
4. Savremeni finansijski sitem je u stanju da stvara i oblikuje životni duh u odredjenim društvima i državama.
5. Savremeni finansijski sistem je energetski sistem planete i usko je povezan sa svim ostalim globalnim sistemima i resursima – bankarstvo, snabdevanje hranom i vodom, resursima, telekomunikacijama, naukom i inovacijama, električnom energijom, kulturom.
.
I to je delom osnovna postavka koncepta, na vama je da ga dalje razradjujete. Meni ostaje da se zahvalim mom američkom prijatelju D.S.-u koji mi je ukazao na ove zanimljive fenomene u domenu svetskih finansija. Priznajem, nisam bio dovoljno pametan da mogu da shvatim sve te ekonomske i društvene koncepte bez pomoći prijatelja koji ima Znanje.
.
ABBA – Money, money, money
httpv://www.youtube.com/watch?v=ETxmCCsMoD0&ob=av3n
. . .
Kineski profesor o kraju Američkog carstva
http://www.youtube.com/watch?v=OTSQozWP-rM
@ Krstaš
Hvala na prilogu, mada su spot snimili sami amerikanci, kao upozorenje na ponašanje sosptvene vlade.
Što se tiče Amerike i Kine, tu postoji jedan paradoks, na koji mi je odavno skrenuta pažnja. Naime, postoji teza da su Amerikanci namerno favorizovali razvoj Kine time što su njihovu jeftinu i nekvalitetnu robu pustili prvo u WalMart a kasnije i na celo tržište. Isto su to mogli da urade i sa Brazilom ili Indijom.
Današnji paradoks situacije je da Kina bukvalno spašava američki dolar jer imaju mnogo obveznica američkog duga, najveći su poverilac i američko tržište im je najvažnije. Slabljenjem dolara Amerikanci smanjuju dug ka Kini i vraćaju deo novca koji su potrošili na kinesku robu za masovnu potrošnju i komfor prosečnog amerikanca. Osim Kine žrtve ovog manevra su i prosečni amerikanci ali ne i američka država, što treba razumeti.
http://www.monetary.org
Прочитајте њихову књигу и све ће бити јасно.
Документарац „Money Masters“ је исто тако поучан.
Време политичке коректности је на измаку.
Пс: ако вам Обама добије Нобелову награду за мир, онда је ваљда јасно чему она служи ових дана.
Толико за почетак :-D
@ Alen P
Hvala na komentaru i doprinosu temi. To me tera da kažem nešto o konspiraciji na temu svetskih finansija.
Konspiracija ili zavera bogatih kako se predstavlja u filmovima i knjigama koje ste pomenuli, po mom mišljenju ne postoji u takvom smislu, već u jednom potpuno drugačijem.
Pre svega, zavera protiv koje se prosvećeni Amerikanci bore je „zavera“ koja je njima obezbedila komforan i bogat život, jer je ta vrsta konspiracije bogatih uredila čitav svet da bi amerikancima bilo dobro.
Drugo, oni koji su dovoljno pametni da vode svetske finansije sve to moraju da rade sa milijardama ljudi i mnogo protivnika a to nije tako lako sprovesti. Sve konspiracije su konsenzus i dogovor mnogih interesnih grupa, ne baš tako lak plan koji se jednostavno sprovodi.
Treće, svaka interesna grupa ima svoje ciljeve i oni su suprostavljeni. I svaka grupa nosi cilj lokalnog karaktera, obojeni folklornim elementima. Teško da će amerikanac uspeti da u potpunosti utiče na mišljenje i delatnost jednog misterioznog i drevnog indusa, tvrdoglavog japanca nacionalistu, nebeskog kineza ili imperijalnog rusa. Ima mnogo suprostavljenih konspiracija.
Četvrto, ljudi su kvarljiva roba, menjaju svoje mišljenje i stavove, iz mnoštva razloga, tako da je smišljena zavera koja se sprovodi na globalnom nivou skopčana sa mnogo prepreka i iznenadjenja.
Peto, svi čuvaju svoj život, nezavisnost i sigurnost, posebno u demokratskim zemljama. To znaju i kreatori zavera i narod, pa je konspiracija uvek manje dejstvena od zamišljene, da bi uopšte mogla da se sprovede.
Zaključak priče, pokušaj konspiracije uvek postoji i postojaće, samo je pitanje koliko to može biti uspešno i kako.
@ Svaka ti je ka’ Njegoševa ! Ja bi samo u onom delu da su ameri uredili svet dodao u zagradi ‘uredili’ ..
@ Vojsije
Hvala serdare ;-)
Neko bi sada sa ovim ekonomskim krizama rekao i „uneredili“ :-)
Jedan od nekoliko najboljih blogova. Vrlo lepo pisete o ekonomskim temama, tako retko u nasoj zemlji, a tako potrebno. I ne samo nasoj zemlji. Zelim vam sve najbolje i da cvetaju ruze :)
Hvala na komplimentima i lepim željama :-)
Ruže su ove godine lepo cvetale, doduše uz dosta zalivanja zbog dugih perioda suše :-)
@Zlatko
Šta je to što je promenilo Vaše mišljenje, da odjednom jasno i glasno ukazujete na suštinu najveće i najdestruktnije zavere (iz koje proizilaze mnoge druge koje uporno negirate) koja je toliko očigledna da ne treba biti, kako navodite, posebno edukovan da bi se shvatila kretanja usmerena na globalnu kontrolu i potčinjavanje svetske populacije?
ZNANJE je najveći kapital, ali je ono privilegija malobrojnih, počev od Biblije i njenih istina i poruka, pa do (zlo)upotrebe naučnih saznanja – materijalnih i duhovnih. Pitanje je ko ta znanja zadržava za sebe i sa kojim ciljem?
Letimičan pogled na svet i dešavanja nedvosmisleno ukazuje da im namere nisu u skladu sa osnovnim porukama bilo koje religije, kao i željama onih čija se ubedjenja i verovanja ne mogu poistovetiti sa religioznim učenjem.
@ Aleksandar Zlatar
Ništa posebno nije promenilo moje mišljenje, i dalje nisam zagovornik globalnih teorija zavera koje su tako očigledne, prepoznatljive i konzistentne. Čak i ovu priču sa novcem ne shvatam na onaj način na koji se ona promoviše putem interneta i raznih filmova, knjiga, i svega ostalog, jer te priče nisu utemeljene u realnosti.
Posebno ne mislim da je destruktivna zavera u pitanju. U knjizi Džordž Akerlof kaže jednu sjajnu stvar: „Većina ljudi danas u razvijenom svetu živi daleko bolje od srednjovekovnih vladara“, što je sušta istina. Razvijene zemlje i SAD žive takodje mnogo bolje od ostatka sveta zahvaljujući delom i novcu i novčanom inžinjeringu njihove elite. Inžinjering koji je imao za cilj razvoj njihovih društava, stvaranje imperije i svetsku dominaciju.
Izlazilo je van okvira teksta način na koji su razvijene zemlje Zapada koristile novac i budžet za razvoj svoje zemlje, gde su i u šta ulagale, ne bi li se što više razvile. I kako su tim istim novcem razvijale svoje saveznike i njihovu ekonomiju.
Ovaj tekst je pokušaj da se skrene pažnja na novac i finansije kao instrument socijalnih promena a ne na svetsku zaveru, jer ona kao takva ne postoji. Postoji niz nacionalnih i državnih zavera i njihov sukob na globalnom tržištu. Besmisleno je na prmer pomisliti da postoji ista finansijska zavera na kojoj zajednički rade amerikanci, japanci, saudijci, kinezi i rusi.
Zanimljiva današnja vest koja razbija konzistentnost teorija zavera – Francuzi direktno „udaraju“ velikog brata:
—
U okviru reforme poreskog zakona vlada Francuske predviđa uvođenje poreza na bezalkoholna pića sa sadržajem šećera.
Kompanije „Coca-Cola“i „PepsiCo“ šokirane su ovakvim merama borbe za zdravlje nacije, izveštavaju francuska elektronska glasila.
Francuska vlada, koja je već pokrenula reformu poreskog sistema uvođenjem specijalnog poreza za bogataše, na tome se neće zaustaviti. Premijer zemlje Fransoa Fijon već je predložio uvođenje poreza na slatka bezalkoholna pića.
Zvanični Pariz na ovaj način želi da „ubije dve muve jednim udarcem“ – pobrine se za zdravlje nacije i popuni budžet. Očekuje se da će novi porez, koji će stupiti na snagu početkom iduće godine, državnu kasu popuniti sa 120 mil EUR.
Nacionalna asocijacija prehrambene industrije je proračunala da će poreska stopa iznositi četiri centa za bocu od pola litre. Visina poreza ne izgleda visoka, ali sama ideja je izazvala uzbunu među svetskim proizvođačima gaziranih osvežavajućih pića.
Generalni direktor kompanije „Coca- Cola“u Francuskoj i predsednik Nacionalnog saveza bezalkoholnih pića Tristian Farabe osudio je uvođenje takvog poreza uz napomenu da će kompanije proizvođači ispaštati tuđe grehe.
Sličnu izjavu dao je i predstavnik „PepsiCo“. Predsednik francuskog „Orangina-Schweppes“ Gug Pjetrini je mogući porez uporedio sa bokserskim „aperkatom“.
Ideja slatkog poreza uostalom nije nova, porezi na nezdrave artikle postoje u Danskoj i Mađarskoj. Porez na „Coca Colu“ i hamburger uvelo je nekoliko američkih država, a i ostale razmišljaju da ih slede po tom pitan
Ne vidim u čemu je poenta, odnosno veza sa teorijom zavere. Francuska povećava budžetske prihode povećanjem poreza koji ionako plaćaju potrošači, bez bojazni da će se smanjiti promet i profit proizvodjačima bezalkoholnih pića (domaćim i stranim), kao što je uostalom i kod drugih proizvoda (duvan, benzin, alkohol, i sl.). Da je zdravlje u pitanju verovatno bi mnogo ranije zabranili upotrebu veštačkih (kancerogenih) zasladjivača.
A demagogija u vidu većeg oporezivanja najbogatijih već je ranije plasirana, i njen domet je granica koju ti isti bogati odrede – lepo zvuči u vreme krize. I to će platiti narod. Onoliko koliko ti bogataši kroz porez plate državi, toliko će uzeti iz budžeta kroz kamate na državne obveznice, koje se emituju za pokriće deficita.
To su lokalne zavere i dogovori.
Sve to govori o sukobu nacija, gde svaka ima svoj interes.
Da je zavera tako očita kao što forumaši misle ne bi EU uporno odbijala genetski modifikovanu hranu iz Amerike i stavila zabranu za njihovo meso. Primera ima puno.
Poenta moje teze je da ima mnogo sukobljenih interesa i da je nemoguće u današnjem svetu imati jednu kontrolisanu akciju koja glatko teče bez opstrukcije sa svih strana. Postoje težnje ka sprovodjenju nekih ciljeva, ali sve je to u stalnom sukobu sa mnogim drugim aspiracijama.
Mislim da je sukob nacija stvar proslosti. Naravno i dalje se vode takvi ratovi ali iz sasvim drugih razloga , a sukobljavanje komsija je cisto prakticna stvar .Da bi pokorili finansijski teritoriju bivse Yu najlakse je bilo ( gledano ocima onih koji su nas pokorili ) obaviti ovako kako se desilo. Posao je uspesno obavljen i preslo se na druge teritorije . Neko `njih` moze zvati Amerika,neko MMF,neko vlada u senci ali je definitivno da postoje. Ako je Cezar i slicni hteo pokoriti svet na konju , zasto ne bi to radili sadasnji mocnici sa svojom tehnologijom ? Prica o dobrim namerama je iz nekih drugih ,viteskih ,vremena. Ako su uopste ikad postojala.
@ Vojsije
Vrlo smela tvrdnja pored niza ratova i sukoba koji više ili manje tinjaju u svetu: Palestina, Somalija, Gruzija, Kosovo, Baskija, Severna Irska, Belgija, Bosna, Madjarska, Ruanda, Južnoafrika Republika, Čad, Pakistan, Indija, Venecuela, Peru, …
@ Zlatko
Nista smelija od te da sukob tinja u Belgiji,Madjarskoj,Baskiji . Palestina,Gruzija,Kosovo,Bosna..i jos neke bi tinjale jos dugo da nije bilo pomoci `velikog brata`.
Zasto ti izvoznici demokratije nisu prvo demokratizovali pa ulozili pare u svoje gradjane po crnackim cetvrtima ? Zasto im je vazniji libijski sirotan od njihovog ? Od njihove silne dobrote ili od njihovog interesa ?
Ili , sto bi rekao nas narod : nije vjera tvrda u jacega !
Očigledno da nismo na istoj talasnoj dužini kad se govori o pojmu zavere i njenim akterima i obuhvatnosti. Zavera je (tajni) dogovor aktera oko ostvarenja nekog cilja, a to su najčešće oni najbogatiji (najmoćniji) kad se radi o globalnim ciljevima, što se ostvaruje kontrolisanom manipulacijom vladama, monetarnim institucijama, vojnim alijansama, medijima. Odnosi medju njima su na nivou „aktivne miroljubive koegzistencije“ – podeli teritorija ili oblasti delovanja i sasvim je svejedno da li je amerikanac, rus, indijac, nemac, da li je „plemenitog“ porekla, rase i sl.
Njihova zavera (dogovor) sastoji se i u čuvanju najvećih tajni čije bi obelodanjivanje umanjilo njihovo bogatstvo ili uticaj (obnovljiva energija, poreklo nafte, uticaj na klimatske promene, HARP i sl.).
Medjutim, mnogo je „zavereničkih“ poslova lokalnog, bilateralnog ili multilateralnog nivoa u svim sferama života čiju pozadinu ne možemo da saznamo, već reagujemo na informacije iz medija koje su često servirane baš iz
„kuhinja“ onih kojima smo poverili vršenje vlasti.
Da ne postoje granice do kojih ne mogu dopreti uticaji u cilju stvaranja profita najbolje dokazuje prevara sa meksičkim (svinjskim) gripom. Koliko je drugih prevara koje nisu dobile tolike razmere i publicitet – a moramo ih okarakterisati kao zaveru,
@ Aleksandar Zlatar
Nismo na istim talasnim dužinama :-)
Postoji toliko sukoba inetersa da je globalna zavera samo neka rezultanta tih sukoba, nikako linearan tok skrivenih akcija najbogatijih.
Saudijski šeici nemaju ništa sa najbogatijim englezima i amerikancima, kao što ni najbogatiji japanci nemaju ništa slično sa ruskim ili indijskim tajkunima, a tek kineski tajkuni ili afrički bogataši nisu u toj priči.
To o čemu vi mislite i pišete su teorije zavere koje su osmislili KGB stručnjaci za psihološki rat još od 50-ih godina prošlog veka i samo ih nadogradjivali u borbi protiv SAD i Evrope kao vodećih zemalja sveta. A Rusi su inače majstori konspiracija, koji su u svojim psiho vežbama uspeli da ispovezuju nespojivo.
Da , ovo je vec bolje..Sukob interesa zvuci vrlo mocno a istovremeno i nevino…Sukob interesa postoji,a postoji i neko ko je u sukobu jaci. E tog
nekog mi slabiji nazivamo siledzijom . Pretpostavljam da i za to `siledzija` postoji lepsi,politicki korektniji izraz…
Spontani demokratski raspad bivše Jugoslavije, spontani demokratski pokreti na severu Afrike, 38. paralela, spontani dugogodišnji sukobi u Africi – naravno demokratski, nacionalistička žarišta u svakog evropskoj zemlji, marionetske demokratski izabrane vlade u većini zemalja sveta, crnac predsednik USA koji dobija Nobelovu nagradu za mir pre početka mandata, finansijske krize u kojima se sa liste najbogatijih gube novokomponovani bogataši Rusije i Indije, ali ne i oni koji se već godinama nalaze na listi, kodeks alimentarius, meksički grip, sve veća nalazišta nafte koja nikako da presuše, nuklearne elektrane koje su pokriće za proizvodnju nuklearnog oružja, zemljotresi i uragani ničim izazvani a sve jači i razorniji, „objektivni mediji“, – duga je lista.
Teško da je KGB bio toliko maštovit.
Ili – prilično autoritativno negirate sve nabrojano – da li su to razmišljanja ili znate nešto više od nas običnih smrtnika, koji jedino logikom možemo da stvaramo svoje mišljenje o svetu koji nas okružuje? Ili možda treba da nas odvratite od logičnog razmišljanja – istina je u medijima koje gledamo ili čitamo?
Postoji glavna globalna zavera loseg duha koji hara planetom, sve ostale zavere i interesi su samo posledica tog nacina misljenja.
@ Vojsije
Istorija je učiteljica života. Sa imperijama nema šale.
@ Aleksandar Zlatar
Koristim logiku i dosta široko čitam, vrlo kritično „povezujem“ stvari i dogadjaje i uočavam obrasce koji koriste male istine da bi stvorili velike laži (zavera). I pričam sa kompetentnijima.
Daću vam primer arapskog proleća: Bahrein – najbolji američki prijatelj, Egipat takodje, Sirija – veliki neprijatelj SAD ali u primirju zbog Izraela, Libija i Gadafi – pusta oaza koju niko nije hteo da vidi nestabilnom, ni Italija, ni Francuska, ni SAD, pa se opet desio „narod“. Kada se desio, Amerikanci su pritrčali pobunjenicima, da obezbede buduće saveznike, inače im obaranje Gadafija nije padalo na pamet.
Vi verovatno zaključujete drugačije, no, to je vaše pravo da znate sve (RTS moto).
@ Boško
Uzeste mi reč iz usta, slično mislim. Postoji globalna zavera Mračne sile u kojoj se centri moći i interesne grupe čas susreću čas sukobljavaju.
@Zlatko Šćepanović
Ako zaista verujete u to što ste napisali za libijski scenario, onda verovatno verujete u „Milosrdnog andjela“ i dobre namere NATO. Zaista Vaše pravo da znate sve.
@ Aleksandar Zlatar
Baš ste tvrdoglavi :-)
Sa Libijom kao zemljom iz raznoraznih razloga već više od 16 godina imam specijalne odnose, bio sam tamo neko vreme, čak sam i napisao jednu dobrovoljnu ekonomsku studiju za naše Ministarstvo inostranih poslova o tome ko i šta radi u Libiji – prisutnost drugih zemalja, nivo investicija i slično. Bivši ministar spoljnih poslova je ocenio to kao najbolju studiju o ekonomiji jedne zemlje koju je pročitao, da se malo hvalim. Tu se inače videlo veliko učešće zapadnih firmi u ključnim infrastrukturnim projektima, posebno kod nafte i gasa.
Uz to, kada su nemiri u arapskom svetu počeli baš oko Libije odmah se konsultovao sa našim vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem i nešto stranih diplomata i dopisnika, koji bolje poznaju vojno bezbednosne aspekte od men, i nećete verovati, svi smo zaključili isto – Libiji se revolucija desila slučajno, a naknadno je postala i namerna.
I „Milosrdni andjeo“ nema ama baš nikakve veze sa Libijom, koja je inače pre nas doživela kraći napad NATO-a još 80-ih.
I kao dodatak plus evo eksplicitnog primera kako nastaju „zavere“ i skrivene istine:
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=11344
Pa problem i jeste u tom „naknadno namernom dešavanju revolucije“ i uvodjenju demokratije oružjem od strane NATO. Šta je finale – marionetski režim koji će dobiti svoj deo kolača za sprovodjenje tranzicije, privatizacije, reformu bankarskog sistema, uvodjenje stranih kompanija u poslove sa naftom, vodom i drugim bogatstvima. A posebno slabljenje položaja Libije u afričkim integracijama.
Zar Vam se taj šablon ne čini poznatim? Ima li tu elemenata medjunarodnog dogovora, da ne kažem zavere?
Naravno da ima namere da se Libija uvede u Novi Svetski Poredak – New World Order, kako se popularno naziva u Americi i predstavlja koncept uredjenja sveta koji nameće Amerika.
To vam dodje isto kao i sa Rimskom imperijom koje je osvajala varvare da bi ih „prosvetlila Rimskom kulturom“, svaka imperija teži da postavi na što širem planu matricu vrednosti koje ona ima. Šta reći samo za Kinu ili Rusiju, koliko su oni čitavih naroda progutali i nametnuli vrednosni sistem. Islamisti to pokušavaju, kinezi to pokušavaju, rimokatolici to pokušavaju, protestanti to pokušavaju, ateisti to pokušavaju, crveni kmeri to pokušavaju, južnoamerički komunisti to pokušavaju. Svi pokušavaju da nametnu svoj pogled na svet, samo je pitanje ko ima koliko snage i moći za taj poduhvat.
@ Zlatko Baš me čudi da su vam strane diplomate rekle da je ‘revolucija’ u Libiji spontana To je u svakom slučaju preporučena priča svake dobromisleće vlade svojim diplomatama u ovom trenutku . Ako su se u tom pogledu složili i naši analitičari onda nema ni trunke sumnje …
Još samo jedna primedba, da ne polemišemo više.
Došli smo na suštinu – Novi Svetski Poredak – New World Order – koji je neko davno zamislio, dogovorio, kreirao ga i sprovodi uveliko.
Ali pogrešno je, po mom mišljenju, to pripisati Americi. Kreatori su imenom i prezimenom navedeni na Forbsovoj listi najbogatijih, gde preovladjuju amerikanci, ali je lista zaista internacionalna.
Novi poredak se ne dogadja spontano, zamišljen je daleko od očiju javnosti, što ga može uvrstiti u kategoriju zavere, jer mu nije cilj da donese dobro svima, već kreatorima, a ostalima šta preostane (ko preživi pričaće).
@ Vojsije
Priče zapadnih diplomata su sa početka, ne sa kraja sukoba. I ako bi neko trebao da bude obavešten o pripremi pobune, to su trebali biti oni, ne bi li uradili „domaći zadatak na terenu“. Ali eto, nisu bili „obavešteni“, njihove vlade nisu to planirale.
@ Aleksandar Zlatar
NWO je sklop mišljenja jednog ali uticajnog dela američke elite. Ni kod njih nije to prihvaćeno u potpunosti, da ne govorim za EU.
Kod nas je inače objavljena jedna knjiga od strane Instituta za bezbednost koja pokušava da dokaže tok nastajanja EU i zavere koja stoji iza od strane malog broja frnacusko nemačkih političara. Nigde se ne pominju Amerikanci, na primer, niti su na listi najbogatiji i najmoćniji Evropljani.
Završio bih priču zaključkom, ne verujte u sve što je mainstream, gledaj stvari onakvima kakve stvarno jesu – zemlje se sukobljavaju, ratuju, bave se politikom, sad su prijatelji, sad neprijatelji, sve je u promeni, ciljevi i njihovo ostvarivanje kroz zavere su uvek kompromis zaraćenih strana. A Srbija je inače jako plodno tlo da se veruje u imaginacije a da se ne radi.