Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost Istorija

Zavještanja Stefana Nemanje – Prvi deo: zaveštanje zemlje, krvi, grobova, neba i Sveti Stefan Mirotočivi

Mile Medić

.

Zavještanje Stefana Nemanje – Prvi deo teksta Zavještanja

.

1. Zavještanje zemlje

.

Narod koji nema svoju zemlju ne može se nazvati narodom.

Narod čini zemlja, čedo moje milo.

Narod nije jato ptica ni stado koje se seli s juga na sjever i sa sjevera na jug, pa sleti na zemlju da se nazoblje zrnja ili se zaustavi samo da se napase i napije vode.

Ljudske horde koje se još uvijek tako kreću kroz prostranstva nisu narod. One postaju narod tek onda kada se zaustave i zaposjednu polja i šume, rijeke i jezera, mora i obale.

Srbijom i sad prohode narodi s jednoga kraja svijeta na drugi. Avari i Huni, Pečenezi i Kumani, i s njima čitavi dijelovi drugih naroda protutnjali su ovim zemljama kao strašne bujice. Ali, čedo moje, te bujice nikada nisu postale rijeke. Iza njih su ostajali samo tragovi razaranja.

Rađali su se na jednom kraju svijeta, a umirali na drugom kraju svijeta. Oni nikada sa istog izvora nisu vodu pili. Nikada nisu zanoćili gdje su danjivali. Nikada nisu zimovali gdje su ljetovali.

Od zemlje u koju su zalazili njihovi su bili samo putevi. Polja i šume, rijeke i planine, sela i gradovi pripadali su onima koji su na njima živjeli prije njihovog dolaska i onima koji su preživjeli poslije njihovog odlaska.

Čedo moje, te horde postaju narod kad se na istoj zemlji počnu rađati i umirati i kad na istoj zemlji počnu sijati i saditi pa brati i žnjeti, a ne samo sa tuđe zemlje tuđe plodove otimati.

Zapiši to čedo moje, za pamćenje ovome narodu kojemu su u sudbini i krvi putevi i seobe.

Zapiši, sine moj, zemlja, kao i žena, pripada onome ko u nju sjeme ostavlja, oplodi je i kome rađa. I zapiši, čedo moje ovako: zemlja se ne može, kao žena, oteti i ponijeti sa sobom na put. Ako hoćeš da zemlja ostane tvoja, moraš na njoj biti i ostati.

Narodi koji zađu u neku zemlju da je opljačkaju, popale i razruše nisu njeni gospodari. Mi smo davno ušli u ove zemlje da ih nastanimo, obradimo i zagospodarimo njima.

Čedo moje, stotine godina smo već tu, a još se u nama nije smirio lutalački nagon. Ima nas svuda. Kipi i preliva se ovaj narod i otiče na sve strane kao mlado vino.

Još nas ne drži zemlja niti mi znamo držati nju.

Bojim se ponekada, čedo moje, rasućemo se u druge, čvrste i stojeće narode, razlićemo se kao voda niz planinu u tuđe rijeke i nestati u njima kao da nas nikada nije bilo.

Nikada se ne odvajajte od zemlje i nikada ne odvajajte zemlju.

Okupite sve naše zemlje i okupite se svi u zemlji.

Ne otkidajte se od zemlje i ne otkidajte zemlju ni sebi ni drugome.

Ako narod ima majku, onda mu je majka zemlja na kojoj živi. Ona nas uvijek iznova rađa i hrani. Zemlja je vječna rodilja naroda.

Čuvajte je i ljubite, čedo moje. Ljubite joj ne samo polja i planine, i rijeke i more njeno, nego svaku njenu stopu i svaku grudu. Morate znati, čedo moje milo, da je u toj grudi što može da stane na dlan sva zemlja. Zato uzmite svoju zemlju na dlanove i ne ispuštajte je nikada i ni za šta iz svojih ruku, jer ste sa tom grudom zemlje u ruci narod, a bez te grude, praznih šaka, samo skitnice među narodima.

.

2. Zavještanje krvi

.

I zapamti, čedo moje, krv i krv čini narod.

Krv je vječna.

Krv novorođenog djeteta stara je hiljade godina. Djetešce je mlado, a krv u njemu je ona stara krv koja je proticala u žilama njegovih predaka još prije hiljade godina.

Ljudi se rađaju pa nestaju, a krv ostaje. Ona se pretače iz jednoga u drugoga čovjeka.

I moja krv, čedo moje milo, teče u tvojim žilama. I da ti nisi naumio ići kroz život i vrijeme ne tjelesnim i krvnim strujama, nego na duhovnim krilima, i tvoja bi krv potekla u tvojoj djeci. Ali ti imaš svoja velja duhovna čeda i ona će tebe nositi u duboke vijekove i daleka vremena.

Čedo moje milo, kao što velika rijeka teče kroz klisure u polja, tako kroz vremena teče krv i pretače se iz naraštaja u naraštaj i iz vijeka u vijek.

šta je onda čovjek nego mali sud u kome se vječna i sveta krv prenosi s pokoljenja na pokoljenje.

Zato krv ne pripada čovjeku nego narodu. I ne lije se nikad za jednoga nego za narod. I zato dođe vrijeme kad se ne pita ko si i kakav si, nego čije si krvi: ili srpske ili ugarske, ili grčke ili avarske. U to strašno vrijeme kad zamuknu svi jezici, krv progovori jezikom svih predaka. I ne pita se ko si i kakav si, nego čije si krvi sobom zaitio.

Čeda moja, po krvi mojoj i duhu mojemu, neka u vama nikada ne bude mrzosti na tuđu krv, nekmoli na krv bratsku. Krv čelovječeska je sveta i u svima nama teče iz jednog istočnika. Svima nam je od Boga dana i praoca našega Adama.

Ničiju krv ne prolivajte zato što je iz tuđega plemena ili naroda. Ali, čedo moje, ljuto branite krv svoju ibo u njoj jest krv predaka naših.

Nikome ne dajte da lije našu krv zato što je srpska.

Mirom na rat idite i ratom mir činite.

Ljubavlju na ljubav idite, ali krvlju krv srpsku branite.

.

3. Zavještanje grobova i kostiju

.

Grobovi, čedo moje, grobovi i kosti čine narod.

Oni koji ne znaju za svoje grobove i kosti nikada neće postati narod. Oni su sličniji vukovima i lisicama, koji ne znaju za svoja groblja.

A groblja su, čedo moje, tiha seoca u kojima još uvijek borave pod zemljom naši pokojnici. Grobovi su tihe postelje u kojima zauvijek spavaju, u miru neprobudnom, tijela naših predaka.

Narod ne čine samo oni živi na zemlji, što po njoj hode i tvore, nego i svi mrtvi, svaki na broju koji u njoj počiva. Jer bez onoga pod zemljom, čedo moje milo, onoga najneznatnijeg i bezimenog, ne bi bilo ovoga na zemlji, sada znatnog i imenitog.

Ni njivu ne čini jedna ljetina, pa ni narod ne čini jedan naraštaj.

Livadu ne čini jedan otkos, niti može uništiti jedna kosidba. što je za livadu jedan otkos, to je za narod jedna bitka ili morija.

Narod niče u talasima i pada u otkosima smrti kao trava, ali opet prorasta sve gušće zemlju i buja u novim naraštajima.

Zapamti, čedo moje, naša groblja su najsvjetliji biljezi našeg naroda i najsvetiji graničnici naše domovine.

Ako ti niko živ ne može kazati dokle dopire tvoja zemlja i tvoja baština, potraži kosti i grobove, i mrtvi će ti istinu kazati.

.

4. Zavještanje neba i zvijezda

.

Ima nešto što se na zemlji ne može, a čovjek i narod ne mogu bez toga, ili ako mogu, čedo moje, to nisu ljudi niti je to narod.

Ima nešto, čedo moje, što se na njivi ne može uzorati, u kovačnici iskovati, u šumi razlistati, ni u snu sniti, ni jezikom izreći, ni mišlju doseći, ni mačem ubiti, ni u priči ispričati.

Ima nešto što se na zemlji nikako ne može.

Ali svaki čovjek nad svojom glavom ima svoje nebo, i svaki narod nad sobom ima svoje nebo. Tamo im je sve što im nije na zemlji.

Tamo im je, čedo moje, baš ono što na njivi ne raste, što se u kovačnici ne kuje, u šumi ne lista, u vatri ne gori, u snu ne sniva, jezikom ne izgovara, mišlju ne dosiže, mačem ne ubija, pričom ne priča.

Zaista, tamo im je sve što nije na zemlji. Tamo je sve to moguće. Ali, čedo moje, ne zna to svako i ne vide to svi.

Može to samo prorok i tajnovidac, neboznanac i zvjezdoznanac, visokovidac, dubokovidac i dalekovidac.

I može to nebogledac i nebotvorac, neboteča i nebohodac, i još neboslov i neboslovac, pa neboljub i neboljubac, i opet neboplovni neboplovac i neborodni neborodac. Još tu dođu svi drugi neboljubni i neboletni, nebodarni i neboprimni, nebozvani i nebojavni, i svi oni duhovnjaci i čudaci, i junaci i mudraci, i ludaci, mučenici i sretnici, nebotvorni čarobnjaci, KOJI ZNAJU I UMIJU DA UZNESU ZEMLjU DO NEBA, VOZNESUT ZEMLjU DO NEBES, I KOJI IMAJU MOĆI DA SPUSTE NEBO NA ZEMLjU.

To su ljudi koji znaju da otvaraju nebo.

Gore je, čedo moje, sve što ovdje nemamo. Gore je sve što čekamo.

I zapamti, čedo moje, da je čovjekovo tijelo na zemlji, a njegova duša vije se nebom. Tako i tijelo naroda boravi na zemlji, a duša naroda obitava na nebu.

Samo narod koji nema dušu nema ni svoga neba. Nebo nije prazno. Bezdan. Kome je nebo prazno, taj nema duše.

Zato ti kažem, čedo moje milo, nema naroda dok ne zadobije svoje carstvo na zemlji, CARSTVIE ZEMALjSKOE, i nema naroda ako ne zadobije svoje nebo i svoje carstvo nebesko, CARSTVIE NEBESKOE.

Ima ljudi koji pripadaju samo zemlji. Ti zemljanici odlaze u zemlju.

A pojave se ljudi, ili se rode, koji odmah ZNAJU TVORITI NEBESKE STVARI NA ZEMLjI I ZEMALjSKE STVARI UZDIZATI DO NEBA. Oni pripadaju nebu. Ti nebesnici i zvjezdari odlaze u nebo i među zvijezde. Koliko ih je tamo, treba pogledati u vedru noć kad nebo ozvjezda.

Više ih je tamo nego na zemlji.

Više ih je u zemlji nego na zemlji.

Zato ti kažem, čedo moje milo, ne čine narod samo oni što žive na zemlji, nego i oni u zemlji i oni u nebu.

Narod uvijek živi između svojih grobova i nebesa svojih.

. . .
Drugi deo Zavještanja – zavještanje jezika, crkava, države i vlasti

Treći deo Zavještanja – zavještanje knjige i pisma, pjesme i svirke, krsne slave, ikona i imena srpskog

Napomena Redakcije bloga: Ovaj divni tekst je delo književnika Mileta Medića. Nije u pitanju istorijska gradja kako se obično misli i kako se tekst stalno prenosi po forumima i blogovima na internetu.

 .

28 komentara

  • Veliki i nezaboravni Nemanjići! Kao istoričar po struci oduševljen sam kulturnom baštinom koju su nam podarili na ovim prostorima, zauvjek veliki Nemanjići!

  • Eh kada bi malo vise ucili nasu istoriju,narocitu kada smo bili uspesni i prosperitetni. Nije samo sto sam religiozan ,vec stvari na terenu pokazuju koliko je velika politika i nauka koju su Nemanjici sprovodili bila.Njen eho se cuje do danas. A neiscrpan izvor znjanja i pogleda na svet ne samo fizickim culima naravno su inspirisani i Bozijom kreacijom koju su uvidjali na svakom koraku. Narocito mislim na najveceg drzavnika svih vremena kod nas Stefana Nemanje i najveceg prosvetitelja Srbskog naroda od Rastka Nemanjica. Rastko je bio nas Mojsije.

  • Bezvezan tekst.
    „Narod koji nema svoju zemlju ne može se nazvati narodom.
    Narod čini zemlja, čedo moje milo.“

    To je kao da kazes imanje cini coveka. Covek koji nema imanje ne moze se nazvati covekom. Zaista retrogradno do bola. Iz aviona se vidi da ovo nije pisao neko ko je ziveo u srednjem veku, vec neki savremenik, duboko zaslepljen ultra- hiper – kvazi nacionalizmom.

  • @ Sasha Vama ocito niko nije stradao u zlocinima na ovim prostorima kad mozete da se razbacujete tim izrazima cak i na ovakav tekst …

  • neka si mu rekao Saša…
    @ Vojsije…takve izjave:“ Vama ocito niko nije stradao u zlocinima na ovim prostorima kad mozete da se razbacujete tim izrazima cak na ovakav tekst …“ su licemerne!
    Jel Vama neko stradao? Ako jeste, zašto se time hvalite ili nabijate nekome drugom na nos!? Ako Vas to toliko boli, zašto Vi niste stradali ili bili tamo umesto tog nekog…osnovno pravilo je kad takve kao što ste Vi neko sabije u ćošak na tu temu, odmah se hvatate takvih izjava kako Vam je neko stradao u zločinima na ovi prostorima…
    što se taj neko nije sklonio? ne bi nastradao!Komentar Vam je jadan.
    Drugo, država je pravna tvorevina…narod nije…
    Koliko ima naroda koji nema državu (ili je ne priznaje ili ni ne zna da je ima), a žive na nekim prostirima mnogo dugo. Zato što su je stvarali narodi, zato se i lila krv. Tlo bez države postoji, kao i narodi bez države.

  • Zrtve sam pomenuo zbog toga što znam da to uvek izbaci iz takta vas koji ‘niste licemeri’ ali vas pozivanje na žrtve i sa srpske strane naročito izbezumi. Meni nije licemerno pominjati nevino stradale ni sa jedne strane , vama očito jeste .Vama nije licemerno nazivati jedan narod nacistima ,’kolektivnim ludilom’ , meni jeste . Vi vidite nacizam u tekstu ako se pomenu srbi i zemlja ( ili vas ona ikona nervira ? ) ja vidim u vama sudije koje ne dozvoljavaju pravo na odbranu . Uživajte u svojoj širokogrudosti i frljanju teškim rečima a ja ću se truditi da pamtim sve što je ‘politički korektno’ zaboraviti. Završavam raspravu s moje strane .

  • @ Vojsije
    Ne izbezumi me pominjanje žrtvi sa srpske strane. Imali smo ih i previše. A zašto? Zato što smo glup narod i zato što smo sami sebi oduvek bili najveći neprijatelji i najveće satiranje nas samih je uvek je bilo prouzrokovano najviše zbog našeg i samo našeg glupiranja i zbog naše gluposti i zatucanosti. A onda bi se uvek posle svega našao neki dušebrižnik koji bi to oglašavao na sva zvona postavljajući pitanja drugima: da li je tebi neko nekad stradao u zločinima’ itd… (citat BS: zar vas istorija naša nije baš ništa naučila? sami smo sebi poput najvećih dušmana!)
    Gde su bili svi ti dušebrižnici da spreče stradanja? Nigde! Ili su nagovarali i potpirivali ludilo i glupost u Srba, da bi posle ispali mirotvorci i spastitelji posle pogroma nad sopstvenim narodom, ili su se krili za vreme frke pa izlazili na videlo tek kada haos prodje (i naravno UVEK bili najglasniji i u prvim redovima).
    Koliko sam ja primetio, a čitao sam koliko-toliko pažljivo, Saša nigde nije pominjao Srbe kao naciste, Vi jeste, zbog čega Vas mogu shvatiti kao Evropskog čoveka. Ja jesam Srbin, ali umesto da budem ponosan na to, sve više me je sramota od toga (ja nisam evropski čovek). Ikona me nervira? Naravno da ne. Svako ima različit ukus za umetnost. Za mene to nije ništa više od slike na zidu koju je nacrtao neki ‘umetnik’. Lično je nikada ne bih stavio na svoj zid.
    Vi vidite sudije koji ne dozvoljavaju odbranu!? Ja vidim realne ljude, koji se ne zanose davno ispričanim pričama i koji bi ovaj narod zaludjivali pričama kako ‘Bog ‘ vidi i prašta, kako postoji raj i pakao, kako su Srbi sveti narod koji je nastao pre ameba, kako je Kosovo Srbija kako se neće Srbin saginjati i kako ćemo mi opstati i posle svega itd…
    U Vaše pamćenje toga što je ‘politički korektno’ zaboraviti nisam uveren…svako pamti selektivno.
    Zapamtićete kako Vama najviše leži.

  • Sasha I
    Jednom recju, knjizevni izraz ideologije krvi i tla. Zvuci poznato?
    Sasha II
    @Vojsije: ideologija krvi i tla je ideologija nacizma. Kolektivno, sadisticko ludilo.

    ——————————————————————————–

    ——————————————————————————–

  • @Vojsije ti si slep kod ocinjeg vida. Kako ti to sudis i znas ko je meni stradao a ko nije? Ja sam bajo moj isao da sluzim vojsku i narod 91 u septembru. I ja sam iz porodice poginulog partizana i prezivelog cetnika, tako da mi lekcije o patriotizmu nisu potrebne. Sto se tice zrtava, bilo ih je nazalost jako jako mnogo.
    Moras da pazis sta govoris i sa kim govoris. Da ne ispadnes neobavesten.

  • @Vojsije:
    „Vama nije licemerno nazivati jedan narod nacistima ,’kolektivnim ludilom’ , meni jeste . Vi vidite nacizam u tekstu ako se pomenu srbi i zemlja ( ili vas ona ikona nervira ? ) ja vidim u vama sudije koje ne dozvoljavaju pravo na odbranu .“

    U kom sam to ja trenutku „jedan narod nazvao nacistima“? Ja sam nazvao tekst u kejm se forsira, krv i narod knjizevnim izrazom ideologije nacizma. Objasni mi gde sam pogresio.

    Price o zrtvama i licne procene i ocene na osnovu nagadjanja su pateticne i uvredljive. Nedostatak argumenta i uljudnosti pokusavas da se nadoknadis licnom provokacijom.

    Tvoje pisanje me podseca na „lepe“ devedesete, gde su svi u Srbiji bili podeljeni na „patriote“ (od kad je podrska diktatoru patriotizam?) i „izdajnike“ (od kad je zahtev za slobodom izdaja?).

    Da se vratimo na temu. Price o krvi i tlu jesu ideologija nacizma. http://en.wikipedia.org/wiki/Blood_and_soil

    Ukratko ako ne razumes engleski,mozes da vidis na ovom sajtu jedan nacisticki amblem na kojem pise: Blut und Boden sto u prevodu znaci krv i zemlja.

  • @ Observer Saša Vrlo sam zadovoljan vašim nivoom i vrstom patriotizma . Skoro da bih potpisao sve što ste rekli ! Ako dozvoljavate jedan mali savet : nikad,ali nikad ne govorite ružno o svom narodu ( glup i sl ) i naučite čitati tekstove u bukvalnom značenju a ne u onom koji su naturali ispirači mozgova . Iz dva razloga : da ne uzimate hleb ljudima-profesionalcima u ubijanju duha i svesti jednog naroda i drugi razlog gledajte i širite ono lepo u svom narodu. Može to . Govorim ti iz iskustva , čedo moje .

  • Stvarno je negativno iznenadjenje koliko mentalne i sve druge agresije ima u Srba. Kako drugacije objasniti da neko nalepi epitet ,nacisticki, jednom romanticno istorijskom eseju u kome nema ni zrna mrznje, rasizma ili netolerancije. Zar je odavanje postovanja precima, njihovoj krvi koju su ti preneli i kojom su ovo tlo natopili svojom zrtvom nesto devijantno?

  • @Bosko: O kakvoj agresiji pricas? Meni je tekst ocajan, iskreno receno. I nikakve veze nema sa istorijom a mnogi ce ga protumaciti kao stvarno neko zavestanje Nemanjica. Cista fikcija, sa elementima promovisanja estetike zemlje i tla, iste ideje koja je sustina nacizma. Ideje koja je meni strana i neprihvatljiva. Toliko od mene o ovom tekstu.

  • Možda zaveštanje o zemlji izdvojeno od ostalih ( posebno onog predivnog o jeziku ) može nekom nesviklom na takvu vrstu književnosti povući čak i na gorepomenute nebuloze . Svedok sam i da ih u jednom manastiru dele kao autentične Nemanjine reči . Nama je živeti između mnogih pa i ovakvih krajnosti .

  • ZAVESTENJA STEFANA NEMANJE – Sv. Simeona Mirotocivog, spada u vrhunac dostignuca SRBske RODOLJUBIVE KNJIZEVNOSTI. Ta vrsta knjizevnosti u komunistickom robstvu potpuno je bila unistena, ugasena i nestala, jer ona je bila i ostala u SRBskom narodu prosvetno vaspitnog karaktera, i zbog toga je bila zabranjena od strane komunistickog rezima koji su imali svoje „knjizevnike“ poput Milana Komnenica. Oni su u ime partije pregledali pisanja svih pisaca i pjesnika, i kao drzavni cenzori o njihovim pisanim djelima donosili svoj politicki sud. Od njihovog misljenja zavisilo je ne smao da li ce neko knjizevno djelo da bude objavito ili zabranjeno, nego i buducnost samog pisca, da li ce on kao pisac zbog svog pisanja da zavrsi na robiji i do kraja zivota tako da bude okarakterisan kao neprijatelj tadasnjeg drustveno politickog sistema, ili ce kao rezimski podoban i poslusan knjizevnik da napreduje u drustvu i drzavi. Zato rodoljubiva knjizevnost u Otadzbini nije smjela da se njeguje i razvija, jer ona je u stvarnosti od strane komunistickog rezima bila zabranjena. Nedostatak rodoljubive knjizevnosti u Otadzbini, prema svojim mogucnostima sacuvala je i nadoknadila SRBska politicka emigracija u izbjeglistvu. Ona je dala veliki broj SRBskih rodoljubivih pisaca i pjesnika, u koje spada i pisac ZAVESTENJA STEFANA NEMANJE g. Mile Medic, koji svoja rodoljubiva djela pise ziveci daleko od rodnog kraja, u dalekoj i pustoj tudjini. Koliko je veliku ulogu u zivotu SRBskog naroda imala, ima i imace SRBska rodoljubiva knizevnost najbolji je dokaz slucaj knjizevnika Milana Komnenica. On je kao komunisticki ideolog i knizevnik dosao u posjetu Klivelandu – Ohajo, i slucajno se upoznao u tome gradu sa rodoljubivim pisanjem SRBske politicke emigracije, i PRAVOM ISTINOM o mnogim dogadjajima iz Drugog svetskog rata, koji su u tadasnjoj komunistickoj Jugoslaviji bili sakrivani od javnosti. Nova saznanja iz zabranjene SRbske proslosti, i neunistivi duh SRBskog rodoljublja i bogoljublja koja su izvirala iz pisanja nepoznatih SRBskih rodoljuba koji su iz svoje ljubavi prema Bogu i SRbstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, Istini i Pravdi Bozijoj, radi nekih buduci SRBskih pokolenja prihvatili se da opisu i opjevaju ratne dogadjaje u kojima su oni ucestoval, ni po babi ni po stricevima, vec po pravdi Boga Istinitog, onako kako su oni te ratne dogadjaje vidjeli i dozivjeli, toliko je snazno i puno na Milana Komnenica djelovala i uticala, da je on „preko“ noci promjenio svoje politicke stavove i poglede i tako od jugoslavena postao SRBin, a od komuniste Svetosavac. „Preobrazenje“ Milana Komnenica na tome putu po Americi, slicno je preobrazenju Sv. Apostol Pavle koji je za Damask otisao kao neprijatelj Hristov – Salve, a iz Damaska se vratio kao revnosti sluga Boziji – Pavle. Zato je djelo poznatog SRBskog Bogoljuba i Rodoljuba g. Mile Medica, za mene kao SRBina: Pravoslavca i Svetosavca, bilo i ostalo pisano njegovom rukom, ali – blagodacu Duha Svetog. Daj Boze zato, da sto vise SRBa cuje i poslusa savjete rodonacelnika Sv. Loze Nemanjica, i osnivaca savremene SRBske Drzave, Stefana Nemanje, u monastvu poznatog kao Sv. Simeon Mirotocivi, jer taj Svetac Boziji kao RODONACELNIK SRBskog roda svog, preko ZAVESTENJA upucuje sada sa nebeskih visina pouke i savjete za izbavljenje i spasenje Vaskolikom SRbstvu. Jasno pokazujuci SRBima pute kojim SRBi trebaju da idu, da bi tako ljubav, milost i blagoslov Slavnih i Svetih pretaka nasih bila sa nama u sve dane zivota nasega, Stefan Nemanja kroz „svoja“ ZAVESTENJA, u isto vreme opominje SRbe, i stavlja SRBima do znanja, da je izlaz iz sadasnjeg teskog stanja u kome se nalazi SRBsko narodno bice, samo u povratku Bog i SRbstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, a da svaki drugi put vodi za Goles planinu i unistenje SRBstva. Zato je ZAVESTENJE Stefana Nemanje, bilo i ostalo kao najbolje napisani SRBSKI NARODNI PROGRAM, bez kojeg nema SRBstva i SRBije!

  • Честитам уважена Редакцијо и захваљујем, не због текста који је (бар мени познат, чак и књига Миле Медића) него БАШ зато што је овај текст, односно, сва „завештања“ објављивана и писана „без“ помињања аутора па и „препјевавана“… а уствари то је написао један врстан умјетник Писане ријечи, Миле Медић… и збиља овакав текст заслужује да увијек буде уз име његовог „духовног творца“. Хвала Вам, а и на понос Медићу.

  • Зна ли неко гдје је то Стефан Немања записао ова завештања? Ја изучавам књижевост средњег вијека али нигдје нисам пронашла материјалне доказе да је ово текст Стефана Немање. Мислим да је ово написано много касније и лијепо је написано али није његово ауторско дјело.

Ostavite komentar