Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo Ostalo

Dobra sponzoruša, tatina ćerka i perspektivni zet

 

      

Dobra sponzoruša – kraj priče

Tatina lepa plava ćerka, perspektivni zet kao dobra sponzoruša, koleginica sa studija i Karibi

 

 

Upoznali smo se preko kučeta, i zahvaljujući nosatom kučetu glupog izgleda, danas sam vam sve ovo pišem sa Karipskih ostrva, i sam iznenadjen predjenom putanjom i uspehom koji sam ostvario u životu. O trenutka kada sam se zaljubio u mladu studentkinju Sanju i odluke da uspem u životu proteklo je nekih 5 godina i moj se život pretumbao naopačke. U potpunosti.

Sedim pored bazena u jednom resortu, na vrhu egzotičnog ostrva. Ispred mene je zadnji model Apple notebook-a, tanki Mac Air, o kome sam čitav život sanjao i na njemu upravo kucam uspomene skinute iz sećanja, memo moje životne staze. Ne bih da ponavljam prethodne priče i to kako je Sanja pokrenula točak promena, bezimena devojka sa žurke ga pogurala, šefica sa posla pomogla a lepa plavuša na kraju realizovala.

Moja devojka Lena dobra sponzorušaLepa plavuša sportskog look-a se zvala Lena. Ispostavilo se da joj je majka u stvari Nemica i da njen čudno lep izgled ima da zahvali majci. Otac joj je bio direktor neke spoljnotrgovinske firme u Nemačkoj za vreme SFRJ i u Nemačkoj se oženio svojom nemačkom sekretaricom. Imao je starijeg sina, koji je nakon studija u Francuskoj tamo i ostao, kao i Lenu, koja je sa roditeljima sada živela u Srbiji. Otac je nakon raspada SFRJ ostao u Nemačkoj i razvio privatni posao. Obogatio se na uvozno izvoznim poslovima sa Istočnom Evropom.

Kada su počele privatizacije u Srbiji vratio se i uz pomoć poznanstava sa bitnim ljudima iz prethodnih režima privatizovao nekoliko društvenih firmi, od kojih je dve trećine ugasio i iskoristio nekretnine koje su te firme imale da sagradi stanove i stvori sebi još veće bogatstvo. Od onih firmi koje su nešto vredele u poslovnom smislu, nastavio je sa njima da radi i vodi posao. Lena je bila direktor jedne od tih firmi, medjutim kako je posao i dalje suštinski vodio otac i kako je sve bilo uhodano, malo je radila a više je šetala to svoje blentavo kuče. Živela je na Neimaru u jednoj lepoj vili, koja je za moj ukus imala samo jedan veliki nedostatak, nije imala veliki bazen.

Upoznavanje preko kučeta je bilo uspešno. Razmenili smo telefone i počeli da se vidjamo u istom kafiću, iako ja stanujem na sasvim drugom kraju grada. Za razliku od Sanje i šefice, Lena je zahtevala viši nivo konverzacije. Odrasla je u Nemačkoj, završila je menadžment u Engleskoj, videla je sveta, znala je što šta, i iako je bila i ona pomalo estradna, jer je non stop pratila modu i modna zbivanja, razgovor sa njom je zahtevao više intelekta. To mi je prijalo. I dodatno me motivisalo. Doduše, nisam se zaljubio u Lenu ali mi je bila prijatna, seksi, i već sam bio u psihozi da moram da je odvučem u krevet, više kao neko samodokazivanje a ne kao izraz ljubavi. Na stazi uspeha, ljubav je suvišan teret. Barem za mene.

Uvukla me je u svoje društvo. Za razliku od studentarije i rodjaka sa sela, sada sam se susreo sa tipičnim beogradskim krem društvom bogatih i onih koji im služe. Nekada smo te likove zvali šminkeri, sada su to deca srpskih tajkuna. Tatine ćerke i mamini sinovi. Bogati, dokoni, prepotentni, usiljeno ljubazni, ispunjeni paunovi puni praznih priča i hvalisanja. Šta ćeš, čovek mora da se privikne i na takvu sredinu. Posle turbo folk splavova ovo prilagodjavanje je bilo mnogo lakše, mada je trebalo imati više obzira i manira. Primetio sam da me pri predstavljanju Lena drži za ruku i gleda otvorenim očima. Brzo sam skapirao da me u stvari nemo predstavlja kao svog dečka. Pozvonilo mi je na uzbunu, ali samo malo. Prvom prilikom kada smo ostali sami i kada sam manipulisao njenim slabostima, počeo sam da je startujem otvoreno. Čim je krenula ka meni, prihvatio sam je. Bila je tako jaka, zategnuta i željna, pomalo na naivan način, videlo se da nema nekih velikih erotskih iskustava. Naivno se davala i bila sva posvećena u krevetu, bez neke posebne veštine. Morao sam malo da je podučim. Dobro dete, komentarisali bi pivopije iz mog kraja.

Brzo sam je u potpunosti osvojio. Prijao mi je taj trofej muškosti. U početku sam ćutao o tome da sam oženjen ali kada sam video da je ona sve zagrejanija i zagrejanija i da naša po meni samo erotsko seksualna veza prerasta u ljubavnu vezu, rešio sam da joj kažem da sam oženjen, i da pokušam da je otkačim, jer pretpostavio sam da to neće moći da svari. Prevario sam se, o kako sam se prevario! Kada sam joj rekao da sam oženjen, da imam dete i slično, bila je u šoku. A onda se u njoj izgleda probudila ona nemačka upornost njene majke, ona upornost kojom nemački fudbalski timovi postižu golove u 90-om i 92-om minutu utakmice, i poraz pretvaraju u pobedu. Čim se pribrala od šoka, ne da me nije ostavila nego je počela ofanzivu i sve više da me vezuje za sebe i steže obruč oko moje slobode, kao Nemci sa partizanima na Sutjesci i Neretvi tokom drugog svetskog rata.

Ah da, zaboravio sam da napomenem, imala je kada smo se upoznali tačno 30 godina i jedan neuspešan i kratak brak sa nekim šalabajzerom koga je njen tata na kraju i oterao. Lena je kao buldožer počela da ravna naš zajednički put. Počela je otvoreno da me prikazuje kao svog dečka. Upoznala me je sa roditeljima i predstavila me u lepom svetlu, mada nije prećutala da sam oženjen, nesrećno oženjen. Odjednom je oko mene počela da ispreda mrežu iz koje nisam mogao da se ispetljam. Njen otac, ključna figura celog njenog života, prihvatio me je kao sina. Počeli su da se brinu o meni. Počeo je da se raspituje gde radim i šta radim, da li sam zadovoljan. Poslali su nas na kratko egzotično letovanje dok je moja supruga bila na selu. Njihova očekivanja prema meni su rasla, nisam bio glup da to ne primetim. Meni se to nije dopadalo, ipak smo mi svršeni studenti tehničkih fakulteta izgradili neki osećaj nezavisnosti.

Moja supruga je već počela nešto da sumnja. Proveravala mi je mobilni telefon i poštu na računaru, ali tamo su svi tragovi bili na vreme uništeni. Pokušavala je da otkrije da li se nešto dešava što ona ne zna, ali diskretno. I nije se mnogo trudila, jer takav tip osoba, kao što je moja supruga, ne želi da živi u sumnji i čak i ne želi da zna, čak i da se to na šta sumnja i dešava, jer je svesna da će morati onda i meni i sebi da napravi pakao. Mudra mimikrija zahvaljujući kojoj većina srpskih brakova i dalje opstaje. S druge strane, neke žene u tim sumnjama idu dotle da angažuju privatne detektive da prate muža, postavljaju mu prislušne uredjaje. Ali moja supruga je sprovela samo prvi krug provere i kada nije ništa pronašla okrenula se rutinskim stvarima. Moja sreća je bila i u tome što nismo delili isto društvo prijatelja, pa nije bilo prilika da me neko od njenih prijatelja vidi i prijavi supruzi.

Lena mi šalje poljupce dobra sponzorušaLena je počela da me pritiska da se razvedem. Njen otac je intervenisao da me unaprede na poslu, postao sam šef jednog sektora. Moć mi je rasla. Sada sam bio jednak mojoj nekadašnjoj ljubavnici, šefici. Zbog toga a i zbog zajedničkih uspomena par puta smo proveli popodne zajedno, u praznom stanu mog prijatelja. I dalje je volela sve klasično.

Počeo sam sa Lenom da izlazim po visokim krugovima. Prijalo mi je poznanstvo sa ljudima za koje sam znao iz novina. Lena je nastavila sa ubedjivanjem da treba da se razvedem i da se mi venčamo. Njen otac je pokrenuo neke veze, tako mi se sada čini, i pozvali su me iz stranke da se angažujem u Gradskom odboru. Prihvatio sam. Nakon nekoliko meseci ušao sam u prvi Upravni odbor jednog malog komunalnog preduzeća. Počeo sam da pečem zanat uspešnog čoveka i da gradim svoju karijeru. Žena me je sve manje vidjala kod kuće, sada sam imao stvarnih poslovnih i političkih obaveza. Bila je srećna, kao i njena porodica, videli su da napredujem, da se moja prilježnost, pamet i vrednoća napokon isplaćuju. Napomenuo bih još da sam u medjuvremenu potpuno izgubio interes za Sanju, studentkinju od koje je sve počelo. Jednostavno nisam imao više vremena da mislim na nju, a i od kada sam postao šef službe u firmi, prijateljstvo sa kolegom Stevanom, njenim bratom, polako je nestajalo. Klasne razlike su bile sve dublje, Sanju nisam vidjao i moja ljubav prema njoj je nestajala, jer kako narod kaže, daleko od očiju, daleko od srca.

Uživao sam u postojećem stanju. Novca je bilo sve više, bio sam u visokom društvu, imao sam sjajnu suprugu i odličnu ljubavnicu, društvo me je respektovalo. Horizonti su mi se širili i samo mi je nebo bilo granica. Uvidjao sam da sam dostigao viši nivo, kao u video igricama. Posebno je to postalo očigledno kada me je Lenin otac pozvao da se nadjemo u jednom zatvorenom restoran klubu, gde se sastaju samo ozbiljni poslovni ljudi. Našli smo se u tom poslovnom klubu, i počeli da ćaskamo. Već sam se pripremio za razgovor o razvodu i ženidbi, ali me je tok razgovora iznenadio. Njen otac mi je ispričao da se raspitao malo o meni kod mojih direktora, koji su njegovi pajtosi iz mladjih dana, faraoni kako smo ih mi inače u firmi zvali, i da su me jako pohvalili. Rekli su da pokazujem izuzetan rukovodeći talenat i sposobnost, te da planiraju da me za jedno 7 do 8 godina unaprede. Sic! Pao sam u bedno raspoloženje, ko će toliko da čeka!? Onda je stari lisac nastavio priču dalje, govoreći kako me i njegova ćerka izuzetno ceni i misli da sam vanredno sposoban, da njemu eto treba sposoban mlad čovek da vodi jednu njegovu manju i uspešnu firmu, i da on mene vidi tamo. Ponudio mi je posao direktora, 5 puta veću platu od postojeće, beneficije, kabinet, vozača, putovanja u inostranstvo. Uši, lice, celo telo mi se zacrvenelo od uzbudjenja. Izbezumio sam se od radosti, napokon neko da prepozna moje poslovne sposobnosti. Balio sam od sreće i odmah prihvatio. Rukovali smo se i dogovorili da još u sledećih mesec dana predjem u novu firmu, a do tada mi je već stavio službenu limuzinu na raspolaganje, Mercedes dakako.

Celo moje biće je pevalo od sreće. Tih mesec dana sam bio u transu. Leteo sam. Kolege su mislile da sam poludeo i da sam počeo da se drogiram kada sam u euforiji saopštio da dajem otkaz. Uradio sam to u velikom stilu, malo prepotentno moram da priznam, ali su mi se svi bili smučili, bilo je dosta smaranja u državnoj firmi. Svima sam rekao da sam postao direktor u toj i toj firmi. Poštovanje zajednice prema meni je poraslo. Još kada sam se provozao Mercedesom, poentiranje je bilo potpuno. Žena mi je cvrkutala i već pravila planove kako ćemo dete da upišemo u privatnu školu i gde ćemo letovati u Španiji. Lena je terala po svome, ali mnogo manje nego ranije i redovno smo se vidjali, stim da sam postao još maštovitiji u seksu. Sve je bilo fenomenalno.

Još bolje je bilo kada sam počeo da radim. Odmah sam kupio sebi skupa poslovna odela, kravate, košulje i cipele. I jedan srebrni I Phone. Izgledao sam kao mladi japi. Tako sam se i osećao. Počeo sam da shvatam koliko materijalni status utiče na tvoje mišljenje. Sada sam bolje shvatao moje prijatelje koji su ostali na svojim starim mestima i zadovoljavali se svojim dosadnim ženama, pivom i grickalicama dok gledaju utakmicu. Video sam koliko su bili luzeri u životu jer nisu imali viziju i snagu da krenu, da zagaze u nepoznato. No, morao sam da idem dalje. U medjuvremenu smo Lena i ja iznajmili veliki stan u centru. Živeo sam malo sa njom, malo sa ženom. Doduše, živeo sam sa ženom ali sam stalno lagao da idem na po nedelju dana na službeni put, koji sam u stvari provodio sa Lenom u stanu, idući normalno na posao.

Nakon mesec i po dana provedenih na poslu, jedne večeri dok smo Lena i ja izašli u jedan skupi restoran na večeru, saopštila mi je umiljato, da je trudna, četvrti mesec. Tuš! Hladan! A onda navala vrućine. Ruke i celo telo je počelo da se trese, i samo sam zbunjeno izgovorio: „Kako?“ A ona je samo cvrkutala, i pričala kako i sam znam da nismo koristili pri seksu nikakvu zaštitu i da je verovatno imala neku promenu u ciklusu, desilo se i eto, mi smo sada srećni roditelji. Zemlja mi se otvarala. Vrtelo mi se u glavi, bio sam u šoku, posebno jer sam uvidjao igru i zamku koju su mi ona i njen otac postavili. Sve je bilo namešteno i isprogramirano. Trudnoća, posao, stan. Sve su planirali. Bio sam lutka u njihovoj igri. I uhvaćen u zamku. Njoj je bilo krajnje vreme da se uda i da dobije dete, mene su videli kao adekvatnog kandidata, i sve su mi projektovali, karijeru, status, samo da bi dobili oca deteta i zeta. Toliko sam bio promućuran da sam mogao to da shvatim. Napravili su mi špansku seriju uživo. Odvratnost me je obuzela.

Kada sam se smirio, tražio sam da abortira. Nije htela ni da čuje. U medjuvremenu je moja supruga saznala ključne momente cele priče. Kako, to ni dan danas ne znam, ali sumnjam da je Lenina familija i to stručno odradila. Supruga je jednostavno poludela, odmah me je isterala iz stana, zabranivši da pridjem i njoj i detetu. Odmah je tražila i razvod, bez dvoumljenja. Leni nisam hteo da idem, to bi bila njena puna pobeda, a moj potpuni poraz. I pored toga što pokušaš da se promeniš u životu i da prihvatiš nove standarde, kao što sam ja potpuno moralno pao, uvek negde na kraju ispliva tvoj bazični karakter i neki ponos. Inat, rekao bih. Otišao sam kod roditelja, oni te na kraju krajeva prihvate, jer si njihov. Rodjaci su opleli najcrnje pogrde po meni zbog preljube, društvo me je preziralo jer sam napustio suprugu i napravio dete sa strane. Nisam mogao na posao više da idem, imao sam utisak da mi se svi smeju iza ledja. Lena me je zvala da joj se vratim. Što me je više zvala postajao sam sve besniji i ogorčeniji na nju. Počeo sam da vičem na nju kada mi se javi. Tri nedelje se nisam pojavljivao na poslu. Njen otac, stari lisac, nije se javljao, puštao me je da se vratim spuštenog repa, da sednem na rudu, što kaže moj deda. Medjutim, dao sam im otkaz, promenio broj mobilnog telefona i nestao. Bio sam sludjen, i pun stida. Nisam se pojavljivao u društvu. Supruga nikako nije htela da čuje za mene, niti da mi dozvoli da vidim dete. Realizovala je razvod uz pomoć advokata, morao sam 50% svoje plate da joj dajem, kada je budem imao, jer sam sada postao nezaposlen. Patio sam jako za detetom, što ne mogu da ga vidjam i što će me upamtiti kao oca švalera, kao tatu koji je besramno izdao mamu. Ceo svet mi se srušio. Jedino sam preko interneta komunicirao sa svetom.

I to me je spasilo i vratilo u kolosek. Internet. Socijalna mreža.

Plaža-na-Karibima-Pigeon-point-beach-caribbien-islands dobra sponzorušaPreko socijalnih mreža sam stupio u kontakt sa jednom mojoj starom koleginicom sa fakulteta. Nekada je bila zaljubljena u mene, ali pošto je izgledala pomalo kao tetkica, nisam je zarezivao. Znate onaj tip devojaka štrebera koje samo uče, posebno na informatici. E pa ta štreberka, nakon fakulteta je otišla u inostranstvo i našla posao u jakim IT kompanijama. I napravila tamo karijeru. Sada je tehnički direktor za projekte koje njihova firma radi na Karibima. Nije se udala, posvetila se poslu. Postala je poslovna kučka, kako bi se reklo u žargonu.

Pozvala me je na intervju u njihov ofis u Madjarskoj, da vidi da li mogu da me po ugovoru zaposle na nekom projektu. Otišao sam. Obradovao sam joj se. I ona meni. I dalje me je simpatisala. A i izgledala je bolje. Pomoglo mi je i perfektno znanje engleskog jezika na razgovoru, posebno znanje stručnih pojmova. Isplatilo se moje nekadašnje surfovanje internetom. Nakon intervjua otišli smo do mog hotela. I dalje je bila tetkica, ali je pod uticajem zapadnog života poradila na sebi i postala dopadljivija. Kresnuli smo se, ona je to želela a ja sam želeo zaposlenje. Pošteno. Nisam hteo da rizikujem, trebalo je dobiti taj posao. Bio sam sada stvarno spreman na sve. I dobio sam posao.

Zato sam sada na Karibima i za moje prijatelje u Srbiji i njihov blog pišem moje doživljaje, odnosno kako sam uspeo u životu. Uzdigao sam se, pao i digao se ponovo, kao u samurajskim filmovima. Ambicija je čudo, kad vam kažem, čuvajte je se.

. . .

P.S:

Šta je bilo naposletku sa svim akterima ovih priča?

Sanja se udala za mladog pravnika, advokatskog pripravnika. Zaposlila se kao referent u jednoj velikoj stranoj banci. Našao sam je preko facebook-a, i vidim da je još uvek lepa i šarmantna. Njen brat, a moj bivši kolega Stevan je i dalje na istom radnom mestu, i dalje navija za Arsenal u fudbalu i pije Lav pivo. Čujemo se ponekad mailom. Šefica sa posla je napustila državnu firmu i prešla u jednu državnu agenciju, na manje rukovodeće mesto. Ambicija joj nije dala mira, vidim. Medjutim, to joj je i krajnji domet, jer u vrh takvih agencija ne možeš doći samo preko kreveta, moraš da imaš ledja i neki pedigre. Mislim da to još nije shvatila. Prijatelja Lorda sam slučajno sreo na aerodromu u Štutgartu gde sam presedao iz aviona u avion. I dalje je blesav kao i uvek. I šeta neku mladu devojčicu, kao i uvek. Moja supruga je odbijala da me vidi i da mi dopusti da vidim dete još dve godine, dok nije počela da uredno stiže alimentacija iz inostranstva. Ta mesečna alimentacija je iznosila 3 njene mesečne plate, pa je pristala da ipak vidjam dete kada dodjem u Srbiju, jednom do dva puta godišnje. Radujem se detetu i njega mi je najviše žao. Žena mi je i dalje na starom radnom mestu i dalje mašta kako da iškoluje dete u inostranstvu. Pomoći ću joj u tome, jer ne želim da mi dete odraste u srpskom kulturnom miljeu koji je iskvario njenog oca. O Leni ne znam skoro ništa. Čuo sam da se na kraju udala, za nekog propalog studenta, umetnika, koji je stalno bio u njenom društvu, i koji mi je još tada bio sumnjiv. Za dete sa njom ne znam ništa i ne želim da znam. Sada se pitam da li je to uopšte moje dete. O njenom ocu pročitam ponekad nešto preko novina na internetu.

St Lucia beach and marines Karibi i dobra sponzoruša

A ja? Sve mislim da je moja drugarica tetkica imala toliko jaku želju i ambiciju da ode sa mnom u krevet, da je nakon decenije i nešto čekanja to ipak uspela. I ja sam imao jaku želju da uspem, i to sam uradio. Ne daj Bože da ti se želje ispune, kaže poslovica. Čudno, zar ne? Moja drugarica i dalje radi u istoj firmi, i malo je napredovala, taman do nivoa gde to anglosaksonci dozvoljavaju onima koji to nisu. Čujemo se ponekad preko skype-a. Nije se udala i ne namerava. Nismo više u istoj firmi, jer sam ja odmah posle godinu dana rada, kada mi je istekao ugovor sa njenom firmom, našao na Karibima malo bolji posao u jednoj Američkoj firmi sa sličnom delatnošću.

U tom novom okruženju sam ubrzo vratio svoju prvobitnu ležernost prema oblačenju. Nisam više bio fancy, vratio sam se majicama sa zanimljivim natpisima i farmerkama, jer se svi ovde tako oblače. To je praktična garderoba i svima je to cool. Oćelavio sam u medjuvremenu i ponovo se ugojio. Muči me ciroza jetre od opijanja u Beogradu, koju sada lečim. Ovde sam upoznao i moju sadašnju suprugu, amerikanku. Sličnih smo godina, sličnih iskustava. Ona ima jedan brak iza sebe i nema decu, ne može iz nekih razloga da ih ima. Zato imamo kuče, ono crno, naborano i glupog izgleda, blentavo kuče Šar Pej koje me je i dovelo dovde. Odlično se slažemo. Svi zajedno, kuče, žena i ja. Američka supruga mi je malo trtasta i pegava, ali je šarmantna, prirodna i nezahtevna, sve ono što srpkinje nisu. Nije zgodna, ni lepotica ali pleni svojom srdačnošću, požrtvovanošću i plemenitošću. U ovim godinama seksi i lep izgled i nije više tako bitan. Verujte mi na reč.

Časna Titova pionirska reč X!   x –prekršteni prsti).

. . .

Miroslav Janković

Prethodni nastavci:

1.   Dobra sponzoruša i kako se uspeva u životu zbog nje

2.  Dobra sponzoruša i karijera preko kreveta

.

2 komentara

Ostavite komentar